Iliti: Kako su građani Bora testirali opštinske projekte 
Dok se većina blogsfere bavila nekim svojim stvarima, gotovo neopaženo je prošla jedna građanska akcija čije se jezgro otpora dešavalo baš na blogovima, odnosno, pre svega na jednom: Opština Bor, kojeg uređuje naš Rain Dog, a oko kojeg su se okupili građani Bora.
Koliko god da je svojevremeno akcija David bila masovna, ona zapravo, za razliku od borske, predstavlja i primer neuspeha te masovnosti. Za razliku, borska akcija, sa daleko manjim  odjekom među građanima izvan Bora, donela je pobedu. Reč je o iznošenju na videlo troškovnika …

Nakon prvog susreta blogera u Pančevu, pisala sam tekst sa naslovom: I blogeri su samo ljudi. Nakon ovog, trećeg susreta, naslov mora da se menja, ali nemam trenutno bolji. Zato izdržite ceo tekst i pogledajte i kraj posta.
Prolječe je otpočelo kišom, jutro drugog dana BoBa otpočelo je mamurlukom i kišom, la-la-lala-la. Mamurluk i nije dokazan, fakat, ali pospanost jeste, jer je zabava na zajedničkoj večeri (pun pogodak organizatora!) trajala za neke do dva, za neke do četiri ujutru, što se već sutradan u 10:00 videlo po brojnom stanju u Domu …

Dobila sam i ja pismo o Danilovoj sudbini i borbi na koju ga je naterao život. Najviše o Danilu kod Jelene i Bevca.
Danilo se bori i ne posustaje. Ipak, ponekad nije dovoljna samo odlučnost i lična hrabrost. To je trenutak kada zatreba novac.
Ispričaću vam nešto, što tek malo ima veze. Početkom 92. obrela sam se na skijanju gde sam već drugog dana pala i pokidala dva ligamenta na levom kolenu.

Neki mali doprinos što je kampovanje pred policijskim stanicama uzburkalo javnost i sama sam dala. Naime, šetajući u predveče s psom svoju redovnu rutu, uočila sam kada su počeli da se stvaraju prvi noćni redovi za lične karte i odmah obavestila zamenika glodura lista Dnevnik, koji je odmah poslao dežurnu noćnu ekipu. Tako to krene. Neću da se hvalim, nego.
Međutim.
Kakva su naša građanska i ljudska prava kada dođe do ovakvog flagrantnog kršenja istih? Kada nas država onemogućava da dobijemo (menjamo, produžimo…) ličnu kartu na koju smo po zakonu obavezni, a …

Izvesni “umetnik” Guillermo Vargas Habacuc, je uzeo psa sa ulice, vezao ga kanapom za zid galerije, i izgladnjivao do smrti.
Čak nekoliko dana, “umetnik” i posetioci izložbe su posmatrali, ovo bezdušno i sramno “remek-delo”, čija cela suština je bazirana na vizuelizaciji agonije ovog nesrećnog psa sve do njegove smrti.
Da to ne bi bilo sve, selektori maloletnog Vizuelno-umetničkog Bijenala Centralne Amerike (Visual Arts Biennial of the Central American) je odlučilo da ovaj “performans” bude ponovljen u selekciji njihovog likovnog bijenala u ovoj godini.
Bilo bi previše mučno, skoro kao ponovno ubijanje, …