/photo preuzet bez pitanja/
Q: Do you EXIT?
A: Yes, please.
Priznajem da mi je prvo trebalo nekoliko nedelja da se opasuljim na kakve dve EXIT-priče se deli ovaj svakako jedinstveni kulturni i fenomonološki događaj a onda nisam nikako uspevala da pripojim lica, imena i dela tim dvema pričama simultano sa čitanjem tekstova o dubokoj brazdi podela. Kako šta pročitam, budem još gluplja.
Čitajući u novinama vest koju bi poslala PR služba EXT-team, a na drugoj strani istih novina vest iz Udruženja EXIT, mozak me je boleo dok sam se naprezala da pohvatam ko, o čemu, zašto, šta. Još kad se jave fanovi, zvanični fun clubovi te ovog, te onog, a saopštenja ista, samo što ovi drže ovu a oni onu stranu, wow.
Prvo sam došla na ideju da za EXIT-team zavežem zeleni konac za za kažiprst leve ruke, a za udruženje EXIT, crvenu pantljiku na palac desne ruke. Ideja je bila jednostavna, ali je primenjivost i dalje bila nemoguća. Ubrzo opet nisam mogla da se setim kome sam pripojila koju boju i koju ruku.
Potom mi je palo na pamet da intimno zauzmem stranu, pa da na levoj ruci nosim pantljiku one grupacije koja mi je bliža srcu i da ta pantljika, ko zna zašto, bude crvene boje.
Da zauzmem stranu? Hm.
Dobro, idemo dalje, dakle, moram potpuno da razumem obe strane da bih za jednu mogla čista srca da se zauzmem. Koga imamo sa jedne, a koga sa druge?
Ovde su Bojan Bošković i Ivan Milivojev, ovde je Dušan Kovačević. /Momci koji su u jednom trenutku imali dovoljno mozga, hrabrosti, energije i, ludila, što da ne, da započnu ovu stvar koja će postati planetarna atrakcija./
Znači, dva pišem, jedan pamtim. I nikako ne zaboravljam šta EXIT znači Novom Sadu.
Kod Bojana Boškovića i Ivana Milivojeva moram da dopišem Aleksandru Kolar koju odlično poznajem i Rajka Božića, koji je momak sasvim na mestu.
Kod Dušana Kovačevića dopisujem da ima isto ime kao i dramski pisac iz Beograda i da nosi kratku kosu.
Da li sam sad pametnija? Ni slučajno! Jedina logika u ovom sporu koja mi pada na pamet jeste da je dva veće od jedan; da je dva – DVA puta veće od jedan i da bi bio red da se lepo dogovore u takvoj proporciji. Ako dobro pamtim, i ako sam išta ovde razumela, sutra bi trebalo da se potpiše taj čuveni koatorski ugovor, odnosno izabere arbitraža (koja bi odlučivala u slučaju da se između ove trojice koautora, tj. vlasnika prava na žig, brend i štatijaznam, ne postigne konsenzus oko svih pitanja).
Ako su obe strane već spremne za dogovor, naročito ona koja nosi težinu “1”, zanima me šta je trebalo toj jedinici da svoje mišljenje tako radikalno emancipuje da čak uvede i novo ime brenda koje zbunjuje i ometa pažnju i poslove, novi web site i novu PR službu…
E, sad, ako ste ostali gluplji posle ovog mog razmišljanja, šta da vam radim. Meni je pomoglo da konačno zauzmem neki stav pa sad ni ne moram da vezujem pantljiku, osim što mi pada na pamet da sa Aleksandrom sto godina nisam bila negde na kafi.
14 Comments
Draga Tanja,
sve i da ovako sagledala situaciju i da nisi napisala ovakav tekst, ja bih se razdragano s tobom zaputila na kafu.
Cmok:)
htedoh reci, “sve i da nisi ovako sagledala situaciju…”
Eeee! Pa drago mi je da si i ti došla, sve i da jesam i da nisam sagledala ovu situaciju 🙂
Ne pratim EXIT, niti najnoviji razvoj događaja oko njega. Ponešto sam načula, by the way. Površno, sve mi to liči na veštački izazvanu podelu tipa “zavadi pa vladaj” sa raznim mogućim ciljevima. E sad, ako saznaš nešto više na kafi, javljaj 🙂
Sve mi se nesto javlja da je u pitanju kasno paljenje i iznenadno prosvetljivanje. Naime, ako dobro razumem, prosveceni Kovacevic je u nekom trenutku ladno otputovao u sopstvenu astralnu projekciju. Onda su ova dvojca izgiljali sledeci Exit. Onda je neko javio astralcu da ne treba da pusti ovu dvojcu da mu otmu ono sto je i on smislio, pa sad ide okolo i lupeta o falsifikovanim kartama, sve ne skidajuci astralni osmeh.
On je ucenjivac, to je jasno. zasto ga druga dvojica pustaju da to radi, to je vec nejasno. Ono sto je sigurno to je da advokati hoce pare.
Potvrđeni su Wu Tang i Beastie Boys, tako da su moje sumnje (ako su ikada i postojale) o tome da li ću ići na Exit ove godine potpuno nestale. Vidimo se tamo 🙂
Uzgred, ko je smislio da odjednom počne da ga izgovara kao EKSIT? To je neodgovarajući izgovor i to iz mnogo razloga a ja ću probati da pojasnim jednostavno.
Podsetiću da je u srpskom jeziku uobičajen engleski izgovor za tu englesku reč koja kao latinizam potiče iz identične latinske reči exitus a potom exit, izlaz, izlazak, koje nije, međutim, u vezi sa reči EXITIUM, kako bi neko mogao da pomisli, već sa reči EXILIUM, jer exitium znači ruina, uništenje, a potonja znači izbeglištvo, odlazak, izlazak, dakle, EGZIL.
Ne kaže se, kao što znate EKSIL već tačno ovako – EGZIL te je prva varijanta izgovora predmetne engleske varijante latinske reči, u stvari – EGZIT [‘egzit], a ne EKSIT.
Zbog različitih fonetskih pravila – i prakse – ne kaže se ni EKSALTIRAN već EGZALTIRAN, EGZALTACIJA itsl. Ali se kaže EKSTRA, EKSTERIJER, itd.
Kada reč jednom uđe u upotrebu, iz bilo kog drugog jezika, takva i ostaje pa je tako u srpskom izgovor odgovarajući učenom engleskom EGZIT . Suprotno ovom terminu, u srpskom je odgovarajući izgovor za Uošington – Vašington. Sada bi pokušaj da se u jezik uvede fonetska transkripcija i izgovor Uošington bila smešna. Jednako kao i Pari ili opet treći problem – Vijena. Što me prosto neizbežno nagoni da vas podsetim kako su šovinisti raznih fela ovde, do nedavno isključivo govorili ŠIPTAR, tobože zbog toga što taj narod sam sebe tako zove. To je, naravno, primordinarna glupost jer ni Nemce ne zovemo DOJČERI niti Francuze FRONSEZI, niti Austrijance ESTERAJHŠANI.
No pustimo sad nacionalpopuliste. To je treći problem, mada prva rupa na svirali.
Prosto: ostaje Pariz, Beč ali i Egzit.
A jezik ne treba silovati niti veštački uvoditi tzv. novine. Niti u rečima, niti u izgovoru, niti u gramatici. Takvi pokušaji su osuđeni na neuspeh. Oduvek. Iako gotovo svi “novinari” na radijskim talasima uporno ne dekliniraju strana lična imena. Tako su videli Gorana Petrovića, ali su slušali Brus Vilisa. Gde li im se dede ono A od Brusa? O tome možda na drugom mestu, ako nam bloginja otvori temu o našim jezičkim besmislicama:)
hvala Bogu Romane, pa si odlucio da nam to jednostavno objasnis ! : )))
Dakle, Romane, ovo je jedna prava PUSLICA i ja iskreno ZELIM vise tvojih ukljucivanja!
Bloginjo (ah, kako je ovo `bloginjo` super!:), otvorices nam i tu temu? Jednom?
Biće otvorena, samo polako. Skribomanka, ponovo probuđena u meni, previše se razmahala čak i za moj ukus.
Hvala svetom Romanu V što je mi je učinio takav plezir i našao za shodno da konačno ovde nešto napiše a da se još i ja tim potpuno složim. Jedno vreme sam mislila da sam totalno out, da jedina u zemlji govorim “.GZ..”.
Probala sam i ove dve strane u sporu da razlikujem po tome da li će jedna biti IN a druga OUT (a da li je nešto tako, hvatam u letu od svoje seste, obično dobro informisane u tim stvarima), pa da za GZ vežem crvenu, a za KS zelenu pantljiku. Ali, ne lezi vraže, ne samo oni, već i nekrunisana kraljica Štirki i Blamura je KS-KS-kala sa b92!
#ST. JOhne, meni se ta astralna dimenzija jaaako dopala. Mislim da drži vodu (bar dok majstori odu) i volela bih kada bi je razradio malo detaljnije ovde.
#spes, Aleksandra je već bila pokušavala da mi sve to na vreme objasni, ali ja nikako nisam kapirala. Tako da ni od ove entuzijastički obećane kafe neće biti koristi u tom smislu.
#Viktore, pa to me nervira! Ovi jave da dolaze ti i ti, a onaj javi kako je to “najgrublje kršenje zakona”. Uverena sam da je prodaja karata drastično slabija nego ranijih godina zbog ovog glupog ASTRALNOG problema.
Hej, i ja sam za jezičke besmislice i nedoumice. Glasam za post na tu temu!
exit postao veci od tvoraca. that s the story. imena nebitna. grad beograd oblepljen bilbordima “nije na prodaju – exit”, a onda exit precrtano sprejem, dodato KOSOVO. Cirilicom.
Yebalo ih Kosovo. Da ih yebalo.
#cult, ma nemoj! Volela bih to da vidim. O tom primeru raspolućene Srbije. Jako dobar primer.
Srbijice, majko, plači.
Vidimo se na egzitu….
A specijalan pozdrav Aleksandri od Gorana i male Anje…
Vidiš, nisma ni znao da smo komšije 😉