Q: Na koji način se obračunava carinska tarifa i ostale carinske dažbine? Kako paket određene vrednosti može nakon carinskih dažbina i DHL-ove usluge da košta tačno duplo više?
A: Pozovi DHL radi sporosti i skupoće.
U subotu je sve delovalo u redu. Pošiljka poslata DHL-om iz Zagreba u petak uveče, već je stigla u Beograd, ali je potrebno da pozovem u ponedeljak ujutru da je preuzmem.
Službenica iz Novog Sada u subotu nije nagovestila bilo kakav problem: unutra je roba u vrednosti toliko i toliko evra, čita mi. Možda će morati da se carini, pretpostavlja; ako carinik sadržaj paketa “vidi” kao kozmetiku, moraću da platim carinu; ako je, pak, “ugleda” kao lekove, moraću da podnesem valjanu dokumentaciju, kopiju lične karte i to je to.
Ma, joj, naravno. Dočekaću ponedeljak.
Ponedeljak, 8:30 am
Pa onako, bez kafe, na suvo pozovem DHL i dobijem Ilinku. – Pošiljka još nije stigla u Novi Sad. U Beogradu je. Zovite za dva do tri sata.
Ok. Ma, joj, sačekaću još koji satić. Previđam da niko mene ne zove, iako je to DHL, johoj!
11:15 am
Dobar dan, zovem zbog bla-bla-bla. – Pošiljka je u Bg. – Znam to, kažem joj, još od subote. – Pa, lepo, kaže ona. – Nije samo lepo, nego šta sad treba da radim? – Sačekajte. Muzika. – Zovite Bg, carinsko odeljenje DHL. – Ok.
Da JA ZOVEM! Ponovo previđam svu nenormalnost situacije. Ali, ipak.
Beograd, carinsko odeljenje DHL. 11:30 am
Nataša: – Jeste, roba treba da se carini. – Ok, kažem, znam to od subote. Šta da radim? – Sačekajte. (DHL ima uvek različitu muziku na čekanju, tako da je to olakšavajuća okolnost. Ali, samo to.) – Vaš predmet je kod Vladimira. Zovite ga za pola sata.
Ibid, 12:00 am
Ok. Zvoni telefon. – Molim vas Vladimira. – Ko ga traži? – Tatjana Vehovec. – A ko ste vi? – Broj pošiljke taj i taj. – Sačekajte. Muzika. Tri minuta. – Vladimir priča na drugoj vezi, a ima još jednu na čekanju. Zovite za deset minuta. – Neka on zove mene. – A vi ste? – Ponovim broj pošiljke.
Ibid, 1:10 pm
Dobar dan, molim vas Vladimira (ako neće Vladmir brdu, hoće brdo Vladimiru i te fore. Normalno, zovem ja). – A vi ste? – Ta i ta. – A u vezi čega. – U vezi sa čim, ispravljam je. – Svejedno, kaže ona. Momenat. – Kubanska narodna muzika jedno dva minuta.
– Vlada je! – Ovde broj pošiljke taj i taj. – Predmet je kod mene. – Znam! šta treba da uradim da ga preuzmem. – Mora da se carini. – Zašto? – Po zakonu. – Šta da radim? – A vi ne znate kako se carini???? – Ne znam. – A hoćete da vam mi carinimo? (pita s gđenjem, ili mi se samo učinilo.) – A šta mi je alternativa? – Da nađete špeditera. – God! Neću da tražim špeditera.
A onda sledi sve kao ovde: Nekoliko puta me pita šta je unutra, iako je službenica u subotu tačno videla šta je unutra. Ne razume kakav češalj, ja kažem električni, on pita elektronični, ja kažem da pojma nemam ali on mora da zna čemu služi, ja kažem za skidanje i ubijanje gnjida iz kose.
Sačekajte. Muzika, brat-bratu pet minuta.
Da li su to sva četiri aparata? Nisu aparati, ostala tri predmeta su razne emulzije i šamponi za suzbijanje vaški. To će morati na sanitarnu ekspertizu! Ili je rekao proveru, ne znam, ali meni se zamutilo u glavi. Gospode, koliko će to da traje? Tri četiri dana ekspertiza, ili provera štatijaznam, a onda izračunavanje i sastavljanje carinskog lista, a onda moja uplata, a onda tri-četiri dana da carina vidi uplatu.
Ma, nemoj me zajebavati! Tri-četiri dana da carini VIDI uplatu!!! Pa nismo u XIX veku, pa da treba tričetiri dana da neko vidi uplatu koju može da vidi elektronski na prvom sledećem kliringu. I kakav sanitarni pregled, čoveče, tri šampona na kojima se vidi da su za suzbijanje vašljivosti!?
Sačekajte. Muzika.
Ne mora sanitarni pregled zato što je primalac fizičko lice! Olakšanje.
Ali mora sve ostalo.
Ja vama pošaljem formular mailom, vi meni vratite popunjen formular mailom. Onda sačekamo da carina izračuna koliko košta, pa ja vama pošaljem upit da vidimo da li pristajete da platite troškove carine. Ako slučajno pristanete, onda se ulazi u proceduru carinjenja, ali tek kada platite. Carina će videti uplatu za tri – četiri dana. Tada će DHL iz Beograda, poslati pošiljku DHL-u iz Novog Sada i vi možete da preuzmete paket.
16:16 pm
You’ve got a mail. Dva formulara. Zovem Vladimira, jer u mailu piše da mi “za sva pitanja stoji na usluzi”. Pitam šta je oznaka AWT i šta znači “broj koleta”. On mi kaže, bez emocija i bez živaca, “pa napisao sam vam da vam za sva pitanja stojim na usluzi”.
Ćutim, a u vazduhu neizgovoreno pitanje: jesam li ja vas pitala da li mi stojite na usluzi, ili šta je AWT i broj koleta?
Ćutimo oboje, a ja mrzim da me neko podučava za uslugu koju ću platiti. Želim samo svoj paketić za borbu protiv nametnika i ne želim poduku, ne želim da telefoniram, ne želim da idem za Beograd, ne želim ništa što je nekomforno, ako već pričamo i plaćamo DHL.
Konačno, saznajem, za desetak dana preko DHL-a, dobiću svoj paketić čija je vrednost 72,63 Eur, za tričavih 5.559, 00 din.
Samo mali suma sumarum:
Paket košta: 72.63 eur
Usluga špedicije, primaoca košta: 2.360 din (30 eur)
Carina staje: 3.199 din (40 eur), elem, preko 50% od vrednosti “uvezene” robe!
Sve zajedno: isto koliko pošiljka koja je za mene gratis, a za mog pošiljaoca isto toliko koliko i nameti, dažbine i zajebancije sa DHL.
Rezime:
- Niko me nikada nije zvanično obavestio da postoji pošiljka za mene.
- Da bih bilo šta saznala, morala sam da pričam sa svim službenicima, od Novog Sada, do Beograda.
- Niko mi se nije odjavio na poziv i poruku, i sve što znam, postoji kao neko polovično saznanje od danas, u 13:10, na osnovu mog poziva i tf imulsa koji vrede jedan sat međugradskog razgovora.
Da li neko razume?
Može li neko da objasni?
Kako to da carina na robu koja služi za ličnu upotrebu, i to medicinsku, preko DHL-a naraste na preko 50% od vrednosti robe?
Ovde, izvod iz Carinskog zakona Republike Srbije (carinski-zakon-rs.doc) (formular koji je trebalo da potpišem DHL-u poziva se na Član 191-195)
2. OSLOBOĐENjE FIZIČKIH LICA OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA
Član 192.
Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina:
1) putnici koji dolaze iz inostranstva – na predmete koji služe njihovim ličnim potrebama za vreme putovanja (lični prtljag), nezavisno od toga da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaru;
2) domaći putnici, pored predmeta ličnog prtljaga – na predmete koje unose iz inostranstva, ako nisu namenjeni preprodaji;
3) strani državljani koji su dobili državljanstvo i strani državljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u Srbiji – na predmete za svoje domaćinstvo, osim na putnička motorna vozila;
4) domaći i strani državljani – na predmete koje prime iz inostranstva u pošiljkama;
5) domaći i strani državljani – na lekove za ličnu upotrebu koje primaju iz inostranstva u pošiljkama;
6) domaći državljani i stalno nastanjeni strani državljani – na predmete nasleđene u inostranstvu;
7) domaći državljani, stalno nastanjeni strani državljani, preduzeća, zajednice i druge organizacije – na odlikovanja, medalje, sportske trofeje, i druge predmete koje dobijaju u inostranstvu na takmičenjima, izložbama i priredbama od međunarodnog značaja;
8 ) naučnici, književnici i umetnici – na sopstvena dela koja unose iz inostranstva;
9) domaći državljani koji žive u pograničnom pojasu – na proizvode zemljoradnje, stočarstva, ribarstva, pčelarstva i šumarstva dobijene sa svojih imanja koja se nalaze u pograničnom pojasu susedne države, kao i na priplod i ostale proizvode dobijene od stoke koja se zbog poljskih radova, ispaša ili zimovanja nalazi na tim imanjima;
10) vozači motornih vozila- na gorivo i mazivo u rezervoarima koji su fabrički ugrađeni u motorno vozilo;
11) invalidi- na ortopedska i druga pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih telesnih organa i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje tih pomagala, osim na putničke automobile, koje unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;
12) invalidi I i II kategorije, kao i lica čiji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu I i II kategorije, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za određenu delatnost – na opremu za vršenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Srbiji;
13) organizacije lica sa posebnim potrebama (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidni, distrofičari, paraplegičari, oboleli od neuromišićnih bolesti i dr.), odnosno članovi tih organizacija – na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme koji se ne proizvode u Srbiji;
14) građani na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje te opreme, za ličnu upotrebu, koji se ne proizvode u Srbiji.
- U Srbji postoji samo jedno sredstvo za suzbijanje vašljivosti, Poljoprivrednog insituta u Subotici, koja nije zabranjeno (još) u EU .
- Zemlje u okruženju imaju u ponudi čitav niz uvoznih sredstava koje će borbu protiv ovih nametnika učiniti učinkovitijom i dostojanstvenom.
- Moja prijateljica iz Zagreba je samo htela da mi pomogne na najbrži mogući način.
- Jako sam besna.
UPD, linkovi via Dejan Vesić i njegovo iskustvo:
- Srbija – država koja pljačka sopstvene građane
- Srbija izgradila branu na Amazonu
- Online blokada Srbije sa svetom
- DevProTalk
52 Comments
Zakljucujem da je u ovom delu sveta jos uvek bolje slati robu tako sto se vozacu autobusa da roba i neka parica. Hm..Pitam se, da li taj DHL ima konkurenciju ovde?
Oh, pa ti si još sjajno prošla.
Imaš čak mogućnost plaćanja “ležarine”. Zauzimanje toliko i toliko kubnih centimetara tu i tu, staje x još dva. Pa puta dana. Pa dođe na neki enti. Nije mi jasno samo kako kod njih vazduh skuplji!
Onda te upute na čiku koji “nadgleda” ležarinu. Da ne kažem čika čuvar. Koji naravno ne zna ništa. Pa te ponekad prebace, na šefa ispostave carine.
Toliko puta ponoviš koliko se zoveš, da na kraju to prestane išta i tebi da znači.
Svu ti muku razumem.
I to baš oko lekova!
Ni slučajno ne naručiti “stručnije” knjige sestri, sa nekim formulama, koje samo što nisu bile za “spravljanje atomske bombe”, pa se tu, pored čika žutih, umešaju i čika plavi!!!
Da vidiš sranja.
Ma j…im….m….nesposobnu!
(sorry za psovanje)
Covece ja bih odlepila. Znam dobro za muke sa carinama iz doba kad sam i sama slala lekove, mnogo ozbiljne lekove. Oni to odokativno, jebe se njima sto neko umire ili ima problem. Jednom se carini, jednom ne, jednom stigne za nedelju drugi put za mesec treci put ne stigne uopste. POtpuno te razumem i saosecam. Posalji hejt mejl u DHL Express headquarters i reci im da su te uspesno preobratili u buduceg Fedex korisnika. Za carinu smo krivi mi, ali za neprofesionalnost iskljucivo oni. Sto zaposljavaju nesposbne Ilinke, Natase i Vladimire koji ne umeju da se ponasaju kao da rade za svetsku firmu? I ko je njima svima sef? Jesi trazila da pricas sa njim? Da ih napenalis malo. Kad mi se ( retko) desi ovakva svinjarija u najgorem mogucem trenutku, ja posaljem mejl na sve adrese koje pronadjem, sva predstavnistva, ma sve zemlje, nebitno… Neko negde odreaguje, prosledi, cuje se za blam, i onda nude besplatno ovo i ono i sto izvinjenja, odjednom sve moze na brzinu. Ne znam dal’ imas zivaca za to, ali ja nesto uvek mislim, neko mora da bude nariban pa ce makar narednih deset dana posteno da radi.
Jbg, da probam ja da posaljem odavde, mozda pre stigne?
E, ali zato se DHL reklamira po SVIM televizijama van Sorabije. Zato što je ovde adaptiran “domaći” sistem koji (za njih) očigledno funkcioniše.
Reklama bato!
# La Lara, i meni je to palo na pamet. Kakve si mi budle, makar mi, koji ne naručujemo svako malo nešto preko eBaya ili tome slično. autobus bato, platiš vozaču 10 Eur i eto.
# etotako, ženo, pa nije mi pala na pamet ležarina! a oni mi na moje intervencije ukradu jedan ili možda tri dana!
# Sasha, već sam juče pisala, na kraju njihovog radnog dana jer, videla si, meni su formulari stigli na kraju radnog dana, sa cenom carine koju sam čekala da bude izračunata posle 17:00, iako smo o tome razgovarali oko 13:00.
POzabaviću se još malo danas s tim, jer sam već poslala mail da vidim kako to da ja njih zovem, a ne oni mene i kako to da nisam dobila nikakvo obaveštenje.
# Gorane, to je čudo jedno kako svi adaptiraju sistem za nas, od DHL-a, do stranih banaka i osiguravajućih društava.
Inače, da! Carina to ne “vidi” kao lekove. Inače bih sve završila sa nalazom lekara da sam vašljiva i da sam alergična na domaće suzbijače vaški i da su mi preporučena neka druga sredstva kojih nema u Srbiji.
Pregledala sam carinske tarife, pregledala sam procedure za skraćeni carinskih postupak, za kompletan carinski postupak, i nikako ne mogu da dođem do cifre 3.199,00 din.
Možda ću probati da se izborim s tim, samo da vidim još jednu bizarnosti ZAŠTO SE TO CARINI U BEOGRADU, A NE U NOVOM SADU, gde je odrednica pošiljke i gde bih mogla da nađem špeditera ili lično odnesem kopiju uplatnice da ne prođe tri-četiri dana da je “vide” na izvodu. DA je vide na izvodu!!!!
Čudo je to jedno s tim adaptiranim sustavima – na kraju se svi vade da je sve radi neuređenih i kompliciranih lokalnih zakona. Ponešto istine ima u tome, no ipak …
WesternUnion. Srećom smo ih izbjegli pri slanju neke lovice za Srbiju i Makedoniju, banke su također redom sve komatozne, informacije uvijek kontradiktorne i kada misliš da si konačno nešto doznao i da se nazire rješenje – tek si tada od njega još par milja dalje.
Izlaz iz situacije? Majka moja to riješila glumljenjem histerije, njena sestra u Makedoniji rušenjem u nesvijest na šalteru banke, a nećak u Beogradu prijetnjom da ima liječničku potvrdu da je lud i da će ih sve poubijati. Pristojno su se svi natezali 2 mjeseca, a kad su svi “prolupali”, odjednom je sve bilo na mjestu.
Pokušaj i ti 🙂
😛 Ja sam i bez toga prolupala. A i sve mi je u Beogradu, ne mogu sad da idem tamo i padam u nesvest. A ovde u Novom Sadu to nema smisla. 😀
Ubuduće, kada budem čula DHL, odmah ću da povraćam, a carinu ću da izbegavam korišćenjem autobusa i razumnih šofera koji su uvek spremni da prenesu paketić za 10 evra.
Не, не, тих 3.199 динара си платила… шпедитерске услуге DHL-у. Добро, можда је 199 динара отишло држави.
Када је све стизало преко поште (мислим да FedEx сарађује директно са нашом поштом, тј. са PostExpress услугом) све је било у реду — чак и лаптоп добијем на кућну адресу ако поштару платим трошкове царине и ПДВ-а (никакве услуге царињења, шпедитера или лежарине).
Ne, ne, Danilo, 3.199 dinara su carinske dažbine, a DHL košta 2.360 dinara.
od prvog iznosa, 1.130 je valjda nešto što je administrativna taksa, koja je fiksna, a ostalo je carinska tarifa, + PDV.
Zanimljivo je da u vrednost paketa ulazi i vrednost poštarine :))) koja je već plaćena prilikom slanja. Taj podatak me posebno zabavlja.
Inače, insituticija špeditera za fizička lica je najveća zavrzlama od svih. To je jedan od najsvetlijih primera koliko nas država samo maltretira.
Zavera protiv kulture i generalno, protiv otvaranja ove naše nesrećne zemlje sasvim lepo radi:
http://www.vesic.org/blog/svakodnevnica/amazon-ups-srbija-ja/
Doduše, nije DHL, nego UPS, ali priča ništa bolja nije…
Nešto je trulo u državi Danskoj. Ček, vremena se promenila od Šekspirovog doba. Srbija? Poznavah je Horacio, bila je smešna. Više je nema…
# Dejane,
Da, evo, videla sam i apdejtovala ovaj tekst sa tvojim linkovima.
Potpuno sam smetnula s uma sve to, iako sam o svemu čitala ranije. Jednostavno, nisam bila u prilici da lično primam pošiljke iz inostranstva, jedino preko firme i tu zaista nikada nema pravila. Sve zavisi kako ti je carinik ustao i da li se svađao sa ženom ili šefom. Onda knjiga na koju se ne plaća carina, a posebno ne ako služi kao reklamni materijal, postani predmet carinjenja. Sledeći put opet stigne običnom poštom, i tako u krug…
# Ma, Walker, nije samo Šekspir malo dete za nas, već su i Nušić i Sterija smešni dečaci.
Kada je već MasterMind spomenuo WesternUnion, eto i oni imaju ovde svoj (polu)sistem. Možeš da primaš novac u Sorabiji, ali avaj ne možeš da šalješ nigde preko.
Jesam li ja lud ili šta!? Mislim, ne možemo nikakvo online plaćanje da obavljamo. WesternUnion, Paypal i ostalo… ili naš sistem to ne dozvoljava ili Sorabije nema u spisku. Stoga me ne uopšte ne iznenađuje ovakvo ponašanje DHL-a.
Tatjana, ja sam svojevremeno hteo nešto preko DHL-a da donesem iz Rusije, ali ništa. Digao sam ruke vrlo brzo, malo se informišući na Dejanovom blogu (http://www.vesic.org/blog/svakodnevnica/amazon-ups-srbija-ja/) o tome koliko su i oni lopovi a o našoj carini da i ne pričam…
Ne razumem? A šta bi svi vi? DA ne plaćate carinu? A kako mislite da vam bude bolje ako ne plaćate svoje zakonom propisane obaveze?
# Gorane, MasterMind je žena, i to kakva!
Nego, znam to za Western Union, već dugo, nekako sam to prihvatila, normalno, kao neka magarica. Potpuno sam zaboravila da se jedim i oko toga, iako sam svojevremeno prihvatila objašnjenje da taj sistem da ne može da se šalje iz Srbijeu, ide u sklopu mere u borbi protiv pranja novca.
kao da se novac pere preko Western Uniona…
# Marko, mi bi samo uslove koji te ne prave na majmuna. Uslove, na primer, da se osećaš dostojanstveno a ne kao budala. Uslove koji su transparentni i zakone u kojima ne piše “može” nego “jeste”.
@Татјана: извињавам се на грешци, навикао сам да просто плаћам већи део DHL-у, а мањи за царину.
Е Марко, Novell ми је редовно слао нова издања SUSE-а пошто сам пре пар година нешто сарађивао са њима. Да, бесплатно их шаљу, али декларишу вредност од 20 евра. И онда ми из DHL-а траже да платим њихове услуге пар хиљада динара и кажу да је то због царињења. А ја питам какво царињење, извучем број телефона царине, позовем, и они ме обавесте да је то пар стотина динара за царински преглед, а да се софтвер не царини. Онда из DHL-а инсистирају да се царини медиј и оно упутство што је дошло у кутији, ал’ ја одбијам.
Царина је дажбина на куповину у иностранству, тј. на трошење новца у страним државама (зато има смисла укључити и трошак поштарине). Када не потрошим паре у иностранству, нећу да плаћам дажбину држави зато што ми неко нешто шаље као захвалност.
А када их потрошим, драге воље платим царину и све што уз то иде (као у примеру лаптопа на који су ме царина и ПДВ изашли око 350 евра), али нећу да плаћам и намет за „шпедитерске услуге“ DHL-у, или непостојећу царину. Сад сам управо и у процесу замене „прослеђивачке адресе“ у САД на неку која не користи DHL, тј. нуди и FedEx и USPS као опције.
А о томе ћу известити када будем имао практичног искуства.
Uf, čim Tatjana citira članove Zakona postajem opsesivno kompulsivan, žudim da podignem dva-tri prsta i da se javim za reč.
Elem, ovo što je podebljano u citatu Zakona koji reguliše oslobađanje od carine građana Srbije (preciznije SCG i isključivši zdravstvena sredstva) odnosi se na robu široke potrošnje vrednosti do 20 evra! Ograničenje od 20 Evra uvedeno je (čini mi se sredinom 2006. godine) zarad sprečavanja prometa roba putem kataloške prodaje (Neckermann i Quelle) ali je ostalo i nakon što je nad obe firme pokrenut postupak likvidacije i nakon što su konačno obrisane iz registra pre par dana.
Što se tiče lekova i pomoćnih lekovitih sredstava (u šta spada i sadržaj Tatjanine pošiljke) njihov uvoz je slobodan ali prethodno je potrebno pribaviti dozvolu, odnosno odobrenje Agencije za lekove i medicinska sredstva (Odluka o određivanju robe za čiji su izvoz, uvoz odnosno stavljanje u promet propisani posebni uslovi, Sl. glasnik RS 101/05) a na uvezenu robu se plaća carina po stopama koje se mogu naći na sajtu carine (http://www.fcs.yu) i PDV (8%). Sudeći pak prema Odluci o bližim uslovima za izvoz, odnosno uvoz robe i usluga bez naplate, odnosno plaćanja (Sl. glasnik RS 109/2005) Vlade Srbije domaća (fizička) lica oslobođena su plaćanja carine u slučaju “izvoza, odnosno uvoza u humanitarne, naučnoprosvetne, kulturne, zdravstvene, ekološke, socijalne, sportske, verske i druge nekomercijalne svrhe, kao i po osnovu nasledstva, odnosno ugovora o poklonu” (stav 4 odluke) uz “podnošenje nadležnoj carinarnici dokaza (ugovora i drugo) da se izvoz, odnosno uvoz robe i usluga vrši iz razloga predviđenih u tački 1. ove odluke”. Praktično to znači da bi Tatjana uz podnošenje dokaza – nalaza lekara o prisustvu “bubica” – trebalo da bude oslobođena plaćanja carine na uveženu robu.
Meni se čini da se ovde radi o klasičnoj prevari jer sumnjam da ni DHL ni Carina ne poznaju svoj posao. Naime, DHL, UPS FedEx i ostali podležu carinskom pregledu po hitnom postupku a u skladu sa Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga (Sl. glasnik RS 106/2005 član 201-205) i u obavezi su da primaoca pošiljke pozovu da dostavi potrebnu dokumentaciju za oslobađanje od carine a ukoliko isti to nije u mogućnosti Carina u skladu sa pomenutom uredbom u obavezi je da na spornu pošiljku primeni jedinstvenu carinsku stopu od (samo) 10% vrednosti pošiljke (troškovi prevoza pošiljke se ne računaju!) jer je ista navedena u članu 34. stav 3. Carinskog Zakona! Ovde je očigledno da Carina i dostavljači ekspresnih pošiljki rade u “dogovoru” – vi nama carinu mi Vama špediterske troškove – posebno u slučajevima kada naiđu na “mekan otpor” i žrtvu koja niti zna niti je u obavezi da u sitna crevca poznaje Zakone, Uredbe i Odluke Vlade države u kojoj živi. Rešenje ?!? Imajući u vidu da je Tatjana “nasela” na priču službenika DHL-a ostaje samo ono što je predložila Sasha – piši – kukaj, pljuj, preti a što se carine od 50% tiče možeš jedino da izjaviš prigovor Carini uz obaveznu taksu od (ako se ne varam) 600 dinara.
* Sve pomenute odluke, uredbe i Zakone možete naći ili na sajtu carine (http://www.fcs.yu) ili na sajtu Ministarstva finansija (http://www.mfin.sr.gov.yu/).
Vidi, Veličkoviću, ti da se sada, po ovoj stvari nisi javio, ja bih pomisila da više nismo dobri 😛 Srećom, digao si dva prsta. Ubuduće nijednu pravnu stvar neću da citiram, dok se ne kosultujem s tobom. Uzgred, jako nerviram muža sa svojim istraživanjem i površnim prepoznavanjem slova po tekstovima zakona.
Jeste, pisala sam i pismeno protestovala. Ja trpim veliku (ličnu i zdravstvenu, kakogod) štetu zbog njihove neažurnosti. Za cenu sam tražila specifikaciju. s obzirom da je u pitanju lekovito sredstvo, i uputstvo.
I, ništa.
Potom sam poslala mail da ću odmah da izvestim njihov headquarters o lokalnoj poslovnoj politici, i trenutno čekam odgovor, jer mi se na ovaj preteći mail javila osoba čiji opis radnog mesta je Customer Care Complaints and Claims Advisor. Obećala je da će istražiti slučaj i da će me obavestiti do kraja današnjeg radnog dana, pomenuvši vreme 16:00.
Još ništa nije stiglo. Sada pišem na gore.
Jep, iz Srbije se lova ne može slati pod krinkom zaštite od kriminala. Iz Hrvatske može, ali postoje preluda ograničenja iznosa, koja se opet mogu zaobići preko WesternUniona – samo uz basnoslovnu naknadu istima.
Nemate pojma koji je problem nekome u Srbiju poslati lovu od prodaje nekretnine za koju ima udio u naslijedstvu. Ne može odnijeti recimo dimnjak svog nasljeđa. Kada se dimnjak zajedno sa svime ostalim proda, onda to više nije isplata naslijedstva već slanje love bez veze i ne može ni s hrvatske niti sa srpske strane. Niti makedonske 🙂 Da ne pričam da uredno postoji upis u gruntovnici, punomoći, kupoprodajni ugovori i milion papira u kojima su uvijek navedena sva imena, svi opunomoćitelji i opunomoćenici, točni novčani iznosi i udjeli, brojevi bankovnih računa – ma sve precizirano u dlaku. I ništa. Moraš na kraju odglumiti budalu koja prijeti toljagom.
Proučila sam tom prilikom zakone sve tri dotične države. Svi su nedorečeni (može ovako, ali ne mora) i svi se provode kako ih u određenom trenutku tumači određeni službenik na kojeg naletiš.
Kako vidim po ovome sto Velickovic pise, oni znaci probaju da izlevate primaoca za pare, pa ako im podje za rukom, podje. Time se usporava isporuka posiljke, a nezvanje i neobavestavanje je posebna stvar. Ono se dogadja verovatno upravo zato da bi primalac bio stavljen pred svrsen cin , platite toliko i toliko paket vam je u NS, odnosno – da ne bi imao vremena da reaguje. Ja bih stvarno napisala tekst i dala ga u novine. Strane firme su strasno osetljive na “bad press”. One mozda u lokalu zaposljavaju papane koji nemaju pojma sta je to poslovnost i ne znaju da je svaka musterija zlata vredna, pa tim pre, treba da vide cemu vodi to ad hoc vodjenje biznisa, jer ipak ima koga se smatra, jel’. Nisu Djoka i Pera kraj tog konopca.
Ma bilo je to i po novinama i na nacionalnim TV stanicama ali se uglavnom govorilo o porudžbinama knjiga (vidi Vesićev članak na temu) i o samo jednoj kurirskoj službi UPS-u koja je išla dotle da tvrdi kako ima ekskluzivan ugovor sa Amazon.com (o čemu Amazon naravno nije imao pojma)! Ovo sad sa DHL-om i gore pomenutim ostalim kurirskim službama znači da se radi o deal-u državnih činovnika i lokalnih ispostava kurirskih službi (a čije centrale, da budemo pošteni, iskreno zabole šta ovi rade dok to rade sa profitom) koje koriste neznanje građana i, kao što sam pomenuo, komplikovanu i skupu proceduru obraćanja carini Srbije sa bilo kakvim zahtevom (plati 600 kinti, dođi u centralu na Novom Beogradu, podnesi zahtev pa ćemo ti možda i odgovoriti) ili pitanjem – pazite bilo šta da vas kao građanina zanima da saznate od Carine kao organa države koji finansirate kroz porez morate da platite taksu od 600 dinara!
Što se Tatjaninog slučaja tiče tu je stvar završena čim je pristala da joj DHL izvrši špeditersku uslugu jedino što joj preostaje jeste da plati pa da se onda žali DHL-u i Ministarstvu finansija, preti, piše pisma čitalaca i besomučno javno pljuje po Carini Srbije (ako treba ja ću da pomognem oko pljuvanja a anći će se tu i još ljudi dobre volje). Da svojevremeno nije popljuvala VIP blog B92 možda bi joj koji od “nezavisnih” medija i pomogao ali … sve ima svoju cenu 😉
Ne, nisam pristala, ljudi. Odbila sam i zahtevala da se pošiljka vrati pošiljaocu (o čemu sam se pre toga dogovorila sa pošiljaocem).
Jeftinije, brže i prijatnije mi je da se za vikend sjurim u Zagreb na kafu, nego da ih čekam i za to čekanje plaćam 70 evra.
Off topic
E sada si nadrljao.. 😀
Uostalom, tek sada sam videla da je priča, naime stara, baš koliko je stara uredba kojom je trebalo sprečiti katalošku prodaju da potkrada državu.
Tako da, sve i da sam dobra sa B92 koliko nisam bila dobra sam tim histeričnim VIP blogom B92, niko ne bi imao interesovanja da se bavi time. Nečim starim, bajatim.
Uostalom, ako jedan ministarčić može da zavlači javnost s ugovorom o koncesiji a da onda kaže da mu se “tako svidelo”, šta bi mogao jedan obični građančić sa svojim troškovima carine i špedicije?
Pa, sama institucija špedicije za fizička lica je nešto nad čim treba da se zamisli svako misleće biće.
Peđa, nevaljao si 😛
# MM
Tako sam se i ja ovde pozivala na skraćeni carinski postupak, odnosno jedinstvenu carinsku stopu od 10%, na šta mi je još jedan Vladimir iz DHL rekao da može da bude i 30.
A kako može da bude i 30%? Valjda, tako lepo.
I, konačno, još jedna bizarnost za koju sam ja čula usmeno, a kod Dejana Vesića shvatila da je to protivzakonita praksa:
Otkud predračun nakon isplate?
Predračun je bezvredan finansijski dokument koji služi potencijalnom kupcu kao obaveštenje o ceni i vremenu za koje je ta cena garantovana. To obaveštenje, koje mi zovemo predračun, sadrži informacije o ceni neke robe ili usluga, o računu na koji se može uplatiti i bla, bla.
Dejan Vesić, a tako bih i ja da sam pristala, dobio je predračun nakon isplate čiju visinu je saznao preko nekog obaveštenja, tipa mail ili telefonski razgovor.
Potom, pretpostavljam, više nikada nije dobio račun.
Dalje, kako neka transportna ili šediterksa služba može da ti naplaćuje državne namete, dažbine, poreze? Kao što se lepo vidi da stoji u predračunu kod Vesića.
Itd. Bah!
Pošto si odbila da primiš pošiljku znači da razgovaramo o članu 199. Carinskog Zakona
(1) Ako primalac odbije prijem poštanske pošiljke iz inostranstva, a ne podnese nikakav prigovor u pogledu carinjenja, ta pošiljka se, kao neuručena, vraća carinskom organu sa primerkom Uvozne poštansko-carinske deklaracije za građane,
radi razduženja obračunatih uvoznih dažbina i vraćanja pošiljke u inostranstvo.
(2) Ako primerak Uvozne poštansko-carinske deklaracije iz stava 1. ovog člana nije vraćen, carinski organ razduženje vrši na osnovu svoje evidencije i dokaza da je pošiljka vraćena u inostranstvo.
(3) Ako se poštanska pošiljka ne može uručiti primaocu, odredišna pošta je vraća pošti carinjenja.
(4) Pošiljke iz st. 1. i 2. ovog člana pošta carinjenja podnosi carinskom organu na
ponovni pregled. Ako utvrdi da sadržina tih pošiljaka nije promenjena, carinski organ odmah, a najkasnije u roku od 48 sati, popunjava poštansko-carinsku propratnicu radi vraćanja poštanske pošiljke u inostranstvo preko izmenične pošte.
(5) Primerak deklaracije, sa priloženim ispravama, carinski organ zadržava, a na
poštansko-carinskoj prijavi potvrđuje prijem deklaracije i unosi odgovarajuću
napomenu.
Što naravno ne znači da ne treba uputiti “hate” pisma na adrese “zainteresovanih” strana i naravno lepo se odmoriti tokom izleta na Sljemen, pod uslovom da neko ovde prisutan prođe sanitarno-zdravstvenu kontrolu na hrvatskoj granici (ovo je jače od mene i ne treba mi Peđa da mi kaže da sam nadrljao) 😉
Veličkoviću, sad si nadrljao!
🙂
Ne, nisam više vašljiva. Jutros mi je običnom poštom od rođake iz Slovenije (koverta odeblja, obični poštanski troškovi, putovalo 5 dana, no custom) lepo stiglo moćno sredstvo, koje sam si fino stavila na glavu, nakon toga počešljala češljem iz pakovanja i lepo gledala kako otapdaju male, crne, mrtve gadosti zvane gnjide, koje nije imao ko da mi vadi.
I’m free! I’m free!
He, he, he … večeras suprug da te izvede neđe u restoran, da časti što ponovo ima zdrav stub domaćinstva!
Evo, ovo je odgovor na moj mail, prepun zgrazanja, pitanja i neverice:
***
Postovana gospodjo Vehovec,
Dozvolite da Vam jos jednom zahvalimo na e-mail-u koji ste nam uputili.
Koristimo ovu priliku da Vam potvrdimo da smo izvrsili sveobuhvatnu analizu tranzitnog toka posiljke, kao i da smo obavili detaljne konsultacije sa rukovodiocima Odeljenja za carinjenje posiljaka. Ovim putem zelimo da Vas obavestimo o sledecem:
Prispece predmetne posiljke u Beograd registrovano je u ponedeljak 20. avgusta 2007. godine u 10:49. Sluzbenik Odeljenja za rad sa strankama u obavezi je da primaoca obavesti o prispecu posiljke do kraja radnog dana.
U skladu sa clanom 192 stav 4 Carinskog Zakona Republike Srbije od placanja carinskih dazbina oslobodjena su fizicka lica koje na ime poklona prime posiljku od fizickog lica vrednosti do 20 EUR. Po clanu 192 stav 5 Carinskog Zakona od placanja carinskih dazbina oslobodjena su fizicka lica koja prime registrovane lekove i uz recept lekara, dok se clan 192 stav 14 Carinskog Zakona odnosi na specificne uredjaje i opremu neophodanu za lecenje ( samponi i emulzije ne spadaju u specificne uredjaje i opremu) i potrebno je priloziti potvrdu Privredne Komore Srbije gde se ista ne proizvodi u Srbiji, kao i nalaz lekara specijaliste da je aparat neophodan za pacijenta. Ujedno zelimo da Vas obavestimo da posiljke koje pristizu putem kompanije DHL ne spadaju u postanski saobracaj, vec u ekspres posiljke.
U skladu sa navedenim, posiljka je po prispecu u Beograd prijavljena carinskim organima radi uvozne carinske procedure. U vezi sa tim gospodin Vladimir Rokvic, sluzbenik Odeljenja za carinjenje posiljaka Vas je obavestio o potrebnoj dokumentaciji. Ulaganje dokumentacije, radi otpocinjanja carinske procedure, vrsi se narednog radnog dana do 14:00 casova.
Ukoliko primalac odbije da primi posiljku, posiljalac kao vlasnik posiljke se obavestava o nastalim okolnostima radi daljih instrukcija.
Postovana gospodjo Vehovec, veoma nam je zao zbog svih neprijatnosti koje ste imali. U nadi da nastale okolnosti ipak nece uticati na nasu dalju saradnju, stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije i asistencije.
Srdacan pozdrav,
Vesna Krstic
Customer Care Complaints and Claims Advisor
DHL International Beograd d.o.o.
Omladinskih brigada 86
11070 Beograd
Serbia
Telephone: + 381 11 310 55 00
Fax: + 381 11 310 55 10
a ovde, radi preglednosti, moj, svakako ne konačan, odgovor:
***
Postovana gospodjo,
Ni na koji nacin me niste ni zaprepastili, ni fascinirali, niti umirili.
S oibzirom da zvanicno obavestenje o prispecu posiljke nikada nisam dobila, ovim putem cu se pozvati na cinjenicu da sam u subotu ujutru, u 8:30 razgovarala sa sluzbenicom u NOvom Sadu, koja je rekla da je posiljka stigla u Beograd.
U subotu ujutru, dakle. Stigla u Beograd, dakle.
Za mene je to jedino relevantno, i uopste me ne zanima na koji nacin cete sada “pokriti” ovaj vikend i izgubljeni radni dan. I, uopste, moje izgubljeno vreme, moje telefonske impulse i moje zivce i cekanje i slusanje muzike od po 10 minuta izmedju moja dva pitanja.
Ova recenica:
mi ne znaci nista i uopste nemam pojma zasto me, ujedno sa clanovima zakona i uredbama, obavestavate o tome. Za mene ovaj podatak ne pravi razliku u protracenom vremenu sa vama.
I dalje me samo jos i jedino zanima, jer ne planiram vise nista da radim sa niti preko DHL-a, specifikacija carinskih troskova i fantomski iznos od 3.199 din na robu vrednosti 72,36 eur, te ako niste u mogucnosti ili ovlasceni da mi to pojasnite, budite ljubazni pa me uputite tacno na carinskog sluzbenika, imenom, prezimenom i kontakt telefonom, koji je napravio ovakav predracun, pa cu se ja dalje pozabaviti time na instancama koje su za to nadlezne, koristeci sva raspoloziva i zakonom dozvoljena sredstva da o tome obavestim i javnost.
Vlasnika posiljke sam obavestila da necu zaprimiti robu sa tolikim kasnjenjem i po tolikoj ceni, iako je poklon, te da cu, tada kada robu vratite, lepo sesti u auto i otici po posiljku licno u Zagreb. Racunam da ce za to trebati manje vremena nego da iscekam vase formulare, vase speditere, te da carina “vidi na izvodu moju uplatu nakon tri-cetiri dana”, itd. Toliko o DHL-expresu.
Tatjana Vehovec
Osnova svega je potpuno nepoštovanje države prema svojim “podanicima”.
Ona cela epopeja sa UPS-om je imala i sekciju:
“Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga (Sl. glasnik RS 106/2005 član 201-205) …(samo) 10% vrednosti pošiljke (troškovi prevoza pošiljke se ne računaju!) jer je ista navedena u članu 34. stav 3. Carinskog Zakona”
(što je gosn Veličković gore napisa) ali se to završilo tako što je nadobudni službenik UPS-a na primedbu rekao: “to ne važi za vašu pošiljku; ako pak hoćete, izaberite drugog špeditera i uz OTKUP TOVARNOG LISTA OD 1300 din on može da izvrši carinjenje za vas” !
Na sreću, Amazon je bilo _toliko_ korektan da je vratio troškove Shipping & Handling koji su oni naplatili, a na ponovoljenu žalbu su vratili i kompletan trošak koji su UPS & carina krvnički naplatili.
Što bi neupućeni rekli: “truli kapitalizam” ili “poštovanje mušterije koja plaća”.
Bah. Sada pošiljke usmeravam na kancelariju u Londonu, odakle mi neko veselo donese knjige džabe.
Pingback: www.vesic.org - Dejanov blog » Amazon, UPS, Srbija i ja - namet na pamet
# A, Dejane, da li si ti ikada dobio fakturu, pošto si nakon isplate svega dobio od špeditera profakturu, koliko vidim. tj, predračun, što bi se srpski reklo.
Eto je stigla s mora i odma neka frka 😉
Pa kud si se bakćala s DHL-om uopće, ja tim express sranjima uopće ne vjerujem.
Volim kad znam kome osobno mogu prste prebit ako mi zagubi nešto putem. A ovakvi te samo prespajaju i puštaju muzikicu u slušku.
Trebala si nekako dofurat to do granice pa malo skinut maramu da te puste preko i rješena stvar.
Kakvi cigani!!!!
Nego slusaj. Molim te dovrsi recenicu iz naslova. Pozovite DHL radi sporosti a DHL ce vec pozvati carinu radi organizovane pljacke.
Ja mislim da uvek ima zainteresovanih da se napenali neefikasna i lopovska birokratija, neke teme nikad ne zastarevaju.Ne bih se slozila da maticnu firmu nije briga sta se u lokalu radi ako se radi sa profitom. Maticnoj firmi je imidz veoma vazan, jer ako potencijalni korisnici u lokalu pomisle da bi im bolje bilo da koriste neku drugu, konkurentsku firmu, taj famozni profit ce brzo doci u pitanje. Narocito su osetljivi kada ime krene da se zamazuje govnima u javnosti. Da prostite na mom francuskom.
Inace mi je danas svekrva ispricala kako je njena prijateljica dobila monstruozazn racun za carinu na neki paketic pisljive vrednosti poslat iz Kanade u Beograd. Odbila da ga primi. Dostavili joj racun za posao carinjenja i postarinu i slanje natrag, i razne druge kerefeke, koji je bio veci od predvidjene carine. Obrni-okreni, oni ce probati da te opljackaju.
Pingback: - Neprofesionalni DHL i lopovska carina « Crtice
Dobio sam profakturu sa sve carinskom deklaracijom (i detaljnim troškovima na njoj).
Faktura nije stigla.
To je verovatno administrativni propust; pravi problem je bezobrazno dranje koje nema mere (“Špediterska usluga: 4248.00 din” – pa ima li lakše zarađenih 53€? ).
# Gde si, bre, Kamara?! 😛
# Sasha, u novom postu sam dala specifikaciju troškova. Meni to izgleda kao državom legalizovana pljačka građana.
# Dejane, upravo ti skrećem pažnju na tu bizarnost: ne znam nikoga ko je dobio račun. Račun je finansijski dokument. I meni su bili rekli da ću nakon uplate dobiti predračun. Upitavši zašto, rečeno mi je da je takva procedura.
Ta procedura ne može biti po zakonu.
Pingback: Vaške? - ne paničite : MOOŠEMA
Pingback: Pičovanje u avgustu - 13. SFF : sitan vez
Meni je UPS trazio skoro 5.000 da isporuci knjigu od 11 dolara. A isto su neljubazni kao DHL, ne pada mi na pamet.
meni je DHL extra,posebno jedan bata koji tamo radi kao kurir…mogu samo reci da mu prezime pocinje na slovo V
U ponedeljak cu vam dati blize informacije za sada samo ovo:
DHL-(ne)usluga posiljka (dokumenta) poslata iz poslovnice u Nisu u sredu u 8:51 danas je petak uvece do sada su moja dokumenta putovala po zvanicno potvrdjenoj ruti dhl-a (ne salim se kad ovo pisem zbilja su putovala ovako):
Nis-Beograd-Budimpesta(neki distrubutivni centar)- Lajpcig (nemacka-zasto niko nezna)-Budimpesta (vracena bog zna zasto)- neka adresa u Budimpesti (gde su primetili da je na pogresnu adresu stiglo)- Lajpcig (Nemacka -ponovo, sad vec ovo zvuci ludo cak i meni???????)- Budimpesta (ponovo….)- Lajpcig – budimpesta tu je kraj za sada…. e sad posiljka je trebala da stigne u Milano-Italija a zapravo je putovala 3 puta izmedju Nemacke i Budimpeste…..
E to je ludilo!!!!! Zna li neko da li postoji gradjanska tuzba jer ja ovo necu ostaviti na ovome!!!! Naplaticu nazad svoje novce za (ne)uslugu, telefon potrosen zivce a probacu da naplatim i vreme provedeno u hotelu cekajuci moj paket (jer moram da ostanem 4 dana duze u italiji jer mi dokumenta nisu stigla na vreme)!!!!
Ukoliko jos neko zeli da se cera sa DHL-om molim vas kontaktirajte me jer ja ovo necu ostaviti na ovome!!!!!!
Nazalost i firma u kojoj radim imala je dosta neprijatnosti sa DHL isporukama i carinjenjem. Vrlo cesto smo imali potrebu za hitnim isporukama i koristili smo DHL, roba iz Spanije na primer stigne u Beograd za 1-2 dana sto je odlicno ali onda zaglavi na carini i do 7 dana. Nakon nekoliko problema koje smo doziveli od kupaca koji su platili hitnu isporuku odlucili smo da koristimo UPS i TNT, dobijemo robu ocarinjenu za 3 dana i naravno da su jeftiniji od DHL-a.
Pa to kao radi DHL, to je sada poznato. Evo ja cekam, da mi neki postonose (jer DHL je samo postonosa) , kojima sam dao pravo da mi uzmu pare i da oni budu spediteri i da zavrse carnjenje i evo proslo je vec 25 dana a neki postar = Marija Krmar=DHL Beograd (kako to gordo zvuci) jos nista (nije) uradilo . A pazite proslo je 25 dana a svaki put kada je postar (Marija Krmar=DHL) nesto trazila od podataka, dobila je. I sada ce postar (Marija Krmar=DHL) ko zna sta da napravi da bi jos malo para uzeli, ili da bi mi jos malo zagorcali zivot. A radi se o posilci koja kosta 425$. Eto to je DHL. A do sefa DHL za Srbiju mozete da dodjete , samo ako znate nekog od ministara, I IMATE SAMO TU PREPORUKU, jer oni su taj rang, PA PREDSTAVLJAJU NEMACKU. Nije bas nemacki. Ovi postari su srbski. Sve ZNAJU. NAJPAMETNIJI SU, JA SAM (MI SMO) SAMO OVCE KOJE TREBA SISATI. PA koristite usluge DHL ..DHL je deo vodeće svetske grupe za poštanske…….
Evo mog iskustva sa DHL-om:
Posiljka poslata iz Hong Konga 17.04.2014 u 10.20h.
Isporucena u Beograd 30.04.2014 u 14.31h
13 dana, e to je “BRZA POSTA”
Paket tezak 500grama platio sam za prevoz DHL-u 46.00 eura. Carinu ne spominjem jer je naplacena na stvaran iznos+dhl prevoz. To je zakon i ja tu nista ne mogu.
Da bih dobio tu posiljku morao sam da platim 3960.00 din spediterske usluge i pri tom da dovedem ujku, tecu, strinu, da dam krv na analizu i neznam sta jos. 10-tak mailova i telefonskih poziva, na kraju sam pisao nekom direktoru te “Brze Poste” koji mi je odgovorio da je to procedura takva i da oni rade po zakonu kao i da je problem do carine a ne do njih. Bas se potresao covek. Krkobabicevom postom u saradnji sa Kineskom postom posiljke idu od 16-25 dana i one ostaju na carini po 7 dana, ali nemate nikakve spedicije, samo potpisete i ako treba plati se carina.
DA ne mislite da nesto izmisljam evo broj posiljke za DHL 1793009013 pa sami vidite i evo broja od Krkobabica pa isto vidite RC623470922CN
Pingback: Znam što si radila prošlog ljeta | Na kamaru!