Pionirke i pioniri, zbor!

33

Pa nećemo valjda, drugarice i drugovi, pionirke i pioniri,

sto mu časnih Titovih pionirskih reči,

dvesto mu pionirskih zakletvi,

tisuću mu ekskurzija u Kumrovec

dvije tisuće mu Susreta prijateljstva u Križevcima,

miliona mu pionirskih marama

i još i više pionirskih kapa,

tisuću mu pari bijelih čarapica

i još koliko samo plisiranih plavih suknjica

i teget pantalona na crtu i na peglanje

i više stotina hiljada mu belih štirkanih košulja

i bratstva nam i jedinstva!

😛

Pa nije valjda da nećemo danas onu, našu:

/ovde vas molim, svi uglas i složno, kao jedan, nemoj da se brukamo/

Danas, kad postajem pionir

Dajem časnu pionirsku reč

Da ću marljivo učiti i raditi

Poštovati roditelje i starije

i biti veran i iskren drug

Koji drži datu reč.

Da ću slediti put najboljih pionira

Ceniti slavno delo partizana

I napredne ljude sve

Koji žele slobodu i mir.

Tralala-kraja ne sećam se ja.

😛

P – pošten!

I – iskren!

O – odan!

N – ne sećam se!

I – istrajan!

R – radan!

***

Konkurs za slovo N je otvoren.

Šta znači slovo N u toj časnoj reči: PIONIR?

Tačni i najbolji odgovori neće biti nagrađeni ali će biti cenjeni.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

33 Comments

  1. Pingback: Dan Mladosti

  2. N = neustrašiv.

    MM i MM (moj muž, ne 🙂 ) se danas furaju na dan mladosti.
    Zabole nas što nam nitko ne vjeruje da smo iz inata mladi i baš nam je super zafrkancija – ja sam danas “devojko mala, pesmo moga grada …” 🙂 🙂

  3. N – neustrašiv!

    Pa, da! A je l’ ostalo tačno? 🙂

    A, zna li neko kraj zakletve, tamo gde ide Socijalistička fed….?

    I, otkud ti tamburixe to znaš? Zar ti nisi mnogo mlađi od toga?

  4. Eh, blago svima vama kad ste puni puste mladosti. Znači, generacija ste što je recitirala “dajem časnu pionirsku reč”, a moja prastara generacija je taj stih govorila “dajem obećanje”. Otuda i ove bore po meni.
    Svuda sam zakasnio 🙁
    Ili prerano došao 🙁

  5. Pa, šta je sklblz, jesi ti blizu penzije? 🙂 Kad je bilo “obećanje”? 🙂

    Ne brini, ti si baš na vreme. Uostalom, sad imaš i onaj bajk, a ja imam bore!

  6. I ja imam bore. Ja volim svoje bore. Mladić sam u najboljim godinama. 🙂
    A bilo je “obećanje”, ali mi ne pada na pamet da ti kažem godinu kad su me primili u pionire (i to ovdje, pred svima). Pa da im rasturim kalkulatore dok mi izračunaju godinu proizvodnje. Neću u penziju. Jer neću. Jer me ništa ne boli. 🙂

  7. E sad, pa nećemo o tim sitnicama i finesama – časna pionirska reč ili dajem obećanje. Zar nije svejedno? I ko to pominje godinu proizvodnje? 🙂

  8. Iiiiii, kaku sam ja imala tremu pred pionirsku inicijaciju!!! A ovu mantru sam toliko puta izgovorila, da mislim da ako bi sad krenula sa tom tehnikom u bilo čemu, da bi urodilo plodom za šta oćeš! Makar da se ubedim da ostavim cigare 🙂

    PS. Nosala sam čak i prsten od marame na prstu toliko ponosno i uporno da mi je prst bio komplet zelen a i prsten IZGUBIO SJAJ. Posle tog “obojenja” prstiju i dan danas izbegavam “bižuteriju” 🙂

  9. ja sam zadnja generacija pionira ;))
    eto vam na….! pa si računajte godinu proizvodnje. 😉

    I ne gajim neke posebne uspomene, vrlo brzo nakon primanja natjerali su nas da zaboravimo bratstvo i jedinstvo.
    A ni te dve -tri godine dok smo bili “pod zakletvom” nisam bas kontala ko je taj Broz i čemu sva ta zbrka, sjećam se da mi je išlo na živce što moraš sići sa bicikla kad se neki bijeli caddy s megafonom provoza po gradu i tuuuuli glasno na dan kad je Tile svirnio u sličnu trubicu.
    …I što se nesmiješ smijat jer je centar grada pun sekretara i njihovih sekretarica koje će mami dat otkaz ako sad rikneš od smijeha. A bilo mi je beskrajno smiješno kad se svi ukopaju na mjestu ko da im se petokraka zaletila u dupe.

    A Mira… Miru nikad neću zaboravit, crtali smo u školi jednom godišnje na tematiku domoljublja i crteži su išli na neki natječaj i moj je jedne godine išo u Beograd na završni sud, nacrtala sam “Miru” krasnu bijelu golubicu s grančicom u kljunu.
    Kako je drugarica (kasnije nastavnica) rekla da je tema za crtanje golub mira tako sam ja mislila da se taj golub zove Mira, i moja je bila ženska “golubica Mira” a učiteljica je uporno govorila golub i bilo me sram pitat zašto golub.
    Kasnije sam našla logično rješenje, ako “Vanja” može bit i muško i žensko baš kao i “Saša” i ako postoji pop Ćira i pop Špira pa može i golub Mira 😉
    Nikad iz Beograda nisu javili kako su ocijenili Miru, samo su neku šugavu bombu bacili u dvorište, i tatu mi ispizdili na živce.

    … i da u školskom zboru bila sam biser nije ni čudo da sam natukla tolko kila… uredno sam pjevala … Partizansko jelo moj zeleni bore sad je naše cijelo sve Jadransko moreee.

    Danas su mi golubovi leteći štakori ali širim bratstvo i jedinstvo 😉

    evo objašnjenje za N

    N= Ne jebite s tim starkeljom u 21. stoljeću baš nam je lijepo i bez njega 😉

  10. @kamara

    verovatno sto si poslednja generacija bas..

    Ali meni bilo bolje sa drugaricom nastavnicom koja prica o miru, sekretaricama i sekretarima, bratstvom i jedinstvom. Mnogo bolje nego danas gde mi smaraju dete sa religijom, fasizmom. Danas gde je normalno videti celave majmune sa majcama raznih jso-obraz formacija..

    Ne stvarno.. ono drustveno uredjenje je bilo skroz zastarelo i zrelo za menjanje, ali na BOLJE, a ne da se vratimo tamo gde je nemacka recimo bila 30tih.. jer u zemlji gde smo nekada pricali o golubovima mira je danas drustvo postalo fashoidno. A mozda je ono to uvek i bilo samo sto je ‘nekada’ postojao neki sistem koji je uspevao to da kanalizuje..

  11. sorry Tanja za ovaj hejt na postu koji nema bas neke veze sa mojim komentarom. Ali.. i ako je subota i dan je ne radan.. morao sam zbog nekih obaveza da ustanem rano. Pa sam lose volje 😉

  12. E, Peđa, sada sam slučajno videla da si mi dao 1,300-ti post, to mu dođe kao 1300 kaplara :).

    Pa, nije to hate mate. To je sve pitanje iskustva – mi smo generacija i odgajani smo u jednom skroz durgačijem fazonu. Usseli smo da uživamo u tom sistemu, da uzmemo najbolje od njega. Da idemo na susrete priajteljstva, da putujemo, da letujemo, da nam roditelji podignu kredite i kupe stanove ili sagrade kuće (Bože, sećate li se kampanje: IMAŠ KUĆU, VRATI STAN!), da kupujemo farke i špagerice u Trstu i da se zaljubljujemo po hrvatskom primorju. Jebote, kakvo vreme!

    Inače, pre ravno deset godina, moja sestra i ja smo obukle svoje pionirske uniforme i iz kafića koji se zove NS Time, u Novom Sadu, krenuli da odnosemo štafetu do Kuće cveća 🙂

    Išlo nas je oko 50-tak ludaka, štafetu (pravu, poslednju, koja nije predata) je nosio “čuvar vatre” Titovog lika i dela, čovek s nadimkom Cirkus, na motoru, a mi smo išli u koloni s nekoliko kola. Vozim ja tako svog golfa keca, bela košulja, plisirana suknja, bele čarapice, koledž cipele, normalno, marama i kapa. Pored mene isto tako odvena moja rođena sestra. Stignemo u Beograd, ja zastanem na nekoj autobuskoj stanici da priupitam za put do Kuće cveća, možeš ti misliti – pionirka od 30 godina – ljudi popadali u nesvest.

    Da se razumemo, mi smo to radile iz fazona, kao performans, ne iz ubeđenja. I tada to nije bilo moderno niti je ulazilo u turističke ponude kao danas. Bili smo tamo jedini, bilo je loše vreme, bilo je i neverovatno čudno, ali performans je uspeo.

    Ovaj moj post je emocionalni performans, ako neko nije primetio. A ne moj ideološki ili politički stav.

  13. Naravno da je to tvoj emocionalni performans. A kako drugačije. 🙂
    Zato ne kužim zašto su se neki “navukli” na spiku. I čemu idealiziranje nečega što nije bilo idealno ni u čemu. Jedino je bila idealna mladost koju smo živjeli. A ona je idealna živjeli je u Tungiziji ili Etiopiji, bili na Kamčatki ili u Parizu, na plaži ili u školskoj klupi. Mladost je sama po sebi dar. Zato mi smetaju spike tipa “al se nekad dobro jelo”. Bah
    A ona gore “drugarica nastavnica” što je “pričala o miru”, je samo pričala o miru. To joj je bila zadaća. Isto kako joj je poslije zadaća postala nešto sasvim deseto, na drugoj strani dijametrale mira. 🙂

  14. @Pedja

    Ni meni ono ne liči na neki hate, ako je;
    sori, zbilja mi nije bila namjera nekom “popravit dojam” radne subote 😉

    Upravo kako je Tanja rekla, pitanje iskustva, ja to nisam kužila uopće, ko je taj Taj? kakvi golubovi, otoci maladosti?koje radne akcije? proleteri, pioniri i izvidjači su mi bili potpuno isti.

    Naša učiteljica je pričala o miru i svi su pričali o nekom jebenom miru (a bili su veliki i odrasli i pametni) i onda su svi ti MIRNI poslje zaratili.
    E pa jel bolje onda da mi je pričala o ratu pa da znam šta u podrum moram furat sa sobom ako mami krenu trudovi?

    Ako se vratimo na pitanje iskustva, dolazim do zaključka da je moje totalno suprotno i samo sam to htjela da kažem.
    Nemoguće je da žalim za nečim što nisam doživjela, i licemjeri su mi svi koji su tad pričali o bratstvu i jedinstvu a onda su prešli samo na jedinstvo sebe samih.

    I meni kao i Sklblz-u iskreno smetaju te spike “al se nekad dobro jelo”. Pošto me zadesila nestašica zbog Titine smrti, pa rat, pa posljeratna depresija, pa 100%tna stopa nezaposlenosti u 6-eročlanoj familiji, pa još tisuću drloga onda to “nekad” ja još nisam okusila….

    Zato mi je mučno od tužnih, sjetnih, melankoličnih priča na tu temu…
    Sory bat jebiga tako ja to vidim…
    A možda mi je proradila zavist, neznam…nisam još doručkovala 😉

    😉 😉 🙂 Pusa!

  15. Pa, ja recimo ne delim ta secanja na Trst i kredite… dok sam ja postala svesna sebe, ostalo je samo zaljubljivanje na hrvatskom primorju, a i to je potrajalo tek koju godinu. Pa opet, ljudi koji se sa setom secaju Trsta i kredita i omladinskih radnih akcija neminovno su uzivali u svemu tome, pa zasto da me onda ta prica nervira. Svaka prica je necija istina. Moja istina je da ONO vreme jeste po mnogo cemu bilo lepse od OVOG, ne idealizujem nista kada se toga sa setom ili radoscu prisecam, realno sam bila srecnija tada, nego posle. Ideologija i politicka ubedjenja sasvim su druga stvar. Licno i objektivno su dva skupa izmedju kojih stoji jedan tanani presek, to je sve.

    Tanja, jel’ NS time jos uvek radi?

  16. Radi, onako. To znači da se preko zime tamo skuplja neko zatvoreno društvo koje svaki dan kuva, prave tzv. Životinjski festival 🙂 , na kojem sam bila samo kada je mm prihvatio da za društvo pravi patku. Mislim da radi preko leta ali ne idem, pa nisam ni sigurna da ne postoji neka letnja varijanta Životnjskog festa. Ali, koliko znam, Cirkus uredno nosi štafetu svakog 25-og.

  17. U skoli sam bio pionir (ne narocito vredan i primeran)… Kod kuce slusah neke druge price… Raspolucena licnost?! Za malo… Izabrah svoj put! Znam, nista originalno…!

  18. Poslednji put sam bila u Tajmu 97, covece, kako je to bilo davno. Bilo je prazno, samo nas desetak, naravno muzika gruva kao da je krcato, a mi visimo sa aviona kao simpanze:) Prosle godine sam bila u Moto klubu, to je pored, Tajm je bio zatvren. Kakvo je to mesto! Ispostavi se, na kraju, da tu ordinira, osim okorelih motorasa, veliki broj meni poznatih ljudi , imali motor ili ne. Svirke su im dobre. Samo fali zicana zavesa oko benda, da ih ljudi gadjaju pivskim flasama kad odsviraju nesto diskutabilno:))

  19. Pionir, zicana ograda i pivske flase… Zanimljiva kombinacija… Predlazim Sashi da poslusa “Theme from Rowhide”…

  20. kraj zakletve:
    Da cu voleti svoju domovinu
    njene bratske narode sve
    i graditi bolji zivot
    pun radosti i srece.

    eto 🙂

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.