Tag Archives: Novi Sad
Hronika bruke
1. NIKAD SREĆAN ZAKASNIO NIJE
Nova godina je kasnila u Novom Sadu nekoliko desetina sekundi. Kažu, Čola se zapjevo. Obično bi narod rek’o: zajebo. Gde i ne bi, za te novce. Kome ne bi bilo do pjesme sa 100.000 evra na računu na Kipru? Čoli je istinski bilo do pjevanja, pa je odbrojavanje krenulo u pjevačevoj (pjevcovoj?) respritarornoj pauzi, kad je svet već uveliko srkao penušac usnama obridelim od novogodišnjih poljubaca, srećan u blaženom neznaju da uopšte postoji civilizaciija koja uspeva da ne padne kad prati ritam pjevačevih pjesama. Ne samo da ne pada, već igra i ‘oće debelo to zadovoljstvo da plati.
Ima neke simbolike u tome. Da grad, koji prednjači potrošnjom od 1 evra po glavi stanovnika za četiri sata zabave, potom okasni za svetom ceo minut. Kasni i srpska nova godina za Kalendarom čitavih 13 dana, pa što ne bi i Nova godina u Novom Sadu jedan minut?
2. KO DRUGOME JAMU KOPA, GROBAR JE
Gradonačelnik Beograda brani gradonačelnika Novog Sada…
… iako se nikada nismo obratili VD gradonačelniku Beograda, suprotno onome kako je to izgledalo na B92 danas u četiri u i pola sedam.
Jesmo se obratili gradonačelniku Novog Sada, koji, doduše, nije VD, ali zato ima dobru (bolju) ideju kako da rasipa novac. Mnogo mnogo bolju ideju o rasipanju nego što je pomogla VD mašta gradonačelnika Beograda (Novi Sad 24 miliona, Beograd 22 miliona).
NOVA RADNA MESTA
Dirljivo je da je gradonačelnik VD Alimpić primetio da su ovakve akcije (Peticija da se sramotno visoki iznosi bar preusmere sa 20% na drugu stranu) čist populizam, pa je požurio da odbrani gradonačelnika Novog Sada, Gojkovića, ustvrdivši da će ovakve priredbe — honorari od 150 hiljada evra i ozvučenje od 80 hiljada evra, otvoriti nova radna mesta.
To što je VeDe gradonačelnika Beograda — DS, a De gradonačelnika Novog Sada — SRS, čista je slučajnost.
B92 o peticiji
S velikom tremom i ogromnim zadovoljstvom sam malopre dala izjavu za TV B92 o peticiji, njenom smislu i građanskoj svesti i odgovornosti.
Tremom — zato što sam osetila strašnu odgovornost i, zadovoljstvom — zato što nam je trebala ovakva podrška.
Prilog možete pogledati možda već na vestima u 16:00, a sasvim sigurno na vestima u 18:30. Novinar B92, Miroslav Zadrepko, kaže mi da je peticija pomenuta i na jutarnjem programu Radija, u emisiji Dizanje, i da je dobila dobre i snažne reakcije slušalaca.
978
Nije broj neke servisne službe ili taksija.
Ovo je broj potpisnika peticije Naših 20% nečijih 100%.
Građanski list je danas preneo vest o ovoj peticiji.
Radio 021 od podneva, na svaki sat, javlja o peticiji i pušta snimak dela moje izjave o tome. Međutim, moram da se ogradim od njihove najave za ovu inicijativu – u tekstu peticije se nigde ne pominje ukidanje Nove godine na trgu, već o smanjenju svih troškova za 20% i preusmeravanje tog novca na nekome kome bi to bilo 100%. Mislim da je peticija i računica prilično egzaktna.
Na istom radiju aktuelna je anketa za šta bi bilo pametnije utrošiti 300.000 evra u Novom Sadu.
Stižu mi pisma podrške, zahvalnosti i saglasnosti, stižu mi uvredljiva i hejterska pisma. Šta ćeš, moralo se ostaviti validne adrese prilikom registracije peticije.
Ovo, naravno, više nije moja stvar i mišljenje nekolicine mojih prijatelja sa kojima se dobro razumem.
Ovo je, što reče jedna od potpisnika peticije u svom komentaru – Krizni kulturni centar.
Ovo je novosadska stvar. Građanska.
***
Update 1: Blic takođe danas javlja o peticiji, a na njihovom sajtu može da se vidi Betina vest od juče.
***
Update 2: Rezultati annkete Radija 021 u 21:45:
Javilo se. Nije izdržalo. (*UPD: PONOVO SE JAVILO.)
Dragi moj čitaoče,
Mooshema ne odgovara za sadržaj ovog pisma. Za sve bolove inteligentnijih delova mozga i mogućeg izliva mokraće u levu srčanu pretkomoru, koji mogu nastati kao posledica čitanja ovog dole, sami ste odgovorni.
Subject: Nova Karla, Zdravko i Maja
Gospođice ili gospođo Tatjana,
ako ste Vi kreator sajta o malom Davidu, onda sam se obratila na pravu imejl adresu.
Miroslava Antića oteli radikali
Eto, biće Antićevi dani. I biće taj organizacioni odbor manifestacije.
A u njemu sve njihov do njihovog: Maja Gojković, Zoran Vučević, Miodrag Kajtez, Dragana Milošević, Milorad Mirčić, Radovan Jokić, Pero Zubac, Brana Crnčević, Igor Mirović…
Umesto da prosipam otrov, evo nam Antićeva pesma. Pa da lakše mašemo grivom, lepše ržemo i jače mašemo repom kad nas napadnu obadi. Jedino je važno da trčimo. I da smo dobro osedlani.
Uvek kad se igramo,
meni kažu: bićeš konj,
i ja, šta ću – moram.
I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se tako trkamo.
Mi, koji smo konji,
dok trčimo do cilja,
u konje se pretvorimo, majke mi.
I srce nam konjsko.
I oči nam konjske.
I mozak nam konjski.
I mogu ti reći: kad si konj
uopšte ti nije važno da budeš baš prvi.
To je uvek važno samo onom
što te jaše.
Šta reći? Znao je Mika.
Novosadska hronika
Jutros čujem da je NN lice, ne tako staro, upalo juče u odeljenje III razreda Osnovne škole “Kosta Trifković”, umirilo đake rečima Neću vam ništa, i oteo učitelju torbu. Policija traga za licem.
Poslepodne mi priča sin da je u njegovoj školi klinac iz viših razreda ubacio “dinamitsku” petardu u kontejner, i prouzrokovao požar. Vatru većih razmera gasilo obezbeđenje. Klinac išao kod direktora.
Predveče čujem da je NN lice upalo u privatnu novosadsku kuću u širem centru, prošlo kroz dvorište, ušlo u stan i napalo ženu u krevetu. Ne znam da li policija traga.
Uveče, malopre, hodam ulicom kod Pokrajinske bolnice, Hajduk Veljkovom, nije ni suviše mračno ni preterano pusto, javim se na zvonjavu telefona koji izvlačim iz torbe. U trenutku kada završavam razgovor i vratim aparat u torbu, s leđa me napada momak, ni suviše star ni preterano mlad i kreće da me udara i da mi otima torbu i vuče me za jaknu i čupa me za kosu . Gušamo se tako ni minut, pojma nemam, i ja ga razvalim pesnicom, koja me sad užasno boli, po sred lica, i začuje se jedno ptflju. Pored nas prođe bračni par i samo ubrza korak.
Ja potrčim ka svom željenom cilju. Momak me ne prati. Kosa mi leti jer mi je odfrljačio šnalu za kosu i bolnom rukom grčevito pridržavam torbu.
Dolazim svojoj porodici. Noge mi klecaju i imam osećaj da imam temperaturu. Muž i ja se gledamo nemo i on mi kaže, Sreća da nije imao neki nož.
Sreća.
Policija ne traga za njim. Mene desna šaka užasno boli. I leva nadlanica u koju sam primila snažan udarac. Torba je izdržala.
Neko mora da ostane ceo da dokaže da ćemo preživeti.
David ili Golijat. Spremni za kampanju?
Juče je novosadski Dnevnik baš istraživao koliko stanova za beskućnike i najugroženije porodice može da se kupi od 150.000 evra inače namenjenih za honorare umetnika ( 
) na novogodišnjoj priredbi.
Ako sam mogla da pomognem, baš mi je drago. Ako nisam ja pripomogla, drago mi je da još neko ispoljava tragove zdravog razuma.
Juče sam, u istim novinama pročitala saopštenje Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja ima sličnu ideju: kupovati stanove, a ne plaćati nepristojno velike honorare. Liga se čak poziva na ideju jednog sugrađanina da se umetnici odreknu honorara u korist stanova za najugroženije.
Ako sam pripomogla, drago mi je. Ako nisam ja pomagala, znači da stvarno nismo svi u ovom gradu utrnuli.
David
U isto vreme, pazi sad ovo, Građanski list fura temu o Davidu.
David je devotogodišnji dečak koji je poklonio svoju ušteđevinu planiranu za telefon, porodici stradaloj u katakombama Tvrđave, saznavši da nemaju para ni za sahranu. Dečak David je dao svojih 13.000 dinara za sahranu stradaloj porodici.
Davidu je Građanski, nakon što ga je novinar sreo na sahrani na kojoj nije bilo gotovo nikoga (treba li reći da su gradski čelnici bili zauzeti prečim stvarima), poklonio mobilni telefon iste marke za koju je dete mesecima štedelo novac dobijen od tetaka, baka, stričeva i roditelja.
David je dečak, čovek od devet godina, koji je potom odlučio da taj telefon, taj” soni erikson K 510″ dobijen od ovog lista, pokloni svom drugu iz razreda koji jedini nema telefon, jer mu roditelji jedva i udžbenike kupuju!
David je dečak na kojeg bi trebalo da liči ovaj svet.
Zbog Davida smo dužni da pokušamo, zajedno sa svim mislećim ljudima iz ovog grada, KAMPANJU:
NAŠIH 20% NEČIJIH 100%
Podsećam da je konačno objavljen troškovnik Golijata, a uz to i sadržaj novogodišnje zabave na trgu u Novom Sadu i da računica izgleda ovako:
Učestvuju – Zdravko Čolić, Aleksandra Radović, trubački orkestar Bobana Makorivća, ansambl “Kal”, “Bateria SambaNSa” i “Studio Alektik”.
Izvođači: 8.964.534 din (112.056,67 eur) – a koliko košta Simply red?
- 20% je 22.411,33 evra je 22 kvadrata stambenog prostora.
Ozvučenje, rasveta: 6.461.060 din (80.763,25 eur) – da li kupuju sve novo?
- 20% je 16.152 evra je još 14 kvadrata stambenog prostora.
Vatromet: 1.321.647 din (16.521 eur) – da li se takmičimo sa Sidnejom?
- 20% je 3.300 evra je još koji kvadratić stana.
Specijalni efekti: 802.419,00 din (10.030,24 eur) – mora biti da će biti nešto specijalno.
- 20% je 2.000 evra je specijalni efekat PDV-a za stan.
Redarska služba: 1.901.051,00 din (23.763,14 eur) – očekuju se protesti a ne slavlje?
- 20% je 4.752,63 evra je dovoljno da se stan u potpunosti opremi.
Realizacija i organizacija programa: 3.117.284,00 din (38.966,05 eur) – težački posao rasporeda novca mora biti plaćen.
- 20% je 7.793 evra je više nego dovoljno da se organizuje i realizuje sve što još nedostaje.
Video produkcija: do 1.500.000,00 din (18.750,00 eur) – verovatno se kupuje nova oprema.
- 20% je 3.750 evra je da se kupe tehnički aparati za domaćinstvo.
Trista iljada jura.
- 20% troškova zabave je 60.000 evra je 100% za nečiji život.
20% od sredstava previđenih za zabavu prilikom ulaska u još jednu neizvesnu godinu, može da u potpunosti reši jedno stambeno pitanje jednoj ugroženoj porodici u Novom Sadu.
20% jednom detetu čiji roditelji nemaju i ne mogu, obezbeđuje 100% dobar start za dostojanstven život i bezbrižno školovanje.
20% od jednog deteta može da načini 100% čoveka.
20% je nečijih 100%.
***
To su naše pare, sećate se?
Da li se slažete da 20% od naših para koje Maja planira da potroši za novogodišnjeg Golijata na trgu, damo nekome?
Da li se slažete da 20% naših para zahtevamo da bude dato nekome kome će značiti 100%?
Da li i vi mislite da treba tražiti od Čole i društva, kad se već gradonačelnik Maja nije setila, da 20% naših para izdvoje za nečijih 100%?
Slažete se?
Potpišite se ovde.
Ako je ikada trebalo reći ovo, sada je trenutak: Svi smo mi David.
Jesmo li? Ili nam je samo do igara?
Da li si David? Ako misliš da u tebi takav postoji, uključi se u kampanju. Pozovi Čolu i društvo, podseti ih da njihovih naših 20% mogu da budu nečijih 100%.
Ako imaš bolju ideju za slogan, kaži.
Ako možeš da pomogneš da se ideja proširi, pomozi.
Ako možeš i sam da pomogneš u kampanji, uključi se.
Ako imaš pristup medijima koji bi pomogli u kampanji, iskoristi ga.
Ako znaš neku porodicu koju bi Čola i društvo usrećili sa svojih-naših 20%, pokaži je.
Pare smo već dali, sada je red na Davida u nama
ako nije tako, odsecite nam ruke i pretvorite nas u kamen
ako sam jedina koja ovo oseća, onda da ga jebeš
ako i ti misliš i osećaš isto, klikni ovde.
- Važna napomena: David je metafora. Ako pogledate bolje, možete da je nađete u sebi.
