Dumplings with plums, kopytka, knedleh… kakogod, samo da su gomboce ili knedle sa šljivama.
Nikad mi se nije dopadala izreka da ljubav ulazi na usta, jer bi mi odmah palo na pamet da onda mora da izađe na dupe. Ne samo zbog toga već zbog neke, u to vreme, stvarne uzetosti kada su kulinarske sposobnosti u pitanju, otvoreno sam nastupila pre devet godina kada se moj tadašnji momak prevario i zaprosio me praktično pre nego što je imao vremena da me upozna, i nakon što mi je pripremio nekoliko odličnih sosova za špagete i više desetina prženih jaja: Samo da znaš, ja ne umem da kuvam. Što ne umem, nego ni ne volim.
Ispalo je da mu je to stvarno najmanje važno i da uopšte neću morati da se bakćem po kuhinji, osim oko kafe koju umem dobro da skuvam. Vremenom, oboma nam je dosadilo da jedemo samo špagete, kajgane i pečene šnicle s krompirom, a desilo se i da sam ostala u drugom stanju, pa je repertoar silom prilika morao da se proširi. Prilike su bile isiljene mojim zanovetanjem, jede mi se ovo ili ono i mm je baš izlazio u susret svim mojim prohtevima: Šta bi povraćala za večeru, dušo? ili: Da li ti se nešto posebno povraća za ručak, hani?
I tako je počelo: sarma, punjene paprike, slatki kupus, kelj i ćufte, pasulj, želela sam samo takva jela. Odjednom, iz nekog mračnog dela sive moždane mase počela sam da izvlačim recepte koje sam i nehoteći hvatala u letu dok je o uravnoteženoj ishrani za mene birnula moja mama.
Potom sam zaključila sam da sam ja od onih poslednjih žena XXI veka, a koja nije baka ili staramajka, a zna da priprema ona jela. Ne samo da zna, nego i hoće da ih pravi.
Tu i tamo, amaterskim snimcima ali s predanom ljubavlju, podeliću s vama te tajne koje sam čula od majke, bake, tetke ili svekrve.
Uzgredbudirečeno, ako ne prihvatite svekrvine tajne, možda se gadno ogrešite o čulna sećanja vašeg muža na detinjstvo. Ako ne pobudite čulna sećanja vašeg muža na detinjstvo, on će se možda osećati uskraćenim ili nedefinisano tužnim. Ako posegnete za aromama njegovog detinjstva, on će vam biti više nego zahvalan. Kao neki dečak koji ume da se raduje. Ne propustite to, za ime sveta.
Ovog puta, jer su u sezoni, knedle ili gomboce sa šljivama, koje se razlikuju od recepta moje mame koja je pravila gomboce, taman za čulna sećanja moga muža na knedle.
Potrebno, za četiri osobe:
- 1kg belog krompira
- 4 kašike pšeničnog griza
- 8 kašika brašna
- 1 jaje
- 20 šljiva srednje veličine, ni tvrdih ni prezrelih (ni kajsije nisu loše)
- šećer i par kesica vanil šećera
- prezla.
Vreme pripreme, da se ne lažemo, više od dva sata jer…
Pa, kaže:
1. Skinite prstenje 🙂 da se ne ulepite, skroz.
2. Skuvajte krompir isečen na kockice, pasirajte ga i ostavite da se ohladi. Pokrijte ga dok se hladi, jer bi mogao da se skori po površini i to bi vam moglo smanjiti radost pripremanja.
3. Operite šljive, ni male ni velike, ni tvrde ni prezrele, nego, onako, potaman.
3a. Otvorite svaku, izvadite joj košticu i stavite u nju mešavinu šećera i vanil šećera (ja koristim vanil šećer sa burgundcem, i odlično je).
4. U ohlađeni krompir, koji ćete zamesiti rukama bez prstenja, dodajte pšenični girz i mesite, mesite. Potom, stavite pola mere brašna, pa mesite, mesite. Onda razbijte u to jedno jaje, pa mesite, mesite. Potom dodajte drugu polovinu mere brašna, pa mesite, mesite. A onda podelite smesu na dve jufke, to je lepa reč.
5. Onda iz svake jufke zamesite veliku glistu, podelite je nožem na komadiće, i to će biti deo vašeg posla od kojeg će vam pola kuhinje biti prljavo od brašna i zamagljeno od ključale vode koju još nisam pomenula.
6. U veću šerpu ugrejte vodu sa uljem, a u pliću šerpu stavite malo ulja i prezlu sa vanil šećerom i propržite. Koordinirajte ove radnje, to će vam smanjiti vreme cele akcije koja je i bez ekonomičnosti radnji pokreta, prilično time consuming.
7. U svaki komadić isečen iz jufke (trebalo bi da dobijete 10 komadića iz svake), utisnite šljivu i napravite od nje lopticu, gombocu ili knedlu, odlučite sami, koja će izgledati ovako neugledno.
8. Takve loptice stavite nežno u ključalu vodu. Kad se podignu na površinu vode, znači da su kuvane i da treba da ih izvadite i ocedite.
9. Tako oceđene, pomešajte ih sa prezlom koju ste sinhrono zagrejali dok nije dobila lepu tamno braon boju.
10. Sve ređajte u neku vatrostalnu ili bilo kakvu posudu, koga briga za posudu.
Služite vruće ako su porodica ili gosti nestrpljivi, ili hladne ako gosti kasne ili vole prvo da popričaju. U oba slučaja, slobodno budite ponosni na svoje kulinarsko umeće i primajte komplimente.
Naravno, ne očekujte da iz one mere dobijete ovoliko. To sam ja juče udvostručila meru i opet uspela. Jednostavno, idu mi od ruke ona jela. 😉
37 Comments
Najbolje knedle na svijetu pravite ti i moja mama. Ova na fotografiji izgleda kao da je izravno iz raja izasla ;)ali ja sam pronasla precicu i u samoposluzi otkrila gotove knedle 🙂 15 min. kuhanja.
Prije sam mogla pomisliti da se u samoposluzi moze pronaci muz vec gotov knedle 😉
Ja sam gladan sad? Jel moze neko blog okupljanje kod tebe 🙂
Gomboce su super. Nažalost, i dalje sam totalni amater, al posle ovakvog posta možda se i pomučim da ih napravim:)
# kristina, draga moja, ova na fotografiji jeste ravno iz raja izašla. 🙂
A za muža moraš prvo sve da raspremiš da bi mogla sve sastojke da pripremiš, pa da ga skuvaš, pa da ga propržiš na prezli i vrućoj vatri,…pa tek onda. Ne ide tako lako s muževima kao da su smrznute knedle, bogati 😀
# Eniac, sve su još juče otišle. Svih 40 komada 🙂 tako da ništa ovaj put.
# kuhinjice, pa mogla bi baš da budeš elektrokuhinja i da probaš. Zato sam ovako sve do tančina napisala, možda neko shvati da je fora samo u puno vremena ali ne i u bogznakakvoj komplikaciji i mudrosti.
A ovo je manje-više u slici i reči i za Peđinu devojku (nemam njen link, sorry), verujem da svih sastojaka ima i u Francuskoj, pa nek se okuša, kao prava naša snajka.
E, sad kad su žene počele da razmenjuju recepte, mi krećemo o vojsci…
😆
Bane car si!!
pih bre al ste vi neka ješna porodica 🙂 onda mora na sledećem blogOpenu
Gomboooooooce!!!
Auh. Odo zovem baba tetku Jelu z Zrenjanin. I jako joj izjavim ljubav! 🙂
Moje su na stolu 🙂 Ledo +ja = savršen nedeljni ručak. Nisi smjela zbog nas dežmenkastih pisati ovakav post. 🙂
I stvarno nema razlike, vruće ili skroz hladne, one su savršene. Pa čak i ove Ledo!
Kako sam ja odrasla u Rumi, a tamo su gomboce bas bile popularne, sad i mene podseti na detinjstvo. Ali, ja te gomboce nikada nisam volela… kada se samo setim koliko su me nutkali njima, a meni se od kombinacije krompira i sljiva dizao zeludac…
Nego, ajd’ ti, ne bilo ti tesko, napravi sne-nokle, madjaricu, makovnjacu ili krofne za sledeci put, pa da nama ne-obozavaocima gomboca krene voda na usta…
Umem ja sve to, nego znas kako je sladje kada drugi spremi 😀 😀 …
A ovo za svekrvinu kujnu… gde me nadje 😀 … kada razvlacim kore za pitu, muz me gleda zaljubljeno kao na prvom sastanku 😉
# Bane,kako ti je samo to palo na pamet? Pa ko još, osim Ante Tomića, hoće da priča o tome? 🙂 ali vidim imaš navijača u Kamari, pa probaj.
# Eniac, nije porodica, nego gosti. Nama je dovoljna jedna mera.
# etotako, a da probaš sama? Stvarno nije teško. Osim što ti je potrebno društvo. To je jedno od onih jela koja imaju smisla samo u društvu. kao palačinke.
# kristina, duboko si me razočarača. Samo Ledo njoke su dobre kao domaće. a Ledo gomboce ne mogu nikako biti kao moje. 🙂
# Marice, ne mogu da verujem da nisi volela gomboce. Otkrila sam: gomboce se kaže u Vojvodini, a u Srbiji su to knedle 🙂
Nego, sa tvog spiska želja, ja ne volim šne-nokle, ne znam šta je mađarica (šta je to? neka pita?) a za makovnjaču sam carica, tako da, kad bude, objaviću sve u (amaterskoj) slici i reči. 😀
Naravno da nisu kao tvoje. Ovu tvoju šljivu kao da je Eva umjesto jabuke ubrala 🙂 a Ledo gomboce imaju šljivu za koju ne znaš da li je voće uopšte. Svakako se malo šta može porediti sa tvojom kuhinjom, atmosferom za vrijeme ručka i uživanjem uz razgovor i vino nakon ručka 🙂
Dajem sve Ledo gomboce na ovom svijetu za ručak u tvom toplom domu 🙂
P.S. Mađarica je torta. I volim šne-nokle. I znam praviti sve torte i tortice, a ne znam gomboce, šne-nokle i tulumbe.
Ma, ti si, Kristina, sunce jedno.
Tulumbe? neznaš tulumbe?!
ne znam ni ja. 😛
# Nego, Marice,
Pa TI si carica! Razvlačiš kore? Ja ne znam nijednu ženu iz generacija koja zna (i hoće) da razvlači kore.
“Ako ne pobudite čulna sećanja vašeg muža na detinjstvo, on će se možda osećati uskraćenim ili nedefinisano tužnim. Ako posegnete za aromama njegovog detinjstva, on će vam biti više nego zahvalan. Kao neki dečak koji ume da se raduje. Ne propustite to, za ime sveta.” – evo da ti odgovorim citirajuci te 😀
Ama, nećeš mi verovati: svi muškarci vole da pričaju o vojsci!
S V I !!!!!!!!
I uvek su svi puni anegdota kako su ispali mangupi, zajebali desetara, svirali u vojnom orkestru, izmlatili omraženog seronju koji je sve zajebavao, bežali u grad…
Ama baš kao žene o receptima.
I SVE, kao, dobro kuvaju…
😆
😆
😆
Jaoooo, Tanja svaka ti čast i hvala puno :))
Celo popodne sam proveo na bazenu i sva sreća pa smo malopre svratili u neki restoran i klopali inači bi odlepio da sam se vratio gladan i naleteo na ovaj post :))
Sada ću ja polako da prevedem ovaj recept na francuski pa ću da budem jakooo fin ove nedelje prema devojčici. Možda pa i da zaslužim Gomboce à la Mooshema :))
Pingback: Gomboce à la Mooshema
# Znam Marice, ali kore… To je ipak znanje za ljubavni pogled.
# Bane, to su najgore priče. Od njih su gore čak i priče o fudbalu 😛
# Pedja, javi kad budeš bio dovoljno dobar 😛 i koliko se isplatilo 🙂
Ove nedelje će cela blogosfera jesti gomboce, vidim ja 😀
A ovoliko smajlića nisam davno videla na ovom blogu. Pojačaću gastro-kutak 😉
Ima i jedan slavonski dodatak: serviraju se sa šećerom pomešanim sa cimetom i kiselom pavlakom. Kombinacija u početku zvuči grozno, ali posle probe zahteva ponavljanje procedure. Evo i od mene jedan smajli 😀
Au, spes, probala sam tu kombinaciju! I ne zvuči ni malo grozno :)) Odlično je.
🙂 🙂
Dva komada smajlija.
# spes, pa gde si? 🙂 Čitala sam, dosadilo, jel?
A kombinacija, hm, stvarno zvuči čudno, ali uvek može da se proba makar jedna. A treba verovati i etotako.
🙂 cvečkenknedli … (Zwetschkenknoedel). To nije jelo, to je filozofija života, tradicije, obiteljske povijesti.
Prvo i osnovno: svaka šljiva nije cvečka. Drugo i ne manje bitno: svaki krumpir nije krumpir (i kuha se obavezno u ljusci, pa zatim pasira).
Treće i smiješno: sve ti je to isprazno naklapanje starih baba (zašto to jednostavno ne donesu na stol da pojedemo – baš moraju toliko pričati?) sve dok se ne zaljubiš (u njega i sve oko sebe) i postaneš “baba određene dobi” 😉 Babe određene dobi naime skuže neke važne stvari o životu i ljubavi.
A, jbm ti, MM, ala si ga lepo sročila! Kao filozofiju sreće, ženo. cmok
Mlade cure koje se pjene kako one nikad neće nikome kuhati (jer su PAMETNE, emancipirane, moderne, samostalne, predobre da bi bile u kuhinji) i “nek’ si on to izbriše” jednostavno ne shvaćaju da kuhanje jeste filozofija sreće. Nesretni ljudi ne mogu ispeći niti jaje na oko da bi itko bio sretan.
Da se razumijemo, milion puta naručim ručak, odemo u restoran, snalazimo se na različite načine. Ali kada se kuha, onda to nije tek kuhanje. Onda je to sva moja ljubav i vrijeme posvećeno njima (i sebi) koje volim. I dok kuham uvijek razmišljam kako silno volim život, kako sam zaljubljena u cijeli svijet 🙂
Kad ti ljudi do kojih ti je toliko stalo kažu “tvoji su knedli najbolji na svijetu” s onom posebnom iskricom u oku, onda to nije puki kompliment. To je zajednička sreća što imamo jedni druge.
Biću srećna sve dok MM ne pročita tvoj post.
A onda mi, molim te, dodji u goste, slabo ide meni to, kako god da se zove 😀
# MM, ja nikad nisam ni pomišljala na sreću da će jednom, neko malo, svoje stvorenje, meni reći: Volim tvoje mafine; napravi mi tvoju sarmu; da li to miriše tvoj spanać.
Kad pomislim da i na ovaj način ostavljam neke čulne tragove na tom milom biću, mene raspali neviđena sreća.
A muž, o njemu ne bih ni govorila. Ritual zajedničkog obroka u kojem svako daje neku svoju ideju o kvalitetu ili samoj činjenici da sedimo zajedno i da nam je baš dobro… nema cenu.
# Suske, skidaj sve moje linkove, tvoj m neće ni znati da sam ikad postojala, ni da me nedajboze znas.
Poziv prihvacen 🙂
Žečće gotivim gomboce, hteo sam da iscimam kevu za know-how ali sad ne moram.Za vikend ima da ih napravim.Hvala na iscrpnom objašnjenju.
# srler, nema na čemu. Prijatno!
Pingback: Dobar tek! « MasterMind
slucajno sam naisla na tvoj recept i mogu ti reci da nam se jako svideo
Hvala Zeljana, baš mi je drago da sam bila od pomoći. Prijatno! 🙂
Pingback: Napravi mi, mama, tvoje mafine : MOOŠEMA
Ovako gledano sa slike knedle stvarno predivno izgledaju. Verujem da su takve i u stvarnosti. 🙂
E evo moja bolja 3/4 krenula da pravi po ovom receptu. Ako ne bude to to, odreći ću je se preko medija 🙂 🙂
Šalim se, naravno. Neka izgledaju upola kao ove na fotkama, moraju biti i ukusne, a ja MNOOOOGOOOO volim knedle sa šljivama pa to ti je…
Pingback: Gagin kolač sa šljivama i đumbirom na low-carb & low fat način | MOOSHEMA