Tako je moj muž okarakterisao moje stanje u poslednjih desetak dana dok sam u stvaralačkom naponu završavala dramu. Imala sam ih dve. I jedan roman. Postavljeni na noge i ostavljeni na milost i nemilost inspiraciji koju mi je jela Moošema. Vreme i inspiraciju. A onda sam ušla u kreativno teranje (moraću nekad negde da iskoristim ovu ciničnu intelektualnu duhovitost). I završila jednu dramu, gotovo u jednom dahu.
O internet geekovima. O gubljenju granice između RL i VL. O internetu kao opasnom mestu. O zavisnosti od interneta i svemu onome što ide uz jednu zavisnost. Kao alkoholizam ili narkomanija. Osim što je mojim likovima i život ugrožen, iako je to tačka razdvajanja internetske ovisnosti od narkomanije, na primer.
Tanjica je juče rekla da je to Let iznad kukavičijeg gnezda XXI veka. I u pravu je. Napisala sam Let iznad kukavičijeg gnezda danas, a samo sam htela da napišem ono što sam videla na internetu. I da upozorim.
Žanr: precrna komedija.
***
Ovako izgleda jedan prizor u kojem se sukobe osoba kojom je obvladao njen virtuelni identitet i njen partner iz stvarnog života. Sve osobe su izmišljene, iako je svaka sličnost sa bilo čim – namerna 🙂
5. Prizor kod Aj poda
(Aj pod za kompjuterom. Jelica obavlja kućanske poslove)
AJ POD: Vi žene stvarno niste normalne. U stanju ste sve da upropastite. Ovom forumu je potreban jedan ozbiljan admin, nekoliko posvećenih moderatora, inače nastane ovakvo rasulo, kao sad. Svako fura svoju furku. Jedino je ovaj Štap u dupetu normalan čovek. Dok si ti ispredavala tri časa, Pustinjska ruža je imala napad ljubomore, pa slom živaca, pa se posvađala sa celim svetom, Na zapadu ništa novo je zapretila da će da ode sa foruma, a dok si pregledala pismene zadatke, Prazna disketa je samo ponavljala, Biće sve u redu, važno je drugarstvo i osmeh na licu, biće sve dobro, samo se volite ljudi i svi da se pomolimo, evo kolektivne vibre, mislim da je ta Prazna disketa stvarno luda. Šta ti je život. Aj’ mi dodaš pivo i Praxiten. Stvarno bih voleo da se posle ove napetosti dobro ispavam.
JELICA: Ne možeš da piješ pivo sa Praxitenom. I ne možeš da piješ Praxiten u po bela dana. Zaspaćeš.
AJ POD: A što ne bi? Ionako nemam ništa od života, sa ovako poremećenim snom. Samo tebe da gledam kako glumiš žrtvu. Što da ne? Ako sam mogao da pijem Praxiten sa ćaletovom rakijom i da se onda sâm odvezem do bolnice na ispiranje želuca, onda mogu da ga pijem i sa pivom u kućnim uslovima. Uostalom, sa nečim moram da ga popijem.
JELICA: Evo ti voda. I skini se, molim te, sa tog neta. Hoću nešto da razgovaram sa tobom pre nego što ponovo zaspiš.
AJ POD: Pa, razgovaraš. (pogleda vodu) Stvarno si pokvarena. Uopšte nemaš razumevanja za mene.
JELICA: Za tebe sam potrošila planetarnu zalihu razumevanja. A sada je potrebno da ti obratiš pažnju na ono o čemu hoću da razgovaram.
AJ POD: A je l’ može to da sačeka? Stvarno si samoživa. Ovde jedna žena hoće da se ubije zbog ljubavi, frka traje od sinoć, nisam oka sklopio poslednjih 30 sati zbog ovoga, a ti me drkaš i tražiš pažnju. Tebi ništa ne fali, u tome je stvar. Pa si besna.
JELICA: Meni fali kurac. Između ostalog.
AJ POD: Ali, ja imam problem s potencijom od Praxitena. Ti si potpuno luda žena. Samo misliš na sebe.
JELICA: Tebi se diže samo na internet. To je to. Ali, ni ne žalim se.
AJ POD: Ti si nimfomanka. Samo ti je seks na pameti.
JELICA: Nimfomanka koja nije vodila ljubav godinu dana.
AJ POD: Tačno, ti si sad već bolesna nimfomanka. Zrela za ludnicu.
JELICA (pomirljvo): Uopšte se ne žalim zbog toga.
AJ POD: Taman posla da si mene našla da se žališ.
JELICA: To je standardni deficit, ide u paketu, naučila sam da živim s tim. Ali više neću da živim sa bolesnim čovekom koji nesanicu izazvanu boravkom na internetu leči tako što pije Praxiten s rakijom i pivom a onda sedi po 20 sati ulogovan na neki forum. To je deficit normalnosti koji neću da tolerišem. To nije lečenje, to je ubijanje.
AJ POD: Znao sam! Ti nisi u stanju da razumeš bilo koga drugog, osim sebe. Tvoja sebičnost prevazilazi maštu svakog pisca. Žena hoće da se ubije, a tebi smeta što učestvujem u grupi za spasavanje. A u stvari, to je sve zbog najobičnijeg seksa, je l’ tako?
JELICA: Nije.
AJ POD: Onda, zato što sam posle kupanja opet ostavio dlake u kadi.
JELICA: Nije. Ja sam srećna samo što vidim da si se odvojio od neta i ipak okupao.
AJ POD: Nja-nja-nja. Ipak okupao. Pa nije valjda onda zato što hoću da spasim jedan život?
JELICA: Kako bi bilo da probaš da spasiš svoj ? Dok nije kasno. Da spasiš nas.
AJ POD: Nas! Samo misliš na sebe. Nas! Ti jedino na sebe misliš. Biću na netu mesec dana, ako će to da spasi jedan život! Razumeš? Ništa ti ne razumeš.
JELICA: I, dobro, ko sad hoće da se ubije?
AJ POD: Pustinjska ruža.
JELICA: Zašto?
AJ POD: Zbog ljubavi! Eto zašto! Zbog onih emocija koje su tebi izvadili umesto krajnika, nastavnice građanskog vaspitanja. To su žene, koje izgaraju od ljubavi. Kao u francuskim filmovima. Strast, ljubomora, smrt! Nemaš ti pojma.
JELICA: Dobila sam otkaz. Još prošle nedelje, jer nemam dovoljan fond časova za građansko. Rasuli se građani.
AJ POD: To je zato što su svi hteli od diplomiranih studenata marksizma da prave nastavnice građanskog.
JELICA: Ne, nego zato što su građani vrsta u izumiranju. Ne radim od prošle nedelje, ali ti to nisi mogao da primetiš, jer si na netu. I mogu samo da se ubijem. Ja imam razlog da se ubijem. Nisam otišla da ispredajem tri časa, već sam otišla na pijacu, bolje da sam u crkvu otišla. I onda nisam pregledala pismene zadatke, već sam sređivala kuhinju i WC od tvoje povraćke izazvane kombinacijom piva i tableta, a tu mi ni molitva ne bi pomogla. Već sledećeg meseca nećemo imati od čega da živimo. O tome sam htela da razgovaramo. Da se pomolimo i da razgovaramo.
AJ POD (imitira je): I mogu samo da se ubijem! Nja-nja-nja. Ne drami, molim te. Ne treba nam ništa. Možemo da budemo na netu. Tako ćemo živeti. Virtuelno. Učlani se na neki forum, da vidiš kako će sve te gluposti iz stvarnog života odjednom postati insignifikantne. Ja sam i tako na bolovanju i šta mi fali?
JELICA: Ti si na bolovanju, a ja sam na birou. Mi uskoro nećemo imati da uplatimo internet. A onda će nam isključiti struju. Posle će nam zavrnuti vodu. To je deo stvarnog života od kojeg napajaš svoj vrituelni. Ako nisi primetio.
AJ POD: Pa, šta! A je l’ da se svi ubijemo sad, zato što si ti izgubila posao?! Hoćeš da ceo život stane samo zato što si ti izgubila posao!? Život čine i stvari koje su važnije od posla. Život je lep! Živi život dot kom! To ti govorim mesecima. Šta će ti posao, ako se ubiješ zato što ga nemaš?! I gladan sam. Uvek sam jako gladan od ovog Praxitena. Šta ćemo da jedemo?
JELICA: Virtuelne šnicle poslužene preko skajpa, sa čat prelivom od foruma. Pa se uloguj i jedi!
AJ POD: Ti stvarno nisi normalna. Ti si bolesna. S kim ja živim…
***
A, ovako izgleda njihova scena razrešenja posle neke peripetije 😉
1. Prizor kod Aj poda
(Aj pod ulazi u mračan stan. Jedino svetlo je svetlo od monitora. Nakon nekog vremena ugleda Jelicu kako sedi za kompjuterom.)
AJ POD: Šta je Jelice? Na internetu, ha? Dobro veče, ljubavi.
JELICA: Dobro veče, ljubavi. Ne volim te više.
AJ POD: Sereš.
JELICA: Ne serem.
AJ POD: Nemoj da sereš! Niko ne kaže tako dramatičnu stvar a da ne napravi scenu.
JELICA: Ostavljam tebi da praviš scenu. Ti imaš teatralni poremećaj kombinovan s nesanicom.
AJ POD: F 60.
JELICA: Eto, vidiš.
AJ POD: Daj, ne seri bre. I pusti me samo da se javim na forumu da sam stigao kući. Napisaću i da sam tebe zatekao za kompom. To će biti hit. Svi će moći da zamisle scenu. Hladna i odmerena nezaposlena nastavnica građanskog vaspitanja pobožno sedi ispred kompjutera, tako ću da napišem i to će imati odličan efekat na ostale članove.
JELICA: Slobodno napiši da te je nezaposlena nastavnica građanskog vaspitanja hladno napustila.
AJ POD: Daj, sereš! Mislim, to je baš dobro, to bi dobro odjeknulo na forumu, mogu to čak i da napišem, da pravimo malo frku. Dugo nisam bio u centru pažnje. Još od izbora za adminsitratora: deset za, jedan protiv. Štap u dupetu. A baš sam mislio da je okej čovek. Prasac najobičniji. E, ali nemoj da sereš.
JELICA: Vi ste stvarno svi bolesni.
AJ POD: Ma, daj! Kako si to zaključila? Dedukcijom ili sintezom?
JELICA: Čitanjem foruma.
AJ POD: Ma, daj! Nezaposlena nastavnica građanskog vaspitanja je našla vremena da čita forum. To znači da će sada naći razumevanja za svog muža koji ima F 60. I koji je unapređen.
JELICA: Videla sam.
AJ POD: Postao sam adminstrator foruma! Glavni sam.
JELICA: Čestitam.
AJ POD: Šrmkali smo terapiju.
JELICA: Fantastično.
AJ POD: Toliko sam se uradio da još samo mogu da legnem da spavam. Nemam snage ni da se ulogujem, onda možeš misliti. Svoje administratorske moći ću početi da praktikujem od sutra. Za početak, banovaću Praznu disketu, ona ti je koleginica iz suprotne smene. He-he-he.
JELICA: Ona je vaša veroučiteljica. Videla sam. Stvarno delujete kao sekta. Ona je stigla da se javi dok je ne banuješ. Zanimljivo štivo (čita): Neka nas dobri Bog primi iz ove tame u svoju svetlost… bla, bla, bla, život na zemlji je samo usputna stanica … bla, bla, bla, primi nas u svoje okrilje! Zbog ovoga vas treba sve strpati u zatvor. Sektaši.
AJ POD: Mi smo prijatelji. Nismo sekta. Samo ne znam kad je pre Disketa stigla kući. Svejedno, dobar je bio susret. Kao stari prijatelji. Iznašli smo sto načina za sigurno i efektno samoubistvo. Uskoro ćemo da otvorimo novi forum na Živi Život kom, zvaće se Živi Život kom sleš Die Hard, pa ćemo tamo da preusmeravamo sve one koji hoće da se ubiju, a ne znaju kako. Ovde neka ostanu svi oni koji hoće da žive, a ne znaju kako. Umri muški. Muški, razumeš me? Bez obzira na pol. Mislim da ste vi žene sposobne da se ubijete muški. Ja sam oduvek bio za ravnopravnost polova i to sad dokazujem i na delu.
JELICA: Živi život sleš Umri muški? Fantastično. Oduševljena sam. A ti ćeš da umreš od gladi, što se mene tiče. Tehniku izaberi sam. (skida burmu i stavlja je na monitor računara). Drago mi je da si konačno avanzovao u životu. Pa makar i izmišljenom. A sad molim te obrati pažnju na ovo što ti se upravo dogodilo u stvarnom životu: Laku noć ljubavi, ne volim te više. (odlazi)
(Aj pod zuri u burmu. Uzme je polako, zagleda je kao da prvi put vidi nešto takvog oblika, odmakne je od sebe kao da gleda kroz taj obruč, dramatično i tužno, a onda pokuša da pljune kroz nju, i opet i opet, i opet. )
AJ POD: Pazi kad ne mogu da verujem! Koliko je ona samo teatralna! Nećeš mi to oduzeti. Moju titulu. Moju moć. Htela si da mi pokvariš veselje jednim odlaskom? Običnim napuštanjem!? Šta sam ja preživeo na forumu, pa ovo je ništa! (opet uzme burmu i odmakne je od sebe) Ako mi sad uspe da pljunem kroz burmu, vratiće se. (pljucka još neko vreme)
Copyright © Tatjana Vehovec, sva prava pridržana
31 Comments
Volela bih prochitati chitavu dramu, mislim da je nachin posmatranja, i elementi drame, ok, ali dijalog…’ajd poshalji ostatak.
Šta ti je s dijalogom “ali”? Poslaću ti, svakako, nemoj da brineš, čak i ako definišeš “ali” 😀
Meni je ovo samo monstruozno. I tačno. Preterano tačno i moguće. A literatura. Meni su dijalozi više nego ok.
?
Surova realnost 😀
# Buka, glumci kažu da su dijalozi ok i da su likovi jasni, da postoji sukob, bla-bla. Mene samo brine Frajtagova teorema 🙂
# Spes, srećom, pa sam svesna. Inače, blog nije ništa bolji. Samo je malo komotniji. Napravila sam na jednom mestu i malo poređenje, ali verujem da bi svaki reditelj te opaske izbacio. Za te nijanse bi moralo 90% Srbije da bude na netu. A to nije slučaj 😛
Poslacu mail chim stignem na duze do kompa, u frci sam zbog ovogodishnjeg vishe nego uzasnog Exita!
p.s. Kraci dijalozi
He-he, Karver, pa nije to chat-room, već drama 😀
Da osobno ne poznam ljude čiji su se brakovi zaista raspali zbpg forumašenja, ovo bi mi bilo zabavno. Ovako čitam kao dobar horror, bez krvi, ali s puno duhovnih leševa… 😈
hoće li drama biti objavljena?
# Studena, na žalost, da. To postoji. Na jednom mestu je bilo potrebno da objašnjavam da to sve može da bude brutalnije od onoga što sam napisala. Nevini su ti ljudi u svom neznanju 😛 Međutim, literatura, čak i kada je brutalna, mora da zadrži neku estetku kategoriju. zbog toga sam se daleko odmakla od onoga što zaista postoji.
Ne, neće biti objavljena. Ovde se drame ne objavljuju. Tek u retkim prilikama, u specijalizovanim časopisima. Drame treba da se igraju. Potrudiću su malo oko nje. valja to i prevesti na neke jezike.
Čitao sam dosta postova na ovu temu. Neki su bili zaista izvrsni.
Ali ovakvu varijantu nikada. Nije ova drama (njen isječak) dobra zato što prvi put čitam nešto ovakvo, nego je dobra zato što je dobra. A crna je toliko da je precrna 🙂
Sviđa mi se – tematika, pristup, stil.
Bilo bi mi drago čuti da je drama doista i zaigrala 🙂
Znam da blog nije bolji. Kao jedan od “razloga” za raspad mog braka naveden je blog. A ja sam daleko od zavisnosti kakva je u drami opisana.
# sklblz, odlučila sam da vam pokažem jedan baš benigni deo. Ne znam zašto sam se opredelila baš za taj, umereni isečak… Postoje duhovitiji i postoje crnji. Ali ovo je, nekako, zlatna sredina dve krajnosti u komadu. Hvala na komplimentu 😛
#MM, najviše mi laska što ti se sviđa stil. Valjda će negde i biti igrana. Nisam sigurna da sam videla ili čula da postoji slična tema u domaćoj drami. nemam ni nekog utemeljenog razloga da bih mogla negde da je prodam. ali ću je svima javiti 😛
# spes, primetila sam, već si negde pisala kakvu “krivicu” si ponela. Blog se razlikuje od foruma, ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da si ipak sam sa sobom – od tebe sve kreće i kod tebe se završava. Međutim, ta socijalizacija koja nastaje među ljudima na forumima, velika je pošast. Ko ne ume da odmeri, naravno.
A poznato je da postoji takva zavisnost. Čak sam pročitala da postoji i SMS zavisnost. Ta mi je izmamila osmeh. Odmah sam pomislila na nekoliko ljudi kojima ću da kažem da su SMS ovisnici 🙂
Tema realna. Dijalozi odlični. Dodala bih ja tu scene (prostor, vreme, sasušeno cveće, njegove kvrgave noge, njenu neofarbanu kosu :)), iako ovako nesmešteno ni u vreme ni u prostor (samo jedan svetleći računar), dobija ono dobro u umetničkom delu. Bezvremenu konotaciju.
Ali, ne mogu niš reći dok ne pročitam sve. Ili dok se ne dramatizuje i režira.
ps. ma ona njego ženo samo ostavlja. bez da mu javi bilo šta :))
Nickovi su naravno specijalan hit! Ako ne spasimo Pustinjsku ružu, otišli smo stvarno u k….
Evo meni sad mašta radi. Jel se sećaš onog spota Idola “niko kao ja” ? U onom minimalnom belom prostoru, minimalno elemenata. E tako zamišljam igranje ovog. Sa oduzetim relanim parametrima računara, mislim da bi bio velik kao onaj veliki sto iz spota, mali ljud koji sedi ispred. A na njemu pustinjska ruža :))
I jbg, smejem se 🙂
msssim, odakle mi Idoli?????!!!
Šarlo Akrobata, glavom i bradom.
Odabrala si bas interesantnu temu, koja i kod nas definitivno postaje sve aktuelnija.
U Torontu se ogroman broj brakova i veza raspao zbog Serbiancafea, doduse cesto bez mnogo reci. Neverovatno je to koliko se covek vremenom identifikuje sa svojim online nadimkom, pa mu postaje vaznije sta se dogadja nadimku nego njemu samom u stvarnom zivotu.Prazna scena bi bila hit, zaista, jer sve sto vredi nalazi se u ekranu.
Sviđa. Ozbiljna tema. Realno je horror, ali dok čitam meni je ipak smešno, presmešno. Veliki komplimenti za izuzetno poznavanje materije. Forume ne poznajem, ali dosta od izgovorenog u dijalozima sam mogao da čujem i po blogovima.
# etotako, nisam predvidela ništa posebno na sceni. Upravo zato što nema zapravo ništa izvan ekrana.
Ovo dvoje su tek jedan par u galeriji od još 4 para koji u jednom danu doživljavaju krah svojih stvarnih života.
# Sasha, evo i ti pominješ da to ide bez reči. Nisam imala pojma. Ovaj par mi je baš najpričljiviji 🙂 ok, licencia poetika 🙂
# stepsky, nije to preterano dobro poznavanje teme 😛 (osim što sam ja uz sve i informatički analfabeta), to je više preterana osetljivost na svet oko sebe. Našpanovanost. Ima iskusnijih od mene, ali su možda jače oguglali oguglali.
Da, to je stvar interpretacije,a sto se nase publike tice mislim da jos uvek nema dovoljno licnog materijala da se identifikuje tako da je mozda i potrebno biti razgovorljiviji a takodje u kontekstu (koji mi ne znamo) to moze da ima izvesnu funkciju. U stvarnosti to tece otprilike tako da je stvarna osoba pored tebe u ogromnoj meri iskljucena iz tokova ukoliko i ona nije deo tog sveta, a kad se uzivo sretnu ljudi sa chata ili foruma, o dogadjajima i likovima se raspravlja otprilike kao sto su tetke i bakice kod nas raspravljale o Kasandri i kako je otisla u zatvor. Sa takvim ubedjenjem kao da se govori o egzaktnoj nauci. Dinamika malih internet grupa je neverovatna, ponekad mnogo intenzivnija od odnosa u stvarnom zivotu.
Hocemo ceo tekst! Hocemo ceo tekst! Hocemo ceo tekst!
Za vreme protesta ’96. sam se navukla na irc, ali to je potrajalo samo nekoliko meseci, jer sam se selila. Sve se desavalo na jednom mestu (necu da kazem gde, garant ovde ima jos koji su tamo visili 🙂 ) odakle nas je najvise ircalo, mada je bilo i onih zajebanih, sto su imali internet konekciju kod kuce. I tako, secam se, sedim pored najbolje drugarice, ona za jednim terminalom, ja za drugim, i pitam je kucajuci “kad cemo kuci” ili tako nesto. Onda smo prestale da idemo kuci, pa smo ircale sa drugim ljudima koji sede u istoj sobi, pa smo onda u neko doba odlazili na “irc klupicu” da se sastanemo sa ostalima s kojima smo upravo chatovali, na pivu. Samo, tada smo bili jako, jako mladi i to nije izgledalo tako strasno. A onda sam imala srecu da se odvojim od svega toga na neko vreme i da sagledam i sebe i druge i razloge zasto smo radili sta smo radili. Kad sam provalila da sam pocela da se navlacim na blog, ozbiljno sam se zabrinula, ali blog je ipak za nijansu drugaciji i lakse se kontrolise.
# Sophia, irc? Šta je to? Uopšte nisam upoznata sa tim slengom. Hajde, pojasni, ovde pretendujem na znalca 😛
Internet Relay Chat 🙂 To je preteca kasnijih chatova kao sto je Serbiancafe i ICQ.
Oh!
Moguli li, mogu li ja ??? 🙂
To ti je preteca ICQ 🙂 Ustvari chat. Kako rece Sophija bilo je davno pa se ne mogu sjetiti detalja, osim da sam bila navucena 😉
Isla sam u skolu (medjunarodnu, jednogodisnju) Bilo nas je 25 u ucionici, svi smo imali racunare, nismo pratili nastavu vec ircali 😉 Ja sam to zvala mirc, ne znam zasto.
I mi smo se na taj nacin dogovarali kada cemo od profesora traziti pauzu, gdje cemo na rucak, kuda navece, mada bismo, da smo ikako mogli, najradije ostali pored racunara.
Evo i jednog zgodnog detalja, znate one blizance, Mambodzambosrbijano 🙂 E pa moje dvije skolske drugarice su se sa njima dopisivale.Oni su tada zivjeli vani, naravno da ne propustim priliku da ih zezam zbog toga,njima su se predstavljali kao ljudi koji sviraju klasicni repertoar 🙂 Mozda tada i jesu.
Nakon irca dosao je chat na serbiancafeu.
Ali sve su to male mace za forum…
Vidim da je Sophia odgovorila dok sam ja pisala i bas mi je drago da sam pogodila 🙂
Kristina, OH!
Kristina 🙂 🙂
Razlika izmedju mirca i irca je, cini mi se, ta sto je irc koriscen na unixu i na terminalima koje sam ja tada imala pri ruci, a mirc je bio za naprednije, ove sa PC-jevima i windows platformama 🙂 Ali osim sto je mirc laksi i lepsi za koriscenje, princip je isti. Forume sam nekako zaobisla i mnogo mi je drago.
Jao Tanja moram da ostavim link ovde, umrla sam od smeha kad sam videla, odmah sam se setila tvoje drame:
http://www.mycity.co.yu/Blog/Poludeo-svet.html
Na to sam sad naisla na agregatu Planeta Srbija. Tekst pocinje sa : “Od kako sam ustao trcim po forumu i gasim vatru. Bre ljudi sta je sa vama? ”
:)))