Nije mi žao što sam nisam uspela u svom ozbiljnom naumu da te pre 32 godine bacim u kontejner, jer stvarno nisi ličila ni na šta kad su te doneli i mnogo si plakala, brate mili.
Sklona sam i da ti oprostim sve one sate koje sam morala da provodim šetajući te po ulici, umesto divljanja s društvom u Koloniji. I što sam u straži človila sva ona sunčana popodneva na verandi sa dvorišne strane male kuće na Podbari, dok si vežbala zube na gumenim patkicama koje su proizvodile užasan zvuk, a na ulici se odvijao jedini život koji me je zanimao.
Opraštam ti i što više u jednom trenutku nisam mogla da sprovodim teror nad tobom jer si odjednom preko leta ojačala i prebila me u trenutku kada sam mislila da ću moći još jednom, kao i toliko puta ranije, da ti pokažem ko je glavni u Medića kući. I da ti zapretim zbog jedinice i neopravdanih.
Molim te da mi oprostiš što nisam bila svesna da si više od gnjavatora sve dok odjednom nisi postala žena, a ja bih se stvarno potrudila da ti ne budem strožija i grđa od nekog namrgođenog roditelja, iako znaš da jesam stroga i grda.
Ja ću još da ti oprostim što Ivan liči na tebe, tačno kao da si ga ti rodila.
Poklanjam ti pričicu o nama dvema koju sam napisala pre godinu dana:
Nešto si mi meka, kaže mi, strašno si mi meka, možda ti je vreme za drugo dete. Meka sam, kažem joj, dojadilo mi je da mučim ljude koje najviše volim. Otuda to.
Sedimo u kafiću neprikladno prometnom za naše raspoloženje. Ona ima moderne naočare za sunce a ja sam pronašla u kući neke stare čija davno plaćena visoka cena konačno ima opravdanje, to je zgodna okolnost. Obe smo izašle s posla. Da malo pričamo.
Tačno bih mogla ceo život da budem domaćica, onakva, da organizujem porodični život, ne sa trista kila i mrgudnim borama, već onako, baš po meri. Samo da imam minumum keša, priča mi.
Onda ona ide u wc, pije galone nekih čajeva za urinarnu infekciju. Onda ja idem da kupim cigarete. Onda prođe neko kome se ona javi. Onda meni zvoni telefon. Onda ja odem u wc jer pijem pivo na prazan stomak. Onda njoj zvoni telefon. Stalno nas nešto ometa da budemo bliske.
U baštu ulaze plavuše u mini šorcevima ispod čijih ivica vire bele linije pregiba podignutih guza. Sada će da popiju svoje sponzorisane kafe i da razmene tačne informacije o cenama Swarovski naočara kod šanera i u radnji preko puta, koje se mogu dobiti za sponozorisane honorare i sva prethodna pregnuća.
Divno je što sam se udala i ne moram da se kvarcujem i da nosim tange, mislim se.
Divno je što imam minimum slobode, samo da uđem još u minimum keša, kaže mi ona naglas i kaže još, Spremna sam da me neko voli.
Meni opet zvoni telefon. Njoj je prošla pauza.
Idemo?
Onda spustimo svaka svoje naočare na lice. Ona odlazi na onu, ja na ovu stranu.
Meni je ova suza od jakog sunca. Sva sreća da imam naočare.
Srećan ti rođendan, Džundžiću. Samo nemoj maskaru da mi diraš!
22 Comments
Pridružujem se čestitkama. 🙂
A, Spes, kako si brza! Tek što sam javila sestri! 🙂
Dva’es’t tleći, jel’ da ?
Cestitamo 🙂
Sretan rođendan, Sestro Slatka 🙂
Pitali su mi često jel’ mi žao što nemam braće. Kažem – šta mi ima ili nema biti žao, ne odlučujem ja o takvim stvarima. I nije mi žao, naravno jer pojma nemam šta nemam.
E sad mi je već žao 🙁
E, pa ovo je izvrsno. S guštom pročitana priča, vjerojatno sa sličnim guštom kojim si ti ovo napisala. 🙂
Šaljem vam obema po jedan virtuelni poljubac
🙂
Pozdravi je.
Izljubi.
I evo zovem na kafu!
Živa zdrava i uz brdo laka!!!
(PS. Imam taku jednu, pa znam kako to sa sunčanim naočarima šljaka).
Bas mi se dopala atmosfera u prici.
Srecan rodjendan sestri!!
Sestra još uvek slavi.
Ja se spremam u krpe. Tako je to kad roditelji naprave veliku razliku u godinama svoje dece 🙂
a sta znaci Dzundzic? Ne lici mi kao prezime…
jako lijepo. drmnu mi u emocije.
KO SE PISE – TAJ SE VOLI!!!
Odose svi sa rodjendana (razocarani). Jbg. Radim od 7h i cetvrtak je. Nema 70 ljudi i ozvucenja i bez ogranicenja… Prilicno je tiho. Rezimira se sa komsinicom uz Dinah Washington i “Mad about the boy”.
DZUNDZ moja velika a mala, ljubi te tvoja DZUNDZIC mala a velika (sad vec)…
KO SE PISE – TAJ SE VOLI!!!!
…i nazvala si me danas posle “ovoga” i pitala: “Nisam te valjda toliko skenjala da se ne javljas?!”
– NE!
Nego, nisam dobila slobodan dan, te sam zavrsavala smenu i zurila u nabavku svoga rodjendana. Poslusala, otvorila Mooshemu, videla ima mnooooogo, odstampala i nosim, pa cu citati na crvenim semaforima…..ZURIM JAKO!!! Znas koliko sam organizovana (uvek) oko svog rodjendana iako ovoga puta ne pravim veliki party.
Rasplakala sam se kod treceg semafora, tacnije na uglu M. Gorkog i Bul. oslobodjenja. Zaustavila auto i zazalila sto ipak i danas nisam krenula taxijem, jer vise nisam znala po sta i gde idem.
Volim limansku pijacu najvise na svetu!!! I setam se danas po njoj up & down 6x i… ne znam nista dalje. Sta mi treba?!
To mi treba! Bas danas! I trebaju mi rotkvice, mladi luk i paradajz. Svasta nesto…
Ma, bre, treba mi bas ta emocija!!!
DZUNDZ, volim svoje 32-e e e e e !!! Volim tebe!
Volim sto si starija. Sto si moj primer. Uvek bila. Ok… TI i Madonna:)))
Gledam te ceo zivot puna uzivanja i… lakse mi je SVE (mladjoj). Lakse sa ovim “Medicevim” mozgom, sa tobom!
Ljudi volim svoje 32-e e e e!
Zrela sam kao kruska viljamovka! Sad me treba uzeti i zatvoriti, zapecatiti!!!
Istancan ukus, istancano iskustvo…
Nekako sve znam. Nekako s’ proleca… srecna sam!
Najvise, jer imam tebe my sist’a. Zauvek. To mi je tako jasno ovih dana. Srecna sam! Sasvim sigurna!
Dok vrljamo kosu medj’ prstima i gledamo se s’obozavanjem, s’ nevericom, sa smeskom, pa opet nevericom i obozavanjem. I tako u krug…
U tisini i bojazni da se ikada ne povredimo, a sve znamo! Volimo se, to znam sigurno danas sa 32-e. Ee e e e e e!
Dzundz, let’s make a whooppee all the time !!!
A ja sad pevušim Mad about the boy, a baš je rano za tu pesmu.
A morala bih sada to make a whooppee, čeka me sto whooppees danas.
Oduševljena sam:) A mojoj lujki rođendan danas:))) Mislim da ću joj napisati nešto, nešto meko… Sestre! Lude.
Sestre slatke 🙂
Kako vam samo zavidim.
Ja nemam ni jednu takvu, barem ne iz istog roditeljskog para 🙂 🙂
Mladjoj, sretan, najsretniji rodjendan 🙂
I jedno pitanje, jer mi je od svih slabosti najizrazenija radoznalost.
S kim je mladja sestra kampovala, pa starija ne bi zeljela da joj sin s istima kampuje 🙂
Kristina, radoznalost je ubila mačku 🙂 A ako ti ja kažem u čemu je fora s kampovanjem sa društvom sa Telepa, morala bih da te ubijem. I ko je još primetio taj detalj, osim tebe?!
Sve tajna leži u strukturi stanovništva na Telepu iz vremena kada smo odrastale tamo. Samo mali detalj, imale smo vaške 6 puta godišnje. Mislim da nije bilo šuge. Osim u igri.
A sad ću morati da te ubijem.
sasvim lepo. srecan rdjd!
E onda ćeš morati i mene koknut jer i mene je zanimalo tko i što s Telepa 🙂
a dok čekam da me dohvati cosa nostra, čestitam mladjoj rodjendan iako s zakašnjenjem ali od srca 😀
Daklem, misiim! Primetile ste Telep? Deo grada koji je u vreme mog odrastanja bilo sumnjivo predgrađe, u kojem su divlji razni naseljavanjem terali pitome Mađare, a Albanci i Romi iz još udaljenijih Adica delili sa nama školske klupe i vaške?
Telep na kojem su u moje vreme delovale dve “grupe” – Kobre (ženska banda) i Ajkule (muška banda) koje su, osim nas ničijih, se tukle i između sebe na livadici? Adresa stanovanja udaljena 20 minuta hodom od poslednje autobuske stanice, linije kojom ide autobus s mene pa na uštap?
Hoćete još? God! Kako ste samo primetile Telep?
Danas je to potpuno drugačije mesto, a Adice više nisu od njega odvojene njivama, već vilama koje su građene bez dozvole i urbanističkog plana, parama čije poreklo bi valjalo istraživati.
Ne, sad ću stvarno morati da vas ubijem. 🙂 Sad tek vidim šta sam vam sve otkrila.
Uplakala sam se sva sad i kapljem li kapljem, niste normalne, nijedna…
Sestrice slatka, šta da ti kažem, sve već znaš:) A ja ti želim da voliš i 33, 34, 35 i uopšte svaku sledeću svoju godinu. Kiss:)
(I mene je interesovalo to s kampovanjem i Telepom, al` ne stigoh da pitam. Cool da o Telepu znam još nešto osim da je nemoguće da se tamo zaputim sama jer nema šanse da pohvatam kako se u onim ulicama iko ikada može snaći.)