Babe kažu da nevolja nikad ne ide sama. Valjda jer joj treba društvo. Ni gubitak nije ništa bolji. Te večeri mi se učinilo da gubitku treba žurka.

Tri peškira, od toga dva s kapuljačom.
3% rastvora borne kiseline.
Češalj s metalnim gustim zupcima.
Četka žičana s jedne, a s druge strane od prirodne dlake.
Hepatrombin H.
Makazice s uvijenim vrhovima.
Šampon PH neutralan, s regeneratorom.
AD vodene kapi.
Laneno ulje.
Blazinice.

Nema me. Radim.
Podižem.
Osim toga, Hektor mi njuškicom otima svaki slobodan sekund.
Potpuno nam je oplemenio život. Ispunio ga u svakom smislu: podignutim repićem, našim smehom i smradom govana… kako da oslikam fleke od pišanja na tepisima, osim kao ispunjenje brisanog prostora. Bukvalno.
I ja sam ispunjena. Radujem se vaspitavanju vesele i privržene bebe i učvršćivanju zadnje lože butina i gluteusa, zaboravljenih mišića koje sada koristim u stalnom saginjanju dok čistim Hektorovo sranje.
I spremam se za izbore. Spremite se i vi. Nemoj posle da kukate po blogovima kao babe neke.
Očekujem da makar fin, …