Tag Archives: pravopis
Tri mala saveta šta da izbegavate kad pišete
Međutim, neke stvari stvarno možete i sami. Da objavite kratku najavnu vest za neki događaj, tada i tada, tamo i tamo u toliko i toliko, ko – šta – gde – kada… Ili da otpišete da ćete doći ili da ste sprečeni “zbog ranije preuzetih obaveza” (uvek se pitam ko je PRVI smislio ovu frazu koja se tako dobro primila).
Napišite nešto i sami, ali najbolje da ne pravite ove greške:
1. Sa početkom.
Ako pozivate klijente i kupce na zajedničko pečenje kestenja i želite da svi dođu pre nego što se vatra raspalli – u 6, na primer, nemojte najaviti da će kestenje da se peče SA POČETKOM U 6.
Recite jednostavno, Pečemo kestenje od 6, ili raspaljujemo vatru i očekujemo vas u 6 .
Da će se nešto dogoditi “sa početkom” bukvalno znači da će, pored vas i još nekoliko ljudi, biti prisutan i (gospodin) Početak. Početka će biti, kao i kraja, blago gostima, oni mogu da krenu kad hoće.
2. Pismeno obraćanje.
Nemojte, molim vas! Pa, podrazumeva se da ste pismeni, makar toliko da možete da napišete nekoliko pismenih redova i da se ne potpisujete palcem. Kada se nekom obratite pisanjem a ne govorom, to će biti NAPISMENO , a verovatno i PISMENO.
Obraćajte se pisanim putem (ako baš morate putem) ili, još bolje, napismeno. I ispašćete pismeni.
3. Vi i vi.
Poštovani gospodine Mučižabiću, Vi ste obična budala.
Ali,
Dobrodošli na vesele veb-stranice naše kompanije, kojima želimo da vas ubedimo da smo jako lepi i pametni.
Razlika je vidljiva iz aviona. Ako se obraćate konkretnoj osobi, njoj ćete i persirati. Gospođo Vehovec, neobično lepo Vam stoji tamnija kosa.
Ali. Naš frizerski salon ne može da vam promeni život, ali može vašu boju kose.
Dakle, ali.
Ako se u svojoj brošuri, flajeru, veb-sajtu, gde bilo, obraćate svom nepoznatom čitaocu, a biće ih više od jednog sigurno, koristite oblik množine, a ne persiranje. Uspešno ste se registrovali, želimo vam prijatne trenutke u smapovima kojima ćemo vas od sada obasipati.
***
Za sada samo tri saveta, a vi kako hoćete.
[objavljeno milošću Kolegijuma]
Trebam da pitam pare za patike
Odlučila sam da pišem novi serijal o pravopisu, gramatici i jeziku uopšte. Više puta se po blogovima raspravljalo o tome da li je važan jezik ili sadržaj, ali sam oduvek bila mišljenja da ni najbolji sadržaj ne može biti privlačan za čitanje ukoliko odražava nepismenost autora. Drugi razlog ovom serijalu će uskoro biti objavljen. Za sada, pozivam vas da se pozabavimo jezikom i da se uz to dobro zabavljamo. Pisaću o problemima u jeziku koji meni paraju uši i bodu oko, a koje je lako ispraviti. Možete i vi da predložite jezičke probleme o kojima možemo razgovarati. Mislim da to neće biti izgubljeno vreme.
Ovaj slučaj me zabavlja, ali je ovde, osim što je žena retardirana, verovatno reč i o oštećenju sluha. Pa, ko nema oštećenje sluha – već je na dobitku. Šteta je to proćerdati:
Primetila sam, na primer, da je glagol TREBATI najčešće pogrešno upotrebljavana reč u pisanoj i govornoj komunikaciji. Upravo sam sela na prste da mi utrnu pre nego što linkujem postove na blogovima gde to vidim redovno, ali ću možda ubuduće to i raditi. Verujem da bi mi zamerili samo oni koji su prezadovoljni svojim neznanjem, a ja poznajem malo takvih.
Priznajem da je čak i mog desetogodišnjeg sina, koji je veoma pažljiv s jezikom, teško odučiti od navike stečene u školi da ovaj glagol koristi pogrešno.
Kao iz naslova: Trebam da pitam.
Glagol TREBATI (htenje, namera, težnja): ne menja se po licima, rodu i broju, ako iza njega sledi glagol.
No-no upotreba: trebam da pitam; trebao je da pita, trebali su da pitaju. Trebam da ustanem (hit).
Pravilna upotreba: treba da pitam, trebalo je da pita, trebalo je da pitaju.
Trebalo je da ovakve postove pišem ranije. (Trebala sam ovakve postove da pišem ranije)
Je li da je prosto? Baš zbog te jasne razlike u upotrebi.
Ako iza glagola TREBATI sledi imenica, onda ćemo ga menjati, jer će ovaj glagol označiti potrebu za nečim a imenica iza njega će odmah objasniti za čim, iako ovakva upotreba zvuči uglavnom arhaično i više je slična zapadnoj varijanti (kako smo voleli da zovemo hrvatski deo nekada jednog, srpsko-hrvatskog, jezika) nego istočnoj, tj. srpskom jeziku:
Trebam te.
Trebam neku kintu.
***
Ako ste do sada pomisli da je rečenica iz naslova nategnut i neduhovit pokušaj da iskarikiram jezik – varate se. Ovako se danas uredno govori među mladim ljudima.
Tako, na primer, umesto ispravne rečenice: Treba da pitam (ćaleta) da mi da pare za patike, spontano je nastalo nakaradno skraćenje koje glasi: Da pitam pare za patike.
Meni je jasno da se mladi razumeju, posebno kada dođe do toliko potrebitih para i da im nisu glagoli potrebni već pare i patike, ali, priznaćete, ako biste pokušali da bilo šta pitate pare, one vam neće ništa odgovoriti. Pa sve i da ih imate.
Poznato je da je za parama sveopša treba 
Aj’ pa pripazite. Pravilna upotreba glagola trebati, trebalo bi da postane rutina u vašem govoru.
