Da ne truli u meni – Guče do guše, Naci do nacionalne klase

29

Festival, tradicionalni, #1

nacio.gifOve nedelje je u Novom Sadu održan Nacionalni filmski festival, čiji budžet je tek nešto bedno manje od polovine godišnjeg državnog budžeta za nacionalni film u nastajanju. Kažu da međunarodnom žiriju nisu rekli ko u stvari treba da dobije nagrade, tako da je dodela prošla u zblanuću organizatora iako je budžet bio mašala i za Kan, pa se je moglo nešto i šapnuti tom nesrećnom, što nezavisnom, što međunarodnom žiriju.

Ja sam bila fascinirana sumom od 1,3 M evra što je bio zvanični budžet tzv. Naci(o) festivala, a još više impresionirana da su se s početka i s kraja manifestacije, centrom grada vozili kamioni i pikapovi čačanske registracije koji su na festivalu imali neka velika posla. Izgleda da je ministarstvo za kapitalne provizije opet bilo izdašno i tu imalo neke vojvođanske poslove, kao kada je bilo reči o Guči. Ou kej. Kud je para, tu je i Čačka (đa Guča, đa Exit), a knjige nemoj da nam pominjete, posebno nemojte o otkupu knjiga za biblioteke od prošle godine iz oktobra. To nas vređa, nas, Vladu za sve i svašta, koja imamo svoju kulturnu politiku zvanu Guče do guše. A nas izdavače, ko šiša.

Počinjem da dobijam gorušicu od Exit teama. Na moralnoj, a ne na preferencijalnoj bazi. Mislim, ako njih nije sramota da se ovako ponašaju, nije ni mene da priznam da me muči kiselina od njihovih poslovnih poteza.

Ja sam uvređena. Meni je baš pun fiziološki kapacitet tih svetski velikih budžeta za prve tradicionalne manifestacije u kojima su iznosi interesa države pet puta veći od manifestacija koje imaju tradiciju dugu 50 godina (pada vam na pamet Fest? Baš vam je dobro palo).

mokra1.jpgI baš mi se nešto ježi dlaka na kičmi kada pomislim da su uspeli da cele prošle i cele pola ove godine za izdavaštvo ne izdvoje ni kintu. Oni to verovatno smatraju uspehom – kome treba pismen narod?, a Naci(o) fest ober-uspehom – Nemanja Kusturica nam je javio da Srbi vole da jebu ćurke i pišaju na luster. Ha-ha-ha, da li neko hoće da me zagolica ispod rebra da se od srca nasmejem dosetkama, kad već nisam uspela da izdržim živa poslednjih 40 minuta filma Zavet?

Festival, vojvođanski # 6

Poslovno udruženje izdavača i knjižara Vojvodine je večeras otvorilo 6. letnji festival knjige, za koji vlasti od naših para, na bilo kom nivou, nisu izdvojile ni pišljiva boba. Valjda je ta šestica suviše tradicionalna za donacije iz budžeta. Moraš da imaš prvu manifestaciju i ljude od poverenja da bi dobio kintu za prvenca i sve što uz to ide. Slušala sam direktora kako daje izjavu za neki medij (direktor je bio u gaćama, jer je direktor moj muž i došao je kući samo da se osveži pre otvaranja Festivala, ali to ne umanjuje ono što je rekao glasom kao da je u odelu), potvrđujući vest drugog medija da festival jeste humanitaran, jer će građani, kupovinom knjige po normalnoj ceni, pomoći izdavače.

Dakle, humanitarna akcija je u toku – kupite knjigu po normalnoj ceni, pomozite izdavača!

Moraćete posle da pomažete i film kako znate i umete (gledajte ga u bioskopu) jer je sav budžet za film otišao u Naci(o) festival i u nečije prezahtevne džepove. Otkud znam. Premirem od straha da sam kojim slučajem autorka nekog domaćeg filma, koji ne bi mogao da se nađe u selekciji Nacionalnog festivala ne zato što je govno, već zato što se ja prezivam Vehovec.

Lične dionizije

Cele nedelje mi je u gostima bila Kristina iz Sarajeva, poslom. Sin mi je opet otišao dalje – u jezički kamp u kojem ga zajebavaju dva starija klinca. Plašim se da će da odraste na tuđe oči.

Ja sam u napasti da završim svoje dve drame koje pišem i od kojih otpadam od zadovoljstva i smeha. Taman da ih ne uvalim nijednom pozorištu, mene ispunjava sreća, suze i smeh. Malo li je, na ovu glad za tradicijom naroda koji piša na luster i voli da jebe ćurke?

A sve vam poslednje pričam da biste znali da moram pažljivo da koristim svoje vreme da bih opravdala svoje sposobnosti da kucam 250 otkucaja u minutu. A da to nije bilo kakvih otkucaja. Te, ako me nema uobičajeno dovoljno…

U međuvremenu, ako mislite da ja treba da budem ministar(ka) kulture Republike Srbije, dobro mislite, ali se grdno varate. 😉

Print Friendly, PDF & Email
Share.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

29 Comments

  1. Plakala sam kad sam krenula iz Novog Sada i nije me sramota priznati, mada priznajem da zvuči pomalo smiješno.Plakala sam jer mi je bilo žao što se rastajem od domaćina, autorke sjajne drame u nastajanju i direktora koji je pokrenuo humanitarnu prodaju knjiga 🙂
    Sve vezano za Festival potpisujem.

  2. Hmmm, priznajem da sam zgrešio sa par ćurki u životu, ali ovo pišanje na luster me kopka… mada ipak ne toliko da bih opet gledao Kustine masturbacije nad Srbima. Praviću se da nisam obavešten.

  3. # Kristina, videla sam da plačeš 🙂 A sad spavaj. Dug je to bio put. A o stanici Ilije Devića na kojoj sam bila prvi put, e, tome valja jednom posvetiti ceo post.

    Ostavila si promo-torbu festivala???? Zar samo zato što sam rekla da je dobra???? To ti vraćam, devojko, sa sve nekim poklonom unutra od nas.

    # RainDog (odličan nick, nikako da ti kažem), imaš iskustva s ćurkama? Pa ti si pravi! Probaj to s lusterom, MIkiju Manojloviću je uspelo. Ali, nemoj da probaš da letiš iznad Srbije 2 sata i pet minuta. To ne može 🙂

  4. Čekamo pa ćemo da vidimo šta i kako dalje. I mene nervira sve to. Da, poznato mi je da su u toku cele godine odbijali razne projekte. A sada, hop, vidi ti, ima para. Ma jebeš pare, meni je dovoljno što postoje ovi blogovi. Doći će sve na svoje mesto. Samo polako. Sve je dobro kad se dobro svrši 😉

  5. # Pitchweis, da se razumemo: volim svaki uspeh. Ništa tako dobro ne uspeva kao uspeh. Međutim, malo me već nervira da postoje uobičajeni miljenici sa uobičajenim visokim ciframa. Malo mi je čudno da je od ovolikog Novog Sada baš Čačak imao posao sa postavljanjem onih skela i ikonografije po centru koja je trebalo da predstavlja Film city. Hajde da, ako već pravimo milionsku feštu u Novom Sadu (ili bilo kom gradu), hajde da poslove radimo sa firmama iz tog grada. Festivali i priredbe služe i da bi se kroz njih uneo neki novac u taj grad, a ne da bi se izneo po prijateljskoj ili kakvoj god liniji.

    Videćemo. Očekujem s nestrpljenjem i ispovest mlade direktorke festivala koja je tokom priredbe dala ostavku i obećala obrazloženje tek nakon završetka festivala.

    Takođe, kakva je to kulturna politika u kojoj se naše pare izdvajaju za umetničke priredbe, a ne za nastanak umetničkog dela!?

    Zašto država ne pomaže nastanaka romana, na primer? dok pisac piše roman, radovi su u toku, a okolina kaže, On ne radi ništa, piše nešto!

    Zašto se ne pomaže nastanak vizuelnog dela? dok likovni umetnik stvara, niko ne vidi da su radovi u toku. Nikoga ne zanima od čega on živi dok su ti radovi u toku.

    Zar nemamo dovoljno talentovanih ljudi koje treba podržati kroz stipendije da izdrže dok su radovi u toku i dok ne postanu brendovi?

    Ili nas ne zanima nastanak umetnosti sve dok nam ona ne zatreba da se negde po svetu hvališemo.

    Znate li vi svi da su Navijački klubovi, ona divlja bratija po fudbalskim stadionima kupovinom ulaznice oslobođeni PDV-a? Oni što bacaju suzavce bez uračunatog poreza? Znate li vi da je PDV na knjigu neumoljivo 8%?

    O čemu mi pričamo!?

  6. # sklblz, Je l’? Kad je to bilo?! U Glembajevima? Pa tamo nema mesta za pišanje. Kod Krleže likovi uopšte nemaju ni malu ni veliku nuždu 🙂

  7. #sklbz…nije u “Glembajevima”, vec u “Kiklopu”, radjenom po knjizi Ranka Marinkovica… humanitarna akcija podrzana!

  8. @ bla bla, hvala ti od srca na ispravci.
    Eh kad ja na brzinu naštancam komentar hahaha. Evo umirem od smijeha samome sebi hahaha. Hujla, hujla. Da točno. Bio je to Kiklop. Što’š kad se sjećam jedino te scene 🙂

  9. Iz Čačka???
    Mislim, sasvim je okej taj grad…
    …nego, mislim, da ne mislim, jebo te, ko tu koga zajebava!?
    PS. Nešto mi i ta izjava direktorice ne nosi neke “rasvetljavajuće” vesti. A ne znam zašto to misilm.
    Ili da ne mislim.

    PSS. Istina da najbolje uspeva uspeh. I istina da ja volim biti na tom festivalu 🙂

  10. Sa Veljom se uvek moze lepo dogovoriti. Samo da se kraducka po malo, a ne na veliko – onda se Velja naljuti. Ne bi me cudilo da je ta cacanksa firma vlasnistvo nekog veljinog rodjaka.
    Filmska produkcija u ovoj drzavi je presmesna da bi imala vise ovakvih festivala. Sopot, Vrnjacka banja, Nis… ali, valjda su ovi najbolje znali da se dogovore. Zelim da cujem taj finansijski izvestaj, a valjda ce ga biti u javnosti, jer je to sve pravljeno za nase pare. Naprezem se da se setim sta je moglo da kosta milion i po evra.
    ne, ne, Bjela i tipovi iz Exita jednostavno znaju posao. A mi smo svi ostali budale.

  11. # etotako, a je l’ bilo neko objašnjenje već? Da li si čula?

    # Buka, pa mi imamo više festivala domaćeg filma, ali samo jedan Nacionalni. Šalu na stranu, izgleda da imamo više festivala nego filmova. Mada je ovaj festival urban. To će reći da ostali nisu. Ili neće reći, otkud znam…

  12. Torbu sam ostavila Ivanu i ne možeš Ti tu ništa da vraćaš. 🙂
    Budi srećna što nisam nešto namjerno zaboravila pa da imam razlog da se odmah vratim. 😉
    Čim se saberem napisaću i ja koju riječ o Festivalu, a zasad s nestrpljenjem očekujem informaciju iz koje bismo trebali saznati šta to čovjeka natjera da usred Festivala daje ostavku.
    Za sad ću reći samo da Bijela i tipovi iz Exita znaju i da će imati podršku filmskih profesionalaca iz regije te ih unutrašnji neprijatelji ne zanimaju 😉 Nema ljepšeg načina za provesti ljeto već se smucati od festivala do festivala.Nikoga ne zanima što takvih festivala ima mnogo u Srbiji i što je koncept nacionalnog festivala u zemlji male kinematografije, bez razlike da li je riječ o Bosni, Hrvatskoj ili Srbiji, jednostavno neodrživ.To će se na kraju svesti na reviju filmova a ne na ozbiljnu takmičarsku selekciju.
    Ključni argument biće im kako su pomogli postprodukciju domaćih filmova i na ovom festivalu koliko se sjećam imali šest premijera…
    Tim će mahati i govoriti kako je firma iz Čačka dobila posao nakon uredno raspisanog tendera, sjećate se da su raspisali i konkurs za naziv festivala, pa na kraju ime valjda smislili sami…

  13. Nema ljepšeg načina za provesti ljeto već se smucati od festivala do festivala

    Kad bih samo tri dana živela onako kako si ti sedam živela u Novom Sadu, na jednom od festivala 😉 , dozlogrdilo bi mi i u Kanu, kao što sam ti to već bila rekla. 😛

  14. Vidim da ste se raspisali o festivalu. Ma moram da ostavim jedan komentar na onaj dio o izdavaštvu.
    Evo danas se zaputim na ovaj humanitarni sajam sa namjerom da pokažem humanost. I potrudio sam se. Kupio sam knjigu koja mi najmanje ne treba.

    Ali kada će naši izdavači pokazati malo humanosti. Ma sramota. Jeli moguće da u ovoj državi nema niko ko bi čitao stručnu literaturu. Jeli moguće da smo svi neobrazovani.

    Čitam u štampi kako presjednik Tadić izjavljuje da je hrana naš najjači brend. Da li je ima ko da tom čovjeku objasni da tu hranu neko mora i da napravi, a da bi je napravio mora imati znanja, a kako doći do znanja bez literature.

    Evo pomognut je film, šta je sljedeće…ima li lista, kada je na redu obrazovanje.

    Jad, bijeda, čemer i očaj…

  15. St. John on

    Eto jedno vreme nisam se javljao. Ali sad mi se nešto javilo. Exit pomazio razumom Veljine kamiondžije i agencije koje su juče razvlačile i odvlačile scenografiju iz Novog Sada. A sada vidim Velja obezbedio povećan (povečan u odnosu na šta?) broj vozova u vreme Exita. Eto ti. Znači daš Velji tal u Naci Film Festivalu, nakon što ti on naravno dodeli pare poreskih obveznika Srbije, a onda u znak zahvalnosti pošalje tri švedske kompozicije iz 1817. da prevezu narod na Exit. Molim lepo. Tante za mante, pare za pare, oporezovani Srbi za vesele Srbe, itd. Uzgred vidim još na Naci Javnom Servisu da je počela isplata penzija za JUN, PRVA POLOVINA. Živeli penzosi, eto i vama para. Za jun. Al bolje za jun nego za Maj. Jel da.

  16. Nisam čula ništa nezvanično, ali eto, nekom čistom logikom “ko tu šta i koliko dobar”, ne očekujem neku specijalnu izjavu. Čist skeptik došo sa odmora. Malog 🙂

  17. Slazem se , bilo bi dobro vise ulagati u proizvodnju filma nego u plasiranje, jer kvalitet raste tek sa konkurencijom, a konkurencija je smesna pa mu i plasiranje dodje kao za*ebancija. *ebes festivale na kojima se vrte uvek isti filmovi, a bezmalo svaki film snimljen date godine dobija neku od nagrada. Jer nagrada je 15 a filmova 10 pa ti sad vidi koje su to sanse. Kad bolje razmislim, isto je i sa knjizevnim nagradama…I tako se snizava standard, padaju kriterijiumi i normalizuje se prosecnost. Ali dobro, da se ne odmicem od teme. To za cacansku firmu prvi put cujem, bas nisam pratila vesti ovih dana.

    A interesantno je to za selekciju u izdavastvu. Ne znam. Da li nema ko da pise strucne knjige, ili ima ali se ne isplati izdavati jer nema dovoljno publike? Bice da je ovo drugo. Tu dolazi na red jedan organizovan napor, jedno stratesko, institucionalizovano ulaganje u “body of knowledge” na jednom jeziku, u pisanoj formi- nesto sto mi nemamo poslednjih X godina, uglavnom zato sto nadlezne institucije jos uvek ne shvataju definicijiu svoje prave svrhe i namene. Ulaganje u kulturu, informativni resurs… Zaboravi. Ni da prevedemo strucnu literaturu nismo u stanju, kamoli da je stvorimo osim ako prethodno sklopimo dil sa univerzitetskom knjizarom i uslovimo izlazak na ispit posedom potpisane i posvecene knjige, da se ne bi radilo za dzabe.
    Skrenula sa teme. Sta da kazem, jebote kad ce ti izbori u Novom Sadu?????

  18. # Zdravko, dobrodošao 🙂

    Evo danas se zaputim na ovaj humanitarni sajam sa namjerom da pokažem humanost. I potrudio sam se. Kupio sam knjigu koja mi najmanje ne treba.

    Hvala za napore. Izdvači će umeti to da cene 🙂 Izdvači su ugrožena vrsta, pa tu leži i odgovor na

    Ali kada će naši izdavači pokazati malo humanosti. Ma sramota. Jeli moguće da u ovoj državi nema niko ko bi čitao stručnu literaturu. Jeli moguće da smo svi neobrazovani.

    Stručnu literaturu izdaju specijalizovani izdavači za ili pri univerzitetima a to je direktna posledica činjenice da se ovde izdavaču ne isplati ništa osim Dena Brauna i Harija Potera. Kada ova država jednog lepog dana kada na ruži rodi bananana bude imala strategiju, odnosno, kulturnu politiku, tada će se možda nešto i promeniti.

    Inače, jeli se piše odvojeno: je li, što je skraćeni upitnik oblik od jeste li 😀

  19. # St JOhn, sviđa mi se ovo:

    oporezovani Srbi za vesele Srbe

    samo bih dodala, porez za opšte veselje. Koliko je veselo, i koliko nam veselje uspeva, mislim da treba povećati porez na knjigu na 18%, kao i na svu ostalu kulturnu industriju. Narodu treba ve(se)lja.

  20. # Sasha, draga, ti naivna djevojčice 😛

    To za cacansku firmu prvi put cujem, bas nisam pratila vesti ovih dana.

    Nema to u vestima. To samo očevici koji su se češkali po glavi videše. To nijednom novinaru nije palo na pamet da primeti. Uostalom, biće i to pokriveno, što kaže Kristina, možda je bio neki javni tender 😉 to je dobar način da se poslovi čisto izvedu 😉

  21. # E, Walker, ovaj link, tačnije, tekst na linku zaslužuje da napišem poseban post.

    Što ću sad da učinim iako nisam planirala.

  22. Pingback: Letnji festival knjige - šta je to? : MOOŠEMA

  23. pozdrav,

    nazalost, post na ovaj blog je malo zakasnio sa moje strane, tek sam nedavno cuo za mushemu.
    postoji u engleskom jeziku jedan izraz: innuendo. neki znacenje te reci, otprilike bi moglo da bude: sophisticated gossip, sofistiracano plasiranje informacija… ovaj txt me jako podseca upravo na tako nesto jer polazis od nekoliko premisa koja su dosta uobicajena za ovo podnevlje, a redom bi otprilike ovako izgledale:

    1. mistifikacija (sve sto se radi plod je odluke neke ‘vise instance’, koja obavezno stoji iza svega, neka vrsta patrona, u ovom slucaju to su valjda politicari koji su naravno interesno vezani); potom

    2. gorcinu zbog nepravde = padanja sa neba (budget koji je sakupljen za filmski festival je pao sa neba, ne jos gore, neko je posteni novac srpskih poreskih obveznika dao EXITu da spiskaju… i: zasto bas uvek istima da padne sa neba?)

    3. sumnja u prljave radnje (ogroman budget od 1.3Mega Eur koji je spizdan u nepovrat, naravno potpuno pogresno, tj. negde se valjda i insinuira da je vracen Velji u chachak)

    4. sindrom navijaca fudbalske reprezentacije (meni da neko da da budem selektor = meni da neko da 1.3Mega Eur, pa ja bih napravio(la)… chudo! srpska kultura bi procvetala ljudi bi citali knjige, posecivali sajmove istih…)

    5. pranje (… jer to sto je odvojeno za produkciju novih filmova je samo da bi se oprali organizatori i da bi se sakrila prava istina)

    elem. zapravo, ako bih mogao da osvetlim pricu iz malo drukcijeg ugla.

    Uzmimo za model Sarajevo film festivala i pogledajmo koliko je znacajan taj projekat za razvitak tog grada i emancipaciju istog u neke svetske kulturne tokove. dakle, projekat je dosta potentan, dobar za sve (i za filmsku industriju i za filmove i za grad ns i za srbiju) i mislim da o tome ne treba narocito diskutovati.
    Filmski festival u NSu, nije morao uopste da bude u Nsu, mogao je da bude i u BGu. mislim da je lepo sto je ipak ovde u Nsu. Potom, budget je preko 40% komercijalni novac, sto je za prvu godinu stvarno mnogo. dobar deo novca odvojen je upravo za postprodukciju domacih filmova.
    Ziri je bio takav kakav je bio, ali ako je ikakav bio, a ono bio je nezavistan ,nepristrasan, neinstruiran pre svega i neopterecen komplikovanim odnosima izmedju klanova u srpskom filmskom svetu. to se na kraju krajeva i vidi po nagradama.
    nije mozda mnogo u prvoj godini, i definitivno moze bolje, samo treba jos mnogo rada.
    nemam nista protiv konstruktivne kritike, ali mislim da je uskogrudo kritikovati projekat zato sto ga organizuje EXIT, taj monopolista svih velikih projekata. ako se samo malo zagrebe ispod te oblande, svi ti silni projekti imaju zajednicko nekoliko stvari: nisu nikom oteti, nisu podeljeni na ‘nezavisnom’ drzavnom tenderu; plod su danonocnog mozganja, i za kraj, EXIT je preuzeo RIZIK – poslovni, moralni, finansijski, da ce se desiti.
    pozdrav.
    b.

  24. Dragi Bojane, da krenem od kraja.

    Nikakav poslovni, moralni, kao ni finansijski rizik ne postoji kada se kreće u projekat kojem je iz budžeta sa raznih nivoa obezbeđeno 1,3 M evra.

    Da ste krenuli u izgradnju fabrike odlivaka i rezervnih delova sa ovakvim početnim kapitalom, tada bismo mogli da govorimo o nekom riziku. Toliko o riziku.

    Neobično je, na primer, a to nisam pomenula u gornjem tekstu, da su, uprkos tako velikom budžetu, honorari voditelja programa, na primer, bili više nego skromni, te da ste za sobom ostavili jednu grupu profesionalnih glumaca koje ste ponizili honorarima.

    Sasvim slučajno, čitam u Građanskom proteklog vikenda, da niste isplatili glumačku nagradu Žilnikovom glumcu.

    Dalje, što se tiče danonoćnog mozganja, dva i dva su četiri i tu nema puno filozofije, a još manje mozganja. Međutim, izmozgati još jedan (sličan drugima) finansijski mastodont i realizivati ga, jeste kumst.

    U zemlji u kojoj je godišnja filmska produkcija više nego smešna, “izmozgati” JOŠ JEDAN filmski festival na kojem će da se prikađe tih nekoliko filmova, pa onda još i obezbditi 1,3 M evra za to, – skidam kapu.

    To je toliko originalno, kao kada bi Beograd, nakon danonoćnog mozganja, izmozgao da napravi pozorišni festival domaćeg dramskog teksta koji se, doduše, neće zvati Sterijino pozorje jer je to ime već zauzeto, ali još uvek ima mesta da se zove Festival nacionalnog pozorišta. I to u zemlji u kojoj se godišnje izvede manje od deset predstava na novom dramskom tekstu.

    I tako dalje, i tako dalje.

    Dakle, dragi moj Bojane, ne želeći da tupim dalje, osim da pomenem da je za otkup GODIŠNJE produkcije knjiga SVIH izdavača Srbije izdvojeno tek nešto manje para nego za sedam dana nacio-festivala, završiću ovaj odgovor analogijom:

    U Srbiji se poslednjih deset godina više para potrošilo na izgradnju NOVIH novcatih (starijih i lepših) replika na postojeće arhitekture pravoslavnih crkava, nego što je uloženo para u sanaciju i restauraciju onih koje u istorijskom smislu zaista znače nešto.

    Ovaj vaš festival me podseća na to: napravićemo lepši, tradicionalniji i nacionalniji festival od svih, umesto da smo se malo potrudili oko onih koji istrajavaju sa bednim budžetima već više decenija a bave se istom stvari.

    To je sve najmanje toliko smešno (i izaziva sumnju), kao svi pokušaji replike Exita na druge gradove u Srbiji.

    Dakle, pa stvarno da završim, sve ovo sa nacio-festivalom, toliko je neobično, da dokon čovek može da pomisli ili da stvarno ova država nema nameru da sačini kulturnu politiku nego planira tako da baulja od projekta do projekta, ili da je to bio jedan dobro izmozgan money laundry.

  25. pozdrav,

    hvala na lepim recima, ali mislim da stvarno morate malo da odmerite tezinu reci kojom baratate, jer recimo ‘money laundry’ nas vraca na pocetak mog proslog komentara i innuendo… elem, da se ne ponavaljam…

    mogao bih da se slozim sa vasim prvim pasusom u slucaju da je neko, u ovom slucaju drzava, napravila otvoren konkurs i rekla: dajem 1,3mega eur za najbolje resenje nacionalnog filmskog festivala. i tada se prijave mnogi, pa onda stvarno da mozgamo i diskutujemo. ovako, to nije slucaj.

    ja zapravo mislim da ni 1.3 miliona eur nije dovoljno i da bi budget za ovakav jedan projekat morao da bude mnogo veci jer cilj svega ovoga treba da bude business2business, internacionalna produkcija, internacionalni fondovi, iniciranje radionica, skola i snimanja filmova, etc. i pored toga sto sam siguran da bi jos jedna nula na tom budgetu bola oci mnogo vise, takodje sam siguran da bi se takav projekat na duge staze verovatno isplatio, jer pokrece turizam, ekonomiju, stimulise razvitak infrastrukture, o srpskim filmovima i kulturi da ne pricamo, etc.

    pokusacu da budem malo koncizniji, jer mogao bih da lupim reply bukvalno na svaki pasus koji ste napisali (recimo da !cak ne treba verovati ni svemu sto pise u gradjankom listu, jer je recimo nagrada Kenediju isplacena pre vise od mesec ipo dana)…

    dakle, postoje razni filmski festivali u srbiji, i to postoje godinama. ne ulazeci preteranu u bilo koji od tih festivala, njihovu strukturu, nacine finansiranja, etc. svakako se mozemo sloziti u jednom, a to je da niti jedan od njih ne moze da parira recimo Sarajevo film festivalu, niti moze da se poredi sa istim i slicnim. dakle, ocigledno postoji prostora za konkurenciju cak i za filmski festival i postoji prostora da se napravi bolji filmski festival. e sada, da li je to ovaj ‘neo nazi film fest’ kako ga od miloste zvaaste, mozemo da diskutujemo. da li mislite da bi se veci efekat postigao da je recimo taj volshebni neko ko ide okolo i ‘deli’ 1.3 mil eur ‘dao’ te pare nekom drugom filmskom festivalu, jer eto vec postoji godinama? ja ne mislim. svakako je da neo nazi film fest nije izbio budzetske pare niti jednog od ovih festivala.
    u cemu se sastoji nas rizik?
    upravo u tome da neko, u ovom slucaju exit, koncipira projekat, krene u fundraising, predvidi budget i obeca 1.3 mega eur kada ih jos nema (u vidu postprodukcionog fonda, u vidu nagrada za filmove, u vidu zakupa prostora, opreme, plate za menadzment, marketinga, etc.) raznim podizvodjacima i krene u realizaciju projekta. zapravo, ovo je dosta stresno, mada sa strane mozda izgleda lako i zicer.
    gde ja vidim ozbiljan problem?
    kada god pricamo o necemu, nekom projektu, svede se tema na to sta bi trebala drzava da radi i kako je tuzna situacija unas srbalja. onda racunamo koliko chitanki bismo mogli da kupimo osnovcima, koliko inkubatora za bebe, etc. to jeste svojevrsna zamena teza, jer zapravo ovaj projekat je preduzetnicki, nije iniciran od strane drzave i razne instance vlasti su samo partneri u istom.
    dokle god budete cekali drzavu da sacini kulturnu politiku efekat iste ce biti neznatan, jer ovo drustvo je po meni moguce menjati samo bottom up, tj. velikim brojem preduzetnickih projekata (pa i u kulturi) u kojima je drzava pre partner nego inicijator.
    copy cat festivali EXITa u BGu i ostalim gradovima jako su zanimljivo uticali na original… mislim da bismo verovatno bili losiji danas (mada kazu ljudi da smo iovako dosta losi) da se nisu desili.

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.