Tag Archives: sasvim privatno
Umesto rečce “li”
Latinicom, umesto da napiše nekoliko primera upitnih rečenica koristeći rečcu “li” i to ćirilicom, nastade ovaj tekst u školi, nedovršen. Možda prekinut zvonom, a možda i učiteljicom, ne smem o tome da razmišljam.
O željenom zlatnom retriveru ili labradoru, obećanom za sledeći rođendan, koji je postao imaginary friend.
Naslov, običan: Ivanove i Bernijeve avanture, u epizodi Berni i građevina
Jednog dana kad je Berni nanjušio čokoladu koja je imala miris govana, on je svojim lepim glasom dozvao Ivana:
- Berni, šta je bilo? – upita Ivan
- Av! Av! Av! – Berni zalaje.
Kad se Ivan malo zavede u misli i seti se da Berni voli čokoladu, reče:
- Berni, napravi kućicu od čokolade.
…
U školi, na času, prekinut zvonom ili učiteljicom, umesto vežbe za upotrebu rečce “li”…
Kako da ga vaspitavamo, a da mu ne slomimo duh?
Dan kada je moj muž postao otac muškog deteta sa slike, 5. septembra 1999.
Dragi moj rođače Henri,
Rodio mi se sin! U bolnici naravno, jer mi se ovde rađamo u bolnicama. Tek da nam odmah bude jasno i da bi nam bilo normalno.
Knedle ili gomboce, odlučite sami
Dumplings with plums, kopytka, knedleh… kakogod, samo da su gomboce ili knedle sa šljivama.
Nikad mi se nije dopadala izreka da ljubav ulazi na usta, jer bi mi odmah palo na pamet da onda mora da izađe na dupe.
Kad Miki kaže da se boji…
Svake godine se ja razbolim na moru. Dete ostane cool. Srećom (hoćemo li da zaboravimo na trenutak parazite koji su mi uleteli nenadano u trenutku kada je ovaj post već bio spreman? Meni bi prijalo.).
Podnosim letnje bolesti dobro, rado preuzimam na sebe viruse, ako već neko mora da bude bolestan. Kašljem sasvim kvalitetno, ali ovoga puta nemam temperaturu pa mogu da se prihvatim pegle. Muž mi kaže da sam virus pokupila od Slovenca koji je pored nas kinuo sto puta u novine, a ja posudila na čitanje to isto Delo da vidim šta ima novo s Kosovom, mučeći se sa slovenačkim jezikom i Rupelovim idejama.
Lako ću ja s ovim kašljem iz EU, nego, ovaj prst na nozi, totalno me razvaljuje. Povreda je mala, ni pola cm u prečniku, ali me toliko muči, kao da je preko celog stopala.
Sanjala sam jednu noć po povratku da sam balerina i da mi je karijera propala zbog te ranice. A balerina nisam bila, davnašnji je to san koji nije ispunjen jer sam još kao devetogodišnjakinja imala prevelika stopala, po svedočenju stručne 
baletske komisije kojoj sam se predstavila u holu OŠ “Jovan Popović” na audiciji, a koja je verovatno imala na pameti skijanje za mene, ali na tabanima.
Pediculus humanus, oh, bože, vaj!
Obaveštavam rodbinu i prijatelje da su kod mene i mog sina pronađene vaške u kosi ovog jutra. Tek jutros je svrab temena, za koji sam ja mislila da mi je od znoja u pregustoj, uvek skupljenoj kosi, a Ivanu tek tako jer je zjakav, zapravo definisan svojim uzrokom – bubice u kosi.
Kad mi je bilo pet, imala sam ih prvi put u životu. Danas, sa 41. evo ih drugi put. Kad mi je bilo pet mama me je izolovala, govoreći da ne mogu da se igram jer sam bolesna, a ja sam radosno sa terase drugog sprata vikala na sav glas komšiluku da imam bubice u kosi.
Izvukla sam se nadalje, ali se sećam sestrinih, i porodične akcije skidanja gnjida sa vlasi – na novinu, ali tek kada ih pukneš među noktima. Posle ih prebrojavaš. Sada mi je to znanje više nego korisno (Ivan je trenutno svetao kao Bjernstjerne Bjernson i akcija zahteva zaista oštro oko).
Sveta Nedilja
Ne znam da pišem putopise, ali znam da uživam na putovanjima.
Moj sin, konačno slobodan, na plaži ispod naše kuće.
Da, bila sam u Svetoj Nedilji na Hvaru.
Kreativno teranje
Tako je moj muž okarakterisao moje stanje u poslednjih desetak dana dok sam u stvaralačkom naponu završavala dramu. Imala sam ih dve. I jedan roman. Postavljeni na noge i ostavljeni na milost i nemilost inspiraciji koju mi je jela Moošema. Vreme i inspiraciju. A onda sam ušla u kreativno teranje (moraću nekad negde da iskoristim ovu ciničnu intelektualnu duhovitost). I završila jednu dramu, gotovo u jednom dahu.
O internet geekovima. O gubljenju granice između RL i VL. O internetu kao opasnom mestu. O zavisnosti od interneta i svemu onome što ide uz jednu zavisnost. Kao alkoholizam ili narkomanija. Osim što je mojim likovima i život ugrožen, iako je to tačka razdvajanja internetske ovisnosti od narkomanije, na primer.
Pretplatnik je dostupan: ako postojiš ti, postojim i ja
Ili: Kako Žena, Majka i Supruga stvara svoj lični i neponovljivi Brodvej
U moru stereotipa o ženama, sigurno najvišu poziciju drži onaj da žena ne može da bude u isto vreme osoba sa karijerom i majka. Ovaj stereotip održavaju u životu uplašeni muškarci isto koliko i neostvarene žene. Međutim, postoji jedna mala tajna koju znaju samo ispunjene žene i poneki njihovi pametni muškarci: nekim ženama je važnije da budu uspešne majke nego da budu žene od karijere.
Neke žene između poziva da dobiju posao snova i poziva svog deteta da mu se promeni pelena, biraju vrednost jedne čiste dečije guze. I to pravo, i tu želju, nijedan stereotip ne može da im otme. One su prosto, biološki i fiziološki iznad toga.
Operacija je uspela, Anja je mrtva
Šestog avgusta, devojčica koja je imala ime, samo nikada nije zauzela svoj prostor na ovom svetu, prekrasnog, nikada naglas izrečenog imena – Rima, imala bi 6 godina.
Rima je moja ćerka. Mrtvorođena. Greškom lekara. Određenog lekara kojem je ime dr Segedi.
Da nisam desetog avgusta, četiri dana kasnije onemoćala od gubitka krvi i sisa prepunih nesisanog mleka bacila njen jedini, ultrazvučni snimak u kontejner blizu ulice Omladinskog pokreta, mogla bih da vam dokažem da je postojala.
Post s pogledom
Zato volim Egona Savina. On vraća veru u pozorište. On, čovek, jednostavno pravi pozorište, toliko dobro, da ponekad sumnjam da ga možda uopšte ni ne voli.
Kada pogledamo predstavu kao što je Odumiranje, onda tačno znamo šta mislimo kada kažemo pozorište. I ne vadimo pištolj čim čujemo tu reč. Nisam ubijena u pojam, to hoću da kažem. Nagrade su poznate, pa da ne tupim.
Na slici moja koleginica s klase, Branka Šelić, biram nju, iako je Dara Džokić dobila nagradu za glumu:
I, uopšte, kakva scenografija! Taj Geroslav Zarić je ili genijalan ili lud. Ili ni on ne voli pozorište.
Ponekad mislim da veliku umetnost prave oni koji je ne vole. Nego su samo uzbuđeni činom stvaranja.
***
Provela sam poslednje dane tražeći pristojno mesto za odmor. Nikada nisam to radila u poslednjem momentu. Ali, evo, za sve postoji prvi put i neću ovo više ponavljati.
Koordinate su bile poznate, jer sam ih ja zadala: Murter.
Čitajte, to je dobro i veoma korisno (2)
Ili: Kako majka u svom detetu otkriva čoveka dok se šmuca po njegovoj sobi; u slici i ponekoj ukradenoj reči.
Džundžiću!
Nije mi žao što sam nisam uspela u svom ozbiljnom naumu da te pre 32 godine bacim u kontejner, jer stvarno nisi ličila ni na šta kad su te doneli i mnogo si plakala, brate mili.
