1. NIKAD SREĆAN ZAKASNIO NIJE
Nova godina je kasnila u Novom Sadu nekoliko desetina sekundi. Kažu, Čola se zapjevo. Obično bi narod rek’o: zajebo. Gde i ne bi, za te novce. Kome ne bi bilo do pjesme sa 100.000 evra na računu na Kipru? Čoli je istinski bilo do pjevanja, pa je odbrojavanje krenulo u pjevačevoj (pjevcovoj?) respritarornoj pauzi, kad je svet već uveliko srkao penušac usnama obridelim od novogodišnjih poljubaca, srećan u blaženom neznaju da uopšte postoji civilizaciija koja uspeva da ne padne kad prati ritam pjevačevih pjesama. Ne …

Nije broj neke servisne službe ili taksija.
Ovo je broj potpisnika peticije Naših 20% nečijih 100%.
Građanski list je danas preneo vest o ovoj peticiji.
Radio 021 od podneva, na svaki sat, javlja o peticiji i pušta snimak dela moje izjave o tome. Međutim, moram da se ogradim od njihove najave za ovu inicijativu – u tekstu peticije se nigde ne pominje ukidanje Nove godine na trgu, već o smanjenju svih troškova za 20% i preusmeravanje tog novca na nekome kome bi to bilo 100%. Mislim da je peticija i …

Juče je novosadski Dnevnik baš istraživao koliko stanova za beskućnike i najugroženije porodice može da se kupi od 150.000 evra inače namenjenih za honorare umetnika ( ) na novogodišnjoj priredbi.
Ako sam mogla da pomognem, baš mi je drago. Ako nisam ja pripomogla, drago mi je da još neko ispoljava tragove zdravog razuma.
Juče sam, u istim novinama pročitala saopštenje Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja ima sličnu ideju: kupovati stanove, a ne plaćati nepristojno velike honorare. Liga se čak poziva na ideju jednog sugrađanina da se umetnici odreknu honorara u korist …