Osetila sam pritisak, znate ono, ako me tako skeniraju (ja još nisam videla toliki prosek pages/visits — posebno na tako mali broj vistis/visitor), šta još mogu/smem/hoću da napišem ovde i tako dodam neku novu informaciju koja može biti značajna poslušnim vojnicima čiji zadatak je da ih prikupe što više.

Radikali bar to znaju da rade, vade papire i pokazuju plus dokaz. Može da se dogodi da neka članica mesnog odbora SRS, sve vadeći kariran papir iz torbe pred kamerama, usklikne: Nepoznata umetnica ima kompleks velikih stopala!

Moglo bi da se desi da Maja rezginirano odbije da odgovori na novinarsko pitanje o njenom mišljenju o zahtevu građana jer i ona ima neki karirani dokaz: Molim vas, neko čiji sajt se zove Mušema, i to još latinicom! Nemam komentar.

Zamislite da se desi da neki čauš pusti u medije vest koja će baciti potpuno drugačije svetlo na celu ličnost autorke peticije: ona nema autoritet ni u rođenoj kući i viče na dete! Zar će takvi da nam kažu koliko para treba da izdvojimo!?

…

I tako, pod neviđenim pritiskom šta i kako dalje, odlučila sam da pečem kolače. I da vam dam recept, jer idu praznici i sve to ludilo od Božića po Gregorijanskom kalendaru, preko novih godina po oba kalendara, do Svetog Jovana, pa do Đurđevdana po Julijanskom.

Kolač, pod radnim nazivom Moošemin crni tart, a koji je unapređena verzija jednog recepta koji sam pronašla u Graciji (list sam osvojila pre par meseci u Maxiju na točku sreće ) pravi se lako i ostavlja bez daha.

Elem:

• 200 gr pečenih lešnika
• 200 gr crne čokolade sa najmanje 70% kakaa
• 120 gr putera
• 180 gr šećera
• 4 jaja
• jedan štapić crne čokolade s aromom narandže (a može i/ili malo svežeg soka od narandže)
• jedna cela narandža isečena na kriške

I to je to.

Čokolada i puter se istope na pari. Lešnik se samelje, deo malo krupnije a deo sitno, sve se izmeša, doda šećer i jaja i koja kap narandžinog soka. Cela mirišljava smesa se ubaci u posudu, a na vrh se utisnu kriške narandže. Sve to, pre pečenja na 180 od 40-tak minuta, izgleda ovako:

Iako sam Moošemin crni tart pravila nekoliko puta za redom, nije mi uspelo da fotografišem ceo kolač u trenutku kada je gotov, jer bi uvek brže bio pojeden. Ispalo je da je jako dobar ako se kane koja kap Amaretta, ali verujem da nije loš i ako se posluži mlak, sa nekim voćnim sladoledom. I, uopšte.

Vreme pripreme, drage moje, 10-tak minuta. Mislim da je to prava mera za modernu ženu.

Ovako izgleda badrljica koju sam uspela da uhvatim i to u verziji kada sam stavljala kruške umesto kriški narandže, a ako danas bude prilike, apdejtovaću post novom fotkom.

Šta bi neko, ko dođe u posed ove informacije o autorki, mogao o njoj da kaže na osnovu ovog recepta? Hm,

a) da je rasipna i da bi isti efekat bio i sa 200 gr šećerne table i margarinom ili svinjskom mašću umesto putera?

b) Da izbor lešnika umesto mekinja pomešanih sa orasima govori sam po sebi?

c) I da bi kolač bio u duhu patriotizma tek ako bih stavila šljive umesto uvoznog južnog voća?

Ili

d) da nemam pristojne tanjire za kolače?

Zaokruži tačan odgovor.