Verujem da se u subotu Teofil Pančić i Dragan Kremer neće proseravati na promociji.
Je l’ kako rečenica zvuči agresivno i nepristojno? Neće se proseravati, kažem vam. Znajući njih, mudro će govoriti o jednoj našoj knjizi i to će biti jako dobro.
E, a kako ja znam sad tu razliku, između proseravanja i nekog drugog oblika govorenja i usuđujem se da otvorim temu na ovakav način, bez straha da ću uvrediti ovu pomenutu dvojicu ili svog čitaoca? Pa tako što sam naučila nešto o teoriji proseravanja. O razlici između muntanja, laganja i proseravanja. O tome da na proseravanje nailazimo svaki put kada neko govori ne brinući o istini a ne nužno i lažući, ali uz veliku nuždu da nešto kaže tako da ostavi određeni utisak na nas. O svakoj izjavi, dakle, koja je utemeljena u prevashodnoj potrebi da se ostavi utisak, dok je govornik indiferentan prema stvarnom stanju stvari. Ne o mlaćenju prazne slame*, već o proseravanju.
Ako u sebi govorite dok ovo čitate: bullshit!, onda tačno osećate ovu teoriju: upravo se proseravam, jer želim da ostavim neki utisak na vas. Ne lažem, ali mi je u isto vreme istina nevažna, važnije mi je šta ćete sada misliti o ovome i da li ćete hteti da čitate do kraja i da se potom uključite s komentarima.
Biljana Srbljanović se proserava na svom blogu. Na mene ostavlja utisak arogancije, iako verujem da želi da ostavi utisak nepokolebljivosti i za to koristi pokriće.
I Velja Ilić, kada pokušava da izbegne neprijatno novinarsko pitanje.
Ili devojke u emisiji Blamurama na B92 koje žele da ostave utisak da su in, a zapravo su samo šištavice koje ni o čemu nemaju pojma. Kad smo kod te televizije, proseravaju se prezenteri vesti kada na kraju pročitane vesti začkilje očima onako kako su ih učili da se to radi na Zapadu kada želiš da ostaviš utisak da tačno znaš o čemu govoriš. To značajno čkiljenje ili pak naglašavanje brojki i imena u čitanju vesti koje niste sami napisali i istražili – to je proseravanje.
Koštunica se trenutno proserava jer nije javno izrekao da želi još jednom mandat premijera, nego sve okolo pričaju oni njegovi mali delegati i sve nas zajedno prave na budale. Proserava se i kada neće da govori o škakljivim temama zbog stranačke Slave. Slava neke stranke, ili sela ili bilo čega neživog je proseravanje po sebi. Takoreći, proseravački larpurlar.
Proseravaju se i Đelić i Dinkić u svojim odgovorima na pitanje refleksije ličnih odnosa na političke odnose.
Brojni su primeri proseravanja oko nas. Dobro je da sada imamo teoriju, pa možemo ozbiljno da razgovaramo o pojavi koja je stara koliko i sposobnost komunikacije.
Za ovu teoriju smo zahvalni filozofu Hariju Frankfurtu, profesoru na univerzitetu Princeton i njegovom eseju “On bullshit“. Mi smo ga preveli i objavili na srpskom jeziku kao privlačan, pametan i zavodljiv knjižičuljak s naslovom “O proseravanju”.
Kaže Dragan Kremer, u neformalnom razgovoru o promociji, da ne veruje da taj čovek uopšte postoji. Frankfurt. Da se to neko proseravao, da je mogao isto tako da se zove i Hamburg. I traži za promociju lampicu koju će da pritisne svaki put kada bude morao da izgovori taj prostakluk: pros-biiiip… biiip-eravanje. Proserava se Kremer, ili se dobro zeza? Ja sam se jako smejala, Kremer pre svega ima smisla za humor.
*Kada karakterišemo govor kao mlaćenje prazne slame, onda mislimo da iz govornikovih usta izlazi upravo to. Ništa. Govor je prazan, bez suštine ili sadržaja. Njegova upotreba jezika, prema tome, ne doprinosi svrsi kojoj tvrdi da služi. Ne dobijamo ništa više informacija nego što u praznoj slami ima zrnevlja. Postoje, sasvim slučajno, sličnost između mlaćenja prazne slame i izmeta, koja izraz mlaćenje prazne slame čini posebno prikladnim ekvivalentom za izraz proseravanje. Baš kao što je prazna slama govorenje koje je ispražnjeno od svakog informativnog sadržaja, tako je izmet materija iz koje su iscrpljene sve hranjive materije. Izmet može da se smatra lešom hranjivosti, to je ono što preostane kada se iscrpe svi životni elementi hrane. U tom smislu, izmet je zastupnik smrti kojeg sami proizvodimo i koji, naravno, moramo da proizvodimo u samom procesu održavanja života. Možda zato što nam do te mere nagoveštava smrt, mi izmet smatramo tako odbojnim. U svakom slučaju, ne služi cilju održanja, baš kao što mlaćenje prazne slame ne služi svrsi komunikacije.
Uz ovaj citat iz knjige, pozivam one koji su blizu na promociju u subotu, u 13:00, na centralnom platou Sajma knjiga na SPENS-u i proglašavam otvorenim takmičenje za Proseravanje godine. Izađite s predlozima, ko nas je najviše zadužio proseravanjem i boljem razumevanju ove teorije u praksi?
Bullshit session* now on!
*Podrazumeva se da izjave koje ljudi daju u ovakvim prilikama (na bullshit-session-u) ne otkrivaju nužno ono u šta zaista veruju ili što zaista osećaju. Glavni smisao je da se omogući visok stepen otvorenosti i eksperimentalni ili avanturistički prisup temama o kojima je reč. Tako je stvorena pretpostavka za užitak u izvesnoj neodgovornosti, tako da će ljudi biti ohrabreni da otkriju ono što im je na umu bez preteranog straha da ćete ih držati za reč.
22 Comments
E neka se jednom i na Prinstonu neko pozabavi tim fenomenom “usrane komunikacije”.
Sjajna informacija!
PS. Da li će biti samo predstavljena, ili će se naći i u prodaji (makar kroz neko vreme)?
uglavnom mlatim praznu slamu, ali se, odgovorno tvrdim, ne proseravam :)….. ovo za takmicenje, moram da razmislim pre predloga, toliko ih je mnogo da je tesko izabrati kandidata
# Etotako, ne bih ja nikoga zamarala najdosadnijim oblikom promocije u oblasti kulture – književnom promocijom (koja je dosadnija od svakog novinarskog izveštavanja o kulturi, o čemu planiram da pišem jednom pod radnim naslovom ‘Ubijanje svake želje za umetničkim događajem slušanjem i čitanjem izveštavanja novinara sa kulturnih događaja’), na kojima obično ne samo muve s plafona, već i sami akteri padaju sa stolica od dosade, da ne mislim da kombinacija ovog filozofa i njegovog dela, sa Teofilom i Kremerom, ne predstavlja senzaciju, samu po sebi. Nemam pojma kako će to da izgleda, ali slutim da je vredno pažnje.
Knjiga je već odavno u prodaji 🙂 i u svetu je bestseler. Ako je verovati Frankfurtu da proseravanje nije novija pojava, onda treba verovati i milionima ljudi koje tumačenje te pojave tako jako interesuje.
#Ivana, sad se baš proseravaš: ti uopšte ne mlatiš praznu slamu, bar po ovde datoj definiciji. Daj neki predlog, pa nek ide život.
E, da, na primer, moj omiljeni lik sa političke scene, žrtva svih mojih perverznih interesovanja i nepodeljene pažnje pune napetosti iščekivanja razvoja događaja u kojima ona učestvuje je Ivana Dulić Marković. Po mom dubokom osećanju za ovu temu i shodno znanjima koja sada posedujem, mislim da se ona uopšte ne proserava. Ta slučajno prisutna građanka kojoj se dogodilo da bude na političkoj sceni, iskreno je duboko tronuta i ranjiva. Samo što Srbija suzama ne veruje.
Subota zvuči kao idealan dan za proseravanje, dolazim obavezno.
Tatjana, bilo bi mi drago da me obavestiš o ovakvim događanjima na info@enjoynovisad.com, ako ti nije problem, kako bih ovakve (i slične ) informacije mogla na vreme da objavim na http://www.enjoynovisad.com. Hvala!
Blamurama 🙂 tacno tako, ta emisija me podseca na onaj city show sa pinka, jos samo da se ‘sistavice’ nakrive i stave po dva prsta u unutrasnje dzepice farmeki 🙂
#Kuhinjo, da ti uvek javim kad je neko proseravanje? Pa, nije mi problem. Super ti je taj sajt.
#Plonker, nije davno bila ona kletva ‘da bog da ti ćerka igrala u city-ju kad poraste’. Da, u pravu si, to je to, ali na šatro urbanskiji način.
“,,,,,,tako je urbano , biti urban !”
moj favorit u proseravanju je Milan TAROT!
Sinoc je na TV DUgi promovisao svoju novu knjigu !Cisto proseravanje i vise od toga!
Zasto ga, Tanja, ne pozovete da napravi promociju na Sajmu? : )))
Ne mogu. Pokusavam komentar jos od jutros da napisem, ali mi se sve cini da samo mlatim praznu slamu. Nije kao da vec i vrapci ne znaju ko se, kako, i o kojoj prilici proserava. Steta sto necu biti tamo da utvrdim gradivo.
Ignorance is bliss.
Inace proserava se Gradoubica Maja kada nema komentar i kada nije obavestena ili upoznata sa detaljima. Zbog javnog priznavanja sopstvene neobavestenosti o akutnim gradskim pitanjima i situacijama negde bi je istog trena smenili kao nekompetentnu i nesposobnu. Koji se moj i ‘vatala posla kad nista ne zna i nista ne razume? Da ne smaram vise. Znate vec. Kod sveta koji proseravanje smatra vrhuncem visprenosti Maja je narodni heroj # 3 . Naravno iza svog idejnog vodje i idola koji je # 1 ( ala im je uter’o!) i Skota sahranjenog u straznjem dvoristu.
Уф, ал га погоди са књижевним вечерима! Али морам да додам да их има разноразних, па и чак и добрих. Мени су најбоље оне које су толико глупе да постану нестварно комичне.
Иначе просеравање је једна племенита вештина и универзално задовољство, које можда једино пишање у лавабо надвисује, а можда и надвишује.
Mislili ste, valjda, na pisanje uz vetar? Jer u lavabo moze svako a uz vetar samo hrabri!
Mislio je, meni se čini, na to da bi ženama bilo nemoguće da pišaju u lavabo, ili bar ne tako zgodno kao muškarcima. Pa se tako lepo vraćamo na osmomartovske ide.
Na moju listu Proseravanja bez premca molim vas da stavite Olju Bećković.
Hvala:) Upravo tako, svako proseravanje. Događaj, najavu, promociju…
#Od književnih večeri, Bane, samo su gora novinarska izveštavanja o njima. Ja sam uverena da je dosadno i novinarima da to pišu, urednicima da čitaju, a lektorima da lektorišu. jedna sveopšta dosada. zato danas kada nekome od 18 godina kažeš ‘Književna promocija’, on odmah vadi pištolj.
# Hehe, Novosađanka, ta ti je dobra, ali ipak mislim da je Azra u pravu. Čovek je mislio baš TO.
Uglavnom si u pravu Tatjana, ali moja iskustva sa nekih od književnih večeri su zaista bila i sjajna. Premalo je ovde prostora, ali postaviću ovih dana neki tekst o tome, možda promeniš mišljenje. A u pogledu izveštavanja si sasvim u pravu. Ko napravi zanimljiv tekst sa književne večeri, treba da dobije orden zasluga za narod.
Takođe osećam potrebu da pojasnim:
1. Nema muškarca (ako ima dovoljnu visinu) koji ne uživa u pišanju u lavabo.
2. Nema žene koju to ne nervira.
3. Pišanje uz vetar je bolno iskustvo. Ponekad i lepo, ali uvek bolno.
🙂 Dobar si, Bane. Lepo si nam objasnio. I jedva čekam tvoj tekst o zanimljivim književnim večerima. Za sada sam zadovoljna tvojim tekstom o dodeli književnih nagrada. To je, na primer, dobro ‘izveštavanje’ o kulturnim događajima. U tome ima mesa i to stvara sliku. doduše, takav tekst ne može da se pojavi u novinama, suviše je sočan, mi volimo da pišemo o kulturi kao o ispušenom skeletu, da se svima zgadi život.
Mlaćenje prazne slame u izveštavanju s kulturnih događaja kod nas je konvencija.
Dok čekamo tvoj tekst, ja ću ozbiljno razmišljati o analizi novinarskog izveštavanja sa događaja iz kulture.
Текст (или прича) “Награда” се ЈЕСТЕ појавио у новинама, и то у “Проблему”, за који сваке недеље пишем колумну под називом “Култура или ништа”. Повод је била овогодишња додела награда, а циљ да смирим страсти и опустим пренапете ликове. Иначе, награду је добио Радиша Драгићевић, мој добар друг и један од најбољих савремених прозних српских писаца (свакако најтоплије препоручујем за читање). Иронија судбине је да сам управо ја у најужем избору изгубио за длаку. Да је испоштована традиција, ове године сам дакле ја требао да се понашам будаласто. 🙂
Pojavio se u novinama? E, super! Dobar ti je naziv kolumne.
Ne brini za nagradu, dobićeš je već, po tradiciji kad najmanje budeš zaslužio, a za prethodne zasluge i dlake za koje su ti izmicale.
Kako ste samo u pravu. Knjizevne veceri su toliko dosadne, zapravo neinteresantne, da ni na one mog rodjenog oca ne odoh!
Mada to nije bilo pristojno…
Гаго, то ствано није било лепо, и ћале је требало да те налупа!
Да ли је могуће да су сви писци у НС давежи? Не верујем.
Иначе Теофил (Богољуб) је веома занимљив на књижевним вечерима, па препоручујем за посету, дочим Кремер зна и да удави, премда препоручујем и њега.
Док чекаш текст о занимљивим књижевним вечерима, прочитај ЈУБИЛЕЈ, ДАН ПОСЛЕ, о једној досадној.
Pingback: Pa nije valjda da mi nismo imali resume? : MOOŠEMA