Zapravo, ne znam šta ću s blogom, samo mislim naglas. I bez ovog budžaka iz kojeg pišem u kojem je poprilično vruće, toplo mi je i teško mi pada proleće. Teško se adaptiram na povišene temperature, a taman kad se rasanim, počnu da mi se lepkaju prevoji na laktovima od losiona za telo. Imam suvu kožu, ne pomaže voda, od nje samo puno piškim i tako umišljam da sam zdrava kao dren. Inače ne, uglavnom mislim da me snašla neka strašna bolest. Trenutno me muče krsta, ali sumnjam na bubreg. …

Reče mi na uvo sin, citirajući stihove Marčela, kad smo nakon svega krenuli na večeru. Ovo ne stavljam u naslov samo zato što mi je bilo smešno, već kao prilog dežurnim hejterima za dopunu mišljenja o mojoj neadekvatnoj roditeljskoj ulozi.
Ne znam da li je do Valjeva teže doći, ili je teže iz njega stići kući. Posebno ako te ceo put, u oba smera, prati glavobolja i krostobolja, lepo je primetila Kristina Cvejanov, žena koja me je dovela u Valjevo, da sam ja jedna od najstarijih blogerki u Srbiji. Jeste, najstarija …

Odo’ u Valjevo.

Jao! Pa ja sam promašila sopstvenu godišnjicu na sopstvenom blogu. Ali sam pogodila da će ovog puta moja drugarica (p)ostati u drugom stanju.
Dame i gospodo, blogerice i blogeraši, namerni i slučajni moji čitaoci, vi me obožavate već čitavih godinu dana i isto toliko s nestrpljenjem očekujete svaki moj post. Ja vam se zahvaljujem i pozivam da me i dalje obožavate.
Pre godinu dana je padao sneg. Danas sija sunce. Malo li je?
Iako je trebalo da bude svećica i novog dizajna, nešto šampanjca i kavurme, srećna sam da sam …

Ništa posebno, samo da linkujem svoju cimerku.
Ko god nema pametnija posla, pozivam ga da uradi isto: da je linkuje, tek onako, ili s razlogom.  Da joj dignemo juice.
A i zato što ima najkomentarisaniji post u blogosferi i onaj prethodni, koji je trn u oku subjektu.
… a i ja, k’o da nemam pametnija posla nego linkujem.