MOOSHEMA » Doček na trgu

Hronika bruke

Moo — Sat, 05 Jan 2008 18:58:47 +0000

1. NIKAD SREĆAN ZAKASNIO NIJE

Nova godina je kasnila u Novom Sadu nekoliko desetina sekundi. Kažu, Čola se zapjevo. Obično bi narod rek’o: zajebo. Gde i ne bi, za te novce. Kome ne bi bilo do pjesme sa 100.000 evra na računu na Kipru? Čoli je istinski bilo do pjevanja, pa je odbrojavanje krenulo u pjevačevoj (pjevcovoj?) respritarornoj pauzi, kad je svet već uveliko srkao penušac usnama obridelim od novogodišnjih poljubaca, srećan u blaženom neznaju da uopšte postoji civilizaciija koja uspeva da ne padne kad prati ritam pjevačevih pjesama. Ne samo da ne pada, već igra i ‘oće debelo to zadovoljstvo da plati.

Ima neke simbolike u tome. Da grad, koji prednjači potrošnjom od 1 evra po glavi stanovnika za četiri sata zabave, potom okasni za svetom ceo minut. Kasni i srpska nova godina za Kalendarom čitavih 13 dana, pa što ne bi i Nova godina u Novom Sadu jedan minut?

2. KO DRUGOME JAMU KOPA, GROBAR JE

B92 je izneverio moja zlurada očekivanja: nakon što su sve radijske i televizijske stanice javile da je u Beogradu u najluđoj noći bilo tako i tako, da je i u Nišu posle četiri godine bilo onako, a da je u Novom Sadu u ponoć Maja odigrala tradicionalni (oni to zovu) valcer sa zvijezdom viječeri, B92 se uzdržao da primeti da je u ponoć u mom gradu bilo bilokakvog (mnogi to zovu) valcera, te je samo izvestio da su Novi Sad posetili i neki turisti iz Bosne i Subotice. Iz Kosova niko nije bio baš.

Uprkos tome, Nedamo Kosovo, a to što Maja danas neće biti na otadžbinskom mitingu predsedničkog kandidata radikala u Novom Sadu, to je pitanje promena. Ličnosti, kaže Maja. Osim što se podaci o iseljenim Hrvatima iz vojvođanskih Hrtkovaca ne mogu promeniti, iako su se ličnosti na spisku stanovnika ovog sela umnogome promenile o čemu mora nešto da kaže i otadžbinski ideološki pokrovitelj Maje Gojković, Vojislav Šešelj, u Hagu.

3. KO VISOKO LETI, NISKO ZIMI

Za razliku od Nove godine koja je okasnila, rakete za vatromet ispaljivane sa krova SNP-a su ko kanda poranile, pa umesto u vazduh, raspukle se na čelu jedne dvadesetsedmogodišnje sugrađanke i usput lakše povredile još nekolicinu ljudi. Sada je red da ovu devojku proglasimo ludom i da joj javimo da ne veruje svojim očima, još manje svojim bolnim ranama, već organizatorima koji se kunu da su sve rakete ispaljene u vazduh visokog kvaliteta i da shodno tome visoko lete i nikako ne padaju nisko. Ponajmanje ne na čelo neke anonimne sugrađanke koja voli Čolu i još manje za novce kojima je vatromet plaćen – 16.500 evra.

Ili je možda obezbeđenje, plaćeno svega nekih 23.700 evra, iz protesta što je potcenjeno ili ko zna zbog čega, propustilo da primeti (a svakako uspelo da propusti) samostalne strelce sa krovova, koji su na Trg stigli sa džepovima punim ubojitih naprava kupljenih sa ko zna kojih kineskih zaliha i ispalili ih na svoje (ne)istomišljenike?

4. ŠTO JE U PJESMI PJEVATI SE MORA. I OBRNUTO.

Važno je da je (oni to zovu) valcera bilo, iako B92 o tome nije izvestio.

Znam ja, jer sam videla svojim očima, gledajući prvog januara reprize očajno loših programa na svim televizijama i među snimcima ugledah i nešto nalik na slonove u teranju zarobljene među Faberžeovim jajima.

Nešto u paru a nije zaprega.

Nešto kako se vrti, poskakuje i koprca, nepogrešivo prkoseći tročetvrtinskom taktu, savršeno uskurac bilo kom taktu i shvatih da to crna bunda od krzna ubijene životinje i braon bunda od prevrnute kože ubijene životinje, obe (bunde) nepoznatog porekla (ubijene životinje) na telu Maje i Čole, igraju svoju igru zbog koje bi zadužbina Johana Štrausa trebalo zauvek da zabrani javno njihanje telima uz njegovu muziku, a Beč i cela Austrija preporuče svojim državljanima da ne dolaze jedno vreme u ovaj deo sveta zbog opasnosti od parakulturoloških jedinica.

To je bilo nešto što su mnogi u neznaju i površnosti skloni da nazovu Tradicionalni Novogodišnji Valcer.

Jeste. Pa i na tarabi piše pička.

5. KO PITA, NE SKITA.

Ma daj, zar stvarno ne možete bolje za 300.000 evra, majka mu stara?

Bonus

Tekst je prirodna posledica ovih hronološki povezanih tekstova:

Ovu temu pratili su i ovi prijatelji, iz raznih gradova i država, raznih interesnih profila:

(Ako sam nekoga propustila, to je zato sto mi Technorati nije naklonjen i ni najmanje nije pouzdan)

Banerima su podržali, osim gore pobrojanih:

(ako sam ovde nekog propustila, to je zato što ne znam da pretražujem)

978

Moo — Fri, 14 Dec 2007 14:45:04 +0000

Nije broj neke servisne službe ili taksija.

Ovo je broj potpisnika peticije Naših 20% nečijih 100%.

Građanski list je danas preneo vest o ovoj peticiji.

Radio 021 od podneva, na svaki sat, javlja o peticiji i pušta snimak dela moje izjave o tome. Međutim, moram da se ogradim od njihove najave za ovu inicijativu – u tekstu peticije se nigde ne pominje ukidanje Nove godine na trgu, već o smanjenju svih troškova za 20% i preusmeravanje tog novca na nekome kome bi to bilo 100%. Mislim da je peticija i računica prilično egzaktna.

Na istom radiju aktuelna je anketa za šta bi bilo pametnije utrošiti 300.000 evra u Novom Sadu.

Stižu mi pisma podrške, zahvalnosti i saglasnosti, stižu mi uvredljiva i hejterska pisma. Šta ćeš, moralo se ostaviti validne adrese prilikom registracije peticije.

Ovo, naravno, više nije moja stvar i mišljenje nekolicine mojih prijatelja sa kojima se dobro razumem.

Ovo je, što reče jedna od potpisnika peticije u svom komentaru – Krizni kulturni centar.

Ovo je novosadska stvar. Građanska.

***

Update 1: Blic takođe danas javlja o peticiji, a na njihovom sajtu može da se vidi Betina vest od juče.

***

Update 2: Rezultati annkete Radija 021 u 21:45:

David ili Golijat. Spremni za kampanju?

Moo — Fri, 07 Dec 2007 13:04:16 +0000

Juče je novosadski Dnevnik baš istraživao koliko stanova za beskućnike i najugroženije porodice može da se kupi od 150.000 evra inače namenjenih za honorare umetnika ( ) na novogodišnjoj priredbi.

Ako sam mogla da pomognem, baš mi je drago. Ako nisam ja pripomogla, drago mi je da još neko ispoljava tragove zdravog razuma.

Juče sam, u istim novinama pročitala saopštenje Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja ima sličnu ideju: kupovati stanove, a ne plaćati nepristojno velike honorare. Liga se čak poziva na ideju jednog sugrađanina da se umetnici odreknu honorara u korist stanova za najugroženije.

Ako sam pripomogla, drago mi je. Ako nisam ja pomagala, znači da stvarno nismo svi u ovom gradu utrnuli.

David

U isto vreme, pazi sad ovo, Građanski list fura temu o Davidu.

David je devotogodišnji dečak koji je poklonio svoju ušteđevinu planiranu za telefon, porodici stradaloj u katakombama Tvrđave, saznavši da nemaju para ni za sahranu. Dečak David je dao svojih 13.000 dinara za sahranu stradaloj porodici.

Davidu je Građanski, nakon što ga je novinar sreo na sahrani na kojoj nije bilo gotovo nikoga (treba li reći da su gradski čelnici bili zauzeti prečim stvarima), poklonio mobilni telefon iste marke za koju je dete mesecima štedelo novac dobijen od tetaka, baka, stričeva i roditelja.

David je dečak, čovek od devet godina, koji je potom odlučio da taj telefon, taj” soni erikson K 510″ dobijen od ovog lista, pokloni svom drugu iz razreda koji jedini nema telefon, jer mu roditelji jedva i udžbenike kupuju!

David je dečak na kojeg bi trebalo da liči ovaj svet.

Zbog Davida smo dužni da pokušamo, zajedno sa svim mislećim ljudima iz ovog grada, KAMPANJU:

NAŠIH 20% NEČIJIH 100%

Podsećam da je konačno objavljen troškovnik Golijata, a uz to i sadržaj novogodišnje zabave na trgu u Novom Sadu i da računica izgleda ovako:

Učestvuju – Zdravko Čolić, Aleksandra Radović, trubački orkestar Bobana Makorivća, ansambl “Kal”, “Bateria SambaNSa” i “Studio Alektik”.

Izvođači: 8.964.534 din (112.056,67 eur) – a koliko košta Simply red?

20% je 22.411,33 evra je 22 kvadrata stambenog prostora.

Ozvučenje, rasveta: 6.461.060 din (80.763,25 eur) – da li kupuju sve novo?

20% je 16.152 evra je još 14 kvadrata stambenog prostora.

Vatromet: 1.321.647 din (16.521 eur) – da li se takmičimo sa Sidnejom?

20% je 3.300 evra je još koji kvadratić stana.

Specijalni efekti: 802.419,00 din (10.030,24 eur) – mora biti da će biti nešto specijalno.

20% je 2.000 evra je specijalni efekat PDV-a za stan.

Redarska služba: 1.901.051,00 din (23.763,14 eur) – očekuju se protesti a ne slavlje?

20% je 4.752,63 evra je dovoljno da se stan u potpunosti opremi.

Realizacija i organizacija programa: 3.117.284,00 din (38.966,05 eur) – težački posao rasporeda novca mora biti plaćen.

20% je 7.793 evra je više nego dovoljno da se organizuje i realizuje sve što još nedostaje.

Video produkcija: do 1.500.000,00 din (18.750,00 eur) – verovatno se kupuje nova oprema.

20% je 3.750 evra je da se kupe tehnički aparati za domaćinstvo.

Trista iljada jura.

20% troškova zabave je 60.000 evra je 100% za nečiji život.

20% od sredstava previđenih za zabavu prilikom ulaska u još jednu neizvesnu godinu, može da u potpunosti reši jedno stambeno pitanje jednoj ugroženoj porodici u Novom Sadu.

20% jednom detetu čiji roditelji nemaju i ne mogu, obezbeđuje 100% dobar start za dostojanstven život i bezbrižno školovanje.

20% od jednog deteta može da načini 100% čoveka.

20% je nečijih 100%.

***

To su naše pare, sećate se?

Da li se slažete da 20% od naših para koje Maja planira da potroši za novogodišnjeg Golijata na trgu, damo nekome?

Da li se slažete da 20% naših para zahtevamo da bude dato nekome kome će značiti 100%?

Da li i vi mislite da treba tražiti od Čole i društva, kad se već gradonačelnik Maja nije setila, da 20% naših para izdvoje za nečijih 100%?

Slažete se?

Potpišite se ovde.

Ako je ikada trebalo reći ovo, sada je trenutak: Svi smo mi David.

Jesmo li? Ili nam je samo do igara?

Da li si David? Ako misliš da u tebi takav postoji, uključi se u kampanju. Pozovi Čolu i društvo, podseti ih da njihovih naših 20% mogu da budu nečijih 100%.

Ako imaš bolju ideju za slogan, kaži.

Ako možeš da pomogneš da se ideja proširi, pomozi.

Ako možeš i sam da pomogneš u kampanji, uključi se.

Ako imaš pristup medijima koji bi pomogli u kampanji, iskoristi ga.

Ako znaš neku porodicu koju bi Čola i društvo usrećili sa svojih-naših 20%, pokaži je.

Pare smo već dali, sada je red na Davida u nama

ako nije tako, odsecite nam ruke i pretvorite nas u kamen

ako sam jedina koja ovo oseća, onda da ga jebeš

ako i ti misliš i osećaš isto, klikni ovde.

Važna napomena: David je metafora. Ako pogledate bolje, možete da je nađete u sebi.