Koliko košta pranje?
Videćemo u ponedeljak.
Situacija je do te mere usrana, da nam od tolikog fekalnog bremena može samo biti bolje. Tešim se u sebi.
Ako odluka Međunarodnog suda pravde u ponedeljak bude u korist tužbe BiH, Srbija će biti prva država u istoriji koja je osuđena zbog genocida i suočena sa reparacijama koje bi morala da isplaćuje desetinama narednih godina, a koje se procenju na mogućih 50-100 milijardi dolara. Znači, Milošević je svoje odradio, a mi i naša deca i deca naše dece će to tek da odrađuju. Ne samo novcem, već i stidom ljudi okačenih na stub srama sa kojeg nas više niko ne skinu. A za to vreme će Mladić i dalje biti srpski heroj, iako i njegova optužnica sadrži postojanje osnovane sumnje da je kriv za genocid, a Karadžićeva poezija će se i dalje prodavati na centralnom mestu na Beogradskom sajmu knjiga. Genocid je sadržala i Miloševićeva optužnica, ako se ne varam, ali je on na vreme umro iako kasnije od Izetbegovića i Tuđmana, iako još uvek živi u svojim sledbenicima i srcima ljudi koji su im ‘ladno obezbedili prelazak cenzusa. Ne da ih ima dovoljno za cenzus, već ih i dalje ima preko jego za nacionalno zdravlje, zajedno sa isturenim odeljenjem – tzv radikalima.
Međutim, u našim medijima se spekuliše sa više anonimnih izvora koji tvrde da će u odluci MSP u Hagu pisati da su ratni zločini nad bošnjačkim i hrvatskim stanovništvom nesumnjivo počinjeni sa srpske strane, ali i da se tužba BiH odbacuje usled nedostatka dokaza da je genocid počinjen na nivou države.
Možda je i to u redu.
Videćemo u ponedeljak.
Užasava me pomisao da u ponedeljak osvanem kao državljanka države koja je pravosnažnom odlukom proglašena genocidnom. Do đavola, pa mene nisu pitali kad su razni bolesnici, neostvareni konobari, izbacivači, fitness instruktori, magacioneri, ražalovani oficiri, unapređeni oficiri, propali špijuni i inji, klali, ubijali, silovali, spaljivali i proterivali! Da su mene pitali rekla bih im da me boli dupe kako će mi se država zvati i gde će joj biti granice! A onda od ponedeljka, lepo, moje dete ni krivo ni dužno postaje državljanin genocidne države, što bi po automatizmu u nacional(ističkom) trendu poimanja države značilo – genocidne nacije?
S druge strane, mogu samo da zamislim kolika krila će dobiti klerofašisti i nacionalisti ako presuda bude “oslobađajuća”. Zamišljam Ivicu Dačića kako oblači majicu sa Miloševićevim likom i pozira sa Tomislavom (koga mediji, ali i politički takozvani oponenti, iz milja ili tepajući mu valjda, ovde zovu Toma) Nikolićem koji za ovu priliku nosi belu majicu – u stvari potkošulju, kad već nema takve košulje – a za očekivati je da neka patriotko osvešćena firma proizvede ovih dana – sa Šešeljevim likom. A moje dete za lektiru čita poeziju Radovana Karadžića i Brane Crnčevića, dok mu se za zida učionice keze srpski junaci Mladić, Milošević i Šešelj!
Možda i nije svaka cena previsoka.
Možda je najpametnije platiti već u ponedeljak.
Videćemo u ponedeljak.
Ali ja ovde imam jedno veoma ozbiljno, veoma suštinsko i veoma tačno pitanje.
Za postupke vlasti države, građani odgovaraju onda kada je vlast demokratska, značilo bi izvršna, skoro izvršiteljska.
Ali demokratske države (uglavnom, i za očekivati je) ne čine nedemokratske postupke, pa onda niti ugrožavaju druge.
Jer za to, u normalnom društvu, nemaju podršku i bivaju smenjene.
Kako, međutim, građani jedne TOTALITARNE države koji su PRVE ŽRTVE režima takve države, mogu da budu odgovorni za zasluge i činjenja tog režima. Ja sam, evo, jedna od nekoliko miliona prvih žrtava, i TI koji ovo čitaš. Prvi tenkovi u bivšoj SFRJ su izvedeni na ulice, gde? U Beogradu. Prvi put je vojska naoružana, u tenkovima i kako sve ne, krenula na građane Srbije i Beograda. Ne Slovenije, Bosne ili Hrvatske. Ne. Na Srbiju i na Beograd. Ja sam dakle, zajedno sa drugim i, tvrdim, većinom građana Srbije, a u ideji i istovremeno sa slovenačko-konjušarskim, balijskim i ustaškim neprijateljima stavljena u red i poredak. Koji će biti kažnjen.
Iz nekog razloga se to zaboravlja. Zašto?
Videćemo u ponedeljak.
I još, da li će zapravo ikad svanuti Ponedeljak u kojem ćemo čuti šta se to zaspravo desilo, šta se to, kada i kako dogovorilo, da nam se svima toliko život zgadi, prekrati, ugazi, poništi. Šta se to zapravo desilo na onom šetajućem cirkusu Predsedništva SFRJ, kada su se svi veselo kezili i ispijali viski za pomen svim budućim žrtvama njihovog veselog sporazuma. Ono što sada znamo, je da su razmenjivali municiju za cigare, marke za žene, brašno za tenkove, pivo za klanje, krv za vino, i rastajali se – do sledećeg Susreta, do sledećeg Grada, Prestonice neke naše Socijalističe Republike.
Kog Ponedeljka, ako ne bude našeg Ponedeljka, ćemo moći da čujemo, ko je propale mesare, autoprevoznike, magacionere, kursiste, kriminalce sa greškom u dosijeu, ludake otporne na lekove, ko ih je naoružavao svežom mržnjom i municijom, ko je, zapravo, kreirao sve one krvave zločine po nepoznatim selima, na bajrame, imendane i slave.
Čisti se prvo kod sebe. Uvek. Ili to rade drugi. E, ali onda je skuplje.
Videćemo u ponedeljak.
Pa šta košta, da košta.
52 Comments
Komplikovano. Vrlo.
Prva stvar koja mi pada na pamet to je da li je to istina. Prvi odgovor je jeste.
Cinjenica je da su Srbi u BiH tj u jednom njenom delu pobili hiljade ljudi u cilju istrebljenja tih ljudi sa te teritorije zato sto su druge vere.
Dakle, to je nesporno.
Ovde postoji i prica “bio je rat” i “tu quoque” odbrana i prica “i oni bi da su mogli, gde su mogli radili su”, medjutim, jedno ubistvo ne potire drugo ubistvo, vec se to sabira te imamo dva ubistva.
Druga stvar: da li je ova ovde drzava, ma u kom svom ispoljenju, pomagala ljudima koji su to radili. Namece se odgovor jeste.
Vojno i na svaki drugi nacin.
Treca stvar: da li je ta drzava demokratska bila tada. Odgovor: ne, nije. Ali bili su izbori i bas u to vreme nekako Narod je vecinski glasao za bas tu vlast koja je pomagala bas taj zlocin.
Cetvrta stvar: ok. uzas. a da li danas imamo kajanje, osecaj krivice? Odgovor: kod onih koji su bili protiv te vlasti tada imamo i osecaj krivice i kajanje i koznastasve (tesko je naci pravi termin). Ali kod onih koji su tu vlast i zlocine koje je vlast cinila podrzavali, kod njih nema kajanja, nema osecaja krivice. Naprotiv, uzvikuju “tako im i treba”, “hvala ti za potocare”, “mladic za nacelnika generalstaba Vojske Srbije” (ovo su grafiti koje sam licno video), “noz, zica…” i ostale grozomorstine tih umobolnika.
Peta stvar: ako nas osude za genocid, ovi bolesnici ce reci da je to “zapad protiv nas” i da su to sredili ameri jer nas mrze sto smo pravoslavci i oce da nam uzmu kosovo a nedamo kosovo (greske namerne radi autenticnosti). Opet, ako nas ne osude bice ovo sto si rekla. Bice strasno. Mogu da zamislim Nikolica, Kostunicu, Nove Srbske Politicke Misli i ostale mladoturke kad krenu da senluce.
U stvari je zajebano. Mnogo, mnogo zajebano.
Ali…istina je istina. I znamo je i mi i ovi umobolnici. Narocito je znaju oni preziveli tamo.
U svetlu pasusa koji govori o posledicama neosudjivanja, ja racunam da je obicnim smrtnicima u Srbiji bolje da nam zemlja bude i zvanicno proglasena genocidnom, nego da nam se narednih 50 godina potkrepljeni svojim “pobedama” fasisti sepure na politickoj sceni sa svojim herojima….. Jer kontam, trebace nam manje godina da posle ceo svet ubedimo da ipak nismo krvozednici, nego sto bi nam trebalo da sveze ostrascene Radikale i njima slicne skinemo sa grbace ako opet dobiju podstrek….Hocu da kazem, od dva zla manje….Bar tako se meni cini,iako je sama ideja bilo koje od dve moguce presude – cist horor.
Pa sad ne bih se složio da je Srbija 90-ih bila totalitarna i nedemokratska država. Pre nego što počnete da me “poklapate” podsetiću vas da su se izbori u proseku održavali svake 2 godine, da je Parlament neprestano radio, da su svi organi države “besprekorno” funkcionisali. Možemo da raspravljamo o zloupotrebi demokratije – krađa glasova (tu sam ekspert), zloupotreba medija, nedostatak tolerancije prema manjinama političkim i inim – ali ostaje činjenica da je država Srbija u to vreme, takva kakva je bila, bila odraz stremljenja i političkog izbora naroda koji u njoj živi(e). Apropo presude, čini mi se da je ishod tužbe BiH manje važan od činjenice da pre svega ljudi u Srbiji više nemaju snage da se suoče za zločinima koji su činjeni u njihovo ime a da trenutno preovlađujućim društvenim, kulturnim i političkim elitama to nije u interesu (vidi sadržaje koji se emituju na nacinalnom javnom radiodifuzno servisu!).
Što se tiče košulje sa Šešeljevim likom to je već jako problematično – na ženskim modelima obrazi bi mu bili isuviše naglašeni što ne odgovara svijetlom liku “isposnika iz Ševeningena” a na modelima namenjenim muškom delu obažavalaca “lika i dijela” glava bi mu bila raspolućena zbog uvek otkopčana gornja dva dugmeta (srpska tradicija i tačka).
Hahaha… odlicno zapazanje za kosulju…
A to, za drzavu. Pa, drzava kao sto i sam navodis,moze da “funkcionise” na demokratskim principima u teoriji, a da se u praksi svi ti principi krse. Mislim da je za karakterizaciju drzavnog sistema presudnije ono sto se krsi, nego ono sto se postuje. Hocu da kazem, radi se o razlici izmedju nuznog i dovoljnog cinioca da se jedno drzavno uredjenje okarakterise tako i tako….
Pitanje je jednostavno. Da li je “tiha vecina” podrzavala/opravdavala zlocine u BiH?
Da. Jeste.
I nikad se toga nije odrekla.
Režim je formalno bio demokratski, ali suštinski je bio represivan, samim tim i totalitaran. Uvek takvi režimi raščišćavaju sa sopstvenim građanima. Prve žrtve u konclogorima fašističke Nemače su bili “komunisti i uopšte problematični i nepatriotski nastrojeni” građani Nemačke koji nisu uviđali opasnosti “svetske-jevrejsko- komunističko, imperijalističko kapitalističke zavere”. U većini, naravno Jevreji. Ali ne samo oni.
Kako izgleda represivan režim osetila sam i na svojoj koži radeći u Sorosu od ’91 do ’93.
Veoma tačno si to formulisala Novosađanko, nema potrebe da te tu dopunjujem.
Užasno mi, naime, ide na živce zapravo ona građanska Srbija koja uglavnom posmatra i komentariše, ali ne čini ništa. Uostalom, i Novi Sad ima radikale na vlasti zato što je građanski Novi Sad roštiljao na vikendicama po obroncima Fruške gore, jer je bilo lepo vreme na dan izbora! Zato što je građanski Novi Sad – posmatrač događaja, ali mu je gadno da bude učesnik i kreator. Gadno ili nekomforno! Roštilj je roštilj, drugovi i drugarice, posle nemoj da mi kukate kada počnu da nas biju.
U pravu si Veličkoviću to za košulje, ne ide. Mislim da bi to s majicama bio bolji biznis.
Cult, tvoje pitanje je jednostavno i odgovor je po mom dubokom ubeđenju tačan.
Međutim, plašim se da ovde zaista nema snage za suočavanjem sa istinom a to je jedini ako ne osnovni preduslov nacionalnog ozdravljenjea. Neophodno je konačno Srbiji staviti prst u oko, stvoriti svest o ulozi Miloševićevog režima u minulim ratovima. Iako su u pravu oni koji kažu da je SM konačno pao jer je ratove izgubio, a ne zato što ih je vodio.
“snaga sa suočavanjem” hm.
Kad je FHP preko B92 objavio onaj snimak zločina nad dečacima iz Srebrenice, atmosfera u Srbiji je bila upravo to – fckin suocenje. Secam se recenice T.Pancica od tada: U Srbiji ce se vreme meriti pre/posle filma.
Medjutim, odmah je krenulo smanjenje štete, tj. simultana akcija dss-a, srs-a, ekipe iz bia-e kroz medije. Stvar je relativizovana danas gotovo potpuno, ali se videlo da moze i koji je nacin za to.
Tako da se “snaga sa suočavanjem” ne odnosi na “narod”, vec na elitu. Narod ce da se suoci hteo ne hteo sa bilo cim. A jedan bitan deo elite na koji sam se oslanjao i koji je izrazavao i moje stavove, koji je treba da iznese taj posao “suocenja” naroda sa svojom gluposcu, neodgovornsocu, poceo je da pravi kompromise sa tom naci ekipom. U ime ne znam cega. Vladanja, valjda.
A ti si radila za Sorosa? Sorosevac, dakle. Nisam ni sumnjao. Znao sam da te neko spolja finansira.
(Ja ovo radim za dzabe)
Da, ovde nema snage za suocavanje sa istinom… na svakoj tribini posvecenoj ovoj ili srodnim temama, na svakoj angazovanoj izlozbi fotografija sa prostora na kojima se ratovalo kao i na svakoj promociji knjige sa ovom/slicnom temom, na Vivisect festivalu o ljudskim pravima – govorim o Novom Sadu – pojavljuje se nas istih deset do petnaest posetilaca. Pratim takva desavanja sad vec godinama i uporno trazim neko novo lice u publici, nadam se da ce nas deset istih da bude pojacano sa makar tri nova, ali nista…
Evo, sanje, ja na primer ni ne idem. Nije nužno i neophodno da mi idemo, mi koji se sa tim slažemo i koji smo imali muda i mozga da postavljamo neprijanta pitanja i mućkamo svojom glavom, pa da to bude mali skup istomišljenika.
Volela bih da ode moj komšija, koji parkira svoj auto tako da niko ceo dan ne može da se isparkira i niko ne sme ni da mu zvoni na vrata. Hoću da ode on, ali ne da bije posetioce i organizatore, već po kazni. Hoću da kada ga jednom uhapse zbog maltretiranja žene ili ko zna čega – svakako ne zbog odgovora na pitanje šta je radio vikendima tokom devedesetih, hoću da ga onda nateraju po kazni da to gleda.
Hoću da to gleda i drugi moj komšija, koji baca kese i pikavce kroz prozor i koji me pita da li sam izašla na referendum pošto se upravo vraća sa glasanja; hoću da ode moj predsednik kućnog saveta koji je već ionako išao na razgovor svih predsednika svih kućnih saveta u ovom mesnoj zajednici a pre referenduma na kojem su se “zbog važnosti teme neizostavno očekivali svi predsednici” – ne zezam se, tako je glasilo obaveštenje na ulazu u zgradu.
Znači, nije samo elita, već hoću to da gleda i ova ljuta klinka koja je radi kao kasirka i prodaje vinjak pandurima u uniformi iz obližnje stanice. Eto.
E, da, cult, radila za Soros i dobro su plaćali pravo da ti kažem. Još uvek se dobro sećam svojih roditelja koji su se brinuli da će me te dve godine u radnoj knjižici zakucati za vjek i vjekov. Ne zaboravljam ni sastanke van kancelarija, preteća pisma i strateške odluke koje smo donosili dopisujući se na papirima. Ni kako moji ne smeju da kažu u svojim državnim firmama gde im ćerka radi. I kako me zaustavlja saobraćajac u rutinskoj kontroli i pita gde radim, te ja rekoh, a on me isključuje iz saobraćaja i vodi u stanicu. Posle sam na takvo pitanje odgovarala da radim u Humaniranoj organizaciji, ne zato što sam se plašila, već zato što mi uzmu mnogo vremena odvođenjem u policiju i zavođenjem mojih podataka. Dobro su nas plaćali kažem, u odnosu na prosek ranih devedesetih. Ali to što smo radili znalo je i skupo da nas košta.
Da, znam, u pravu si. Ja bih volela da moj tata, na primer, jednom ode na neki od pomenutih dogadjaja (moj tata je jedan od tih koji ne smeju da dopuste sebi ni da pokusaju da sagledaju stvari iz druge vizure osim “a sta su oni nama radili” – ceo njegov mikrouniverzum bi se rasprsio uz veliki prasak, verovatno).
A sto se tice tog “sorosevac – nesorosevac” – stvarno mi pomera dzigericu ta podela na samo dva pola. To, ako si protiv sovinizma – onda si placenik, i to, Srbija 1 i Srbija 2, i ono, ako ne ides u Gucu – Srbin nisi, aman???
Zasto se uvek sve na to svede?
Prvo glumica i to propala, soroševka i poznalvalac svih političkih prilika. Svestrana ličnost. Kad oni budu platili, platićemo i mi i to je to.
Nadam se da je potpuno ocigledno moje zayebavanje, ironija itd sa “sorosevac” terminom.
Ukoliko nije, evo ja da nacrtam.
Takodje, ja nisam imao srece da radim za Sorosa ili bilo koju NGO, ali sam svim srcem “izadjnik”. I radim to za dz. Cisto da ne bude zabune.
Hm, Sanje, sto se odnosa prema ubijanju ljudi tice stvarno mislim da ima samo dve Srbije. Ili se gnusas toga i tezis da ubice budu kaznjene, ili nalazis bilo kakvo opravdanje ubijanja. U okviru ove Srbije koja pravda zlocine, a koja sebe voli da zove “prva Srbija” (pogledati NIN) mozemo praviti dalje podele, no to su samo podvrste. Meni licno najodvratnija podvrsta Prve Srbije je ona DSSovska, ona salonska koja se krvi i zlocina gadi, ali ga podrzava,slika se sa smajserom, pise apologetske clanke, novine, eseje, romane, nasladjuje se tim, i privatno ih nazivam Onanicari nad Zlocinom.
Ma da, cult, ja sam i razumela da tvoje `sorosevac` nije ono s gnusanjem. Nego si me samo podsetio na ono sto cesto cujem oko sebe, a to je to ekstremno bojenje koje me nervira.
Ali ok da si i nacrtao:)
I dobro, da, kad je rec o ubijanju, tu stvarno moze da se deli samo na dve strane.
na Vivisect festivalu o ljudskim pravima – govorim o Novom Sadu – pojavljuje se nas istih deset do petnaest posetilaca…..
****************************************
e, nije bas tako. Poslednja njihova izlozba je bila vrlo posecena. ( dovela sam 60 svojih djaka i gle, nisam dobila otkaz).Zaista, ako mislimo da se suocavamo sa ” kolektivnom krivicom” , moramo mladjim generacijama pokazati sta je to sto ce oni i njihova deca otplacivati…..Toliko im dugujemo……..
Kako god, baš sam maločas na b92 gledala kakva su očekivanja jedne, odnosno druge države: obe strane očekuju pozitivan ishod presude. A kako drugačije?
Nešto ranije, sasvim slučajno nabasam na gradsku televiziju Apolo, gde je lepo, za naše pare i glasove revnosnih stanovnika Rumenke, Veternika i Futoga koji ne roštiljaju u dane izbora, pušten odloženi prenos okruglog stola SRS-a, pod nazivom “Haško izmišljanje krivičnog dela ‘govor mržnje’ i proces protiv profesora doktora Vojislava Šešelja”, jer je valjda četvrta obletnica Šešeljevog odlaska u Hag.
Na žalost, taman kad sam pripremila želudac da bih mogla da zadovoljim svoju građansku znatiželju i baš odgledam to (pre toga sam dete oterala u sobu da igra neku nenasilnu igricu), prenos je prekinut. Prvo smetnjama, potom reklamama i onda emisijom iz poljoprivrede. Ne znam da li je slučajnost, odnosno tehnička smetnja ili im je ipak neko javio da no-no.
Ah, da. Verovatno to prvo. Ali ipak.
Slušam, javljaju mediji a govore intervjuisani prolaznici. Jedan kaže (B92)upravo fantastičnu rečenicu. “Pa nije u redu da budemo kažnjeni za ono što nismo radili. Uostalom i oni su to isto radili” ?!?
Nije u redu da MI budemo kažnjeni, za nešto što MI nismo uradili, a i ONI su to isto radili.
I dalje, i novinari i građani, jednako negde ovde i u Sarajevu se “nadaju pozitivnoj odluci”. POZITIVNOJ odluci. Koja je to odluka POZITIVNA i za nas i za Sarajlije? Na primer da sve ubice koje se parkiraju, jedu u restoranima, pijuckaju kafu, sve pored nas, njih, onih, svejedno, odjednom zbog POZITIVNE odluke završe u zatvorima.
To je jednako stupidno kao kada razni mučenici koji su uglavnom pre podne obavili svoju građansku dužnost i glasali, odgovore na neobično dosetljivo pitanje novinara, koje već više desetina godina glasi: “Šta očekujete od izbora”?
A ovi ko da su jednu majku sisali, svi odreda, iz Beograda, Surdulice, Vranja i Subotice kažu: “Da bude bolje”. Da bude bolje, od novog ustava, od novih izbora, od istog Koštunice, sve jedno. Da bude bolje.
Pa eto, onda očekujući DA BUDE BOLJE, nadamo se POZITIVNOJ odluci suda.
I konačno, “biće bolje i pozitivno” kada Srbija bude tužila Srbiju. Kada će ona Srbija koja je u 19 godina političkih, i moralnih “pregnuća” ostala bez političkog,i moralnog kapitala, moći da tuži Srbiju? Kada će ona Srbija koja je ostala bez ičega, moći da tuži Srbiju koja je uništila sve?
Da, odluka će u svakom slučaju biti pozitivna, i onda će svi opet valjda na Jahorinu, na skijanje, i u Baščaršiju na sogan dolmu i japrak sarmu, što bi rekao moj pokojni drug, glumac Šeša.
Sta uopste dodati, Romane, kad ste sve rekli…
sta reci u ovo doba, vec ono – SVAKA TI JE NA MESTU, ROMANE !!!
Sta ocekivati od gradjana drzave koja nije ratovala, nema ratnih vojnih invalida, nije gadjala Dubrovnik, a tek Sarajevo……….samo je branila svoja ognjista. Narocito ona Dubrovacka………Kao sto na granicnom prelazu iz C. G. u Hr, pise- “Grobovi vam nece oprostiti”
Gle,ljudi su ovce.
Uvijek su bili i bit ce.
Pitanje je samo kojeg ovna predvodnika slijediti.
Ponekad nema mogucnosti izbora.
Ima,ali zbog sebe,zbog obitelji,zbog fuckin` zelje da budes samo covijek,da te se pusti da zivis svoj i zivot svoje obitelji-jednostavno se utopis u gomili.Ne zelis biti primjecen…ne “talasas”.
To je ljudski.To nam je dato kao sto nam je dat i “copor” u kojem cemo odrastati.
Sutis,budes “kuco” i cekas.
Uvijek je glasna i agresivna manjina potlacivala tihu vecinu.
Njihove aspiracije su se uzimale kao prave,ne vise nametnute,nego presutno prihvacene.
Uostalom sto ocekujes od famoznog Ponedjeljka?
On moze samo biti tocka na kraju poglavlja…kojeg ionako treba zavrsiti.
Genocidna nacija i stid?
Postoji li genocidnija nacija od Njemaca?Ne postoji.
Koja je nakon drugog svjetskog rata bila najprosperitetnija drzava na Svijetu?…upravo ta-najgenocidnija.(osim onog dijela kojeg je Rusija ukenjala).
Kao da ja volim Glavasa,Djapica ili Rojsa.
Tko te pita…
Netko je vec zaboravio,netko nije niti dozivio,netko nikad nece moci zaboraviti,a netko je jednostavno glup pa ce i dalje vikati”Ustase!Cetnici!Balije!”…nek vicu,ja ih ne cujem…a ni mnogi drugi vise.
U svakom slucaju mene se dojmio onaj dio gdje mijenjaju marke za zene.
Koliko je to u Eurima?
Dobro je, obožavateljske su se oglasile! 🙂
Nego Pospani, nemam pojma koliko je to u Eurima. Sigurno 1:1. To mi je bilo više onako, kao začin na celu tu smrdljivu stvar.
mali intermeco……..
Pitam ja moju mamu, danas za nedeljnim ruckom, sve preko vrele supe-“znas sta je sutra?”Tek ce ona , sa kasikom u ruci, kao iz topa-“ZNAM, U 10 H DONOSE PRESUDU U hagu, POSLE 12 GODINA!!!!!”
ja prestajem da jedem……
Uporno izbegavam da komentarisem na ovu temu, ali moram.
Sedimo nas troje i pijemo kafu, ja i jos dvojica: ja sam iz Srbije, ni ja ni iko moj nije ispalio ni jedan jedini metak u poslednjem ratu, cak sta vise rata nismo ni videli (uzivo). Osoba b je iz okoline Sarajeva, otisao odatle odmah na pocetku rata, ali mu je tata ostao i ispaljivao granate na Sarajevo. Osoba c je bila u tom Sarajevu kad je tata od osobe b ispaljivao doticne granate i pretrcavao ulicu vazda pokusavajuci da ih izbegne. I jedan i drugi sve znaju o tome.
Onda se oni okrenu prema meni i u glas mi kazu “vi ste nas bombardovali” da bi mogli da nastave da piju tu i jos trista kafa. Sad ce jos i zvanicno da meni i slicnima okace krivicu za vrat, da bi mogli i dalje ko da nikad nista nije bilo da piju kafe. E pa izvini.
Inace ne spadam ni u jednu Srbiju, eto vrlo je moguce da postoji i treca opcija. To je ona opcija kad se nagledas previse budala koji zagovaraju i jednu i drugu stranu pa te na kraju nesto zabole za sve.
Čim sam došla jutros na posao upalila sam radio i slušam, čekam… malo mi je muka ….. Upravo kažu da naš pravni tim još uvek nije došao, valjda valjaju u prah šećer one kiflice što ih je ambasador pekao, pripremajući proslavu za danas… čovek je uveren u povoljan ishod.
Prerano si ukljucila radio, bojim se. Doduse, ja sam na mestu gde ga nemam, ali mi se cini da je predvidjeno 3 sata citanja nekoliko stotina papira, a potom i konferencija za novare.
A nas pravni tim nije bio dosao u 9, kazes? Sklonija sam da poverujem da su trgli po koju ljutu, u slavu POVOLJNOG ishoda.
Nista, citamo se ovde jos danas.
Sophy, bas si nam bila zakuvala jutros, pre posla. Sa trecom, cetvrtom, petom Srbijom, pa jos i sa osobama B i C. Tako nas je krenulo!
Nije dobro baviti se politikom i ratovima odmah ujutru, pre kafe 🙂
Sud je velikom većinom glasova presudio da tužena strana nije kriva za učešće, saučesništvo ili pomaganje u genocidu u Bosni i Hercegovini. Ocenjeno je da je tužena strana prekršila obavezu sprečavanja i kažnjavanja genocida. Sud je presudio da Srbija trenutno mora preduzeti mere za kažnjavanja genocida i ostalih dela iz Konvencije o genocidu, što uključuje saradnju s Haškim tribunalom.
Sudije su ocenile da nema dovoljno dokaza da je genocid počinjen na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, ali je potvrđen stav da se genocid ipak dogodio na ograničenom području Srebrenice. Ocenjeno je da je Srbija prekršila Konvenciju o genocidu jer nije sprečila masakr u Srebrenici.
Sud je procenio i da tužena strana nije u obavezi da izvrši bilo kakvu naknadu štete.
Sud je presudio da zvanični organi SRJ nisu planirali ni počinili genocid u Srebrenici. “Nije dokazano da je armija SRJ učestvovala u genocidu, niti da su politički organi SRJ planirali, pripremali ili sproveli genocid” u Srebrenici, rekla je predsednica suda Rozalin Higins.
Ona je rekla da se “genocid u Srebrenici ne može pripisati SRJ, niti da su ga počinili njeni organi”. SRJ se stoga ne može smatrati po toj osnovi odgovornom za počinjenje genocida u Srebrenici, rekla je ona.
Pozivajući se na izveštaj generalnog sekretara UN o Srebrenici, Higinsova je kazala i da počinioci genocida nisu bili pod efikasnom kontrolom vlasti SRJ. Sud je zaključio da se u julu 1995. ni politički organi Republike Srpske, niti Vojska RS “nisu mogli smatrati tek instrumentima SRJ, bez ikakve autonomije”.
Higinsova je navela i zaključak suda da se komandant VRS Ratko Mladić i drugi oficiri VRS umešani u genocid “nisu automatski mogli smatrati” pripadnicima Vojske Jugoslavije, niti predstavnicima organa SRJ.
Osvrćući se na streljanje zarobljenih muslimana koji su počinili pripadnici paravojne jedinice iz Srbije Škorpioni, sud je zaključio da nema dokaza da je ta jedinica bila organ SRJ, niti da je zločin počinila po naređenju zvaničnog Beograda.
Tatjana, meni je bilo vece, doba dana kad sam najtrezvenija. Gde sam zakuvala? 🙂
Ok. Cuo sam kako glasi presuda upravo. Moram da priznam da mi je drago, ali najstvarnije drago sto Srbija nije zvanicno i zauvek osudjena kao zemlja koja je ucinila, pomagala ili planirala genocid.
TO je sudska odluka i to najviseg suda UN.
Shvatio sam da je sud zvanicno proglasio da je u Srebrenici izvrsen genocid. Shvatam da krivica nece biti podeljena izmedju Srbije i RS, vec ce, dakle, kriva biti samo RS.
Takodje, ocekujem slavlje od strane nacionalisita u Srbiji i ocekujem da ce ovo biti plasirano u smislu da zlocina nije ni bilo itd. To, naravno, veze nema s vezom, ali to je neminovnost. No, to je trenutna stvar.
Ono sto je posebno bitno je sto vise nece moci olako da se kaze da je “Srbija izvrsila agresiju na BiH/Hrvatsku”. To sa pravnog stanovista vise nije istina. Realno, to i nije bilo tako. Naravno da je krivica i umesanost rezima S.M. tada bila ogromna, ali “agresija” je nesto drugo. Stvar je mnogo komplikovanija. Now, it s official.
Dakle, zvanicno nisam gradjanin zemlje koja je izvrsila genocid nad narodom susedne zemlje.
Moj odnos prema zlocinima izvrsenim nad ljudima tamo, kao i odnos prema onima koji su te zlocine podrzavali i opravdavali ovo nece pomeriti ni za milimetar.
Zlocince u zatvor, a ljubitelje zlocina u ustanove odredjenog tipa.
Bas fino zbog ove presude, nece morati da se placa odseteta. Inace, apsolutno me ne bi tangiralo i da je presuda bila drugacija. Nikad me do sada nije bilo stid da se predstavim kao Srpkinja, pa ne bi ni od sad, kao sto rekoh ja nikome nista nisam uradila. Ta prva i ta druga Srbija obe prave istu gresku. Ovi iz prve Srbije misle da im citav svet kuje neku zaveru, ova druga Srbija misli da citav svet gleda u Srbiju i ceka kad ce Srbija da se pokaje. Zajednicka greska je u “citav svet”. Citav svet zabole za Srbiju. Srbija je totalno nebitna svetu u bilo kom vidu. Nisu je bombardovali zato sto im je bila bitna, vec naprotiv. Postace bitna politicki kad postane bitna ekonomski i to je citava filozofija. Opustite se i prestanite da mislite sta drugi misle o vama, zato sto ne misle nista, ne padate im na pamet. Onog ko bi hteo da me uveri da je priznavanje krivice dobro za nase unutrasnje prilike molila bih don’t insult my intelligence.
Sophia, bacivsi pogled na tvoje blog, ako ne gresim, zivis u Kanadi.
Drago mi je kad neko shvati stvarni znacaj ove zemlje u svetu. Voleo bih da to sto cesce govoris megalomanima koji ovde zive, a narocito onima koji ovde vladaju.
Sto se tice vredjanja tvoje inteligencije, evo, uvredicu je i ja, i ne znam zasto osecam neku radost zbog toga.
Vredjanje tvoje inteligencije pocinjem sad: uzasno je bitno da se u Srbiji shvati sta je u nase ime radjeno po okolnim zemljama. To je bitnije nego bilo kakve ekonomske, politicke i svake druge promene. Znas, Sofija, to se zove uspostava sistema vrednosti koji je srusen padom komunizma, dolaskom Milosevica na vlast totalno izgazen. Svaka zemlja na svetu ima ustanovljen sistem vrednosti koji se zasniva na jasnom razlikovanju dobra od zla. U najosnovnijem smislu to znaci “ne sme se ubiti drugi covek”. To kad nas ne postoji. Dakle, sme se ubiti drugi covek ako je napr druge vere, ili ako je Zoran Djindjic ili ako Nepoznat Netko kaze da je taj drugi covek recimo izdajnik. Vidis, tamo u Kanadi to je jasno. Ali ovde kod nas nije. Ovde su zlocinci, eto bas ti koji su ucestvovali u genocidu kao “paravojne formacije iz Srbije na koje srpska drzava nije imala uticaj” ovde su oni heroji.
Lepo je otici u Kanadu i uzivati u svim blagodetima srecne zemlje, pricati o dve Srbije, a ti,eto, najpametnija nisi ni jedno ni drugo, a eto, mi smo svi ovde budale.
I tako. Ja cu i dalje vredjati tvoju inteligenciju sve dok tvoja inteligencija ne bude spremna da ukapira kako je bitno da ti ubica stotinajk ljudi, narko diler itd ne bude komsija, vec da sedi u nekom zatvoru sluzeci cetiri dozivotne.
U toj prelepoj Kanadi u kojoj zivis to jeste tako.
Mi smo ovde bas oko toga podeljeni.
Mene blam zbog toga sto neko kao ti moze da se stavi u ulogu nekakvog presuditelja. Nekakvog pametnjakovica koji je “iznad”.
I tako.
I molim te, ne vredjaj vise moju inteligneciju.
Uzivaj tamo u zemlji u kojoj se zakoni postuju.
I ne soli nam pamet.
Da, dosao je ponedeljak.
Jednog ponedeljka, prije sedam godina sam se vratila u Sarajevo i rasirenih ruku me je docekala osoba kojoj je doslovno pola porodice pobijeno u ratu.
Jednog drugog ponedeljka, kada je magazin ”Dani” povodom deset godina od opsade Sarajeva objavio spisak sarajevskih zrtava , nas dvije smo sjedile nad tim spiskom i flomasterom zaokruzivala njene, pobijene…
Danas je ponedeljak.
Nakon presude sam izasla vani.
Ispred zgrade u kojoj radim bila je gomila novinara jer je u toj istoj zgradi besjedio drzavni vrh na temu presude pa su kolege iz drugih medija dosli po izjave.
I medju njima bila je ona kojoj je zbrisano pola porodice, tresla se s mikrofonom u ruci i cekala izjavu, cekala je recimo predsjedavajuceg predsjednistva da joj kaze nesto na temu zlocina i kazne.
Zagrlila sam je i poljubila.I nisam joj nista rekla.
Nakon toga vidjela sam se sa drugom prijateljicom kojoj sam zirant za kredit, a kredit joj treba da bi otisla u Ameriku.
Njoj sam samo rekla da jednom kad ode se vise nikada ne vrati ovdje.
Neverovatno, sad sam procitao i ovog sto se nazvao “evo vam”. I ovu Sophie koja je emocionalno zestoko ostecena.
Jebote. Takvi bolesnici su velik problem.
Da su nas osudili za genocid njima bi bilo “svejedno” ili bi rekli da nas “zapad mrzi zato sto smo pravoslavci”. Pare za reparacije bi vracao neko drugi. To je ionako uglavnom najneradniji deo nacije.
Njih ionako ni zbog cega nije sramota. Ta se presuda ne bi ticala njih.
Mozda, ali samo mozda, ce se stideti njihova deca, kad prodje istorijska distanca i kad se shvati sav uzas koji je ucinjen.
Da smo osudjeni kao genocidna draza to bi tangiralo ovakve kao ja.
E Cult of Y, imas mnogo lepo misljenje o ostatku sveta gde se kao zna sta je dobro a sta zlo. Samo ti zivi u iluziji. Evo recimo Japan je priznao svoje zlocine u Kini i izvinio se milionima kineskih porodica. Isto kao sto su se i Nemci izvinili nekome. Kao sto su se i Amerikanci izvinuli… kome sve ne. Ili Englezi svojim kolonijama. A verovao ili ne, i ja ovde zivim pored ljudi koji su radili mnogo gore nego ti sto zive pored tebe i niko im nista ne moze. Smetaju mi, najvise mi smeta kad krenu da se busaju u grudi, ali takodje ima gomila njih koji nisu pravili zlocine. Nisam na strani zlocinaca, ali sta da kazem coveku koga hoce (kolektivno) da optuze za genocid a on je slusao kako mu brata muce pet sati dva bloka dalje, iza linije koju ne moze da predje i koji je tog istog brata nasao dva dana kasnije totalno izoblicenog i 10cm duzeg nego sto je bio dok je bio ziv? Sta da kazem devojci koja je kao devojcica gledala kako joj citavu familiju ubijaju? Ili sta da kazem coveku koji je bio mucen, silovan, gledao kako mu oca muce i siluju, da bi ga na kraju i ubili, jer je bilo “koga cemo, tebe ili njega?”? Samo ti vredjaj svoju inteligenciju, za bolje i nisi. I smatraj se najpamentijim, Vase Visocanstvo. Ja nemam muda da se pravim pametna pred ljudima koji su proziveli strahote koje ja ne mogu ni da zamislim.
Najveca ironija je sto su upravo ti ljudi kojima je bilo najteze nastavili da zive i ne gledaju unazad, jer da gledaju nikad se ne bi pomerili s mesta.
E mrzim kad se neki nadju uvredjenim a da mi nisu ni pali na pamet. Opet onaj isti problem ko sa Srbijom, svi samo na tebe misle.
Uh, sem sto su ti emocije ostecene, ti imas manjak opste kulture, i to one najosnovnije, gradivo istorije iz o.s., stoga smatram da nemas dovoljno informacija, stoga ne mogu da ti objasnjavam ko je Vili Brant, sta se desava u Kini i Japanu svake godisnjice tog pokolja, uopste nemam vremena da se bavim Velikim Srpkinjama Kanade.
Ma neka si mi rekao.
Sophia, moji roditelji, sestre, braca, njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja i roditelji njihovih…i tako sve trista godina unazad, su iz jednog lepog ravnicarskog grada na obali Dunava. Taj prelepi grad se zove Vukovar.
Ima samo dve Srbije u Srbiji, Sophia. Treća, najpametnija Srbija je van Srbije. I toj Srbiji, u Kanadi, Argentini, Nemačkoj, Češkoj ili Australiji, je važan porez koji plaća državi u kojoj živi i to divno pravo da pita šta god joj padne na pamet, tu istu državu u kojoj živi. I zato tamo može biti potpuno svejedno sve, pa i to ko je prvi počeo, ko jeste ili nije kriv, ko je genocidan, ko je glup itd. Ovde, međutim, druga Srbija ne može da pita ništa jer prva Srbija, ako je to prva, ne kaže ko je, šta je, kako je i zašto je. Gde su te silne glave, gde su pare i zašto postoji treća Srbija? I zašto, uostalom, postoji ijedna Srbija više od jedne Srbije? Malo je zemalja na svetu, bar u ovo doba, čijih 30% stanovništva živi van granica države. Za to valjda postoji neki razlog.
Citajuci vesti na B92, mahom sam pocela da citam i komentare na iste, danasnje, najvaznije.U jednom od njih, procitah -“Necemo valda mi da budemo krivi za zlocine koje su pocinili Seselj i Arkan u svom privatnom ratu….!!!!!!!!!!!” Procitala sam jos nekoliko puta ceo kontekst da otkrijem sarkazam, ali tamo ga , verujte mi NIJE BILO!!!!!!!!!!
e, to je Srbija do Tokija!
Podseti me ova Sophie na P.Lukovica u Pescaniku…”ma dosta mi je bre svih tih… vraca se s posla onaj, tamo negde u San Francisku, ljubio dupe ceo dan tamo nekom korejcu, usput se uvlacio svakom crncu kojeg je sreo u metrou, kezi se ko ludak komsiji kinezu, sve onako zvalavo dobar dan dobar dan komsija, i udje jebote u kucu, zamraci prozore, spusti roletne, ukljuci kompjuter, stavi subaru na glavu, otvori forume i blogove i krene: ma treba tim siptarima jebati mater, da im mamu jebem da im jebem”
Mi nismo otišli, iako smo kretali, meni je bio stomak do kolena. Bila sam uplašena, ali nije zaista imalo šta da se izgubi. I onda peti oktobar, bla, bla, truć i mi sa bebom od godinu dana obustavimo sve radnje. Jebiga. Jutros, daleko pre deset, izgovoreno je, again!: ako je genocid, onda idemo.
Da li to znači da bismo bili nezadovoljni presudom? Ne. Da li to znači da bismo bili zadovolji presudom? Ne. To jednostavno znači da se od ove države i njenog činjenja i nečinjena definitivno mora napraviti distanca.
Pun mi je kurac da nemam zemlju kojoj mogu da budem pratriota. Jer su patriotske snage ovde ono što se zna da su patriotske snage, da ne elaboriram. Dozlogrdilo mi je da se sramotim, čak i 14, čak i 17 godina kasnije, kako to sve izgleda i da znam da danas i dalje učestvujem u tome, jer ovo je, božemoj, demokratski sistem i ja mu doprinosim koristeći ili ne svoj glas. Jebo me glas.
A zapravo, da repliciram Sofiji bez viška strasti, mene boli dupe šta svet misli o meni, veruj mi. I pojma nemam kako bih govorila da sam otišla. Ali, ovde sam i tvrdim da sam ona Srbija koju boli uvo šta će svet i da li će svet uopšte i bilo kada nešto misliti o meni. I nisam ubrala nijednu lovoriku za cipele u kojima sam šetala i šerpe koje sam razlupavala u vreme dnevnika.
Zanima me kako se JA OSEĆAM kada godinama gledam, prvo Koštunicu kome igra oko na neprijatno pitanje, koji, ako ne spava onda nije obavešten ili mu je Slava i kojeg, da umiješ, dobiješ prljavu vodu i čisto lice radikala, Predraga Markovića koji se slikao sa Limonovim, Badžom – grupni portret s Arkanom u Erdutu, a danas mi se producira Borka Vučić, ej, Borka Vučić za koju sam iskreno verovala da će pasti ako ne u zatvor onda na deponiju istorije. I ovi cirkusanti u Parlamentu u belim majicama sa likom nedovoljno ispošćenog zločinca, kojeg su tradicionalni prijatelji srpskog naroda, Rusi, preko svog Saveza pisaca čiji član je i pesnikinja Mirjana Marković trenutno u bekstvu, ovenčali nekakvom jebenom nagradom, za đavo bi ga znao šta, za delo…
Za delo.
Nikog nisam izgubila u ratovima na teritoriji bivše SFRJ a da znam, i izgubila sam mnogo, osim kuće u Murteru, ujakove kuće u Derventi, očevog Ognjišta u Jajcu. Osim što mi je baba-tekta u Rijeci umrla sama u stanu i da su je otkrili po smradu… jer više nikoga nigde nije bilo. I, uopšte. Svako ima nekog koga nema, ne treba da budem posebno samosažaljiva – nije dovoljno dobra geografska širina.
Sramota me je da pomenem, ali moram jer to osećam, da sam izgubila Pravo i Mogućnost na dostojanstven život, sramota jer postoje oni koji su zaokruživali flomasterom one kojih nema ili crtali na karti mesta u koja više neće ići. Prosto, sramota me je, ali moram da kažem da sam ponovo na gubitku, evo i i ja, ona Srbija koja se čak ni ne preziva kako treba, uvek iznova na gubitku, jer je će i ova stvar biti zataškana, jer će se već pojaviti neka afera, neko “nedamo” Kosovokolevkusrsptvainašesvetinje, sranje neko, neko falsifikovanje diploma ili druga uspešna akcija kojom će biti zataškano ono što je ključno: Srbija ništa nije uradila da spreči. Taj eufemizam koji pravi razliku.
Romane, moram da rascistim jedan nesporazum. Tezina presude (da je do nje doslo) bi bila onolika koliko bi je mi sami sebi odredili. Ostatku sveta ona ne znaci mnogo niti ce nas neko gledati drugacije zbog toga. To ne znaci da Srbiju ne treba ocistiti radi daljeg napretka, itekako treba, treba poslati sve ratne zlocince i pogotovo treba razotkriti Djindjicevo ubistvo. Ali to treba uraditi bez da je neki Hag razlog. Svoje dvoriste pocistiti sam i ne zato sto te neko drugi tera. I treba misliti na nekog zemljoradnika iz unutrasnjosti koji zadnjih 15 godina glasa za SPS a u trenucima ekstremne dekadentnosti za SRS, da ga ne bi zanavek vezali bas za taj SRS da od sada glasa iz inata. Ako njemu drzava ipak omoguci da zivi normalno od svoje zemljoradnje i ako on zbog toga konacno skine Slobinu sliku sa tv-a i prestane da glasa za SRS, to je uspeh. I to je znak da je krenulo na bolje. Tada bi trebalo ponovo uzeti stavove o dve Srbije na razmatranje.
Sejn: odjebi. Totalno si promasio temu.
Tatjana: mislim da se slazemo, s tim sto ja ne osecam tezinu svakodnevnog zivota u Srbiji, ali daleko od toga da mislim da je tamo sjajno. Krivo mi je sto se u stvari slazemo ali ste se uhvatili za mene kao predstavnika te prve Srbije, sto svakako nisam, jer da jesam ne bih iz nje otisla.
Sofija, i ja mislim da se slažemo samo da su nam u ovom slučaju startne pozicije različite. Ti, jednostavno, imaš distancu, verovatno iznuđenu prilikama u Srbiji o kojoj govorimo.
U isto vreme se jako dobro razumem sa Šejnom. Tačno razumem šta govori i slažem sa onim što govori. Piše.
Priznajem da mi je krivo što ste baš vas dvoje ušli u ovu polemiku, jer, baš eto smatram posebno vrednim pažnje ono što radite kod sebe na blogovima.
Jebiga, valjda nas sve to boli. I ljuti. Na poseban način. Mi i jesmo lično upleteni u to, ma koliko bili posmatrači.
Ali, važno je: Zločinci treba da budu u zatvorima. Srbija nema snage da raščisti sa tim.
Na kraju ovog Ponedeljka, pa da idem da spavam: upravo sam čula da najveću korist, ili kako to već da nazovem, su imale kladionice u Srbiji.
Po kladionicama se obrtala glavna lova oko ishoda ove presude. Ne, ovo nije država, ovo je svinjac.
Ja ne shvatam oko cega je doslo do okrsaja…. Samo, neslaganje treba da bude dostojanstveno da se ne bi pretvorili u mikro-skupstinu sa svim socnim detaljima…Jer mislim da vecina nas ovde kapira da je to osnovni uzrok neuspeha domace politike. Odraz politicke zrelosti predstavlja sposobnost da se strasti ostave po strani i da se operise iskljucivo argumentima ili potkrepljenim stavovima. U protivnom, i najbolji argument gubi na snazi, biva marginalizovan i previdjen. A to je, slozicete se, ipak velika steta.
Inace, cini mi se da je danasnja “ne-krivica” nevina onoliko koliko i “nadgledana nezavisnost” ne predstavlja suverenu drzavu. Hocu da kazem, u pitanju je diplomatska terminologija. Tako bar ja vidim celu stvar.
Meni uopste nije krivo sto sam usao s bilo kim u polemiku. Kad god osetim idiotizam u nekim recima ja to kazem glasno i jasno. U recima osobe koja se potpisuje kao Sophia, a vezano za njen odnos prema zlocinu osecam cist idiotizam. Kad bih bio malo bolje raspolozen nazvao bih to nekim prikladnijim terminom, medjutim, nisam tako dobro raspolozen. A kad se tako osecam, onda mi je pun k. raznoraznih idiota kojima moras nesto da crtas najosnovnije stvari. Zbog takvih smo tu gde smo. Ceo ovaj jebeni Balkan. Tako da sorry…a plus mi ide na k. kad ta ekipa ode negde u pm i mene ovde uci patriotizmu, ljubavi prema svom narodu i ostala sranja kojima mi pune glavu vec petnaest godina. Tako da…i m not sorry.
evo bas pre treceg dnevnika pustili su “mambo dzambo serbiano”. Procitao sam na b92 blogu tekst ove pesme, ali sam mislio da se neko zesce zajebava. Medjutim, ne. Ta pesma stvarno postoji, slusao sam je dok sam kucao prethodni komentar (ceca every day)… nek neko posalje sophie link ka mp3 kad naleti, cisto da vidi koliko ljubavi prema ovoj zemlji treba svaki dan da ne bi otisao.
To su pustili neposredno pred dnevnik valjda kao proslavu.
Gadjenje.
dobro jutro, ili laku noć. našla sam kod Stepskog reči pesme, a tamo i link za sladokusce. moji svi spavaju, moracu da se strpim.
i nije “ceca every day”, već evrey day! o tempora, o mores!
Pingback: Pa nije valjda da mi nismo imali resume? : MOOŠEMA