…na neodređeno vreme, a zbog…
DEMANTI MAJE ERDELJANIN:
Poštovani,
Performans Danila Prnjata nije „brutalno cenzurisan“, već odložen na neodređeno vreme.
„Golotinja“ i deo koji „asocira na srpsku zastavu“ umetnik nije pomenuo urednici Maji Erdeljanin sve do dva dana pred performans.
Kao što je sam umetnik naveo u opisu svog projekta, nigde ne stoji da devojke treba da budu potpuno svučene i da nose na glavi kese u bojama srpske zastave.
O projektu:
“Postavku” dela čine tri devojke u prostoru galerije, izazovno obučene/
svučene, koje mirno stoje lica zaprljanih razmazanom šminkom. U galeriju se ne moće ući,
iako su vrata galerije otvorena. Na ulazu je postavljeno samo jedno uže, kao pregrada. Sa obe
strane ulaza stoji po jedan momak Security-ja zadužen za bezbednost devojaka.
Sam naziv projekta HARMONIJA, s obzirom na izrazito
klasičnu utemeljenost ovog pojma, čini paradoksalnu i vrlo delotvornu koncepciju u odnosu na
sadržaj rada. Živa postavka u galerijskoj prostoriji, kojoj je nemoguće prići, (ne) pristupačnost izloženih “objekata” posmatranih kroz izlog galerije, odnos druљtva prema njima i
njihova izmeštenost u ambijent kojem ne pripadaju, čine neobičnu vezu, koja postavlja pitanja o
trgovini individualnostima i duhovnim vrednostima, kako u umetnosti, tako i u samom društvu.
Danilo Prnjat
063XXXXXXX
INFANT, „festival koji treba da počne tek četiri dana nakon sto je performans HARMONIJA trebao biti izveden“ trenutno je glavna aktivnost Kulturnog centra i svi njegovi sadržaji su okrenuti realizaciji festivala. Performansi, koji najavljuju njegov sadržaj se već danima odvijaju u gradu, a tokom samog festivala tri će biti izvedena u Likovnom salonu KCNS, galeriji gde je trebalo da bude izveden i performans „Harmonija“. U svojoj prvobitnoj verziji taj performans je mogao da se uklopi u koncepciju festivala, ali sa promenama koje je autor osmislio dva dana pred izvođenje, performans je dobio sasvim drugo značenje, koje se na uklapa u koncepciju Festivala, kojem neposredno prethodi. Gospodina Kajteza je lično urednica upozorila na ovakav sadržaj i zajedno su doneli odluku da se performans odloži. Međutim, za koje vreme sada nije moguće utvrditi, jer KCNS od sredine jula pravi letnju pauzu, a zatim mu predstoji renoviranje i dalje aktivnosti likovne redakcije će se znati tek nakon njegovog završetka.
Mladi umetnik Danilo Prnjat ne bi trebalo svoju neprofesionalnost da pravda pred drugima tuđom „neodgovornošću“ i da je koristi u svrhu svoje lične promocije.
Maja Erdeljanin,
Odgovorni urednik likovnog programa KCNS
- Reakcija Maje Erdeljanin usledila je nakon što je u javnost dospela vest o kojoj sam pisala, a na osnovu dopisa koji je dostavljen medijima i možete ga preuzeti: cenzurisano.doc
7 Comments
Još jedna potvrda zapažanja da je srpska umetnička i društvena scena postala isuviše konzervativna, isuviše predmoderna, isuviše provincijalna. Koliko se na osnovu opisa “projekta” vidi, u pitanju je jedva domišljena, ne baš posebno suptilna provokacija. Već viđeno. Da budem sasvim direktan: jeftin štos. A uprava galerije na to reaguje neprimereno. Nesrazmerna upotreba sile – taj termin nam je poznat iz prethodne decenije, iz drugačijeg konteksta. Samo, šta je tu sporno? Gole devojke? Sumnjam. Umetnici su slavili ljudsko telo otkad postoji umetnost. Njihova anonimnost? Hajde. Pogled na kalendar i sve je u redu. Boje srpske zastave? Pa čemu će se kritički umetnik rugati, ako ne onom što vidi kao vrednost?
U saopštenju urednice (o čijim sam dvema izložbama u svoje vreme pisao i cenjim njen slikarski rad) simptomatično je povezivanje sa INFANTom. Čega li će tek tu biti, čitano iz ugla koji predlažu Erdeljaninova i Kajtez…
Pa, eto, Saša,
evo floskule koja može da bidne, ne mora da znači.
Sumnjam da ću imati vremena i živaca da propratim ceo Festival, pa da vidim koncept i u skladu sa tim da stvorim stav o uklapanju koncepta izložbe sa konceptom pozorišnog festivala.
Mene malčice nervira da se jedni te isti ljudi iz alternativnog pozorišnog Beograda uvek uklapaju u koncept INFANT-a, bilo ili ne koncepta INFANT-a. Ti, tzv. prijatelji Festivala koji uvek imaju bilo kakvo izvođenje za bilo kakav koncept.
Bila tamo i prošla pritiske zbog “prijatelja”. Tako da, hajde da ne pričamo o konceptu, kada je koncept, kao što je jasno:
1. za što manje para što više muzike
2. nek’ igraju prijatelji festivala za neki honorar na koji oni računaju a nas neće upropastiti
3. neka bude takmičarskog dela jer nam trebaju ti honorari za žiri koji nam u suštini ne treba, ali ipak.
Bah.
Been there, done that.
Suviše tvrdoglava oko koncepta da bih opstala ceo mandat.
Uostalom, u KCNS je vazda postojala siva neprejebiva eminencija neradnika i smatrača, koji su zaustavljali pozivnice kad im se prohte, dovodili svoje prijatelje i koncepte i koji su, između jaja na oko i kobaje u jednoj kacelariji i mirisa na pohovano u drugoj, preko kompujterskih igrica u trećoj i dogovorima po hodnicima, opet i ponovo radili po svom. A Kajtezi su samo usputno nužno zlo.
Dobar dan. Kulturni what? Centar what?
Ma ajte molim vas.
Koncept čega?
Koncept what?
Uklapanje.
Pa ja mislim da oni ne razumeju te reči.
I da napokon moraju da shvate:
UMETNOST NEMA VEZE SA JEBENIM UKLAPANJEM!!!
Hoćete li od ovog zelenog materijala suknju. Izvinte ne bih, ne uklapa mi se! A beli sos sa ovim mesom. Hm. Ne uklapa mi se.
A može li ako može vi da odete malo odatle.
NE UKLAPATE SE!!!
E ala sklopih rečenice vala, ko da sam uposlena u nekom državnom glasilu za javnost 🙂
Za podnošenje kritke, makar i umetničkim činom, treba imati muda i dostojansta, a ova to zemlja odavno pogubila trkajući se po trnju sa “lako uklopivim”. A da ne pričam o riziku onih stolica, koje se odjednom naglo rasklimaju, ako se dozvoli nekom da umetnički izrazi šta misli.
Jedno je sigurno. Da su kulturni centri sveta, mecene i ostali bili takve pičke za novitete, i dalje bi na Mikelanđelovom Davidu, visio neki lovor na piši.
Ala si odlepila! 😛
Smem li samo da uradim ovo i…:
… potpišem 😉
Naravno da može! 🙂