Requiem for Women’s Day

30

Happy Women’s Day

Post je, ali sa velikim i malim slovima tamo gde bi to pripadalo prema pravopisu srpskog jezika, objavljen u dnevnom listu Dnevnik, 7. marta 2007. godine

evo ga, samo što nije i taj dan slomljenih karanfila i štikli, dan u kojem su muškarci pijani od iznenadnih mogućnosti i po neke nehotične razmene sline sa koleginicom koja će zaboraviti svoj mrtvi gerber u celofanu i olako dato obećanje nad Kosmopolitenom ili Blic Ženom da nikada to neće uraditi sa kolegom sa posla,

dan kada su babe i dede prezaposlene bejbistingom, deca predala svoje u školi i u vrtiću našarane čestitke, mame stavile svoju najlepšu frizuru na glavu i rezervne najlonke u tašnu, očevi negde na tamburašima i roštilju bale sa tuđim ženama, tuđe žene čeznu za svojim ljubavima, ljubavnice čeznu za svojim višom silom odsutnim muškarcima,

šefovi dele vaučere za papa-test i mamografiju svim zaposlenicama, oni uspešniji čekove na po 2.000,00 dinara za nabavku bele tehnike koje će žene sa vezom i inicijativom menjati za kupovinu donjeg rublja svojoj deci, dan kada se nezaposlene žene cakaju u dupe da naprave najfiniji kompletan ručak za razliku od ostalih dana kada se podrazumeva da ga naprave najbolje što mogu jer, oh, zamislite, to je njihov dan, samo njihov dan, dan u kojem se slavi što je ona žena i majka i supruga i peglerka i kuvarca,

dan zbog kojeg se celogodišnji trud isplatio jer se to ceni, jer će na taj fini ručak kasniti muž koji je negde balio sa kolegama i Koleginicama o trošku sindikata ili iz kase uzajamne pomoći, ali će ipak doći veseo, sa slomljenim gerberom u celofanu koji je zaboravila neka od onih Koleginica koja ima dobre noge ali lošu sreću sa muškarcima i onda će se, ako u njemu još ima snage istresti u nju jer to je Njen dan, jer treba da dobije sve što je zaslužila, pa i više od toga,

dan kada se povećava ozonska rupa na omotaču od prekomerne upotrebe laka za kosu i za nokte, od probe novih parfema i podrigivanja na luk i jefitno belo vino, dan koji je alibi za devizu “jednom se živi” za sve one usamljene duÅ¡e koje inače skupljaju praÅ¡inu po kući, dan u kojem ipak i u ovom veku neće porasti upotreba kondoma i zdravog razuma, a možda za nijansu prodaja tik-taka ili orbita, dan kada će se možda za milimetar povećati prosečna milimetraža godiÅ¡nje potroÅ¡nje paste za zube,

jedan od onih dana zbog kojeg frizerski saloni, cvećare, solarijumi i turističke agencije trljaju rukice, kada će se povećati nasilje pijanih muževa nad njihovim ženama i broj neželjenih trudnoća, dan koji će kasirke opet prestajati a sponzoruše dobiti naočare Swarovski, dan u  kojem će za žene svirati tezgu Vlado Georgiev i Neno Belan a u diskotekama će na snazi biti socijalni program u vidu besplatnog ulaza za žene bez pratnje muškaraca i svakako dan u kojem se Klare Cetkin seti tek nekoliko nevladinih organizacija i šačica osvešćenih građanki,

a ja strahujem jer znam da će i moje dete doneti kući neku čestitku, možda će naučiti i neku pesmicu, hteće uredno da složi svoje izuvene cipele i gledaće u svog oca zblanuto i zabrinuto, jer će se on ponašati kao i bilo kog drugog dana i pomisliće dete da smo mi neki čudan svet, veliki je on sada i vidi stvari, a neće videti razliku ni u mojoj frizuri, ni obroku koji pripremam, ni u tatinoj kravati, jer će to biti samo jedan običan dan u kojem ćemo podeliti svoje obaveze na pola ili kako kome odgovara a u kući će možda biti cveća a možda i neće,

a ja ću svom mužu biti i ove godine zahvalna što imam svih 365 dana dostojnih Žene i što će me poštedeti ove prigodne prilike za odlazak na prigodno mesto

Update:

Grupno silovanje, tzv: redaljka

Šta reći?

Print Friendly, PDF & Email
Share.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

30 Comments

  1. Amin…
    Mada. Ponekad pomislim, nekim je nesrecnim zenama mozda ovo jedini dan u godini kad ne dobiju batina a dobiju karanfil, pa nekako…. sta znam. Nek’ im je sa srecom.

  2. Amin! Dobro kažeš.

    Trebalo je ovo da bude i post o istraživanju koje su radile novinarke Blica pre nedelju dana, javljajući se na oglase za posao. Nijedna preko 30 godina, nijedna brineta, nijedna udata i nedajbože s decom, nije uspela da vodi telefonski razgovor duže od tri minuta.

    Htela sam, htela, ali me ponelo 🙂

    a propo jadnica kojima je to jedini dan kada…: Klara Cetkin se, izmeÄ‘u ostalog, zalagala i za razvod braka, razvod je jako dobro reÅ¡enje za one žene kojima je to jedini dan kada će dobiti polumrtav karanfil u celofanu i izbeći batine.

  3. Ustvari, treba tu dodati i jos jednu, verovatniju varijantu: kad uz batine dobiju i karanfil.

    Ugriscu se za jezik. Sa nekim temama ipak ne treba biti cinican. Neke teme su suvise bolne da bi se pretvarale u parodiju, ma kako dobronamernu. Neces mi verovati, ali upravo mi je ni od kud zamirisao karanfil. Tako mi i treba.

    A to, za poslove. Zameram celoj fakin demokratskoj Evropi sto dozvoljava takvu vrstu diskriminacije, pa to je cist fasizam, a mi umesto da umemo bolje, uskacemo na taj brod kao da je Nojeva barka. U severnoj Americi, slika na rezimeu ( CV) je nezamisliva pojava jer daje potencijalnom poslodavcu priliku da bira koga ce intervjuisati na osnovu povrsnih kriterijuma. Svi mi znamo da i te neke simpatije igraju ulogu, ali daj brate coveku sansu da ti kaze i pokaze sta ume i zna. Pitanja o bracnom statusu, broju dece, kvadraturi stana, godinama, seksualnoj orijentaciji – su doslovno ilegalna. To sto su kod nas najvazniji parametri prilikom zaposljavanja stvari kao s kim zivis, jel’ planiras da se udas i koliko dece zelis, to je skandalozno i nadam se da su novinarke iz Blica obelodanile imena “kompanija” sa kojima su razgovarale. Jer i to mi strasno smeta kod nas, to vecito sakrivanje imena ljudi koji se ponasaju kao imbecili.

    A karanfil jos uvek mirise, stigla me kazna.

  4. Dan žena je danas travestiran u nakaradnu sliku čiji najtamniji oblik sam dala u svom postu.

    Jer danas:

    1. svaka četvrta žena trpi fizičko nasilje u kući
    2. svaka treća trpi verbalni i psihički teror u porodici i na poslu
    3. 35% zaposlenih žena su žrtve seksualnog zlostavljanja na radnom mestu
    4. žensko telo kao objekat se koristi u 90% reklamnih spotova
    5. žene primaju 15% nižu zaradu od svojih muških kolega za isti posao
    6. prvo pitanje prilikom zaposlenja, kao što kažeš, Novosađanka, je da li ste udati i imate li/planirate li decu
    7. 20% poslodavaca želi da mu je sekretarica plava i da ga “inspiriÅ¡e”
    8. sva istraživanja pokazuju da stereotipe o ženama upravo neguju i prenose žene.

    Jer, danas se obeležavanjem ovog Dana, na način na koji se obeležava, obesmišlja izvorna ideja ženskog pokreta. Jer je danas, Dan žena takva parada kiča i neukusa (što bi rekao novinar) da svaka pristojna osoba bez obzira na pol, a koja drži do sebe, svojih vrednosti i ideala, ne želi da s tim ima posla.

    Dakle, Dan žena ne postoji da bi se jela krvavica i roštilj uz loše tamburaše.

    Dan žena nisu izmislili mušakrci.

    Dan žena nije praznik već kalendarski podsetnik na jedno civilizacijsko dostignuće.

    Dan žena je dan u kojem se podsećamo šta su neke žene, pre sto godina, uradile za nas žene danas i za one koje rađamo i koje će se tek roditi. I šta su uradile za naše muškarce, isto tako, očeve, muževe, sinove.

    Dan zahvaljujući kojem ravnopravnost prihvatamo kao nešto normalno i prirodno.

  5. Sav moj cinizam prosto tinja, od Nove godine, do Sv. Valentina, a onda eksplodira za 8. fucking Mart!
    Istu kolicinu gadjenja gajim i prema malo pre pomenutim datumima……..Odvratna karikatura necega , ali cega zapravo , niko ne moze da se seti!!Mrzim i da idem na posao za 8. facking mart, jer tamo ne mogu da opsujem svakog ko se zaleti sa cvecem da mi “cestita”, (keve ti sta?).

  6. Marija, Novosađanka, mislim da je cinizam neophodan zbog zaštite zdrave pameti i dostojanstva.

    Obratite pažnju, neće biti mesta u Sigurnim ženskim i dečijim kućama za sve one koji će potražiti pomoć u noći sa osmog na deveti mart. To je, prosto, trend koji nisam ja izmislila. Toliko slavlja i alkohola to napravi svake godine.

    Slavlja i alkohola.

  7. Ja cu ga provesti u busu za juzne krajeve, ne znam, pretpostavljam da ce se na radiju dosta pustati Sergej Cetkovic i tako te pesme, bice super. Sigurno.

  8. 🙂 La Lara, to ako budeÅ¡ imala sreće. Inače, ako ideÅ¡ u južne krajeve, možda ti se desi Ceca, u stilu žena-ženi, ili… uf, nisam u materiji sa muÅ¡kim folk ikonama, ali na to sam mislila. ali da će ti biti super, biće. sigurno.

  9. Vidim muški se ne javljaju.
    Kao prvo, da pohvalim ovaj blog, došao sam okolo naokolo do njega i sviđa mi se.
    A onaj dan uvelog cveća, loÅ¡e muzike, otrcanih fraza, slomljenih Å¡tikla, suza koje teku potocima…..po meni glupost, bedni izgovor socijalističkog druÅ¡tva da imamo joÅ¡ jedan slobodan dan, kao da neÅ¡to poklonimo naÅ¡im dragim ženicama….
    Mislim , ako to sve ostavljamo za taj jedan dan, onda straÅ¡no….

    BTW, a dan očeva??!?!?!?!?1 Kod nas to ne važi???
    Diskriminacija na delu, diskriminacija!!!!

  10. aleksandra on

    Sve se slažem. Ali kao što je Novosađanki zamirisao karanfil, tako je meni sestričina prekjuče uručila neko keramičko srce koje su im uvalili u školi da iscrtaju i oboje za mame, bake i tetke, a sve, naravno, povodom Dana žena.

    I naÄ‘oh se u krajnjem licemerju od situacije – da se obradujem poklonu i ni na koji način ne dozvolim da izbije iz mene sve Å¡to mislim, nije dete krivo i ne zna, je l`… A kad sam preko dečje glave spazila nacerenu muževljevu facu, jer on, naravno, zna Å¡ta mislim o 8. martu, poželeh da lansiram keramičko srce put tog istog osmeha. Ali nisam, ipak, nasmejah se i ja. Å ta ću…

  11. Gorane, hvala na komplimentu za blog. Staraću se 🙂

    Isto sam se mislila da li će ijedan muškarac pustiti neki komentar ovde i, uopšte, šta bi moglo da se očekuje. Imamo još koji dan, važno je muško mišljenje.

    Aleksandra, pa je li da deca nisu kriva? To je za njih samo još jedna, manje ili više, kreativna radionica. Ali, važno im je ispričati priču. Deca postaju ljudi, tužno bi bilo da misle da je normalno da Dan žena bude dan pijanih očeva, isfriziranih majki i obojenih keramčkih džidža bidža.

    Tetke tu moraju posebno da obrate pažnju na svoje male sestričine. 🙂

  12. Kristina Ljevak on

    Nakon posljednje runde, u takozvanoj borbi polova, Hilari Klinton biće proglašena predsjednicom Amerike i biće to kraj virtuelnog meča, kolektivni trijumf onih koji su odavno tvrdili da su žene i muškarci ravnopravni i kojima je za to jedino nedostajala zvanična potvrda iz Vašingtona. U kolektivnom transu zaboravićemo da je ona to već bila, u duplom mandatu, iako nezvanično, ali u teškoj ulozi glavnog patinera u izradi lažne slike o Američkoj sretnoj porodici koja valjda podrazumijeva i sretno prevaziđena nevjerstva.

    U vrijeme dok razmišljamo o ostvarenju američkog sna iz Meksika stiže vijest iz koje saznajemo kako su tamošnje domaćice odustale od plesa i aerobika i posvetile se novoj rekreaciji, striptizu.

    Stotine domaćica pohađaju kurseve striptiza kako bi začinile svoj ljubavni život sa partnerom. Kako i ne bi kada ih o tome uče svi nezvanični i nekvalifikovani savjetodavci, popularno nazvani kolumnistima raznoraznih magazina koji ženama nude sve, od recepta kako ga zavesti, do toga kako ga zadržati. Tu su svakako informacije o čarima botoksa, silikona i kolagena te o zdravim dijetama.

    U stvarnosti slika je nešto drukčija, one koje su zavele i zadržale, obično nemaju vremena čitati, a one koje nisu, čitaju ali bez efekta u praksi, a ako su uspješne u poslu, pa samim tim pozvane da javno govore, za te iste magazine otvoriće vrata svojih praznih spavaćih soba i pričati o samoći kao cijeni nezavisnosti i o tome kako je lijepo što se nisu udale.

    Drage dame, u četvrtak kada proslavljate osmi mart i smatrate to legitimnim činom, zapitajte se koji vam je koncept između udate i udavače, ostavljen.

    Imate li pravo na vlastiti izbor i hoćete li biti oslobođene pravdanja povodom izbora.

    Umjesto da birate večernju toaletu, pronađite način za promociju vlastitog stava, onog istog koji podrazumijeva da porodično nasilje nije ujedno i porodična tajna, a razvod javna sramota.

    Možda će vaš mali bunt protiv osmog marta ujedno biti i protest protiv svih stereotipa u koje smo smještene, možda će zaustaviti kazaljku na biološkom satu koji nam nad glavom otkucava, a zbog kog nam svi prijete.

    Učinite u četvrtak nešto za sebe, objasnite barem jednoj osobi smisao i stvarni razlog obilježavanja ovog datuma i u kancelariji crvenim flomasterom prekrižite ovaj datum, pa čak i kad iz kurtoazije morate primiti karanfil.

    P.S. Ja imam sreću, moja je firma siromašna pa će me poštediti loših parfema i karmina pogrešne boje.
    A Tanja, ovo sa papa-testom i mamografijom ne bi bila loÅ¡a ideja, s obzirom na cijenu pregleda, barem u BiH. 🙂

  13. aleksandra on

    E tacno to sam i ocekivala – savet:)

    Gorane: hvala, pozdravljam sve a i uzvraćamo!:)

  14. Draga Tatjana, ne volim da citiram u komentarima, ali ovog ću puta napraviti izuzetak, jer si savršeno izrazila moje mišljenje ovim rečima:

    “Dan žena nije praznik već kalendarski podsetnik na jedno civilizacijsko dostignuće.

    Dan žena je dan u kojem se podsećamo šta su neke žene, pre sto godina, uradile za nas žene danas i za one koje rađamo i koje će se tek roditi. I šta su uradile za naše muškarce, isto tako, očeve, muževe, sinove.

    Dan zahvaljujući kojem ravnopravnost prihvatamo kao neÅ¡to normalno i prirodno.”

    I zato moj muž ne kupuje niÅ¡ta za 8. mart, i zato će i moja ćerka čim bude dovoljno velika da shvati dobiti objaÅ¡njenje zaÅ¡to se uvek mrÅ¡tim na taj dan, kad doÄ‘em kući prolazeći pored “parade pijanstva i kiča” na ulicama.

    Hvala što pišeš o ovome.

  15. Apropo časopisa sa savetima kako ga osvojiti i zadržati, kada žene prestaju da se interesuju za takve stvari, i novine ce prestati da pišu o tome. Da mi sad masovno počnemo da gradimo stav umesto kupujemo haljine, novine bi bile pune saveta o tome kako izgraditi i promovisati sopstveno mišljenje umesto kako izgledati seksi, ali to u trenutnoj slici stvari ipak ne pravi novac, a bizMis je bizMis i žene su najstrastveniji konzumenti površnih saveta, jeftinog donjeg rublja, karmina i šminke po rasprodajama, i ne samo to, one su same sebi najgori neprijatelj.

    Ali, napraviću malu digresiju i reći da je nasuprot mainstream-u, feminizam ipak otiÅ¡ao u drugu krajnost koju takoÄ‘e ne volim jer podrazumeva da, da bi se imao čvrst stav i dobilo na značaju i autentičnosti, treba da imaÅ¡ brkove i dlake pod pazuhom i na nogama, da budeÅ¡ obučena kao muÅ¡karac ( i gde je tu onda svest o ženi?), da jednakom silinom podržavaÅ¡ stav o tome kako je nezavisnost majka a sve drugo je muÅ¡ka manipulacija usmerena na porobljavanje naÅ¡ih dominantnih mozgova. Govorim o stanju stvari u Americi i Kanadi, gde porodica, u očima “pravih žena” koje ne daju na sebe predstavlja kamen spoticanja, nedobrodoÅ¡lu prepreku, neÅ¡to Å¡to će te zauvek okovati u lance i zbog toga ga treba izbegavati na sve moguće načine. I dok shvatam da nekim ženama možda to i jeste upravo tako, opet mislim, sasvim sigurno postoji način da se stvari izbalansiraju, pre svega – dobrim odabirom životnog saputnika, na primer. Nije slabost biti žena, drugačija od muÅ¡karca po svim onim drugačijim tačkama. Slabost je biti žena bez samopoÅ¡tovanja, baÅ¡ kao i biti takav muÅ¡karac.

    Gorane, ne treba poistovetiti dan žena sa danom majki, u tom smislu dan očeva nije isto Å¡to i dan muÅ¡karaca… Ovde to postoji, dan očeva i majki, ali moram da kažem da je to samo joÅ¡ jedna u nizu prigodnih prilika koje stimuliÅ¡u ekonomiju besomučnim troÅ¡enjem para na gluposti.

  16. Jako mi je drago da smo ovako ozbiljno progovorile, u druÅ¡tvu sa sve Goranom, časnim delegatom iz muÅ¡kog “sveta” koji se nije uplaÅ¡io.

    # Kristina, potpuno se slažem sa stereotipom koji je nastao zahvaljujući Osvešćivanju žene: ako si udata, doviđenja si, ako nisi a imaš mozga, pričaćeš o ceni uspeha plaćenoj praznom spavaćom sobom.

    # Emanuelle, drago mi je da se razumemo. Nije mi drago što je još uvek premali broj žena koje ovaj problem razumeju na takav način.

    # Da, NovosaÄ‘anka, feminizam je napravio medveÄ‘u uslugu ženama jer je stvoren najnoviji stereotip, koji skoro da i nije postojao pre seksualne revolucije: žena s dlakama ispod pazuha, bez Å¡minke i frizure – srčana aktivistkinja u borbi za prava žena. Na žalost, one malobrojne feminizovane aktivistkinje obično najstrasnije budu prezrene i dezavuisane od ovih prvih, agresivnijih predstavnica borbe za istu stvar. Uzgred, mislila sam da Zapad, a pre svega Amerika, neguje model Srećne američke porodice sa troje, četvoro dece za koje je uspela da obezbedi novac za Å¡kolovanje i treći auto za ono dete koje je trenutno na nekom univerzitetu sa državnom stipendijom.

  17. cult of Y on

    Zao mi je ako ce ovo bilo koga uvrediti, ali Osmi mart spada medju besmislenije praznike. U principu, praznici su toliko relativizovani ovde, da su svi stvar licnog izbora. Takodje, svi su prilicno besmisleni. Sem Nove godine. Hm. Nisam se navikao na ove pravoslavne. Uskrs je nesto klizeci, cini mi se, tako da ideju nemam kada je. Znam da mora da bude pre jevrejske Pashe, takodje, ideju nemam kad je Pasha. Eto, cuo sam to tako.

    Kad neko nesto slavi, onako, bas mu stalo, ja mu onda cestitam. Pri tome se trudim da kazem: “Srecan Bozic” jer mi nekako neiskreno da ja izgovaram one crkvenoslovenske pozdrave, a otpozdrav “Vaistinu” mi izmami osmeh zbog ceste upotrebe u tom saljivom smislu, posle necijeg “vatrenog” govora, tako da “Vaistinu” uvek uz osmeh izgovaram. So, po analogiji, kad vidim da neko zensko prosto ocekuje da kazem “Srecan ti Osmi mart” tog dana, ja to onda i kazem. I na isti mi nacin nelagodno. Stvarno ne kapiram da se na to neko prima i da to prihvata kao deo svoje licnosti. Ali, eto, razliciti smo, thanxgod. I nema tu sta puno. Firma u kojoj radim ne pretenduje na bilo kakve proslave tog praznika, hvala joj.

    Vidim frekventniju upotrebu the F word kad se o polozaju zena govori. Moram da priznam da mi je drago sto u bliskoj mi okolini “emancipacija” dostize svoje zlatno doba. U toj meri da se zacudim kada procitam statistike o zlostavljanju i razlike u odnosu na muskarce u placanju za isti posao. Nekako mi se to danas cini delom nekih drugih drustava. Hm…citanje i lozenje na Dragu Savetu je pandan citanju i lozenju na kladionice i kladionicarski pogled na svet. Jednakost u gluposti je davno postignuta. Oko ovih ostalih jednakosti…na pravom ste putu. Ekonomska samostalnost je uslov uslova. Pedeset procenata doprinosa kucnom budzetu je maximalno obezbedjenje za uvazavanje zenskog glasa u kuci. U protivnom, zena se moze ponasati vrlo retro i neemancipovano, dati otkaz, te ukinuti Muskarcini neke sitnice koje zivot znace. I u tom smislu. Takodje, ekonomska samostalnost Muskarcini u svakom trenutku stavlja do znanja da novac nije problem da se u svakom trenutku ode. Mislim, ako nema dovoljno paznje, recimo, to mi se cini kao najcesca primedba zenskog sveta muskom… i sl. So, stvari su mnogo svetlije nego sto se u ovom tekstu to slika, a i u komentarima. Ja mislim da zene polako zauzimaju mesto koje im pripada. Ok, to je fucking proces. Ali uspeh ne gine. Uostalom, pametnije ste. (To stvarno mislim).

  18. Ala smo se dohvatili opsežne teme. Nema ovde dovoljno mesta da se ispriča sve što je relevantno.

    “American dream” je do 80ih godina bio upravo to o čemu ti Tanja pričaÅ¡, a onda je novi trend počeo da uzima maha, i iako joÅ¡ uvek nije dominantan, “white picket fence” verzija odavno je izgubila voÄ‘stvo. Å ta dnevne porodične serije propagiraju je jedno, a stvarnost je sasvim drugačija. U prigradskim naseljima, pod uslovom da ne govorimo o trailer trash-u, ta vizija srećne porodice joÅ¡ uvek relativno opstaje, ali je vreme “I love Lucy” odavno proÅ¡lo. Nema viÅ¡e “honey, I’m home!!”. Upravo zbog emancipacije i činjenice da su ženama ne samo dostupne sopstvene finansije, nego su te pare ogromne, preogromne, i izvor nikad neće presuÅ¡iti – jedan ekstrem polako prelazi u drugi. Na primer, broj sklopljenih brakova godiÅ¡nje opao je za 50% od 70ih godina na ovamo. Životni stil koji se danas preferira je kohabitacija. Priroda kohabitacije je klimava, a uporedo sa emancipacijom često menjanje seksualnih partnera postalo je praktično opÅ¡te mesto, tako da izgledi za opstanak prave porodice – monogamni brak, deca, kuća, auto, gdugoročni planovi poput penzionerskih dana na Floridi – postaju sve slabaÅ¡niji. Uzgred, Å¡kolovanje je postalo toliko skupo, da ne može viÅ¡e da se uÅ¡tedi ni za jednu Å¡kolarinu, kamoli nekoliko. Zato deca rade leti, zaraÄ‘uju za prvi semestar, iseljavaju se od roditelja i snalaze kako znaju i umeju. Većina njih. Ne govorim o povlašćenim slučajevima.

    Danas biti prava žena na severno-američkom kontinentu znači zaraÄ‘ivati svoje pare, kupovati sama sebi nakit i parfeme, vrteti muÅ¡karce oko malog prsta i posmatrati ih kao potroÅ¡nu robu ( pamti pa vrati, jel’), napredovati u karijeri, odložiti raÄ‘anje dece do 40-e godine kada se obično ide na usvajanje zbog mogućih komplikacija. Po mogućstvu nikada ne stupiti u omraženi brak, nikada se ne prepustiti jednom jedinom muÅ¡karcu i jednostavno biti samo svoja, uz svu aroganciju koja sa tim ide…. Za moj pojam, previÅ¡e. ÄŒini se kao da su žene u svojoj borbi za jednaka prava, izgubile osećaj za sopstvenu posebnost i uvid u muÅ¡ko-ženske razlike, koje – ja se izvinjavam ali zaista tako mislim – ipak postoje, ne mogu se poreći, i poricanje istih meni je jednako smeÅ¡no kao i poricanje da su crnci crnji od belaca, Å¡to otprilike predstavlja vrhunac političke korektnosti. Znači, da bi bila prava, nezavisna žena, ti ustvari treba da postaneÅ¡ muÅ¡karac, i to ugledajući se na najgore primerke muÅ¡ke vrste. Meni to viÅ¡e nema veze sa borbom žena da se protiv njih ne diskriminiÅ¡e na osnovu pola. Diskriminacija na osnovu različitosti je jedno, a potpuno opovrgavanje svih različitosti da bi se zaustavila diskriminacija je izuzetno auto-destruktivan potez. Tačno, prave pravcate feministkinje mrze žene koje “uspevaju u muÅ¡kom svetu” a pri tom ne izgledaju kao muÅ¡karci, iako se te žene ponaÅ¡aju upravo onako kako feminizam nalaže sa jednom bitnom razlikom – joÅ¡ uvek imaju neku, majuÅ¡nu, tanuÅ¡nu svest o tome da su žene, ali i to će doći na svoje. Novija feministička teorija zastupa tezu da je koncept porodice kamen spoticanja u ostvarenju ženske uber-nezavisnosti, i zbog toga propagira dezintegraciju iste.UopÅ¡te, za potpuni uspeh i osloboÄ‘enje, neophodno je biti muÅ¡karac do srži, Å¡to podrazumeva da seksualne odnose imaÅ¡ sa ženama. Homoseksualizam viÅ¡e nije bioloÅ¡ka nego pomodarska stvar, način da se dokaže da si “prava”, nesputana druÅ¡tvenim okovima, nezavisna. Zato ne volim feminizam, suviÅ¡e je radikalan i krut, a i žene sa dlakama ispod miÅ¡ke su mi odvratne. Priroda je namerila i da *eremo gde nas stigne, a ne u toaletu, pa Å¡ta sad to znači, da treba da *eremo po ulici da bi ostali verni svom poreklu? Namerno ne dozvoljavam sebi da se razgalim psovkama i degutantnim rečima a i neću da ti zagaÄ‘ujem blog.

    Kako ja vidim stvari, bitno je boriti se protiv diskriminacije, ali je totalno pogrešno boriti se protiv sopstvenog pola pretvarajući se u suprotni. Šta time govorimo ustvari? Da bi smo bile više biće, treba da budemo muškog pola?

    Nemam naročitu želju da budem nikakvo više biće, a svakako ne pristajem da budem niže. Ostaje mi da budem jednostavno biće, normalno ljudsko biće sa svim različitostima koje me čine ženom a ne muškarcem. Poenta je u poštovanju različitosti. Poenta je u tome da se na različitosti ne gleda kao na mane i parametre pomoću kojih ćemo svrstavati ljude u više i niže redove. I kad to bude bilo, tek tada će postojati jednakost, u globalu. Do tada, jedino što možemo je da gradimo svoj lični svet tako da to u njemu imamo. Muškarci i žene podjednako.

  19. Ne znam, Cult,

    So, stvari su mnogo svetlije nego sto se u ovom tekstu to slika, a i u komentarima.

    da moja majka pročita sve ovo Å¡to je ovde napisano, bila bi užasnuta: prvo zato Å¡to bi brinula o tome kako me je vaspitala, a onda i zbog toga Å¡to “kuda ide ovaj svet”. Verovatno bi mi joÅ¡ rekla da mi žene moramo da imamo razumevanja za muÅ¡karce i da je prirodno da žena trpi. Eto generacijske generacijske segregacije u okviru istog pola, nepomirljivih različitosti.
    Nisu stvari svetlije, već je meni nadoÅ¡lo da stavljam prst u oko zbog onoga Å¡to primećujem, iz mikroprimera. ne možeÅ¡ reći da to sve nije tako, samo Å¡to nije Ä‘uture. “Đuture” je moja licencia poetika, moje pravo ali na neki način to vidim i kao svoju obavezu.

    NovosaÄ‘anka, Å¡to bi se reklo “potpisujem te”, uz ličnu napomenu da su najveći neprijatelji žena zapravo same žene, a najveći neprijatelji uspeÅ¡nih žena, slabi muÅ¡karci.

  20. Poslednji komentar NovosaÄ‘anke je mnogo rekao: ne smemo da izgubimo poentu – ne treba u procesu emancipacije da postanemo muÅ¡karci.

    Ono Å¡to je veoma pozitivno je upravo ono Å¡to si ti, Tatjana, rekla na kraju: Å¡ta bi tvoja majka rekla na tvoj post i komentare. Da, i moja majka bi rekla isto. A Å¡ta govorimo mi, generaciju kasnije? NaÅ¡e kćeri će to i imati – sve ovo Å¡to mi ovde želimo, i zbog čega sve ovo govorimo i radimo. Kreće se, deÅ¡ava se, i uz joÅ¡ rada, desiće se.

  21. Kristina Ljevak on

    Ja sam za samostalnost u svakom pogledu i ne dozivljavam je kao emancipaciju ili bilo kako drugacije vec jednostavno kao samostalnost.
    Nekako mi je draga spoznaja da mogu bez problema obojiti zidove u stanu,jednako dobro kao sto cu na vlastitim noktima nakon toga vlastorucno izraditi french manikure, ali isto tako mislim da mi kucne popravke nisu pokrice za izgled koji bi sugerisao da je rijec o muskarcu a ne zeni 🙂
    Nisam vaspitana da bih trebala imati muskarca koji ce mi olaksavati zivot vec koji ce me voljeti i u tome je po meni najveca cijena samostalnosti koju placamo, a to je kad taj muskarac nije ustanju izvrsiti tu jednu jedinu ”obavezu” 😉
    Sinoc sam bila u trznom centru u kom se izmedju brizljivo poslaganih proizvoda pojavilo rastinje koje izgledom podsjeca na cvijece i kome je rok trajanja vjerovatno do 9.marta.
    U redu ispred kase iza mene je stajala zena srednjih godina, lijepo obucena, po svemu pristojnog izgleda.U korpu sam ubacila Dureks kondome i gospodja mi je ljubazno rekla :”bas sam se pitala sta je to, stalno gledam, nekako su lagane te kutijice, kao da nista nema unutra???”
    Ne karikiram , ovo je zaista bilo tako.
    Ta ista gospodja kuci sigurno ima sina ili cerku, bas se pitam ko ce toj djeci reci da postoji kontracepcija, u skoli to nece cuti jer ce ih na vjeronauci uciti kako se apstinira do udaje.
    A mogu se kladiti da gospodja slavi 8. mart.:)

  22. Fotografija u update-u je šokantna. U prvom momentu uopđte nisam shvatila da se radi o reklami. ODlična ilustracija teme!

  23. Pingback: MOOÅ EMA » Blog Archive » U susret prazniku, da tako kažem

Leave A Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.