Ili: kako u gluvo SMS uho zabosti još jedan glupi SMS i Kako se od istih odbraniti? Ili: svaki prigodan SMS upućen meni, bačen je SMS ili će biti zloupotrebljen.
Ko ima moj broj, zna i mene. Sa mnom se neće dopisivati. Nemam ni živaca ni veština da se tipkam SMS-om. Za tastaturom kucam slepo, sa svih deset, ako ništa, mogla bih da radim kao daktilograf u sudu ili da oglasim prekucavanje diplomskih.
Za jedan SMS mi treba pet minuta. Promašim slovo, brišem slovo, tastatura na tf mi je bučna i uopšte ne vidim gde bi taj zvuk mogao da se ukine i, ako još i nisam sama već bi neko morao i da me gleda kako tipkam, a pošto to smatram perverznom fizičkom radnjom, tu odmah odustajem i zovem.
Zato više ne dobijam SMS-ove. Ako bi da dobiješ moraš i nešto da daš, a ja se u ovakvoj disciplinovanoj razmeni nisam isticala.
O praznicima kreće bombardovanje porukama. Međutim, ne i kod mene. Najviše što sam juče dobila bio je SMS sa tekstom: Hristos voskrese! Odgovorila sam: Hvala, takođe. Sada sigurno znam da ću za sledeći praznik imati još jednog pošiljaoca manje. Niko ne voli da mu na parolu odgovoriš, Hvala, takođe.
Na primer:
#1
incoming SMS: Vera, ljubav i nada čine jedan svet, / zbog vere, ljubavi i nade Hristos je razapet, / i kad te tuga slomi, kad ti duša strada / uteha nek ti bude ljubav, vera i nada.
outgoing -SMS: Hvala / takođe.
alt: Daj ako imaš vremena dođi da igramo šah, fali nam jedan konj.
#2
incoming SMS: Hvala ti za sreću, radost i smeh / hvala ti za svaki sakriveni greh. / Hvala ti za reč što suze briše, / takav se prijatelj ne nalazi više!
outgoing -SMS: Hvala / takođe.
alt: Ako ti se ikada dogodi da se probudiš u 3h ujutru i potreban ti je prijatelj, slobodno me pozovi, ja ću uvek biti spremna da te oteram u pi* materinu!
#3
incoming SMS: Bog nije obećao dan bez bola, / smeh bez tuge, / put bez trnja, / sunce bez kiše, / ali obećao je snagu za dan, / utehu za suze / i svetlo za put. / Hristos voskrese!
outgoing -SMS: Hvala / takođe!
alt: To što ja postojim znači da Bog ima smisao za lepotu, a to što ti postojiš znači da Bog ima smisao za humor.
#4
incoming SMS: Nek u hramu bića Tvoga, / Vaskrsli se gospod javi / da te štiti, ispunjava /sa radošću i ljubavi.
outgoing -SMS: Hvala / takođe.
alt: Samo oni sa otvorenim umom primaju mudrost, / samo oni sa otvorenim srcem primaju ljubav, / i samo oni sa dobrim dupetom primaju poruke od mene.
Znam, nažalost i osobu koja je dobila ovakav
#5
incoming SMS: dobro veče. ja sam tvoj mobilni! morao sam malo da ti izađem iz džepa! jaja ti strašno smrde. izgleda da ti je k* umro… proveri
I dalje mislim da upotrebljiv moj univerzalni
outgoing -SMS: hvala. takođe.
alt: Ponekad kad plačeš niko ne primećuje tvoje suze, ponekad kad se smeješ niko ne primećuje tvoj smeh, probaj da prdneš.
Bonus SMS, univerzalni outgoing:
ja sam najaci na vozdovcu, BRE!
Napomena: autorka zahvaljuje svojim prijateljima koji su joj prosledili svoje SMS-ove u korist nastanka ovog teksta.
- Slično, pa ni nalik: Evo ti grba!
25 Comments
Najnaj SMS koji sam ja dobio: JEBITE SE DECO, JEBANJE JE RAJ. TO VAM KAŽE VAŠ ČIKA JOVA ZMAJ.
Odgovor je (takođe) bio HVALA TAKOĐE!
Moderno je doba pa se valja preci sa Spomenara na SMSar…. Te pateticne mudrosti mi tako zvuce, kao nesto iz Spomenara napisano u petom osnovne.Igrale se delije nasred zemlje Dembelije. Nema na sta da se trose novci vec na SMS. Razmenjujem poruke samo sa porodicom i to zato sto sam ja ovde a oni tamo. Ne kapiram potrebu da nekom ko zivi na pljucohvat saljes poruke na mobilni. Ljudima je evidentno veoma dosadno.
Dobila nekoliko takvih. Odgovor: I tebi. Zaključak: prošle godine ih je bilo više :)))
Volim da pisem i dobijam SMS-ove od ljudi koje volim, koji mi uljepsaju dan ili me u trenutku nasmiju.
SMS poruke u stihu na nivou osnovnoskolskog uzrasta, namjenjene cestitanju praznika su mi socioloski fenomen.
Ako nekom zelimo nesto lijepo onda bi bilo nuzno da to napisemo ”svojim rijecima”, ne vidim smisao ako posaljemo dalje glupost koju smo i sami primili.
Najdrazi su mi oni koji uz prigodnu pjesmicu, povodom nekog pravoslavcima bitnog praznika, ubace i po koju rijec o tome da se sjetimo Radovana i Ratka, ako smo Srbi i od tog roda…da ih na taj i taj dan Bog sacuva i sl.
Po nekoj logici, svako ko ima moj broj trebao bi znati da ne primam takve poruke, ali nadje se uvijek jedna do dvije budale…
Ludara :)))
Dakle, ako znate nekog poput mene, tko drži mob na stolu, puni ga (radi sata) i uopće ne koristi, javite. Kad (i ako) zvoni, eventualno gledam u njega i smijem se. Jer se netko zajeb’o i misli da ću mu se ipak javiti. Jok. Ali se na kućni javljam uvijek, baš uvijek.
Ja dosita mislim da mi je to jedno od najvećih blaga koje sam uspjela sačuvati – nisam dostupna uvijek i za sve. U mom svijetu još uvijek postoje ona stara pravila pristojnosti u koje se vrijeme telefonira i što se u razgovoru valja, a što je za druženje u živo. I točka.
Evo još jednog čudesnog:
“Poleteli anđeli poput ptica/ dotakli osmeh vaših lica/ nose vam poruku na krilima belim/ HRISTOS VOSKRESE/ sreću vam želim”
Ima li kraja tom ludilu?
# Uzgredubudirečeno, MasterMind, ja stvarno ne znam nikoga osim tebe ko puni svoj mobilni samo zbog tačnog vremena.
Ipak i pre svega, drago mi je da smo se upoznale. Pleasure is mine!
# sanje, ti si nepresušni izvor, takoreći, medijum. Moraćeš da poradiš na svojem izričitom i iskrenom ‘NEĆU’, inače…
# Kristina, imaš li neku prigodnu s Radovanom ili Ratkom u prilogu? Daj nam, ne budi škrta. Nijednu takvu nikad nisam dobila.
# spes, bravo! ‘I tebi’ je jako dobar odgovor koji odabija ludake.
# Bane, to što je tebi ludilo, ja sam znala i pre ere SMS-a. Kome nije dobro?
# NS, kao da slušam sebe: zovi me, ili batali me. Nemoj da budemo u komšiluku i da me daviš sa nebuloznim fwd. Prosto, zovni me, ako ti je stalo.
A što nam pa ne bi bilo dobro?
Verujem da je štos prastar, ali mi se na neki klinački način i dalje sviđa. Inače otkidam na klinačke fazone, valjda još uvek nisam odrastao. A nadam se da nikad i neću.
🙂
Od onih koji docekuju Novu godinu 13. januara sam dobijala takve pa nemam sacuvane.
Znam da se spominjao Hilandar, Ratko i Radovan.
Sve tako logicno i sve na svom mjestu.
Covjek koji je to poslao zivi u Becu, pa vi sad vidite sto svijet ima lose misljenje o ”nama”. 😉
a ja se takodje secam jednog sms-a, forwardovanog i srocenog skoro u stihu, kojeg sam sa zadovoljstvom obrisao 😛
Tanja: znas jos jednu osobu koja puni mobilni radi tacnog vremena, tj radi alarma – mene:)))
Nasmejala sam se na komentar od MasterMind, jer ja kad trazim da mi se recimo doda mobilni, redovno kazem “dodaj mi sat”. Imam rucni, ali mobilni mi uglavnom treba uvece kad navijam sat za ujutro ( jer se jedino na taj zvuk budim, budilnik smo dzabe kupili jer sam u stanju da mirno spavam po sat-dva dok on na svakih 10 minuta zvoni). SMS poruke na prste mogu da nabrojim – dobijene i poslate. A da, iskoristim ga na aerodromu kad treba da javim da sam sletela pa da dodju po mene. Ili da nazovem taksi kad sam na sred ulice i kasnim negde ili mecava preti da me oduva. Ali uglavnom ga koristim za budjenje, i podsecanje na antibiotike kad treba:)) Ja mobilni shvatam kao sredstvo za slucaj nuzde, komoditet koji treba da sluzi meni kad bas zatreba, a ne drugima kad god im se cefne da me cimaju. Moj muz, s druge strane, bez mobilnog bi nacisto propao:) Njemu treba za posao, zivkaju ga i poslovno i privatno non-stop, sms-ovi pljuste kao ludi, sa njim fotografise i snima video snimke,on ga budi i podseca na vazne datume, sve ono sto mene nervira kod takvih sprava. Meni je nekako moj privatni zivot svetinja. Doduse i posao mi je takav, kad izadjem, sve ostavim do sutra. I ako recimo odem na godisnji, ili u setnju do jezera sa namerom da odahnem i da samujem, ne javljam se osim ako me zove porodica. Ljude ipak treba ponekad dresirati da te ne cimaju bespotrebno, da te pitaju nesto kao “a sta sad radis?”
:)))) Ja sam takve debilne smsove uglavnom ignorisala, ili odgovarala kao ti, te su me ove godine zaobišli… bio je to blaženo mirni praznik….
Hahahahha, ali najbolje su mi ALT interpretacije 🙂
Nemam takvih gnjavaca. Da li ludom srecom. Doduse, tu i tamo mi stigne smrtna izjava ljubavi ili sado mazo pretnja, ali brzo se izvinu uz: ma greska a i nisam to mislio!
Zanimljivo je da su mi najvece “sado-mazo-greske-sms” stigli od zena!!!
a majke ti sad ce ispast da svi imaju telefone a ne koriste ih osim “u slucaju nuzde”…. jea rajt …(povlacim podocnjak kaziprstom desne ruke)
Sovem kog ocu kad hocu, kad vam ne pase stisajte ton jer vas ipak kopka oce li neko zvat ukoliko je iskljucen, isto pravo dajem i sebi…pa ne zvoni mi u glavi nego u djepu. Di je problem?
Pa i nije problem u telefonima, već u tekstovima sms poruka… mislim, nije ni to problem, vise je onako… fenomen.
Pa mozda ne svi, ali meni je sasvim logicno da se mobilni koristi za nuzdu a ne da ti to bude glavni hobi u slobodno i radno vreme. Sto je tesko verovati da neke ljude ZAISTA ne kopka da li ih je neko zvao ili ce ih zvati? Sta ima da te kopka osim ako cekas da se javi tip kog si juce upoznala a tebi bas stalo? I sasvim sigurno ti mobilni nece biti osnovni vid komunikacije sa drugima i zvrckati non stop ako ne ides okolo i ne delis broj svakom koga sretnes slucajno ili namerno.
Ponekad mislim da ne znam kako se živelo bez mobilnih.
Sada je nova pošast, deca imaju mobilni već u prvom razredu. Aman, šta će im? Mi toj pošasti odolevamo bez ikakvih problema, za sada, ali mi je svejedno odvratno da vidim dete od sedam godina kako nosi mobilni okačen oko vrata. Ili devojčice koje ga skinu i stave na zemlju da bi lakše igrale lastiš.
Šta je to? I dokle, bre?
Kod blogowskog trenutno stoji post-upozorenje za tin-blogere: ne otrikvajte svoje lične podatke.
Užas. Donedavno smo morali da brinemo samo kada nam deca izađu iz kuće, sada moramo da budemo na oprezu iako su u sobi, do nas.
Nisam spremna za takav ‘napredak’.
Ja mislim da se sve svodi na kvalitet vremena provedenog sa porodicom. Kada porodicno vreme lepo funkcionise, i dete nije prepusteno samo sebi, manja je i potreba da se vreme trosi na kompjuter, telefone i ostale gluposti. Bar ja ne znam ni jedno dete koje je otislo na tu stranu a da ima neki “zivot” – sport, hobi, muzicka skola, sekcije u skoli, dobar i sadrzajan odnos sa roditeljima. Kada vidim male Stefane i Nemanje ( izvinjavam se ako se necije dete tako zove, to su nekako tipicna imena za uzrast o kom govorim jer su bila i ostala toliko moderna, ali moze biti i bilo koje drugo ime, recimo Zoran i Stevan) kako se kur*e svojim telefonima po ulici i skoli, dodje mi muka. U ulici mojih roditelja takve dece ima pregrst. Svi izadju popodne da se igraju a u dzepu ili oko vrata mobilni. Ma daj molim te. Ne moze mama da sidje u dvoriste nego ce da ih zove telefonom. Meni je to pomodarski, i za zemlje istocne Evrope tako tipican statusni simbol da je smesno. Kad odem u Srbiju redovno se za stolom u kaficu desava vadjenje telefona, poredjenje opcija, koliko je koji kostao i koliko je star. Sad, svako ima prava na svoje prioritete, nadam se da nikog ne vredjam, ali mi nekako ne ide da u tako losoj ekonomiji i realno gledano malim gradovima gde niko ne prevaljuje ogromne razdaljine dnevno kao u Americi gde se do posla vozi i do 80 i vise km, vecini stanovnistva mobilni telefon bude prioritet.
Jedini put kada je većina Srba zadovoljna da im je manji, to je u slučaju s modelima telefona.
Evo i ja procitah i razmisljam koliko zaista ima roditelja koji ne koriste racunar, barem ne u onoj mjeri da bloguju i forumase 🙂 a njihova su djeca upoznala sva cuda interneta.
Nista dragi roditelji, pored toga sto cete reci djetetu da pazi na kljuc, da nista ne uzima od nepoznatih, dodajte i to da na blogu ne budu pod svojim imenom sa sve adresom stanovanja.
Ovo nema veze s temom, ali jednako je opasno i po djecu i po odrasle.
Tanja, voljela bih procitati tvoju opservaciju na temu kvizova u kojima voditelj prica k’o sumanut, sve same gluposti, da bi tako ”popunio” vrijeme dok ”ne puste” u program takmicara koji je prethodno cekajuci na ukljucenje potrosio vise novca ves sto ce na tom kvizu zaraditi, pa sve i da dobije glavnu nagradu.
Ako to nisi nikada gledala, sreca tvoja.
Unaprijed zahvalna vjerna citateljka 😉
:))) opa! stižu i naručeni tekstovi! a koliko plaćaš?
Koliko i sta trazis 😉
Vidjela sam da ste pisali na zadate rijeci, a posto ja jos uvijek dovoljno ne shvatam ovu blogosferu, nisam ni shvatila ko moze biti narucilac. 🙂
Pa ja pokusala 🙂 🙂 🙂
Eto me, obišla krug kod Blogowskog na temu tinejdžera i blogova, pa skoknula do Novosadjanke (moram uhvatiti malo vremena i iščitati propušteno, sram me bilo 😉 ), pa eto me opet.
Ovo s mobilnima – Novosadjanka sve rekla, to su upravo moji motivi. Nemam stvarne potrebe da zvrcam i da me neprekidno zvrcaju. Osim toga, to jako sliči na zvocanje 🙂
Štos: stoji mi tip pred kućom, ravno metar od kućnog zvona. I zove sa svog svetog mobitela da mu otvorim vrata. Ja ga gledam s prozora s telefonom u ruci i hladno odgovaram da ne mogu sići. Kako, šta, pita. E pa stari, ti nisi mogao ispružiti ruku, a meni se baš neda niz i uz stepenice. Osim toga nedjelja je, a ti bi o poslu. Bijesan je bio do besvijesti. I došao u ponedjeljak kada firma radi i sve smo fino sredili. I šta će mu mobitel da do mene dođe 🙂 ?!
Klinci i net: za mene je to jednostavno. Ako sam te u RL poučila ičem, onda sve to vrijedi i u ovom virtualnom svijetu. Problem nastaje iz činjenice da je mnogim odraslima (pa time i djeci) RL totalan kaos iz kojeg bi pobjegli, pa stvaraju iluzije kako je virtualno drugačije. Svašta.
Moj privatni favorit ;” Razredna, ovde Tanja!Ja sam sa Tamarom, koja je busila pupak, muka joj je i vrti joj se.Necemo stici na prva drva casa.!”
Marija! Pa da znaš da je primećeno tvoje odsustvo!
E, ovaj SMS je zaista vrh.
Ako i ti imaš neko opravdanje, pošalji mi SMS 🙂 Nisi valjda bušila pupak?!