Bio je to sasvim i izuzetno prijatan, običan dan, osim
- što je komšija koji mrzi decu, naročito u prepodnevnim časovima, ponovo uhvatio mog sina u neobuzdanom smehu i, što je još gore, i mene koja sam doprinosila opštoj buci na dvorištu grohotom se smejući svojim još uvek ispušenim glasom, koji je sigurno bučniji od mog budućeg nepušačkog smeha. Te smo morali da razmenimo ovakve primere miroljubive komšijske koegzistencije koja će nas jednog dana, kada mi pomanjka smisla za humor i dobre volje za smisao, sigurno dovesti u naslov na crnoj hronici: – Obuzdajte to dete, nepodnošljivo je glasno. – Da li ste vi prirodno nepodnošljivo neprijatni ili vam je lice takvo samo pre podne?
- što me je uhvatila nesvestica jer ne možeš u isto vreme i odjednom da ne puniš pluća nikotinom i ne jedeš govna od neke hrane po ceo dan. Uz ta uzdržavanja ide još i napor da ne ubijem komšiju koji naročito izjutra mrzi decu, jer sam i ja prilično labilna u prepodnevnim časovima. Čak i ako pušim.
- što je Ivan “bio dobar danas u školi osim što malo nije bio dobar” jer je docrtao sise na crtežu svoje drugarice koji je do tada bio dovoljno dobar da bi bio okačen na zid učionice.
- što sam ispred zgrade opazila crni džip i nekako snimila iza zatamnjenih stakala da se zadrigli ocvali frajer, na kojem je najzgodniji novčanik i taj džip, dernja na neku zarozanu devojku za koju sam prvo mislila da mu je kćerka (to sam mislila dok sam se kretala ka onom pravcu, zastavši i značajno pogledavši u njegovom pravcu, pa levo-desno, pa ponovo u njega, pa ponovo levo da se uverim da ne nailazi neko vozilo dok ja preteći gledam u njega i u isto vreme se uključujem u saobraćaj), a onda shvatila da mu nije kćerka već morabiti verna ili neverna ljuba koja je danas baš najebala zbog nečega, ili je najebala samo tako. Te ga ja, vraćajući se nakon desetak minuta ka ovom pravcu, ponovo pogledam značajno i preteći kao da ću da izvadim mun čake i viknem Ja-kašika, Ti-viljuška! i prestravim ga načisto, te on mene spazi i podigne obrvu i mrdne glavu prema svom zatamnjenom prozoru kroz koji ipak uspeva da nazre moje pronicljivo i znatiželjno oko i ja reteriram, iako sam i ja digla obrvu u pitanje, Šta je, budalo? Na to je on spustio prozor i ja sam, gledajući kako pljuje šlajmaru između dve gornje jedinice, dala gas i umakla pljuci za dlaku. Ili, nisam, zadnjim trapom. Samo, bolje pljuca nego puca, iako je bilo blizu puce, sudeći po toj pljuci.
- što sam posle morala na roditeljski, čija priroda i svrha me frustrira čak i kada Ivan pre toga ne docrta sise na crtežu svoje drugarice, i kada tamo ne bi bilo svih tih ambicioznih roditelja koji bi da budu predsednici svih razreda i sve dece i svih roditelja i svih izleta i blagajnici svih taolet papira i oho-lepila, svih iskustava iz vrtića ili od svoje starije dece, koja bi da podele baš sa vama i baš na roditeljskom, a poznato je da svako ima neko iskustvo ili ideju koje želi i mora da podeli sa ljudima koje uopšte ne poznaje i koje uopšte neće nikada videti u periodu između dva roditeljska sastanka, čak i kada bi roditeljski sadržao samo mene umesto celog tog skupa, i dalje bi mi ta institucija bila dosadna i bolna. Čak i kada Ivan ne docrta sise na crtežu svoje drugarice. Čak i kada na miru pušim dve kutije dnevno.
- što mi je mm rekao da izgledam umorno, što je za mene potpuno isto kao da je rekao da izgledam odvratno i staro i za baciti, te sam se skoro zaplakala i rekla da je to sve zbog mog frizera koji me je još pre mesec dana upropastio bojom pregažene srne, koja je od pranja (i srna i boja) dobila onu još mrtviju nijansu preparirane veverice i da se nikada na to neću navići i da mu nikada to neću oprostiti, samo što sada više niukoga nemam poverenja, pa ne znam ni kako da popravim to ruglo od kojeg izgledam tako staro i umorno i za baciti, jer nijedna preparirana veverica nije prijatno društvo ni u lovačkom domu a kamoli u stanu na petom spratu, čak i kad ne puši svoje dve kutije dnevno.
- što sam otkrila da mi čak i ona fantastična zelena hipi suknja od prošlog leta, ove godine stoji kao da sam je ovlaš obmotala oko bojlera umesto da sam je obavila oko struka i da je vređam samim svojim prisustvom u sobi, a kamoli pokušajem da je zakopčam na mestu gde mi je nekada stajao struk. Gde obično žene imaju struk.
- što sam uveče, već na kraju snaga, otkrila žvaku na Ivanovoj, suvim zlatom plaćenoj, protezi koju poslednjih godina vole da zovu “aparat” pa te tim aparatom i aparatovom cenom prave na budalu, i što je ta žvaka… pa ne znam da li to znači da je od boljih ili od lošijih kada neće da se skine ni nakon 15 minuta ribanja pod pritiskom vode u različitim temperaturama i različitim uglovima i načinima grebanja. Lepo da ostaviš sve, sedneš i zapališ.
- što su me prvi ovogodišnji komarci načisto izujedali i što me i ove godine ukućani gledaju kao ludu jer je opšte poznato da komaraca ni nema, a to što sam ja pod plikovima i što se češem kao nerast, to mi je verovatno na nervnoj bazi. Ili zato što ne pušim.
- što je to bio sasvim i izuzetno prijatan, običan dan, samo što sam ja nezahvalna i nisam u stanju to da cenim.
***
Ajmo sada svi zajedno! Prvo Autan family, pa uglas:
No me moleste mosquito
No me moleste mosquito
No me moleste mosquito
Why don’t you go home
No me moleste mosquito
Let me eat my burrito
No me moleste mosquito
Why don’t you go home.
36 Comments
Sve je to u glavi, opusti se, i ne diraj proklete cigare…
Sam’ ću ti reć’: nisi prolupala, nije sve zbog cigareta, to je samo jeoš jedan takav dan. I iza tebe je, so … smile 🙂
Tužni izgled preparirane veverice imam i jutros. Znači, ili su komarci, ili je frizer. Treće nema.
Zato, osmeh na lice 🙂
Tako je, osmeh na lice 🙂 i bez cigareta
jbg, ja se sinoć tako ismejala dok sam čitala ovo, iako znam da ti nije do smejanja. Specijalno na himnu komarcu 🙂
Ma i ja sam se smejala, bre dok sam pisala. Pa to je više nego smešno. to što sam ipak izujedana jutros i što imam na više mesta oderotine na nogama jer sam se češala do krvi, to i dalje ne znači da je bilo komaraca 🙂 već je to sigurno na nervnoj bazi. 😉
Na nervnoj bazi su i ova dva leša od komaraca koja su upala u knjigu dok sam ih ubijala sinoć okupljene oko moje sijalice 😉
Inače, ja samo izgledam tužno i moj izgled je u neskladu sa mojim unutrašnjim bićem 🙂 Ono je lepo, veselo i volelo bi da zapali jednu 😛
Hahaha. Kad smo kod rana, oderotina i slično. Odlučih sinoć preliminarno da danas ide suknja on the job, jel, i naravno odlučujući to nekim čudnim pokretom se odvalim o krevet u cevanicu, i danas sam ponosni vlasnik oderotino-modrice 🙂
Tako da ne mora samo komarac biti kriv. Nego i totalna nespretnost dovodi do samopovređivanja.
A nisam ostavila cigare, pa ti vidi 🙂
Ovi komarci koji mene posetiše nićas ni malo nisu na nervnoj bazi – nisam ostavila cigarete – još malo 🙂 Izazivaju svrab koji mi je sasvim nepoznat, prosto se pitam da li su to oni isti komarci ili su u međuvremenu – mutirali 🙂
Znači, ipak su komarci?
Phu, dobro je, htela sam da pomislim da je to možda pušački delirijum tremens, kao, alkoholičari vide miševe i bube, narkomani boga, a pušače ujedaju izmišljeni komarci. 😛
A ja i dalje čuvam ova dva leša komaraca u knjizi da ih pokažem mužu kasnije. Jebiga, moram da ima plus dokaz!
E, a kad smo kod Boga: čitam na netu neku suvislu pomoć pušačima u apstinencijalnoj krizi, u deset tačaka.
jako fino štivo, donosi snagu sa svakom novom tačkom. Odjednom, taman kada osnažen novom inekcijom volje od prethodnih devet tačaka stigneš do desete, tamo piše:
10. Molite se Bogu. Stalno. Molitva će vam pomoći više nego flasteri i nicorette žvake.
Jebote! Meni došlo odmah da zapalim tri odjednom, prethodno umočene u miropomazan.
To pre mogu da zamislim nego da se molim Bogu za snagu i volju da ne uzeme ovu jednu cigaretu koju je moj muž ostavio kod kuće, intravenozno. 🙂
Izvinite me sad, ipak idem da se pomolim.
Ili da zalepim smokefree flastere, ali na kapke, da ne gledam tu jednu cigaretu koju je mm ostavio nesmotreno jutros u kući.
Ajde, neprenemaži se više!
Šta cigareta? Iskuliraj je, pusti recimo Wearing the Inside out od Floyd-a i prepusti se nekoj drugoj zavisti, tako tao valjda ide.
Uf, ovo “bogudasepomolim” … čuj, kad na takvo što natrčim tamo gdje najmanje treba, stvarno … ma neću, zapravo neću. Do toga držim koliko i do velikih narko-alko preobraćenika s izjedenih pola sivih stanica.
Pitam se samo ima li kutak u koji bi se mogla sakriti od te “dobronamjerne nametljivosti”. Zamisli molim te da recimo ja u svim tim silnim situacijama samo ubacim kako me boli briga za “Njega” i kako to preporučam i drugima. Pa jel’ to ima smisla ?!
To Ivane , ljubi ga majka , samo napred ,danas crtanje sutra pipanje !!!!
# Ella, ti me uvek oraspoložiš, ne treba mi ni molitva.
Pardon, netrebami! 😉
Mislim da je bolje da napišeš ne prenemažise! Ili probaj neku drugu kombinaciju. Ti si bar slobodna (od pismenosti)
# MasterMind, draga,
Ki-ki-ki, majstorice! U pravu si: kontra-rekontra.
Gde god nađeš zgodno mesto, a ti lepo kažeš Boli me, što i vama od srca preporučujem 😛
Možda da probamo. Napraviću 10 tačaka, dok me drži ovaj hormonalni napon, Kako da se oslobodiš duvana (i komšije koji naročito ujutru mrzi decu) bez molitve. Uz pesmu “Molitva”.
#Karverice, jeste, cigaretu mi je ostavio! Ne pomaže ni molitva. 🙂
# dedamraze, Ivane, ne merači.
Pingback: ŽURKA « exDedaMraz
Jao, napokon još neko…
Još pre mesec dana sam se gledala u ogladalu, i razmišljala “Jesam li ja stvarno umislila da su komarci?” a onda vidim one grozne plikove, i kažem sebi “Nisi ti luda.” 😉
Mogu li te utjesiti nakon tvog sjajnog teksta, je li tako da mogu?
Znas sta je gore od svega ovoga, gore je kad te u Kanu opljackaju, kad i pored toga moras po cijeli dan trcati za Anjdjom i muzem joj, mada znas da neces stici, ali trcis, trcis kao sto to cine i jos cetiri hiljade akreditovanih novinara.
Mislila sam da cu na svom blogu svaki dan pisati izvjestaje iz Kana, ali sad imam samo snage da se upisem ovdje 🙂
Vracam se u subotu siromasnija za nekoliko stotina eura, mobilni telefon, digitalni foto aparat ali i bogatija za jedno iskustvo koje nikako ne zelim da mi se ponovi.
I hrabro sa tim odvikavanjem, mozes ti to 🙂
Pozdravljam akciju “docrtaj sise na svaki crtež”! Gde je učlanjivanje?
I opusti se bre malo, stvarno postaješ sredovečna:lol:
Preporučujem lek – docrtavaj karijes glumicama u glupim magazinima, to je isto super;)
# Kriss, my siss! Pa đe si mi ti?! Pa nije valjda da je sve tako kao što pišeš? Ajoj, ala će biti divnih postova :), ako ništa od tih evara i foto aparata. Sram ih bilo! Ni Francuzi nisu više to što su bili! A je l’ puše? 🙂
# Bane, nisam ni mislila da nećeš doći i pozdraviti upravo TU akciju. Jedino što ne mogu da docrtavam karijes, zato što sve glumice već imaju docrtan karijes i sise, u svim novinama! To je Ivan već uradio: karijes, sise, brkovi i cvikeri!
# Aurora, nisi luda, to jesu komarci, iako mi nismo pecaroši!
Prva kriza stiže tačno po planu. Dakle, kad prođe, mirna si neko vreme. Pošto je već prošla, ti si na konju. Što se izgleda tiče, žena u depresiji i ne može da izgleda drugačije. Opusti se, posle mesec dana stvari su mnogo ružičastije. 🙂 I da, možeš ti to.
Tačno po planu? A, kakav je plan? 🙁
Ja, naime, danas kraljevstvo dajem za jednu Careliju slims. Umesto toga, pojela sam dve pune “pakle” koječega. I prvi put grickam semenke, boli me vilica (samo mi još fali da se fino razvijem i u tom, prilično razvijenom delu lica)!
Malo me već boli i tiba.
I glupo je što sam ovaj bezvezan crazies provela na netu, umesto da sam peglala kada sam već imala i vremena i veša.
PS. Ja jedva otvorih jour sajt!
Grickaj šargarepu, sirovu. Zdravo i korisno. I ne goji. I pij dosta vode.
Nadovezat ću se na spesin savjet: grickaj mrkvu dipanu u pola žličice meda. Dobro za živce (med), za gebis (prirodno čišćenje, osim meda, ali zube ionako pereš…), a i za mišiće vilice, koje već vjerojatno nesvjesno stežeš svaki put kad je na vidiku neki ili slični od navedenih faktora. Ili samo na pomisao….još ako u snu škrgućeš zubima, mogao bite uhvatiti kakav grč, pa umjesto da drugima zatvaraš usta svojim suptilinim odgovorima, tebi će ih na hitnoj otvarati brechstangom 😛
meljem li ga meljem jer nemam riječi utjehe. *enti, ono za bojler i struk bacilo bi u očaj i najiskusnijeg terapeuta, a prepariranoj vjeverici neću posvetiti ni slovca prije nego odem do frizerke koja me nije već oho-ho vremena vidjela. A ni ja sebe u ogledalu.
Drž´se, nije važno za što, koga ili čega, drž se da ne posegneš za tom cigaretom, vidiš kako te zove, sunac joj pokvareni…
A u snu škrgućem i bez ove apstinencije! a presnu šargarepu grickam i kada pušim 🙁 i ona me podseća na cigaretu.
Ispovedala sam se baš kod Peđe, pogledajte, koga zanima, nemam snage da se ponavljam 🙁
E OVAKO
Ne deli svoje postojanje na ovom svetu sa likovima u crnim dzipovima, njihovim problemima i namrstenim robotima maskiranim u komsije. Boja ti je super, ja sam daltonista i kakvi te bojleri spopali. KOMARACA IMA I TO SPECIJALACA, POUZDANO ZNAM!
I sta fali dobrim SISAMA i ponekoj cigareti.
ZIVOT JE LEP!!!
Vas tekst me je zaista oraspolozio. Vasa unutrasnja snaga i lepota nikoga nece ostaviti ravnodusnim. Mozda Vam to nije dovoljno…?! Zene znaju ponekad da budu prekomplikovane.
# exmetakom, jeste, život je lep, jedino komarci i boja moje kose nisu lepi 🙂
# Magnuse, drago mi je da Vas je ovaj tekst oraspoložio. Ako Vas je oraspoložio upola kao mene Vaš ljubazan komentar, onda imate dobrog raspoloženja na lageru za celu nedelju.
Žene su, inače, prejednostavne kao i sve dobre stvari na ovom svetu.
Žene su, inače, PREKOMPLIKOVANE, kao i sve (dobre ali i) opasne stvari na ovom svetu 😉
Primer 1:
-Dragi da li sam debela?
-Pa, mogla bi malo da smršaš.
-Đubre jedno, sad sam ti i debela, a pogledaj …
Primer 2:
-Dragi, da li sam debela?
-Ne, baš si kako treba.
-Đubre jedno ironično, mene si našo da zajebavaš…
;)))
Samo treba znati, dragi moj Bane. Samo treba znati. Muškarac koji odraste do čoveka od preko 30 godina, ako nije naučio tačne odgovore na sva tačna pitanja, onda i treba da provede ostatak svog životu u čudu.
Hoćeš reći čudesno 😉
Draga Tatjana, dobro rasplozenje me ne napusta (da cuknem vo drvo)… Tako sam resio! Bicu dobro raspolozen… Pa sta, sta mi fali…! Napisite jos neku pricu, ljubazno Vas molim!
Pingback: Sve te divne male srećice : MOOŠEMA
Imam osecaj da ce i mene veceras komarci izujedati 🙂