IPS knjižare ne plaćaju izdavačima prodate knjige. Po godinu dana.

IPS iz doba JURE

Do kraja prošle godine svi izdavači su sa njima radili na principu komisione prodaje. Šta to znači? Izdavač dostavi IPS-u (o svom trošku, of kors) na adresu njihovog magacina knjige, sa rabatom od prosečno 45%, a IPS je dužan da knjige ODJAVI (odjava: broj prodatih knjiga u jednom mesecu od ukupno dostavljene količine) po završetku svakog meseca, na šta izdavač šalje FAKTURU (i ulazi u PDV zaduženje prema državi).

Onda, IPS fakturu ne plati po 6, 8, 10, 12 meseci, zavisi valjda kako mu se ko sviđa i koliko mu je ko važan. IPS po pravilu plaća svoje fakture pod pretnjom tužbe, ali onda više ni neće da prodaje knjige izdavaču, jer se uvredi zbog potraživanja izdavačevih prava preko suda.

Neka ima samo 100 izdavača (a ima više) kojima IPS tako ne plaća knjige koje im uzima po rabatu od 45%. I neka IPS ostvaruje ukupan promet od 2.000.000,00 dinara mesečno (kikikiki). I neka je dužan samo po 10.000,00 dinara svakom izdavaču (a prosečno je dužan mnogo više).

Neka za ta 2 miliona prometa koje ostvari tuđim knjigama, IPS mesečno neplaćanjem izdavaču zadrži za sebe milion tuđih dinara (11.000,00 Evra), on pride, rabatom od 45% u isto vreme, zarađuje čistih 900.000,00 dinara.

Još prostije: prometom u svojim objektima, prodajom tuđih knjiga, IPS ostvaruje brutto promet DVA MILIONA dinara, od toga je 1.100.000,00 dinara izdavačevih (koje IPS ne plaća na vreme), a IPS-ova dobit je 900.000,00 dinara.

Za to vreme, izdavači su morali na kraju meseca, zbog izdate fakture, da državi plate 8% od dobiti koju, zahvaljujući IPS, nisu ni ostvarili.

Za to vreme,  IPS je ZARADIO odbitak od PDV-a od 8% jer je primio fakturu, iako je nije platio!

IPS iz doba SVOJIH UGOVORA

Onda je IPS krajem prošle godine odlučio da će da prodaje knjige i džidžabidže po svojim uslovima, jer mu dotadašnji njihovi uslovi nisu više bili po volji.

• dostave oštećenu robu (IPS ocenjuje)
• bar kod knjige nije čitljiv (IPS utvrđuje)
• faktura ima grešku (IPS utvrđuje)
• …
• dodatak: podrazumeva se da IPS kupuje samo one knjige koje sam izabere. (IPS odlučuje)

Većina izdavača u Srbiji je odbila da potpiše ovakav ugovor. Neki su povukli knjige. Uostalom, uđite u najbližu IPS-ovu knjižaru i proverite da li je vaš omiljeni izdavač još uvek u ponudi.

Većina izdavača je, dakle, tražila povrat do tada dostavljenih (i neprodatih) knjiga i konačan presek.

IPS, VEGA mediji, na primer, od decembra nije vratio knjige koje je VEGA tražila nazad jer više nije htela da sarađuje sa njim. IPS će ih vratiti u četvrtak, jer je VEGA media zapretila tužbom. IPS je cele prošle godine prodavao knjige VEGA medije po promotivnim cenama koje su važile samo oko novogodišnjih praznika 2007/2008 i to zaključno sa 31. januarom. IPS je cele 2008. godine odjavljivao knjige po promotivnim cenama zato što je IPS (citat) VELIKI SISTEM pa nisu stigli da nivelišu cene.

VEGA media je protestovala, IPS je ponovio da je VELIKI SISTEM i da ne mogu sada da rade sa gubitkom ako naknadno odgovore na cene koje su prestale da važe 31. januara 2008.

IPS, recimo, duguje Vega mediji nešto  dinara za 5. izdanje romana ZAJEDNO SAMI, od čega bi, recimo, deo pripao autoru, samo kada bi IPS, recimo, konačno to platio, a ne bogatio se na račun drugih, pa i autora. IPS je prvo bio na KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM, a onda je PROSLEDIO NAŠU FAKTURU DIREKTORU, kao da je, Bože me sačuvaj, reč o nekom upitu.

Kada smo danas pričali telefonom oštrim tonom (uzgred, jedan izdavač je izvadio listing svojih poziva IPS-u koji su se ticali naplate faktura, i izračunao da ga troškovi telefona mesečno koštaju 50 evra), dobavljač za domaće knjige je pitao: A, čime smo zaslužili taj ton?

IPS-ov spisak TRIKOVA kojima se služi da ne plati prodate knjige:

• Mi smo na kolektivnom godišnjem odmoru. (10-30 dana)
• Ne možemo da pročitamo vaš bar kod, dajte nam knjižno odobrenje 3% (čitaj: povećava se rabat za 3%) (20-40 dana)
• Nije nam stiglo knjižno odobrenje. (20-40 dana)
• Ne preuzimaju preporučenu poštu – sve se vraća s pečatom PRIMALAC NIJE TRAŽIO. (15-30 dana)
• Niste na redu za plaćanje. Mi smo veliki sistem. (20-60 dana)
• Dato je šefu na potpis za plaćanje. Mi smo veliki sistem. (20-90 dana)
• Znate da smo mi veliki sistem. (non-stop)
• …

VAŽNO JE ZNATI PRILIKOM KUPOVINE KNJIGE BILO GDE:

Knjige su skupe zato što su izdavači primorani da grade cenu prema rabatu koji im diktira knjižar ili distributer, kojom prilikom knjižar ili distributer zarađuje više nego izdavač: u izdavačevih 55% od cene koju vi plaćate su: prava (autorska, prevodilačka, royalties), štampa, lektori, urednici, dizajneri, hartija, prostor, telefoni… MOZAK I IDEJA, u knjižarevih 45% su prostor, prodavci I VELIKI SISTEM.

Većina knjižara ili distributera (čast izuzecima) ne plaća izdavače, koristeći se raznim smicalicama.

VAŽNO JE ZNATI PRILIKOM KUPOVINE U IPS-u:

• Sve kao skroz gore.
• Novac koji ste izdvojili iz svog novčanika, ostaje u džepu IPS.
• IPS će to platiti izdavaču tek pod pretnjom izdavačeve tužbe, ili kada novac pojede inflacija.
• Ako želite veći izbor knjiga, kupujte ih pametno i imajte sve ovo u vidu.

Kada sledeći put budete kupovali u IPS, prilikom plaćanja, postavite pitanje:

KADA STE POSLEDNJI PUT PLATILI IZDAVAČU NJEGOVE KNJIGE?

***

Gornje iskustvo sa IPS deli većina sprskih izdavača kao i većina izdavača članica Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine. Što će reći, apsolutna većina svih izdavača u Srbiji.

***

Uključite se u bojkot na twiteru, do plaćanja izdavaču. Neka oni i dalje prodaju knjige i džidžabidže, ali neka plaćaju!

***

Mogu uvek da kažem koje knjižare i koji distributeri plaćaju izdavače.

(ispred štanda sa knjigama Letnjeg festivala knjige / Noć knjige)

Devojčica: Tata, tata, kupi mi ovu knjigu!

Tata: Ne može.

Devojčica: A što?

Tata: Pa, ti dobro znaš da mi ne čitamo knjige.

Devojčica: Ali, ja čitam!

Tata: Ne čitaš ni ti.

Scena druga

(malo dalje, pisci, prevodioci, književni kritičari, urednici, poklanjaju prolaznicima na ulici knjige u cilju promovisanja čitanja)

Ja: Dobro veče. Dozvolite mi da vam poklonim knjigu.

Prolaznik: Ma, beži bre.

Ja (drugom prolazniku): Želim da vam poklonim knjigu.

Prolaznik: Taman posla, ne čitam.

(malo kasnije, menjam taktiku)

Ja: Izvolite knjigu, besplatna je.

Prolaznik: Neću, ni da je od zlata.

Bežali su od mene kao da imam dva u jedan: vaške i svinjski grip. Scenu drugu je snimila ekipa B92. Nadam se da ćete moći da vidite to ujutru. Ja se unapred stidim i neću gledati.

Vidim da nam je, od svih strategija i “kulturnih politika“, u ovoj zemlji najbolje uspelo gađenje na knjigu. Neće je niko ni kad je besplatna. Ni da je od zlata. Ne bi je ni štapom. Oni vode zdrav život.

A ja našla da živim od izdavanja knjiga. Budala. A da sam delila besplatne vaučare za turbo solarijum? Tri minuta, nove lampe?

A vi, nadam se da ste mi dobro, i da ste negde u gradu. Subota je. Ja odo’ da spavam i sanjam nešto lepše.

Ovde nekoliko slika kako je danas (juče i prekjuče, draft je već bajat) bilo na štandu VEGA medije, kada je Marko Šelić potpisivao knjigu ZAJEDNO SAMI.

Što se mene tiče, riknula sam. Nedostaje mi dete, nedostaje mi pas, nedostaju mi časovi d(v)okolice sa porodicom.

Ima li neko da preporuči neku knjigu?

• P.S: Više puta sam uspela da zaboravim rođendan. Prvi put me je u tome sprečila svekrva:

- Za kad hočeš tortu? – Kakvu tortu? – Pa rodžendansku.

Drugi put su me sprečili prijatelji koje je skype obavestio.

Oni koji nisu moja svekrva i nemaju me na skypeu, mala obzana: danas mi je 42 banke, nijedna svetska, ali svaka solventna.

* tekst nije sponzorisan, makar ne u klasičnom smislu

Andrej E. Skubic: FUŽINSKI BLUES

Prevod sa slovenačkog: Roman Vehovec

U sasvim običnom, jednom jedinom danu, jedinstvenom samo po tome što se prvi put u fudbalu sastaju sada dve nove i odvojene države, Slovenija i Jugoslavija, čitalac upoznaje različite likove koje jedino povezuje mesto stanovanja, Fužine, ozloglašeno i nepopularno predgrađe Ljubljane.

Fužinski blues, slovenačkog autora Andreja E. Skubica, na duhovit i u isto vreme opor način priča priču o izgubljenim korenima, smislu i besmislu, nadanjima i porazima, životu i preživljavanju, priču kakvu dele ne samo Slovenci i izbeglice u Sloveniji, već hiljade mladih ljudi bivše Jugoslavije koji su zaboravili ili nastoje da zaborave prošlost, dok budućnost nikako da počne.

Ovo nije samo priča o Sloveniji ili jednoj periferiji, ovo je bluz o svetu i našim vremenima, o provinciji kao mentalnoj, a ne geografskoj kategoriji, priča, doduše, sa puno piva. Što bi rekla Kristina, za bilo šta ali uvek na mestu, pa na primer: život bez piva nije život, to je preživvljavanje. Na prvi pogled skoro baš tako.

Tog pakleno vrelog jutra, kada nestaje i vode (glupo je, je li, da bude samo toplo), bude se glavni likovi romana, svako u svom stanu i životu u Fužinama.

Tih paklenih godinu dana, prevodilac je nadahnuto napadao, a onda skrhan svakodnevicom u biznisu napuštao rad na ovom prevodu, a ja sam bila tu tek da mi ponekad diktira prevod u prste ( niko normalan ne bi odbacio 300 otkucaja u minuti, je l’)  ili da zajedno naprežemo vijuge kako da se jezički reši lik Janine, Crnogorke u Sloveniji, koja govori srpsko-crnogorsko-slovenačku varijantu nekog nemogućeg jezika sa izrazito pubertetskom sadržinom. Zato nam je sa Zokijem, izbeglicom iz Srbije, zaposlenim prodavcem nekretnina sa malim provizijama ali sa velikim snovima o velikom biznisu bilo mnogo lakše, jer se Zoran potrudio da se skroz asimiluje, čak i u navijačkim stranama u fudbalu.  

Prevodilac je najteže prihvatio poznanstvo sa Verom, profesorkom slovenačkog jezika u penziji, koja je, ruku na srce najsličnija našem ličnom miljeu. Možda je prevodioca baš zato nervirala jer je ličila negde na njegovu ženu kad se jednog dana bude penzionisala i dane provodila kuvajući ručkove, čantrajući i šetajući uz reku. 

Povremena daktilografkinja je najviše uživala u liku Petera, ali sve dok Peter ostaje u romanu. Ne daj ti Bože da te takav tip iz čiste dosade i mamurluka nazove da se sretnete posle 20 godina i zajedno gledate utakmicu samo zato što imate neke zajedničke trenutke iz mladosti. I tako. Likova koliko hoćeš, svako od nas zna jednog takvog i zato je knjiga jako prijemčiva, svakome slična, a sasvim posebno duhovito ispričana.

Na osnovu ovog romana u Sloveniji je postavljena na scenu veoma popularna predstava, za koju muziku (ni)je pisao Rambo Amadeus*, a među nama poznatim glumcima bivše zemlje, jednu od uloga igra i Milena Zupančič.

* reč je o našem poslovično labavom razumevanju rokova.

No, kad je knjiga čekala svoje odelo, tj. korice, naša Jelena je dobila otprilike ovakvo uputstvo od prevodioca, dok ne pročita roman: piva, piva, piva, nešto opušaka i sličnog nereda, još piva, kad ti se učini da je previše, dodaj još malo piva, zagušljivosti i teskobe, samo mi na sve to daj malo nade i optimizma. Kako je naša etotako to razumela, ocenite sami. Ja je prosto obožavam.

Andrej Skubic, biće naš gost tokom Sajma knjiga, a sa čitaocima će se sresti 22. oktobra na izlagačkom štandu VEGA medije od 14:00 do 15:00 (Hala 14, odmah na početku od ulaza iz Hale 1).

Poučena dobronamernim savetima dragih blogera, javljam da se knjiga može kupiti kod izdavača, preko sajta www.knjizara.com, u svim knjižarama koje je obskrbio naš distributer Stubovi kulture, i, naravno, na Sajmu.

Pošto komisija za otkup knjiga principijelno ne otkupljuje knjige VEGA medije, ovde mogu javno da obećam super popust bibliotekama

Neke izvode iz romana možete pročitati ovde.