Tag Archives: Srbija
Studenti iz Srbije i CSR
Društvena odgovornost se više ne maže na hleb. To je uglavnom ono čime se hvale velike korporacije, ali sve više i ono što može da uradi običan čovek bez potrebe da dobije javno priznanje.
Ovo troje studenata iz Srbije, predstavlja našu zemlju na svetskom takmičenju iz tzv. CSR (Corporate Social Responsibility), u organizaciji Societe Generale Banke.
Pogledajte samo jedan njihov predlog – apel da ne skrećemo pogled i ne kukamo, već da preduzmemo nešto kada nismo zadovoljni kako funkcioniše ili izgleda. O tome kako svako može da uradi makar nešto. Dopašće vam se.
Ovakvi mladi su nam potrebni.
A naša deca su konkuretna ako imaju dovoljno poseta blogu, dovoljno šerovanja na FB i Twt i ako dobiju dovoljno klikova na srce koje ćete videti ispod svakog njihovog predloga za bolju društvenu odgovornost.
Podržite ih!
Lament nad Srbijom
Juče sam se ponovo stidela svoje zemlje. Nije to bio samo stid, bilo je tu i užasnog bola zbog tragične smrti jednog običnog momka koji je došao u moju zemlju zbog sporta, pa onda još i malo ranije, jer je čuo da je ovde dobar provod.
Ta sitna okolnost koja je bila samo deo nekih vesti, “došao je ranije jer je čuo da je ovde dobar provod” za mene predstavlja najtragičniji okvir ovog užasnog događaja. Bris Taton, nečiji sin, krenuo u Srbiju ranije, jer je čuo da je u njoj dobar provod…
Provod, da umreš.
Već dugo imam utisak da sve strukture u Srbiji čine sve da Srbija ostane zatvorena zemlja. Da u nju ne dolaze i da se iz nje ne putuje. Da ostane što duže učaurena u rupi neke evropske zapizdine, zaglavljena u svojoj sjajnoj prošlosti, svojim bojevima na Kosovu, srpskim svetinjama na Kosovu, kolevkama na Kosovu, retorički predstavljana kao nebeska zemlja koju vode patriote.
Brisova nebeska zemlja dobrog provoda.
Srbija je zemlja kojoj su konzervirali mane. Namerno. Da bi oni koji njome vladaju mogli da to čine bez ikakve odgovornosti. Da bi oni koji su bliski vlasti mogli nesmetano da kradu. Da bi oni koji su pobedili dobili sve upravne odbore i sve fotelje. Da bi oni koji imaju koalicioni potencijal mogli da zauzmu fotelje pored. Srbija pripada nekolicini ljudi na vlasti, a ne svojim građanima.
U ovoj zemlji nije važno ko si i šta umeš i znaš, već kojoj partiji pripadaš. U ovoj zemlji ne možeš da dobiješ novac po njenim konkursima za finansiranje, ako nisi blizak partiji koja drži ministarstvo koje objavljuje konkurs. Ne možeš da dobiješ posao, ako nisi u partiji kojoj je pripala ta kompanija. Ne možeš da dobiješ poslovni prostor u svom gradu, ako nisi kontroverzni biznismen.
Ovo je zemlja koja je u svojoj državnoj banci čuvala na tone heriona. Ovo je zemlja koja diluje herion za svoje potrebe i maže oči svojim građanima hapšenjem sitnih i neposlušnih dilerčića.
Ovo je zemlja koja je odnegovala “navijače” i desničarske grupe za sopstvene potrebe.
Ovo je zemlja koja je rasprodala sve za sitne pare, a potom potkrala svoje građane.
Ovo je zemlja najviših kamata i najnižih ljudskih prava.
Ovo je zemlja najskupljeg goriva i najjeftinijeg ljudskog života.
Ovo je zemlja koja je donela zakone kojima je svoju vlast u potpunosti zaštitila a prava građana u potpunosti ograničila.
Ovo je zemlja u kojoj je šačica odabranih izvan svakog zakona.
Ovo je zemlja u kojoj daš dinar da otvoriš privatnu kompaniju, a onda te natera da sve radno vreme posvetiš opsluživanju manjakavosti njenog birokratskog sistema i više nemaš tih para da kompaniju zatvoriš.
Ovo je zemlja u kojoj pauk ne odnosi automobile opasnih momaka.
Ovo je zemlja u kojoj u radno vreme ne možeš da nađeš mesto u kafiću.
Ovo je zemlja u kojoj kontroverzni bisnismeni parkiraju na zaustavnoj traci.
Ovo je zemlja u kojoj se svaki dan otvori po jedna prodavnica patika, a muzeji drže zatvoreni.
Ovo je zemlja u kojoj se otvaraju prodavnice sportske odeće, a zatvaraju knjižare.
Ovo je zemlja koja je dozvolila da na smrt prebijaju njene goste i njene građane koji drugačije misle, drugačije vole, drugačije izgledaju i drugačije se prezivaju.
Ovo je zemlja koja se plaši drugačiosti jer je to pretnja za sve gornje navike u kojima se tako dobro snašla.
Ovo je zemlja koja je dozvolila da joj šačica huligana bude lice kojim se predstavlja svetu.
Ovo je zemlja u kojoj više nemam za koga da glasam.
Ovo je zemlja zbog koje sam se ponovo stidela ovih dana.
Zemlja, čijem odvratnom licu ponekad moram da okrenem leđa, da bih uopšte mogla da preživim u njoj.
***
PRINCIP STROGOSTI
E, pa Tadiću, dužan si da se ovoga pridržavaš i nadamo se da ozbiljno misliš:
Hot Spin
S velikom znatiželjom, sve hladeći se pod klimom, juče slušala vesti b92, početak sami, u 18:30. Udarne vesti, o njima govorimo, je l’?
Te vruće je, te prevruće je, te cisterne u Beogradu i voda za piće biće je dovoljno, te umro jedan čovek javili lekari, te ljudi se hlade kako ko može, prezenterka vesti podigla obrve u jako zabrinut položaj i ne skida ga, gledam na sat, već sedam minuta.
Potpuno se zainteresujem, takoreći prikujem se za fotelju u svom lepo ohlađenom stanju, hipnotisana prezenterkinom brigom u obrvama, glasu i držanju ramena i nastavljam da slušam udarne vesti u pola sedam, je l’, a vreme prolazi, a slike raznih gradova i cisterni s vodom promiču na ekranu, a prezenterka i dalje sve zabrinutija, pa još i stiska usta i oči kada pročita novu vest o vrućinama po Srbiji i kad s lica mesta dežurni lekar hitne pomoći savetuje pijte više tečnsoti, bokte vrućina evo sad već, gledam na sat, 10 minuta!
Gledam i dalje na sat, malo u obrve prezenterke, ponovo na sat, prelazi se s bloka vesti o vremenu i konačno, u 13. minutu udarnih vesti, je l’, počinje politika, nešto malo. Nakon toga nove vesti o vrućinama, ovoga puta u regionu i u svetu i ja se konačno, zabrinem:
- Nešto je sigurno jako poskupelo od osnovnih životnih namirnica
- Pošto je danas gorivo
- Izglasan je neki zakon koji nije u interesu građana
- Nije izglasan zakon koji bi bio u interesu građana
- Nije samo Berluskoni slab na maloletne prostitutke, možda imamo i mi jednog takvog
- Otpušteno je najviše ljudi od početka krize u Srbiji.
- …
Sve crne misli me spopale, ja gledam vesti i 13 (i slovima pa u bold: trinaest) minuta slušam o vrućinama i pomišljam, sve poznajući svoju državu jer živim u njoj i samo je gledam, da se nešto jako spinuje i da se nešto jako gadno iza vrućine valja, samo nećemo videti, jer vrućina je strašna.
Bože, učini da budem nepoznat
Vest glasi da je Žarko Laušević uhapšen u SAD zbog boravka bez (emigrantske) vize, te da imigracione vlasti SAD razmatraju opcije da Laušević bude deportovan u Srbiju (!) na osnovu poternice iz SCG iz 2002, a zbog krivičnog dela ubistva koje je 1993. godine počinio u Crnoj Gori, gde je i osuđen odlukom Vrhovnog suda CG na 13 godina, potom na četiri, od kojih je navodno izdržao više od četiri. Potom je naknadno, kada je već izdržao prvu kaznu, ponovo osuđen na 14 godina.
Oh.
Apatrid, sa kaznom.
Ne sećam se šta se zapravo događalo sa tim talentovanim i harizmatičnim glumcem, osim nekog bledog osećaja da je bio žrtva crnogorskog plemenskog razdora, gde je jednom od njih i sam porodičnom tradicijom pripadao, i sećanja da je tom prilikom ubio braću, dva vršnjaka, a potom mu je prećeno, iz oštećenog plemena, da živ neće ni zatvorsku kaznu izdržati.
Mnogo puta sam se setila Žarka Lauševića u protekloj deceniji, pitajući se gde je pokušao da se skloni od sudbine.
I, evo.
Život i priključenije
Ima li naučnog dokaza da postoji život u Srbiji nakon rođenja u njoj?
Žrtva
Tek kasno juče je identifikovan mladić koji je izgoreo u zgradi američke ambasade. Konačno je utvrđeno da ga je neko tražio i da je neko prijavio njegov nestanak, iako se do tada spekulisalo samo podacima da nije radnik Ambasade, da je starosti između 17 i 20 godina, muškog pola, prilikom čije smrti sa njim nije bilo kontakta od strane obezbeđenja ambasade.
On je Novosađanin.
Iako ne znam kako se zove, znam ko je on. On je žrtva ove Vlasti.
Srbija u patikama
Srbija je nezrela država. Njene nezrele političare bira politički nezreo narod. Nakon što je jedini čovek s vizijom zauvek ućutkan, Srbija je ponovo krenula ubrzanim koracima.
Poremećaj
Krovni prozori su super. Kad sam noćas negde oko dva pogledala u nebo, shvatila sam dve stvari:
1. da me kroz prozor gledaju prilično ljupko namreškani oblačići koji liče na Hektorovu njušku i
2. da očigledno imam poremećaj sna.
Kad sam negde oko tri pogledala kroz prozor, shvatila sam tri stvari:
1. da definitvno imam poremećaj sna,
2. da očigledno imam i poremećaj rada creva i
3. da je raspored oblaka na nebu samo trenutna stvar.
U četiri sam izgleda na trenutak zaspala, tek da bih na miru ujutru mogla da se zaprepastim zbog noćašnjih događaja u Srbiji u pet.
Poremećeni ljudi takođe ne spavaju. Mislila sam da poremećaj sna imaju samo oni kojima funkcioniše savest. A da poremećaj rada creva imaju samo oni koji se najedu crnog luka pred spavanje.
O poremećaju mozga nisam stigla da razmišljam. Stigle me vesti. Sad imam šta da radim ceo dan.
Da li ste i vi primetili neke jake poremećaje?
