Priča o plakatu
Već sam se hvalila Sajmom. Sada moram da se pohvalim i plakatom.
Velika je čast ‘dobiti’ ga; slobodnog i zainteresovanog: Atila Kapitanj, od milja ga u kući zovemo Plakatila ili Atiliću-sinji tiću, veliki dizajnerski macan, novinari i kritičari još uvek vole da ga zovu ‘mladi’ umetnik, kod nas si mlad i u četrdesetoj zato što je ljudima nepodnošljiv talenat koji šokira i probija granice emocionalnog autizma i moždane lenjosti i zahteva duboko oko sposobno da vidi sve slojeve, mlad si dokle god ne uđeš u Upravni odbor ili Akademiju nauka, tada naglo ostariš i umreš – nema srednjih, najpotentnijih godina kod nas, nismo još spremni da to prihvatimo, nemamo snage ni hrabrosti da za nekoga ispod šezdeset kažemo ‘veliki umetnik’; lakše nam je i bezbednije ako za umetničku moć koristimo eufemizam ‘mlad’, pa se tako, šatro, štitimo od stanja stvari, sve krijući se iza ‘potencijala’ od kojeg iz ‘mladog’ umetnika možda neće ništa ispasti. Atila nema šezdeset, ali nema ni vremena, svi ga razvlače, neće da radi ono što mu se ne sviđa i što mu je gnjavež. A, ako hoće da radi, onda to uradi ovako. Mlad čovek, a bira. A zna.
Priča o ambasadoru knjige
Ambasador knjige, s visokim ovlašćenjem promotera čitanja, ove godine biće Marčelo. Prema propozicijama Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine, Ambasador knjige je ovlašćen da na svakom javnom nastupu i intervjuu, te svakoj drugoj prilici, po meri sopstvenog osećanja i ličnoj potrebi, korišćenjem slogana: Čitajte knjige, to je dobro i veoma korisno, promoviše knjigu i čitanje kao ličnu i opštu vrednost. Marčelov mandat traje 12. meseci, počevši od 21. marta 2007. kada bude zvanično imenovan, pa do prvog dana proleća naredne godine.
Prošle godine Ambasador knjige je bio Rambo Amadeus. Ako mene pitate, Sajmu je doneo samo veliku medijsku pažnju na otvaranju i više nikada, za 12 meseci, nije konzumirao ovašćenja koja su mu data, takoreći, apstinirao je od ovlašćenja koja je svojevoljno i pri punoj svesti prihvatio.
Marčelo, mladi Marko Šelić, momak na kojeg bih volela da liči Srbija koja dolazi, koji upevava ono šta ja mislim, radosno je javio da već 22. marta ide u Niš, na neku tribinu na kojoj će učestvovati sa Markom Vidojkovićem, i da veselo čeka da odmah dan nakon inaugurisanja “započne svoje ambasadorske dužnosti”. Marčelo je svojevremeno pisao i blog, na b92, ali ih je otkačio u velikom stilu. Sudeći po tome čega sve tamo ima, mogu da ga razumem. Ni Marčelo ne dozvoljava da ga mrcvare i razvlače. Mlad čovek, a ima stav. A hoće da radi. A i zna.
Specijalni događaj
Strip je rođen u Švajcarskoj, ne znam da li ste znali. Prvu priču u slikama stvorio je Rudolf Tepfer, Švajcarac koji je 1845. formulisao i osnovne principe slike i teksta u svom radu ‘Esej o fizionomiji’.
Pro Helevetia je poklonila poverenje Udruženju izdavača Vojvodine i meni maloj (našla se u odgovornoj ulozi domaćina i, ne smem da kažem da ne uvredim profesionalce, u ulozi 😉 urednika izložbe – eto materijala za zle jezike), te smo organizovali izložbu stripa od prvog ikada, do savremenih strip-crtača koji rade u Švajcarskoj. Srce izložbe su sve mladi ljudi, ali onako mladi kako to razume Evropa, uglavnom ispod 30 godina.
Gost Sajma će biti Pjer Vazem, koji će 22. marta održati radionicu, možda bolje – javni čas crtanja stripa. Dobar je Vazem, na izložbi će imati strip koji jako lepo govori o vrednosti knjige:
Mlad čovek, Vazem, a već dobar švajcarski izvozni umetnik. Mlad, a radi. A zna.
Malo sam se hvalila, ali, zapravo, jako sam ponosna.
Ko je u Novom Sadu, neka naiđe, ulaz je za dž, a knjige su za dušu.
21 Comments
Da, za dragog kolegu Atilu, uvek sve hvale!
Tamburix mi baje tamo na nekakvom čudu twitteru šta je ispravno: Marchelo, Marcello… Ne znam kako se TO twittrer koristi i da li se koristi 🙂 , pa mu evo šaljem razrešenje dileme: čoveku je umetničko ime Marcelo, koje sam ja bez razmišljanja transkribovala, ali ću proveriti sa Marčelom da li očekuje da ga se zove i piše originalnim umetničkim imenom ili smem ovako da se ponašam.
Odlican je plakat, a to sto je Marcelo ambasador knjige – to mi je potpuno super. Sve cestitke za izbor.
I da – sad si i urednica izložbe? Pa zaista si bezočna, c,c,c…
Bravo Tanja za ambasadora, kao da si mene pitala !!!!!!!!
Odličan je Marčelo.
Imam samo dva CD-a u autu, Elemental i Marčela.
Kad vozim Ivana u školu ili na obaveze, slušamo Elemental, ne psuju puno, pa da dete ode čisto na čas. Slušamo: ‘Ove ruke mogu, ova glava zna i nema prepreka’, motivaciona pesma za rad pun samopozdanja i otpimizma. 🙂
Kad idemo kući, onda slušamo Marčela: ‘neću da Srbija ima snage, ja bih da ima pameti!’ i tome slično, svaki drugi stih psovka, ali je Ivan pun razumevanja za vrednost poruke.
Ako vozimo nekog njegovog druga, pogledamo se zaverenički i ja prebacujem CD na radio u tišini i bez ikakvog dogovora; Marčelo je naša tajna, nikad ne znaš kako će te stihove shvatiti neki drugi dečak od sedam godina.
Plakat je fenomenalan!!!
A meni je sad glupo da pitam ali ko pita ne skita…. Sta je to twitter? Mislim, bila videla a ipaknerazumela:)
Pisao je tamburix o tome.
Nešto strašno 🙂
Obavezno dolazim na sajam.
Trošim sav mukotrpno zarađeni novac na sličnim manifestacijama. Za mene shopping znači pravac knjižara. 🙂
Plakat je odlican.
Dopada mi se tvoja predfestivalska euforijica, dobro ti stoji 🙂
# Euforijica, Kristina, kako samo vidiš?
# Kuhinjo, poseti i izložbu. Ne brini za budžet, nije prodajna.
Kako je to lepo kada si zauzet stvarima koje volis da radis, i onda sve uzivas u iscekivanju a posle uzivas jer je sve odlicno proslo:) Nakon svega, imas onaj dobar osecaj postignuca. Da si ostvario nesto. I da si zavrsio nesto. Gratifikacija:) Pa mozes dalje. Imas, Tanja, lep posao i vidi se da ga volis.
Tamburix veruje samo Wikipediji i tamo piše Marčelo or Marchelo.
A Twitter je sekta. Veoma opasna sekta.
Samo mi dozvoli, NS, da načinim mini-remix tvog komentara:
Kada sve prođe, kako ti je lepo što si bila zauzeta stvarima koje voliš i kako, kada sve prođe, zaboravljaš na sve prekoračene rokove, zbrljane realizacije, sve preterano visoke honorare i poslove koje drugi rade s pola srca.
Na to kako ti je dete bilo kod mame i tate, dobra je okolnost što su ti pri ruci, i što te vratna kičma boli ali će da prođe kad prođe i ova prilika, i spavaćeš, posle otvaranja svega toga velikog, kao dete, čitavih 6 sati, jer će tvoje dete, u rano jutro dan kasnije, zahtevati ritam za koji misli, s punim pravom, da je prirodan.
I onda, biće sve kao što kažeš, jet volim sve to, više nego ‘leba da jedem.
Jao , tamburix, onda ćeš morati da počneš da veruješ autorovoj slobodi da uzme pseudonim kakav hoće: Marku Šeliću pseudonim je Marcelo.
A wikipedia ne garantuje za tačnost podataka. 🙂
Oko slusanja novog ambasadora, potpuna imam isti problem i resavam ga na isti nacin.Slusam ga sama i to veoma GLASNO !!!!
Plakat je ooooodliiiicaaaan! Naime, nisam sigurna da li ovakav plakat moze da kreira neko ko nije dovoljno “lud” !?
Šta sam ja sve uradila na promociji Marcela od 7 do 77, jel’ da Marija?! Najbolje mi se zapatio među decom i urbanim ljudima srednjih godina 🙂
Kad bolje razmislim, trebalo bi da dobijem zlatnu značku za svoj trud.
Ivanu sve dozvoljavam da sluša, osim Ziljave p*. To je čak i za mene previše. Samo mi još fali da ode u školu i kaže nekome da je ziljava p*, pa da se sve onda otkrije pa i to kako puštam detetu u autu Marcela i ‘trujem’ ga. Kome ja tamo da objašnjavam šta hoću da napravim od svog deteta? Ovako, malo cenzure nije na odmet.
A, plakat? Mozda je dovoljno, Iva, da ga kreira neko ko je talentovan i slobodan, da ne kažem hrabar ili umetnički bezobrazan.
Drago mi je da deliš naše mišljenje.
Са друге стране, ко је још вајде од писмености имао? 🙂
A, ciji je profil na plakatu, ako nije glupo pitanje?Meni na nekog lici, mada haluciniram , 100% ?