Tag Archives: PR
PR s lukom: dva najlakša načina da komunikacijom izgubite klijenta
Juče sam bila na kratkom informativnom sastanku za svog klijenta u jednoj od najvećih marketinških agencija u Srbiji (sva imena poznata redakciji i tako će i ostati). Mesto: prestonica, normalno.
Sastanak, koji se sveo na skraćenice (stručnih termina i pažnje prema klijentu) skreće panju na važnu razliku između prodaje usluga i robe. Roba se vidi, usluga može da bude mačka u džaku.
Zato je važno obratiti pažnju na ove dve stvari u komunikaciji sa klijentom koji treba da kupi uslugu:
1. GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME.
Ako prodajete uslugu klijentu, najbolje da govorite tako da vas razume. To što ćete koristiti skraćenice, hmm, možda će imponovati nekoj budali, ali, zar zaista morate da potcenjujete klijenta da biste mu pride uzeli i novac? Ovo se odnosi ne samo na živi razgovor, već i na sadržaj vašeg veb-sajta ili reklamnog flajera:
ne treba vi da budete pametni, već klijent treba da pomisli kako je pametan zato što se odlučuje baš za vas.
Mnogo bolji utisak na potencijalnog klijenta ćete uvek ostaviti ako govorite jednostavnim jezikom, koji će u isto vreme govoriti o vašoj kompetenciji i biti razumljiv vašem sagovorniku. Ako vi razumete o čemu govorite, onda će vaša ideja komunicirati sa sagovornikom.
razgovor s klijentom nije o vama. tema je klijent. pričamo o njemu.
dakle.
ne ja.
ti.
PhP i html stručnjak ili web dizajner ne govore uskostručnim jezikom kada žele da prodaju izradu veb-sajta mesaru. Ne govore doduše ni jezikom klanice i svinjogojstva, ali se trude da koriste jednostavan jezik koji će biti dostupan sagovorniku u onoj u meri u kojoj će on razumeti da mu je veb-sajt neophodan i da je pravi srećnik što ima baš vas.
“Upoznajte naše saradnike. Ovo je naš MMR, ovo je BTL direktor i ovo je naš PR. Na ovom poslu će nam trebati takav MP da odmah dobijemo DRA, znači, idemo u klasično AIDA-u”.
Nije baš bilo tačno ovako, ali tome slično, zamislite samo svog tatu u toj situaciji. Da li bi bio impresioniran? Ili bi rekao, JBG, idem da potrošim pare tamo gde će me ubediti da to uradim?
Komunicirati svoju ideju, svoj posao ili projekat, možete jedino ako govorite svojim rečima. Ili klijentovim rečima. Ukoliko koristite usko-stručnu terminologiju, pa još kroz akronime, vaš kupac može pomisliti da se proseravate. Odnosno, da pojma nemate šta je tema sastanka.
Kao što sam ja juče pomislila.
2. BOLJE DA POSVETITE KLIJENTU 100% PAŽNJE U SAMO 5 MINUTA, NEGO DA MU U CELOM SATU 95% VREMENA ZDUVATE NA PRAZNE PRIČE
Nemojte nikad potceniti klijenta odsustvom volje za njegov slučaj. Nemojte ni slučajno potencijalnom klijentu pričati o nekom drugom poslu koji vam u tom trenutku odvlači pažnju, u tolikoj meri da niste u stanju da budete koncetrisani.
Niste se spremili za sastanak. Postavljajte pitanja. Nemojte pričati, AGAIN, o sebi.
Ako ste tako mislili da ćete povećati svoj značaj u klijentovim očima, grdno ste se prevarili. Delovaćete kao budala i hohštapler. Ako imam pet minuta za tebe, reći ću ti koliko imam vremena i biću tvoja celih pet minuta. Nema prevare. Oboje ćemo znati na čemu smo i možda ćemo se čak i dogovoriti u tih pet minuta na obostrano zadovoljstvo.
Nema malih i velikih klijenata. Bolje da “malom” klijentu uštediš put i vreme i kažeš da nemaš vremena, nego da ga primiš, a onda mu stavljaš do znanja da si umoran od posla sa “velikim”.
Misssim, get a life!
Ovakva komunikacija jedne kompanije prema spolja, ovaj pokušaj prodaje usluge bi se zvao, da skujemo kovanicu na licu mesta, B2C PR s lukom i turšijom. Turšija je tu zbog kiseline.
Rasol, posle. Kad krene glavobolja.
Diletantizam
Iako reč diletant, koju smo preuzeli od Italijana i reči dilettante ima tako veseo i bezbrižan izvor, to je imenica čiji vlasnici, dok veselo i s uživanjem rade nešto, čine veliku štetu svakom društvu.
U svojim značenjima i upotrebi, u srpskom jeziku je napravljena mala razlika između između diletantizma (nestručnosti prilikom obavljanja svog posla) i amaterizma (od francuske reči amatour), ljubavi prema nečemu što nije profesija ili za šta ne postoji prethodno obrazovanje, iako je ta različitost zapravo ogromna. Veoma olako, za neki loše obavljen posao će se reći da je amaterski urađen, ili za osobu koja nije dovoljno stručna – da je amater. I to će biti pogrešno.
Trebalo bi ostaviti amatere u kulturno-umetničkim društvima ili u nekim drugim oblastima, a njihovu amatersku delatnost svrstati u hobi, na primer, od kojeg amateri doživljavaju puno ličnog zadovoljstva, a da u isto vreme ne proizvode štetu svojoj okolini a ne moraju ni da joj doprinose.
Za razliku, diletantizam je veoma opasna pojava koja se nekontrolisano širi u zalazi u sve sfere društva. Amatere možete poštovati zbog njihovog hobija i ljubavi prema nečemu što im nije profesija, ali diletanata se moramo plašiti, jer ne samo da su plaćeni za to što rade, već su najčešće plaćeni o vašem trošku i za vaš račun.
Divan takav primer diletantizma pronalazim na zvaničnoj internet stranici Opštine Negotin, a posredstvom Građanskog kruga.
I, tu ne treba puno pameti da čovek shvati kako je do ovakvih tekstova došlo: prilikom svake promene vlasti, opštine i javna preduzeća zapošljavaju svoje rođake, komšije i kumove, koji uglavnom, niti su kvalifikovani, niti odgovaraju radnom mestu. Uprkos tome, nikada neće dobiti otkaz, samo će se pomeriti sa svog dobrog mesta kada dođe do promene vlasti i kada njihovo mesto bude zauzeo nečiji drugi rođak, isto toliko nekvalifikovan. Rezultat njihovog rada, međutim, uvek će biti isti: prozvođenje šteta.
Sav pisani materijal, uključujući fakture, dopise, pozive, spamove, obaveštenja, sve što (i) u pisanom obliku izlazi iz neke firme ili kuće, deo je PR onoga ko to potpisuje. Tako se stvara prvi a često i trajni utisak o nekome.
A kakav utisak neko, kao Opština Negotin, želi da ostavi na svoje građane? Meni prvo pada na pamet utisak da tamo treba raspisati vanredne izbore. A da će ovu državu, u međuvremenu, uništiti diletanti.
* ilustracija na naslovnoj strani je preuzeta odavde.
