A u njemu sve njihov do njihovog: Maja Gojković, Zoran Vučević, Miodrag Kajtez, Dragana Milošević, Milorad Mirčić, Radovan Jokić, Pero Zubac, Brana Crnčević, Igor Mirović…

Umesto da prosipam otrov, evo nam Antićeva pesma. Pa da lakše mašemo grivom, lepše ržemo i jače mašemo repom kad nas napadnu obadi. Jedino je važno da trčimo. I da smo dobro osedlani.

Uvek kad se igramo,
meni kažu: bićeš konj,
i ja, šta ću – moram.

I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se tako trkamo.

Mi, koji smo konji,
dok trčimo do cilja,
u konje se pretvorimo, majke mi.

I srce nam konjsko.
I oči nam konjske.
I mozak nam konjski.

I mogu ti reći: kad si konj
uopšte ti nije važno da budeš baš prvi.
To je uvek važno samo onom
što te jaše.

Šta reći? Znao je Mika.