Htela sam, baš sam htela. Mene je, znate, jako teško isterati iz kuće. Posebno ako isterivanje podazumeva da smo se nas troje tek uterali u kuću, da sam se tek izula i ušla u krpe, pregledala matematiku za prvi razred koja podrazumeva i jednačine do 100 sa jednom nepoznatom i ako mirišem na pohovano od kasnog ručka.
Htela sam, jako sam htela. Još uz jutarnje novine, kada sam videla da je uveče u Studiju M, priredba Tribute to EKV.
To je deo mog odrastanja, više nego što je bilo šta bilo delom moje mladosti. Još od kada sam kao najmlađa učestvovala u stvaranju čuvene novosadske nju vejv scene, joj, samo ne s instrumentom ali svako dalje objašnjenje bi bilo višak, i dok sam gledala Obojeni program, Boje, Grad kako uvežbavaju po kućnim podrumima i kako Luna, La strada i ovi prethodni sviraju na Mašincu ili u podrumu Medicinske škole.
A baš sam htela. I zovem sestru a ona, s istom nevericom sa kojom je gledala kako je izbacujem iz sobe kada mi dođe društvo a ona se uvali sa svojom minijaturnom foteljicom od jambolije i s plastičnim očima, sada sluša da ja hoću da nas dve – i brojem, 2, negde same idemo i ona baš hoće, baš je i ona jako htela.
Parkiram se u osam, ceo sat ranije, hajde da kupim karte pre nego što se nađem s njom, već se skuplja masa, tu su svi oni koji su nekada vežbali po podrumima i svirali po podrumima, tu su i svi oni koji su se kretali oko njih, vidim čak i po neku grupi devojku iz tog vremena, i sada već omatorele zvezde rock novinarstva, baš nailazi i Firči, ja onako da mu se javim, ali on me se ne seća, on ne zna da ja imam bistro sećanje na svoje prisustvo među njima kada je sve to nastajalo u Novom Sadu.
Nema karata, ovo je samo za VIP. Da li ste VIP?
A da ovde napravim sada read more, ili da bude samo ‘batali sestro’?
Pa, bila sam VIP brate, makar sam se kretala u VIP okruženju, ali bilo je situacija i kada sam bila više nego VIP, zavisi odakle gledaš na VIP. Okrenem se, ponovo u svom VUP fazonu (Very Uninportant Person), krenem prema sestri, ugledam Aleksandra Žikića, pogledamo se kao da se znamo ali ja već imam dovoljno godina, više se ne javljam na ulici Miri Adanji Polak ili Tomu Henksu samo zato što ih JA znam, i sada znam da on mene ne može lično poznavati mada me može znati kao ženu moga muža ili koleginicu s klase svoje žene, ali ne koristim nijednu od tih preimućstava da se zdravimo, jer je to suviše reči za njegovu neizvesnu VIP težinu i jer procenim da ni on možda više nije dovoljno VIP, bar ne u Novom Sadu, i da mi poznanstvom s njim neće pomoći.
Hoće li Čanak doći, mislim, ako je dobre volje i ako smo trenutno dobri, on bi mogao da bude dovoljno VIP pa da se ušlepam (mada mi ta ideja šlepanja u mojoj 40-toj izgleda više nego neprikladno)?
Hoće li doći, ma sigurno će doći Maja Gojković, s njom se znam ono više sa subotnjih sedeljki u Kibicu, ali se nikako ne znam niti se slažem s njom otkad o njoj moram da razmišljam jedino kroz Radikale i sramno gradonačelnikovanje Novim Sadom. A ona ti je, sada bar, VIP VIPOVA, ali meni taj njen VIP uopšte ne igra.
– Nemaš karte?! – moja sestra je potpuno zaprepašćena, ona zna koliko sam ja komotna žena i koliko mogu da budem VIP, samo kad hoću i da je bar VIP karata bilo u mom životu.
– Pa, nemam, ja više onako, čitala novine kao bilo koja građanka, – moj odgovor je bez veze i nije literaran ali, iskreno, nisam imala drugi.
Biće video-bim napolju, s Ozvučenjem, bokte, kažem kao da imam 16 godina i kao da je to najbolji provod na svetu.
– TI nemaš nikog?
– Pa, čini mi se da nemam.
– TI misliš da stojimo napolju i slušamo ovo preko razglasa???
– Pa, ne znam, – sad već ni ja nisam sigurna.
Odemo na piće.
Vratimo se u jednom trenutku, da gledamo sve preko video-bima i Ozvučenja, bokte.
Prilazimo i čujem falš, muči se neko, ne znam ko, on nije bio deo mog odrastanja ali je deo celokupnog Tributea, svirka odlična, ali ovaj ne može da uhvati intonaciju, pa to ti je.
Ispred Studija M nekolicina dobrih narkomana i alkoholičara, a ostatak slučajnih prolaznika se prilično nezainiteresovano osvrće prema izvoru zvuka iz Ozvučenja, bokte.
Stojimo neko vreme, moja sestra i ja, ukupno nam je 70 godina, niko u grupi nema taj naš zbir i mi nemamo konzervu piva u ruci i zbog toga nam je valjda užasno hladno.
Stojimo neko vreme, moja sestra i ja, izašle same posle 10 godina u svoj provod i cupkamo od hladnoće i krivimo se na falš.
I odemo kući. A i ono gore je stara fotka, kad nema dovoljno porodičnih slavlja.
A tako sam htela, tako sam baš htela, mene je užasno teško isterati iz kuće kada jednom uđem. Baš onako, da idemo moja sestra i ja na Tribute.
28 Comments
Tatjana, sunce moje 🙂 Uzmimo da sam i ja bila tamo, imale bismo zajedno ravno 110 godina.
I mene je teško izvući van, isto radi pohanih šnicla i svega ostalog. I ubi me ako nije tako: VIP-VUP situacije su sasvim identične.
Nisam bila niti na jednom tribute to EKV u Zagrebu svih proteklih godina, niti kada je bila Magi niti poslije. Nisam bila jer nisam željela biti. Bila sam na mjestima na kojima je trebalo biti i u vrijeme kada je trebalo biti. Ja live snimke slušam u trećoj dimenziji, čujem i doživljavam nešto sasvim različito od ljudi koji se tada možda još nisu niti rodili.
Ma zapravo, sve sam to već porazglabala na blogu … nego eto ponekad, samo ponekad, čovjeku se učini da vrijeme ne prolazi – koji zajeb 🙂
Pošto sam bio na konferenciji za štampu povodom najave REVISITED albuma, čuli smo od Duce sa radio NS-a da se karte neće prodavati već da će se samo besplatno deliti preko TV-a i radio emisija. Kolega je bio i kaže da je bilo sasvim Ok, a možda sam i mogao da ti sredim te karte, trebala si mi poslati neki mail 😉
Gledaj na to sa pozitivne strane, u danasnje “pink” vreme (ne znam kako drugacije da ga nazovem) meni je divna cinjenica da je jedan “tribute to EKV” event bio rasprodat.
Dobro je onda da nisi bila. Strpali bi nas u maricu, toliko bi bile sumnjive sa tim zbirom, a bez flaše u rukama!
Ja uopšte nisam mislila da treba da sređujem karte! Toliko sam ti ja ispala iz fazona. Uostalom, kako bih znala da ti možeš da mi ih središ?
Možda ubuduće da sve javim preko blog-mileve, pisao je svojevremno neko da su blogeru u Americi pronašli izgubljene stvari kad je svoj slučaj javio na blogu.
I meni je divno.
E, a jedne davne godine, biće negde 1997. prošlog veka, dok sam bila u fazonu da se javljam svima koje JA znam, tamo u Budvi, u uličicama Starog grada nabasam na Megi i kažem,
– Ej, zdraaavo!
Ona meni,
– Ej, zdraaaavo!
Ja onako,
– Kako si mi ti, ona kaže,
– Super, kako si ti, gde si? ja ono,
– Pa tu, već dva meseca,
– I ja isto, kaže ona, Kako se nismo srele? ja reko’
– Nemam pojma, užasna je gužva, ona meni,
– Nema veze, ajmo na piće, gužva je grozna, ko zna kad ćemo se opet sresti.
Ona urađena, naravno, a ja lupam glavu odakle je znam.
I onda nek’ mi neko kaže da JA nisam VIP, pila kiselu s Megi u Budvi i jele voćnu salatu u Mogrenu.
Nikad nisam bio na mjestima koja spominješ, (kao da jesam) ali sam bio na onima koja su slična, jer EKV je i moja mladost 🙂
Ma nema veze sa temom, ali živo me zanima koja si ti od ove dve. nijedna mi ne liči na onu dole uz Tehnorati.
O EKV – šta reći, a da nije već rečeno?
KOJI KURAC?? PA TI SI PREJEBENI VIP !!ako si ova plava na fotki onda si samanta iz sexa i grada! Ako si ova druga onda si ofarbana Samanta iz sex&the city. Ne mogu vjerovat, pa ja bi i preko mrtvi ušla da sam ;”htela, tako sam baš htela, mene je užasno teško isterati iz kuće kada jednom uđem. Baš onako, da idemo moja sestra i ja na Tribute.” E pa Tatjo izgleda da popuštaš, di je ona Lavica što neće prašak za pecivo umjesto kusura??
Ja bila tamo sinoć s dve drugarice (suma sumarum, i nas tri zajedno pregazismo stotku iako se izjasnjavamo kao vecne tinejdzerke) i razveselile smo se videvši istinske tinejdzere kako znaju sve tekstove.
Ja sam u fazonu-ne izlazim radnim danom. Vrlo vrlo me je teško izvući napolje. Prava penzionerka.
Samo mi je drago da sam gledala EKV za vreme srednjoškolskih dana u Paradizu (koje mesto za njih) negde u 1. godini. E to je bilo potpuno super. Mislim da im je to bio jedan od poslednjih koncerata.
# Znala sam, sanje, da si ti morala biti VIP i da si bila unutra. Sigurno si zvala radio-stanice da dobiješ ulaznicu? 🙂
A bila sam na ivici i marici da te zovem, čisto da te pitam znaš li what the fuck, ali reko’ ne, biću samo obična građanka koja veze nema ni sa čim, pa ni to da treba da zove neku radio – stanicu (koju pre toga valjda treba da sluša) ili da zove nekoga i kaže ostavi mi dve ulaznice. Prosto.
A dođe vreme kada je prosto jednostavo komplikovano.
# Elektro, ja sam isla na EKV samo te godine u Budvi, kada su tamo svi svirali.
Zapravo, ja ne idem na koncerte, kad malo bolje razmislim. Više volim da napanjim omiljenog pevača ili grupu i da tako poletno i u dobrom ritmu napravim veliko spremanje u stanu.
A išlo mi se na Tribute, baš mi se išlo.
E, pa, lepo, sklblz, ima nas već, prilično, možemo da pravimo klub.
Kakvo pitanje od jednog pesnika! Ja sam ona starija.
Ja jesam pesnik, ali sam takođe i glupi muškarac 😉
Odakle znam koja je starija?
sta samo meni ličiš na samantu?
ako neko kaže da nije gledo sex i grad e pa laže!
Totalno ste off topic, vas dvoje.
Ovo je Tribute to Sisterhood, ali se krije iza EKV.
Inače, samo znam da su sex & city gledali muškarci, oni nesigurni – tajno, oni malo samouvereniji – javno i hvaleći se. To je bilo dobro štivo za one koji su hteli da saznaju nešto o ženama.
Ja nisam to gledala, osim poneku. Znam sve o ženama, samo nemam kome to da kažem.
Ја da sam objavio svoju sliku sa sestrom, rekao bih ti koji sam od to dvoje ja 😉
Naravno – stariji!
A Sex & NY sam gledao, u sklopu akcije – upoznaj prirodu da bi je više voleo.
A ako već hoćeš malo o temi, dobro. Nisam baš shvatio ko je svirao na Tribjutu, da li je to u vezi sa Firčijem, koji je uradio album sa iznova odsviranim i produciranim pesmama EKV, na izvorno Milanovo pevanje?
Inače, EKV, koji je imao problema sa bubnjarima, promenio ih je (koliko ja znam) četvoricu, a da se prosto ne može reći ko je bolji i autentičniji i svirač i lik.
VD, Firči, Žika i Čavke su ostavili svoje tragove … ma ne, bolje da ne pričam.
Jbg ja malko kaskam pa necu sad da komentarisem stare teme nego samo da kazem stvarno ti sestra lici na onu ribu iz Sex and the City…. Mogla bi da dublira, to nisu lose pare:)))
Evo žene. Žene znaju ko je ko. Ko je sestra, a ko je sestra.
Moju sestru su stalno napadali sa tom Samantom. Meni je prvi put i ne znam kako da se osećam.
Hvala Novosađanci, kao sestri i kolezi 🙂
Pozdrav svima od Sestre Slatke Samante Sexy. Da, to sam ja- verna kopija.
Mogu da dubliram i njoj i setri sa stopalićima:))
Dzundžiću jedva čekam ponovni susret. Najbolje si društvo na svetu !!! :)))
E, bože gospođe, da i tebe vidim ovde :)), sestro slatka, nakon što su te svi prepoznali, osim Baneta.
Hvala Novosađanki, provalio sam i ja ko je Sammy, a ko je Moo.
Još jednom, hvala joj za to.
A obadve ste ono baš baš…
Evo stiha s Banetom stiže
za dlaku smo raspoznavanju bliže.
Stih je dobar, al je metar loš
Zato Bane ne išti za još.
pozdrav za sestru slatku:)
Tako strasno pevala je ona
Slatka Tanja sa Plešine klase
Kao dete na farmi bombona
Na mušemi ko pečeno prase
čuj da kažeš koja si od te dvije….onda bih i komentirala—-hellou…..
hyy
wow