Jednočinka sa dva glavna lika, jednim sporednim, mnoštvom zaludnih statista mlađih od 30 i namernim pleonazmom u naslovu, bez pucanja i sa plakanjem, ali tek u najavi.
Likovi:
MUŠKARAC, ženin muž, napunio prekjuče 49 godina, zgodan, prosed, stasit i na momente nadrkan. U ovom delu i s ovim godinama izgleda bolje nego kada se ženio ženom.
ŽENA, muškarčeva supruga, 40.5 godina, izmučena i slomljena, bez trunčice životne radosti, vide se na njoj tragovi nekadašnje lepote i boljeg raspoloženja. Da li će ikada ponovo sjati kao kada je bila mlada ili koliko još pre nedelju dana, to pisac ne može da zna u ovom trenutku.
PRODAVAC, nije važno koliko ima godina, važno je da ima oko 30 i da ume da kaže pravu stvar na pravom mestu.
ZLA SAVEST, najobičnija zla savest.
U komadu je zabranjeno pušenje, iz principa.
***
Lep prolećni dan. Glavna ulica u glavnom gradu Vojvodine, ali može da bude i bilo gde drugde, samo neka je u Vojvodini. Muškarac i žena žurno hodaju ulicom, kao da znaju kuda idu. Još uvek su blaženi u neznanju da sve ono što će se kasnije dogoditi, ima veze sa činjenicom da je ŽENA plakala.
ŽENIN glas iz off-a, meša se sa žamorom ulične vreve. Njena misao dolazi iz bliske budućnosti:
To je zato što sam plakala. Onomad, u emocionalnom krahu. Kada se ceo moj svet raspršio kao dimna zavesa i kada sam oplakivala svoj new life-style koji treba graditi iz temelja, u obliku neželjenog nepušačkog života koji sam začela kao srednjoškolka neplaniranu trudnoću: valjda nije moje, za ime sveta?!
ZLA SAVEST:
Verujete li u život posle odbačene cigarete? Ha-ha-ha-ha!
ŽENA, nastavlja, jer ne čuje ZLU SAVEST:
Toliko sam tulila, da sam i nehoteći uspela da slomim ionako nežno i prema meni popustljivo srce svoga muža jedinca, te je on sutradan, u slučajnoj šetnji glavnom ulicom u kojoj ima toliko sportskih radnji da odmah pomišljaš da si u Zemlji Zdravih Nepušača ili u mestu rođenja Nike-a i Pume ili u državi nekih primitivnih mnogobožačkih plemena u kojima se slave bogovi Adidas i Lotto
(u ovom trenutku pustiti na video-bimu prizore lepih izloga punih ukusne sportske opreme na prezgodnim lutkama i u svakom izlogu transparent: Kako naš Mišković i njegova “Delta sport” brinu o zdravlju ljudi, privrede i politici svojih političara)
u trenutku kada zastadosmo ispred izloga, primetio na meni promenu: nevidljivu običnom i golom oku, ali ne i mom mužu koji me voli najviše na svetu i slab je na moje suze kao da smo se juče upoznali i zavoleli.
ZLA SAVEST joj upada u respiratornu pauzu:
Ima li života posle nepušačkog života?
ŽENA ne čuje ZLU SAVEST i nastavlja, sa žarom:
Eh, a moje još uvek vlažne oči oblika uplašene i ranjene srne (tom efektu i dalje štedro doprinosi boja njene kose, za više podataka o tome pogledati u neobjavljenoj monodrami, iako su joj oči fakat toliko vlažne da možeš noge da opereš u njima a potom i skočiš čurušku lastu u njih), zastadoše na papučicama,
ili makar onome što ih čini ako daš mašti na volju – nekoliko tankih kaiševa koje primećuješ tek kada uzmeš lupu za izradu Vilerovih goblena ili možda imaš izvežbano i uplakano oko kao što je moje.
ZLA SAVEST gubi živce, dođe joj da zapali jednu, ali ne sme jer je u komadu zabranjeno pušenje. Zato ona odlazi sa scene u deo nenapisanog komada u kojem postoji odeljak za pušače, koji je u ovom slučaju isti kao kada bi u olimpijskom bazenu postojao odeljak za pišanje.
ŽENA, nastavlja, sa još više žara za životom, papučicama i cigaretom:
I moj mili muž primeti taj moj zaigran pogled, živahan kao ždrebe u padoku i shvati da me prvi put nešto interesuje otkad onoliko patim. I shvati to kao dobar znak. (MUŠKARAC možda i nije shvatio, ali to nije važno za razvoj ovog divnog i do kraja neizvesnog dramospleta).
Klizeći preko scene, MUŠKARAC i ŽENA, sinhrono kao par koji se dobro poznaje, prilaze jednom jedinom izlogu jedne jedine radnje u glavnoj ulici u kojoj se ne prodaju patike i trenerice za večernje izlaske.
MUŠKARAC, raspoloženo i naivno:
Zašto ih ne probaš?
ŽENA, naivno, odmahujući desnom rukom ispred sebe i prekrštajući prste na levoj iza sebe:
Nema veze.
MUŠKARAC, nastavlja, pisac ne zna da li je MUŠKARAC naivan ili samo nije dovoljno koncentrisan:
Hajde, probaj.
ŽENA, konačno:
Hajde važi, kad si tako navalio.
Dok ŽENA navlači papuče, čuje se njen glas iz off-a, ponovo pričajući priču iz bliske budućnosti:
I, probam.
I dok se on bavio nekim finim muškim mokasinama u onoj vrevi, ja smerno vratim papučice na njihovo mesto, i nastavim da bludim setnim pogledom iznad glava mladeži sa visokom kupovnom moći.
MUŠKARAC u dnu scene uzima neke mokasine, proba, vraća, uzima druge, proba, vraća, sa sve primetnijim umorom i sve jačom nadrkanošću.
ŽENA kao da objašnjava, iz off-a:
Mom mužu se ili ništa ne sviđa ili nema njegovog broja, te mi napuštamo radnjicu, ali on se seti, hej, seti se da su mi kolena bila klecnula zbog ona tri kaišića, seti se svih onih mojih suza čiji tragovi još nisu izbledeli ispod mojih veđa, te upita ljubavnim i bodrećim glasom.
MUŠKARAC, setivši se i lupivši se rukom po čelu na izlasku iz radnje. Reditelj uopšte ne mora da prati svaku glupu piščevu natuknicu:
Šta je bilo sa papučama? Da li ti odgovaraju?
ŽENA, nevešto:
Da. Samo… (zakašlje se i zagrcne ) nisam sigurna ni da umem da hodam na tako visokim i tankim štiklama…
(na ovom mestu ŽENA još uvek ne pominje cenu nego igra na njegovu ranjivost kada je u pitanju ona i njena ženstvenost koja je trenutno ugrožena vaseljenskom nepušačkom patnjom, pa nastavi, setno i netremice gledajući u papuče)
I ovde je sve tako klizavo…
(ŽENA pokazuje na mermerne pločice u radnji i nemoćno sleže ramenima, dok joj se oči ponovo pune suzama koje će, samo ako trepne, u potocima jurnuti preko debelog sloja pudera i rumenila koje je sama stavila u pokušaju da sakrije tugu. Zato se ona beči i uzdržava da niz njene obraze ne bi kliznule bele šine brzih pruga Srbije. )
MUŠKARAC, mekim glasom kao čovek njenog života koji joj se obećao, kao i ona njemu, i u dobru (kada bezbrižno puše i piju pivo) i u zlu (otkad je ona nemotivisano odbacila cigarete) i dalje je bodreći i voleći najviše na svetu, kao majka ludo dete:
Hajde, ne davi, ako su ti dobre, kupimo i idemo, užasno je zagušljivo ovde, počinjem da gubim živce.
PRODAVAC, uslužno, glasom varijabile i stimulacije na broj prodatih artikala koji su svrstani pod naziv “obuća za suvo vreme” iako imaju samo nekoliko kaišića.
Možete da ih probate i napolju. Možda je napolju situacija bolja?
Tu se ŽENA zaprepasti, kao, stvarno?, tu PRODAVAC bude još uslužniji, tu MUŠKARAC prevrne očima jednom i uzdahne dva puta, tu ONA navuče kaišiće i na levu i na desnu nogu i izađe na ulicu koja se nikada neće zvati ulicom Ratka Mladića i prikaže se celom glavnom gradu Vojvodine u devojački nadahnutom high-hills stilu Evo-me-svete-dolazim!, tu ona ustvrdi da može da hoda pridržana s tri kaiša na štiklama od 10 cm i, ne samo da može, već i da ume i to kao velika, i ne samo da ume kao velika već i da voli, tu se i vrati u radnju te izrekne ovo, s prvim entuzijazmom u glasu otkada ne puši i nema čemu da se raduje i otkad je počela ova drama:
Pa, vidi stvarno, umem da hodam u njima!
MUŠKARAC, koji, kao i obično, ume da koristi zamenicu koja govori više od hiljadu imenica:
Hajde, dobro, pošto je to?
ŽENA, odlučno:
Ali, neću dok ti ne nađeš mokasine za sebe! Ne, ne i ne!
MUŠKARAC, sa dovoljno ljubavi da pokrije iznenadni deficit strpljenja:
Ne davi. Pošto je to?
ŽENA, kaže:
Čekmlkdfjdsffgskjlgh dinara.
MUŠKARAC, ne razume:
Koliko?
ŽENA, ponovi:
Pasfhahua fnoauhrwu dinara. Nešto manje od faelčijfi evra.
MUŠKARAC, vadi karticu. ŽENA ga ljubi u usta.
Mrak. Zavesa.
Kada se upali svetlo, ponuditi publici interaktivnu nagradnu igru sa pitanjem: KOLIKO SUZA VOLJENA ŽENA TREBA DA PROLIJE PRED VOLJENIM MUŠKARCEM ZBOG ČIZAMA SERGIO ROSSI I OSTALIH DIVNIH MALIH SREĆICA U DOLAZEĆOJ ZIMI?
37 Comments
Solo šoping je bolje rešenje…bar kad je obuća u pitanju..
Hm. Nikoliko, ako zarađuje dovoljno i za njegove suze.
Toplo preporucujem “Ziban”, antidepresiv protiv pusenja. Nece biti para za obucu, al ces biti dobra sama sebi. Samo nemoj zapaliti vise nikada nijednu, i na konju si!
Da, zyban je, kažu, dobar za to. On i jeste originalno bio antidepresiv. Nisam probala. Ranije je bila varijanta da dobiješ jednu ili dve kutije besplatno ako se prijaviš negde da si prestala da pušiš. Sve te divne male srećice imaju ograničeno dejstvo. Do prve krize identiteta. Izdrži 🙂
Ma dobro zajban, bitne su cipele!!! Glavno je da se imaju nove cipele:)
Nego sad o zajbanu: nemojte ni slucajno. Ja probala.Sacuvaj me boze te bede. Jeste, odjednom ti se vise ni malo ne pusi, ali podilkanis na druge nacine. Mesec dana nisam oka sklopila. Kako utones u san, trgne te misicni grc. Onda opet i opet i opet i opet. Kao u nekom bunilu, po celu noc, svakih 15 sekundi, ja to vama ne mogu da opisem!!! I uopste ne preterujem. MOzda zavisi od organizma, ali ja sam bila spremna da ubijem nekog posle par dana remecenja REM faze, bas kao sto naucna istrazivanja i predvidjaju. Teska psihoza. Ni slucajno. Toliko o zajbanu.
Meni se mnogo svidja onaj nenapisani deo komada gde ima prostorija za pusenje:))))Mislim, i figurativno i konkretno.
Jel su imali broj 😉
E pa nemoj da misliš na cigare opet,postigla si veliki uspeh po pitanju odvikavanja i sad je potrebno malo više fizičke aktivnosti da u popunosti zaboravis cigare, npr. kad god pomislis na cigare, obuci trenerku i izadji na trčanje.
Eto, sledeće godine se prijaviš i uzmeš prvu nagradu na Beogradskom maratonu 🙂
Cestitaj sarmantnom muskarcu rodjendan u moje ime.
Papucice su savrsene.
O pusenju se ne bih ocitovala,a jednocinka je za cistu desetku.
Mogu samo da ti zamislim izraz lica kad te u nedostatku nikotina jos ovaj dio koji papucu dijeli od japanke nazulja :)Ovo sto dodje izmedju prstica.
Svidja mi se Zenina taktika. Bas mnogo. Ja, medjutim, imam drugaciji scenario:
posle neverovatno zestoke svadje, Zena demonstrativno vadi Muskarcinovu (da, da) debit karticu i govori:
– ja sad odoh u kupovinu, a ti da si skuvao rucak kad dodjem.
– Sta si do sad cekala?
Zena odlucuje da ocuti opasku i odlazi. Posle sest sati se vraca kuci noseci gomilu kesa (od toga jedna sa Franco Sarto cipelama) i punim stomakom. Vraca mu karticu bez reci i onda isprobava sve stvari tako da ih on vidi. Tako da vidi etikete sa cenama…
Posle 45 minuta Muskarac krisom prilazi kompjuteru da proveri stanje na racunu i shvata da mu fali suma od koje bi neki stanovnici treceg sveta mogli da prezive godinu dana. Muskarcu pocinju ruke da se tresu, ne prica nista tri dana, i nikad u zivotu ne spomene incident. To je bila i zadnja svadja u kojoj Zena na kraju nije uspela da ga ubedi da je ona u pravu.
E i moram da pohvalim sandaline 🙂 Papuče, cipele, trakice oko prstića. Iako ne preferiram braon, preferiram cipele, papuče, trakice oko prstića. Sve moguće nožne odežde.
:)))) Pa zar svi o pušenju?! Šta vam je, ljudi, vi ste opreterećeni! Pogledajte mene. 🙂
Dajte da pričamo malo o ženama i obući, taktikama i divnim malim srećicama. Meni je super otkad ne pušim, samo mislim na to. I o tome kako možda Moskva ne, ali muž ženinim suzama veruje, čak i kad su iskrene.
I, molim te, lepo, izgovara se kao zAJban, a ne zIban?!
Pa onda je sve mnogo jasnije. Ako se nešto zove ZAJBAN, onda takav mora i biti. Nomen est omen.
Nego, divim vam se da ste pročitali celu jednočinku.
Nego nego,
# Karver, solo šoping je uvek dobar, ali je još bolje odvući muškarca u glanu ulicu u sred belog dana. Samo to, i bez papučica, podvig je samo po sebi.
# etotako, ta ženina zarada je nasmejala muškarca do suza.
# organizam, spes, neeeee!, ovo nije priča o pušenju 🙂 , da ne veruješ, a o ZAJBANU sam izrekla svoje zaprepašćenje 🙂
# Bane, imali su broj, i to na policama. One su 41, ali izgledaju kao 38. Bata je to, Bata voli žene pa makar one nosile broj obuće kao da su muškarci.
# Plonker, a jesi ti video koliko godina ima glavna junakinja?!
Pa ona dobije upalu mišića i kada drži boks cigareta u rukama, a ne da zbog jedne krize odlazi na trčanje. Predlog jednoglasno i s radošću odbačen.
# Kriss, my siss, Bata je to! Juče sam ih obula za posao, parkirala se kilometar od kancelarije da bih izbegla crvenu parking-zonu, odšetala do kanca, šetala po kancu i onda nazad, i – ništa! Bata je to, kad ti kažem. Da sam imala vremena, išla bih i na pijacu.
A i onaj deo koji dođe među prste, taj sam istrenirala jednim drugim papučama, mnogo jefitnijim sa nefleksibilnom podlogom. Posle njih mogu da nosim šta hoćeš! A gde neću Bata sandalicu?!
Jedino što su moj temperament, veličina koraka i brzina hoda nekompatibilni s ovim sandalama, pa ću morati ranije da krećem od kuće. One nisu za poslovnu ženu, one su za dokonu damu kakva želim da postanem u nekoj drugoj jednočinki u kojoj je pušenje dozvoljeno.
# Sophia, odlična taktika. Posebno mi se dopada njen krajnji rezulat koji je, uz sve one divne male srećice, takođe željeno dobro:
Mada onaj deo, istinit i uobičajen, treba menjati:
Na tome treba raditi, jer su žene uvek u pravu, čak i kad nisu. 🙂
“patike i trenerice za večernje izlaske” Hahaha.
Znaš kako se kaže: sandala nikad dosta!
Jesi videla, primetila i opazila!? 🙂 Šta ti je pažljiva čitateljka!
A On još uopće nije skužio da je sretan, jer ima s kim otići u shoping. Zar to nije bogomdan poklon. Nevažno je pri tome, kupouju li se cipele ili traktori. Neka je uzme za ruku ili obujmi oko struka i nek’ uživa. Hoće li na kraju šetnje blanjati karticu ili keširati šuškave papiriće, važno je k’o lanjski snijeg 🙂
# Ej, Sophia,
a Ženin duhoviti Muškarac ume da kaže kada se jako razljuti:
– I sledeći put kada budem prao sudove, hoću da bude tople vode!
# sklblz, On je skužio da je sretan! Bar ja tako volim da mislim. Taj Muškarac koji je mene oženio, ili je jako lud, ili je jako pametan. U oba slučaja se usrećio 🙂
E, to sam želio čuti. Neka je tako. I neka tako ostane. 🙂
Odličan! Jako odličan! Uvek se radujem tvojim tekstovima.
Slatka Tatjana 🙂
Znaš, kao da je netko (ti) napisao jednočinku tolikih naših jednočinki.
Imam par takvih srećica u ormaru. I ja ponekad volim biti krhka srna, ali rođena sam kao tornado, šta ću. “Patike za večernje izlaske”, to sam ja. I muškarac to zna. I uvijek ima najtopliji i najblakonakloniji smiješak dok se moje oči iz/bez nekog razloga pretvaraju u jezera 🙂
Usput, pomoćna sredstva: svaki puta rekreativno odem oprati zube. Barem 10 puta dnevno 🙂 Spearmint žvake su prestatične, ovako sama sebe gnjavim, sve dok mi ne dojadi i riješim se i tog tika.
# Gay on May, hvala na komplimentu. I ja osećam neko čudno zadovoljstvo dok pišem, za svoju publiku.
# MM, zbog tebe ću mog muža (mm) prekstiti u MoMu, jer MM je zauzeto 🙂 Možda nije loše, a u skladu je sa imenom bloga: MoMoo.
:))))) Otprilike, sličan slučaj. Mada, otkad sam se udala zaboravila sam kako se menja guma na automobilu, ulje u motoru i tome slično, sva ta znanja kojima sam impresionirala svog muškarca.
:)))))))))
Tatjana, mislim da je vreme za jedan workshop za tvoje verne citateljke – kako je doslo do recenice “I sledeći put kada budem prao sudove, hoću da bude tople vode!”. Joj isplakala sam se od smeha 🙂
Sjajno! Baš smo mi žene zle:))))Ja sam zimus kupila čizme u Bati tako što sam ga prvo sasvim neprimetno ubedila da kupi cipele, koje su mu “baaaš bile potrebne, a nisu ni skupe” posle čega je on sam shvatio:”Dobro, ŽENO, idemo sad u Batu po te tvoje čizme. Al’ si me uradila:))))))” A čizme su bile baš skupe, za razliku od njegovih cipela:)
# Sophia, zaboravi na workshop, ovo su tajne. Ako bih vam rekla kako, morala bih sve da vas ubijem. a ko će onda da čita sve ove moje ispade?
# Jeste, Em, za čizme uvek treba posebna taktika. Jer, kad imaš puno papuča, onda još jedne i nisu nešto, a ako imaš puno čizama, onda je “ti nisi normalna, pa pogledaj koliko ih imaš!”
Dakle: divno, divno, divno! Otpala sam od smeha na samom početku, a posle nisam ni stajala. Cičala sam od smeha i na “trenerke za večernje izlaske”, i na “Muškarac, koji, kao i obično, ume da koristi zamenicu koja govori više od hiljadu imenica”, i na “Čekmlkdfjdsffgskjlgh dinara”, i na predlog interaktivne igre na kraju – ma: jedva čekam svaki novi post. O romanu da i ne govorimo:)
Kratko, pošto je ovaj post baš onako “ženski”, nemojte olako da prihvatate stereotipe o muškarcima – kapiramo “mi” mnogo bolje no što vi žene i slutite! A ovo mumlanje kod iskazivanja cena sam perfekcionirao kad kupujem sinu igračke 😉
# Veličkoviću, eto vidiš! Svako ima nešto zbog čega mumla!
Ovo, inače, nije priča o stereotipu. Ovo je priča o jednom stvarnom događaju, pa ako je on stereotipan, pisac je tu nemoćan. Moj muž, inače, potvrđuje verodostojnost ove drame iz života, tvrdi da je baš tako bilo i da je znao sve šta se događa 🙂
Posebno ga se dojmio deo kada ja odbijam papuče dok on sebi ne kupi mokasine! 😛
# sanje, hvala ti mila moja. Lako je tebi da se cerekeš kad nedeljama čitaš onu knjigu. Posle nje su ti ove gluposti koji pišem čist ćar 🙂
Odlučno odbijam ovu tvoju skromnost i ponavljam: jedva čekam svaki novi post! A o romani da i ne govorimo:)
(ne zamerite, ja sam plavuša: zašto samo ja imam obične smajlije a vi imate te prave koji još i namiguju?)
😉 Moraš da ih odvojiš od svega spejsom. Da budu sami (vidiš kako ti je zalepljen ovaj poslednji uz poslednje slovo reči “govorimo”?)
🙂 ovo je dve tačke i zatovrena zagrada
😉 ovo je tačka-zarez i zatvorena zagrada
😀 ovo je dve tačke i veliko slovo D
😛 ovo je dve tačke i veliko slovo P
🙁 ovo je dve tačke i otvorena zagrada
Više od ovoga ni ja ne znam, a često mi fali onaj koji prevrće očima u svojoj gluposti ili čuđenju.
I neću da ti naplatim ovaj kurs.
Veoma si dobra 🙂
ee ja imam ideju, mozes recimo da taj smajlic nacrtas u photoshopu, da ga potom smanjis, pa da naucis u tutorialama wordpressa kako se postuje slika u komentar….
😯 🙄 8)
Plonker, jesi primetio da se uvek pojaviš kada se postavi neko informatičko-tehničko pitanje? 🙄
Tako da, sve tajne su rešene 8)
pa ofaj… 😳
Nisam znala da sve to funkcioniše
Uljepšala si mi vikend.
Ne bih sad dolijevala ulje u vatru, ali nekako mi se čini da, otkako ne dimiš, (pozitivno) sagorijevaš u postovima 😀
Tnx. To ti zato što tačno znaš šta znači biti pušač.