Tag Archives: knjige
IPS se bogati na grbači izdavača
PROBAĆU DA BUDEM BANALNA I BUKVALNA. PRE SVEGA REALNA.
IPS knjižare ne plaćaju izdavačima prodate knjige. Po godinu dana.
IPS iz doba JURE
Do kraja prošle godine svi izdavači su sa njima radili na principu komisione prodaje. Šta to znači? Izdavač dostavi IPS-u (o svom trošku, of kors) na adresu njihovog magacina knjige, sa rabatom od prosečno 45%, a IPS je dužan da knjige ODJAVI (odjava: broj prodatih knjiga u jednom mesecu od ukupno dostavljene količine) po završetku svakog meseca, na šta izdavač šalje FAKTURU (i ulazi u PDV zaduženje prema državi).
Onda, IPS fakturu ne plati po 6, 8, 10, 12 meseci, zavisi valjda kako mu se ko sviđa i koliko mu je ko važan. IPS po pravilu plaća svoje fakture pod pretnjom tužbe, ali onda više ni neće da prodaje knjige izdavaču, jer se uvredi zbog potraživanja izdavačevih prava preko suda.
Neka ima samo 100 izdavača (a ima više) kojima IPS tako ne plaća knjige koje im uzima po rabatu od 45%. I neka IPS ostvaruje ukupan promet od 2.000.000,00 dinara mesečno (kikikiki). I neka je dužan samo po 10.000,00 dinara svakom izdavaču (a prosečno je dužan mnogo više).
Neka za ta 2 miliona prometa koje ostvari tuđim knjigama, IPS mesečno neplaćanjem izdavaču zadrži za sebe milion tuđih dinara (11.000,00 Evra), on pride, rabatom od 45% u isto vreme, zarađuje čistih 900.000,00 dinara.
Još prostije: prometom u svojim objektima, prodajom tuđih knjiga, IPS ostvaruje brutto promet DVA MILIONA dinara, od toga je 1.100.000,00 dinara izdavačevih (koje IPS ne plaća na vreme), a IPS-ova dobit je 900.000,00 dinara.
Za to vreme, izdavači su morali na kraju meseca, zbog izdate fakture, da državi plate 8% od dobiti koju, zahvaljujući IPS, nisu ni ostvarili.
Za to vreme, IPS je ZARADIO odbitak od PDV-a od 8% jer je primio fakturu, iako je nije platio!
IPS iz doba SVOJIH UGOVORA
Onda je IPS krajem prošle godine odlučio da će da prodaje knjige i džidžabidže po svojim uslovima, jer mu dotadašnji njihovi uslovi nisu više bili po volji.
- dostave oštećenu robu (IPS ocenjuje)
- bar kod knjige nije čitljiv (IPS utvrđuje)
- faktura ima grešku (IPS utvrđuje)
- …
- dodatak: podrazumeva se da IPS kupuje samo one knjige koje sam izabere. (IPS odlučuje)
Većina izdavača u Srbiji je odbila da potpiše ovakav ugovor. Neki su povukli knjige. Uostalom, uđite u najbližu IPS-ovu knjižaru i proverite da li je vaš omiljeni izdavač još uvek u ponudi.
Većina izdavača je, dakle, tražila povrat do tada dostavljenih (i neprodatih) knjiga i konačan presek.
IPS, VEGA mediji, na primer, od decembra nije vratio knjige koje je VEGA tražila nazad jer više nije htela da sarađuje sa njim. IPS će ih vratiti u četvrtak, jer je VEGA media zapretila tužbom. IPS je cele prošle godine prodavao knjige VEGA medije po promotivnim cenama koje su važile samo oko novogodišnjih praznika 2007/2008 i to zaključno sa 31. januarom. IPS je cele 2008. godine odjavljivao knjige po promotivnim cenama zato što je IPS (citat) VELIKI SISTEM pa nisu stigli da nivelišu cene.
VEGA media je protestovala, IPS je ponovio da je VELIKI SISTEM i da ne mogu sada da rade sa gubitkom ako naknadno odgovore na cene koje su prestale da važe 31. januara 2008.
IPS, recimo, duguje Vega mediji nešto dinara za 5. izdanje romana ZAJEDNO SAMI, od čega bi, recimo, deo pripao autoru, samo kada bi IPS, recimo, konačno to platio, a ne bogatio se na račun drugih, pa i autora. IPS je prvo bio na KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM, a onda je PROSLEDIO NAŠU FAKTURU DIREKTORU, kao da je, Bože me sačuvaj, reč o nekom upitu.
Kada smo danas pričali telefonom oštrim tonom (uzgred, jedan izdavač je izvadio listing svojih poziva IPS-u koji su se ticali naplate faktura, i izračunao da ga troškovi telefona mesečno koštaju 50 evra), dobavljač za domaće knjige je pitao: A, čime smo zaslužili taj ton?
IPS-ov spisak TRIKOVA kojima se služi da ne plati prodate knjige:
- Mi smo na kolektivnom godišnjem odmoru. (10-30 dana)
- Ne možemo da pročitamo vaš bar kod, dajte nam knjižno odobrenje 3% (čitaj: povećava se rabat za 3%) (20-40 dana)
- Nije nam stiglo knjižno odobrenje. (20-40 dana)
- Ne preuzimaju preporučenu poštu – sve se vraća s pečatom PRIMALAC NIJE TRAŽIO. (15-30 dana)
- Niste na redu za plaćanje. Mi smo veliki sistem. (20-60 dana)
- Dato je šefu na potpis za plaćanje. Mi smo veliki sistem. (20-90 dana)
- Znate da smo mi veliki sistem. (non-stop)
- …
VAŽNO JE ZNATI PRILIKOM KUPOVINE KNJIGE BILO GDE:
Knjige su skupe zato što su izdavači primorani da grade cenu prema rabatu koji im diktira knjižar ili distributer, kojom prilikom knjižar ili distributer zarađuje više nego izdavač: u izdavačevih 55% od cene koju vi plaćate su: prava (autorska, prevodilačka, royalties), štampa, lektori, urednici, dizajneri, hartija, prostor, telefoni… MOZAK I IDEJA, u knjižarevih 45% su prostor, prodavci I VELIKI SISTEM.
Većina knjižara ili distributera (čast izuzecima) ne plaća izdavače, koristeći se raznim smicalicama.
VAŽNO JE ZNATI PRILIKOM KUPOVINE U IPS-u:
- Sve kao skroz gore.
- Novac koji ste izdvojili iz svog novčanika, ostaje u džepu IPS.
- IPS će to platiti izdavaču tek pod pretnjom izdavačeve tužbe, ili kada novac pojede inflacija.
- Ako želite veći izbor knjiga, kupujte ih pametno i imajte sve ovo u vidu.
Kada sledeći put budete kupovali u IPS, prilikom plaćanja, postavite pitanje:
KADA STE POSLEDNJI PUT PLATILI IZDAVAČU NJEGOVE KNJIGE?
***
Gornje iskustvo sa IPS deli većina sprskih izdavača kao i većina izdavača članica Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine. Što će reći, apsolutna većina svih izdavača u Srbiji.
***
Uključite se u bojkot na twiteru, do plaćanja izdavaču. Neka oni i dalje prodaju knjige i džidžabidže, ali neka plaćaju!
***
Mogu uvek da kažem koje knjižare i koji distributeri plaćaju izdavače.
ništa droga, ništa knjiga, sve straight
Scena prva:
(ispred štanda sa knjigama Letnjeg festivala knjige / Noć knjige)
Devojčica: Tata, tata, kupi mi ovu knjigu!
Tata: Ne može.
Devojčica: A što?
Tata: Pa, ti dobro znaš da mi ne čitamo knjige.
Devojčica: Ali, ja čitam!
Tata: Ne čitaš ni ti.
Scena druga
(malo dalje, pisci, prevodioci, književni kritičari, urednici, poklanjaju prolaznicima na ulici knjige u cilju promovisanja čitanja)
Ja: Dobro veče. Dozvolite mi da vam poklonim knjigu.
Prolaznik: Ma, beži bre.
Ja (drugom prolazniku): Želim da vam poklonim knjigu.
Prolaznik: Taman posla, ne čitam.
(malo kasnije, menjam taktiku)
Ja: Izvolite knjigu, besplatna je.
Prolaznik: Neću, ni da je od zlata.
Bežali su od mene kao da imam dva u jedan: vaške i svinjski grip. Scenu drugu je snimila ekipa B92. Nadam se da ćete moći da vidite to ujutru. Ja se unapred stidim i neću gledati.
Vidim da nam je, od svih strategija i “kulturnih politika“, u ovoj zemlji najbolje uspelo gađenje na knjigu. Neće je niko ni kad je besplatna. Ni da je od zlata. Ne bi je ni štapom. Oni vode zdrav život.
A ja našla da živim od izdavanja knjiga. Budala. A da sam delila besplatne vaučare za turbo solarijum? Tri minuta, nove lampe?
A vi, nadam se da ste mi dobro, i da ste negde u gradu. Subota je. Ja odo’ da spavam i sanjam nešto lepše.
Oktobar je, šta da vam radim, ni meni nije lakše
Pa, kad je to, tzv. to mesec knjige. Većina one manjine koja čita i kupuje knjige, od leta štekuje za oktobar.
Ovde nekoliko slika kako je danas (juče i prekjuče, draft je već bajat) bilo na štandu VEGA medije, kada je Marko Šelić potpisivao knjigu ZAJEDNO SAMI.
Što se mene tiče, riknula sam. Nedostaje mi dete, nedostaje mi pas, nedostaju mi časovi d(v)okolice sa porodicom.
Ima li neko da preporuči neku knjigu? 
- P.S: Više puta sam uspela da zaboravim rođendan. Prvi put me je u tome sprečila svekrva:
- Za kad hočeš tortu? – Kakvu tortu? – Pa rodžendansku.
Drugi put su me sprečili prijatelji koje je skype obavestio.
Oni koji nisu moja svekrva i nemaju me na skypeu, mala obzana: danas mi je 42 banke, nijedna svetska, ali svaka solventna.
Knjige za pred spavanje (vol 1.)
Ovde, u nastavcima, mali izbor knjiga VEGA medije, sa kojima ćemo se radosno pojaviti na 53. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu (20 – 26. oktobar) *
* tekst nije sponzorisan, makar ne u klasičnom smislu 
Andrej E. Skubic: FUŽINSKI BLUES
Prevod sa slovenačkog: Roman Vehovec
U sasvim običnom, jednom jedinom danu, jedinstvenom samo po tome što se prvi put u fudbalu sastaju sada dve nove i odvojene države, Slovenija i Jugoslavija, čitalac upoznaje različite likove koje jedino povezuje mesto stanovanja, Fužine, ozloglašeno i nepopularno predgrađe Ljubljane.
Promocija
A na promociji, pedesetak posvećenika. Sve mladi, mlađi od 30 godina. Došli zbog Marčela. A meni milo, što ih ima, i što su tako lepi i tako posvećeni. Došlo mi sve da ih vodim na ručak, ali ne mogu, ja sam samo izdavač. Da sam knjižar, lakše bi mi bilo s tom idejom – ne bi mi ni pala na pamet.
Ovako, dali smo im šargarepu. Em je bolja od štapa, em je dobra za vid, em kad imaš dobar vid možeš da čitaš, em kad čitaš – niko ne može da te pravi na majmuna (ovde opet dugouzlazni na mu i dužina na na).
Više o tome kad bude. Teofil Pančić je odlično govorio, ja sam po običaju imala tremu i uglavnom lupetala, Marko Šelić je premilo biće, divno je pričati i gledati u oči istomišljenike, mešano meso u Gradskoj kafani nije loše.
Nevreme mi je usralo šareni veš.
Koja iz Discipline kičme je novi Ambasador knjige a bilo me sramota da mu tražim autogram, jer sam u grupi Domaćin priredbe. A nije me bilo sramota da u sebi pevušim Ona puni osamnaest godina u junu, ne zna šta da radi kada položi maturski ispit.
will be right back
Hot’n Short
Retko pišem o poslu, tek onako i ponekad. Ipak, dve stvari iz mog poslovno-glavnouredničkog života (obožavam da imam funkciju, pa to ti je) zaslužuju moju pažnju, pa onda smatram da zaslužuje i vašu, pa vam sve to predstavljam u nefomalnom tonu, čisto za blogersku javnost:
1. Ove nedelje, taze i vruće, izlazi prvi roman Marka Šelića u (našem) izdanju VEGA medije u ediciji Y. Reč je o neobičnom romanu s razmeđe ovog i onog života, takoreći on the road štivo, sa intrigantnim naslovom Zajedno sami. Za one koji ne znaju, Marko Šelić je pretalentovani reper a.k.a Marčelo, jedan od onih mladih ljudi na koje bi valjalo da liči lice osvešćenog dela ove zemlje.
Za one koje u Marku Šeliću budu tražili Marčela, posao je zaludan. Za one koji su spremni za otkrivanje, sledi čudesna avantura. Za one koji potom u Marčelu budu tražili Marka Šelića, mrka kapa.
Toliko ću vam reći u ovoj neformalnoj profispovesti pod brojem 1.
2. Veoma brzo, u izdanju iste izdavačke kuće, u istoj ediciji, pojaviće se prva zbirka pripovedaka jednog svima nama poznatog blogera. Nemam mandat da se poverim, kao ni da obznanim o kome je reč. Ni zabranu nemam, ali čisto onako, nismo se još dogovorili kako ćemo i kada da nastupimo u javnosti.
U svakom slučaju, rad na ovoj zbirci je ponovno otkrivanje jednog snažnog prvog utiska i jako se radujem svemu tome. Kao urednica pre svega, ali ništa manje ni kao blogerka ili obična kokoška koja nema društveni život pa piše blog – kako vole da mi se obrate anonimusi ponekad u komentarima, radosna sam.
U svakom slučaju, direktor pomenute izdavačke kuće, koji je samo van radnog vremena i moj muž, kaže da to nije baš literatura koju bi voleo da čitaju njegova deca, ali da imam zeleno svetlo i da veruje u moj urednički odabir. Jebote, zeleno. Za odabir, bokte.
O svemu potanko kad bude vreme. Ko zna o kome je reč iz tačke dva, neka ćuti. Ovo se posebno odnosi na Peđu i etotako; Peđa je u toku od samog početka, etotako je zadužena za dizajn korice. Elem, ko zna neka ćuti, ko hoće da pretpostavlja, neka slobodno pretpostavlja.
Ja sad idem da radim množenje.
