A, sada je stvarno bilo dosta!
Evo ga, priručnik, i to za srpski jezik za učenike drugog razreda osnovne škole, izdavača “Eduka“, Beograd, za koji ne znam u kom tiražu je odštampan jer, suprotno Zakonu, nije naveden tiraž u CIP-u, tj, katalogizaciji publikacije, ali
napisano je da je priručnik
Na osnovu člana 71. stav 3. Zakona o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, broj 20/92, 6/93…. bla bla)
Pa, citiram, sa svim znacima interpunkcije, semantičkim konstrukcijama i upotrebom velikog i malog slova, evo stvarno sam se potrudila da lepo i doslovno prepišem:
Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije donelo rešnje broj: 650-02-00007/2007-06 kojim se izdavačkoj kući Eduka doo Beograd produžava rešenje ogleda za izdavanje i upotrebu u 2007/2008. godini. udžbenika JEZIČKE POUKE priručnik za 2. razred osnovne škole odobren Rešenjem Ministarstva prosvete i sporta, broj 6-00-00139/2006-06
Ko mi pojasni šta su vajni autori priručnika pod nazivom JEZIČKE POUKE a sa rešenjem Mnistarstva prosvete i sporta hetli da kažu, na koji način su korišćeni znaci interpunkcije (o kojima ima reči i u samom priručniku) i kako je korišćena upotreba velikog slova (za šta je kao lektor i korektor bio zadužen izvesni mr Goran Zeljić), častim ga ručkom tokom BlogOpena.
Stvarno mi ne bi bio problem da progledam kroz prste ovoj grešci, pa sve i da je na udžbeniku koji se zove JEZIČKE POUKE, da nije sledećih stvari zbog kojih OPET moram da pišem nadležnom ministarsvu:
1. u lekciji koja se odnosi na pisanje pisama (hajde da ne cepidlačimo i da kažemo da bi bilo mnogo više u duhu vremena da je primer dat posredstvom komunikacije elektronskom poštom, ali ‘ajde, možda je deci ovo poslednji voz da se upoznaju sa ovim (starim 😉 načinom komunikacije), data su dva primera:
a) pismo tati, u kojem piše
Dragi tata,
Kao navalni igrač…..
b) pismo baki, u kojem piše
Draga bako,
čestitam Ti…
Potom sledi uputstvo za adresiranje pisama:
Na prednjoj strani pisma (koverte) piše se prezime i ime osobe kojoj je…
Samo u jednoj lekciji, deca od osam godina su dovedena u kognitivni konflikt ako bi htela da nauče da li se posle oslovljanja u pismu i zareza piše veliko ili malo slovo, a tek o tome da se obraćanje baki sa Ti javlja odjednom takođe sa velikim slovom bi moglo da bude predmet posebne rasprave ali za one koji su tačno naučili upotrebu velikog i malog slova.
Navesti potom da se na koverti piše prvo prezime pa onda ime, spada u grubu pravopisnu grešku koja je karakterstična i uporno prećutno korišćena u sudskoj praksi, uključujući i medije koji izveštavaju o tome da je PREZIME i Ime osuđeno, itd. ili, kao što smo svi lepo učili kad smo bili mali, kada se imena više ljudi nabrajaju u formi spiska, odnosno, u azbučnim (ili abecednim) nizovima. Od svih evropskih naroda, jedino Mađari u svom pravopisu imaju pravilo da se prvo piše prezime pa onda ime.
Ovde je zgodno da citiram deo iz Srpskog jezičkog priručnika (P. Ivić, I. Klajn, M. Pešikan, B. Brborić) tačka VII 24:
Spomenimo ovde i dve sitne ali izrazito ružne osobenosti govornog jezika, koje su uglavnom izmicale pažnji jezikoslovaca. Reč je o navici — sve raširenijoj među poluobrazovanim ljudima (kao što se uveravamo iz raznih vrsta kontakt-emisija) — da prezime stavljaju ispred imena (Petrović Jovan) i da mesece, umesto imenom, označavaju rednim brojem (npr. “u desetom mesecu” umesto u oktobru). Neprikladnost takvog načina izražavanja lako bismo pokazali ako se upitamo, na primer, kako bi zvučalo da je pesnik napisao “Uvelo je cveće, odbego me peti mesec” i potpisao sa “Jakšić Đura”. Mnogo je teže, nažalost, od takvih grešaka odučiti ljude kojima je mesec nešto što se piše rimskim brojem u zaglavlju službenog akta, a prezime nešto što se koristi u spiskovima (gde, s obzirom na azbučni red, mora doći ispred imena).
Ili, prosto, poslušajmo Ivana Klajna u Rečniku jezičkih nedoumica:
IME I PREZIME. Lično ime uvek dolazi ispred prezimena, npr. Petar Vasić. Obrnuti redosled (Vasić Petar) treba primenjivati samo u spiskovima, gde je neophodan zbog azbučnog reda.
A, tu nije kraj, bar kad je reč o onim lekcijama koje su đaci drugog razreda do ovog momenta prešli (oh, a nije prošlo ni mesec dana).
Dve lekcije, jedna za drugom, koje se odnose na potvrdne i odrične oblike rečenica, u ovom udžbeniku se na strani 13 pojavljuju kao naslov
POTVRDAN OBLIK REČENICE
a na strani 14, kao naslov
ODRIČNI OBLIK REČENICE
I da ja sad lepo zatvorim ovu knjigu i izgovorim neku molitvu za spas malih intelektualnih duša koje će jednoga dana morati da nauče različitu upotrebu određenog i neodređenog prideva, pod pretpostavkom da su zaboravili šta su pročitali u udžbeniku za drugi osnovne, baš iz poredmeta JEZIČKE POUKE.
Ovaj mali doprinos spisku prosvetnih nepodopština, da ne kažem nepismenosti, mora se završiti dužnim navođenjem svih imena osoba koje su učestvovale u stvaranju JEZIČKIH POUKA, počevši od urednika prof. dr Boška Vlahovića, pa do recenzenata:
1. prof. dr Todorov Nada (Učiteljski fakultet u Somboru)
2. prof. dr Krulj Radenko (Filozofski fakultet, Vranje)
3. Manojlović Marela, (Osnovna škola “Marija Bursać”, Beograd)
Ako su nam ovakve jezičke pouke, onda nam stvarno nije tako ni loša upotreba tog jezika.
Dakle, pozivam i prozivam Ministarstvo prosvete i sporta da pod hitno:
1. povuče ovaj priručnik iz upotrebe,
2. utvrdi odgovornost onih koji su doneli rešenja i odluke na osnovu kojih je priručnik dat školama na korišćenje
3. oduzme sve dozvole ovoj izdavačkoj kući za delatnost izdavanja i distribucije udžbenika i priručnika
4. kazni sve odgovorne za ovu svinjariju.
5. utvrdi stručnu sposobnost urednika i recenzenata ovog izdanja.
Molim nadležno Ministarstvo da obrati pažnju i na ovaj prilog prezira prema zdravoj pameti koji nalazimo u prosveti i udžbenicima:
A ja ću nastaviti da držim otvorene četvore oči.
**** Mali dodatak*****
Subject: Pravoslavni verski obicaji kao lekcija u udzbeniku iz nauke??? I jos ponesto, jednako strasno
|
|
||||||||||||
| to | natasa.sokolovic@mps@sr.gov.yu | |||||||||||
| date | Sep 23, 2007 1:08 PM | |||||||||||
| subject | Pravoslavni verski obicaji kao lekcija u udzbeniku iz nauke??? I jos ponesto, jednako strasno | |||||||||||
| mailed-by | gmail.com | |||||||||||
Reply to all
ForwardPostovani,
Dozvolite mi da na ovaj nacin izrazim protest zbog cinjenice da su se elementi verskih obicaja, dakako pravoslavne crkve, nasli u radnim listovima za drugi razred osnovne skole, a kao vezbe za metodsku jedinicu: Praznici.
Rec je o Radnom listu predmeta Svet oko nas, za drugi razred osnovne skole, autorki Mire Kukic i Milene Acimovic, i izdavaca Pcelica iz Cacka, u kojem su date vezbe koje podrazumevaju poznavanje pravoslavnih verskih praznika i slava, kao praznika koji su predmet djackog izucavanja.
Ne samo kao pripadnici druge vere koju ne praktikujemo, i ne ni kao agnostici kakvi porodicno jesmo, vec kao gradjani ove zemlje, smatramo da su uvodjenjem verskih obicaja (i to samo jedne vere) medju nastavne jedinice predmeta koji je uvod u nauku, ugrozena ustavna prava naseg deteta da ima ili nema ovu ili onu veroispovest.
O ovom edukativnom incidentu obavestila sam javnost ovde:
https://www.mooshema.com/2007
Dalje, sramnom spisku nemara prema kontroli udzbenika, prirucnika i vezbanki, dodajem i prirucnik JEZICKE POUKE, izdavaca EDUKA iz Beograda, za drugi razred osnovne skole koji uspeva da na samo nekoliko prvih strana sabere grube semanticke, gramaticke i pravopisne greske, kao i da da netacna tumacenja pravopisnih, jos uvek vazecih pravila srpskog jezika.
O ovome, da ne duljim ovde, napisala sam vam otvoreno pismo:
https://www.mooshema.com/2007
Interesovacu se za desetak dana sta ste ucinili po ovom pitanju, a ako ne dobijem odgovor, obavesticu najsiru mogucu javnost o ova dva primera.
Razumecete da cu, zbog ovoga, i ubuduce veoma pazljivo analizirati sve udzbenike, sve izdavace i po potrebi ukazivati na propuste.
Tatjana Vehovec
roditelj
cije dete je primorano da se obrazuje iz udzbenika koji su odraz nekulture i neobrazovanosti.
46 Comments
a Boga mi i u svakodnevnoj komunikaciji – čini mi se da je ova Klajnova opaska dovoljan komentar na kvalitet kako obrazovnog sistema tako i onih koji njime, u Srbiji, rukovode.
-Mogla bih nekako da svarim onu grešku tipa “prezime-ime na pismu”, ali ona velika i mala slova, i ono TI u “Draga bako” – nikako! Grrrr!
-Sve se nešto bojim, Tanja, da ćeš da prođeš kao Majkl Mur (www.michaelmoore.com) nakon svih tih pisama ministarstvu :))
-Meni se ljudi smeju što stavljam “čak i apostrofe” kad pišem sms. . . Treba li da me bude sramota što znam gde se apostrofi koriste?!
# Veličkoviću, ovde se, ako me neko hitno ne uveri u suprotno, masovno i sistematski proizvode mediokriteti i poluobrazovani “intelektualci”.
Nijednom jedinom stvari me Ministarstvo prosvete, kao ni obrazovne institucije, nisu uverili u suprotno.
# Aurora, ne smemo da svarujemo te greške. Da pravopisne greške delimo na one koje je lakše ili teže svariti.
Jednostavno, pravopis postoji da bi se znalo šta je pravilna a šta pogrešna upotreba jezika. Mediji u tome, pri tome, moraju da prednjače.
A o učilima, ehehej, pa o tome valjda ne treba govoriti.
God!
A da vidite matematiku!
I, uostalom, iovako smo mi, rodtelji, zaduženi za kompletno obrazovanje svoje dece.
Kako da mu objasnim da pisati prvo prezime pa onda ime nije po pravospu jezika koje dete govori, kad on može da mi pokaže udžbenik u kojem piše drugačije.
Ako mu osporim udžbenik, kako mogu da ga posle podstaknem da uči iz njega?
Količina novog znanja koja se dnevno/mesečno/godišnje “proizvede” u Svetu jednostavno više ne ostavlja mogućnost obrazovnim institucijama da se “potrude na proizvodnji” intelektualne elite kakvu smo poznavali 60-ih i 70-ih, delom možda i 80-ih, godina. Sa jedne strane opšti trend u obrazovanju širom Sveta je specijalizacija znanja (što uža!) uz preporučeno površno upoznavanje drugih (vezanih) oblasti, odnosno, ulaganje individualnog napora na širenju sopstvenog saznanja. Sa druge strane, pak, na pomenutoj specijalizaciji i površnom opštem znanju najviše profitiraju “generalisti” – ljudi koji poseduju iole “bogatije i dublje” opšte znanje od proseka (kako ti to “oštro” nazivaš mediokritetsko).
Naravno, primer koji ti navodiš nikako se ne može pravdati svetskim obrazovnim trendovima jer ovde se radi o dubokom nemaru, nerazumevanju i nepoznavanju oblasti jezika, govorne i pisane komunikacije koja bi đacima, valjda, kasnije trebala da bude osnov na kome će izgraditi sopstvenu “kuću znanja”.
# Pa, jeste, postoji taj trend o kojem govoriš. Ne samo zbog njega, nego i pre njega, prvih nekoliko godina u obrazovanju se oduvek zvalo “osnovno”.
Dakako, osnovno ne podrazumeva pogrešno, ofrlje, polovično ili ko-će-da-primeti-ovu-sitnu-grešku znanje.
Ovo sa maternjim jezikom je nedopustivo. Apsolutno nedopustivo. Primeri koje sam pobrojala nalaze se u prvih 15 strana knjige!
Greška (lektorska ili, obično korektorska) može da promakne u udžbeniku iz istorije. Ali u udžbeniku iz istorije, ne sme da se nađe faktografska greška koja se odnosi na godinu, ličnosti ili činjenice iz nekog istorijskog događaja.
N’est pa?
😀
# Aurora,
Mnogo me je ovo nasmejalo. Ne znam kako je “prošao” ili kako “prolazi”, ali znam donekle šta radi i prilično mi se dopada njegov aktivizam. Nekada preteruje, ali je činjenica da je uspeo da zabije nekoliko velikih kopalja u oko američkog društva i da prodrma njihovu administraciju.
Nisam primetila da u našem društvu postoji neki Majkl Mur. Ne bih se uvredila ako bih bila viđena blog-Moorovkom Srbije. 😉
Najprostije objasnjenje je : BIZNIS….
Jes, biznis, o mom trošku i na štetu mog sina. E, pa… ne kupujem. 🙂
Majkl Mur je “prošao” tako što mu je zabranjen prilaz i ulaz u jako puno državnih institucija 😉
P.S.
Mooshema – Moo – Moorovka . . . 😀
Auh.
Dobro je što postojiš, zbog dobra sve naše dece. Ali se, zbog tvog zdravlja prvenstveno, nadam da nisi iznervirana toliko koliko se meni iz teksta čini.
Verujem da će ti nešto šturo odgovoriti i stvarno verujem da će se činovnik kojem dopadne da odgovara na tvoje pismo, dobro zaznojati dok ne formuliše koliko-toliko suvisao odgovor. Ali ne verujem da je moguće izbeći pojavu ovakvih grešaka. Ne sad zato što su svi nepismeni ili neobrazovani, nego zato što su takve greške, po meni, rezultat svekolikog ošljarenja i površnosti. I zbog toga što će to što je jednom napisano, još stotinu puta biti i prepisano, i onda se greška ustostručuje i množi. Pa na kraju još postane i pravilo, grrrr.
I Sasha je pisala o nepostojanju r e č n i k a, pa o čemu pričamo uopšte?
Polako draga Moo…
Vas sin je tek drugi razdred…
Sta ce te raditi iz godine u godinu, kad budete imali prilike da se suocite sa sve vecim i vecim propustima i glupostima? A onda ukapirate da neko tamo mora da zaradi ogromne novce, naustrb dece…
Zalosno je nase skolstvo…
# AB, jesi sigurna da mu je baš zabranjen? To je protivustavno 😉 A SAD baš jako brinu o tome 🙂
LOL
Ajme brate mili!!!!
Ko su ti ljudi što pišu udžbenike? Jel ONI imaju osnovno obrazovanje? Ko “lupi pečat” da to može tako?
I onda krivi mediji što deca ne znaju da se izražavaju?
Ma do mojega.
Da imam dece, ajme, pa ja bi bila gora od tebe 🙂
Zvala ljude telefonom, čak i kući, da im saopštim da su nepismeni!!!
Nego, dobro, znam da se s tim saopštavanjem o nečijoj nepismenosti, pogotovo njemu samom ne može ništa uraditi. Ko da budali kažeš da je budala. Pa da zna da jeste, ne bi bio! A da će uklaviriti da jeste, takođe ne bi bio.
Tužno mi je što ne vidim rešenje…sem da opet uposlimo nekog uspešnog sportistu da nam reši državni problem!
# Sanje, moja Sanje. Skoro da nisam uopšte ljuta. Zbunjena sam, tužna, nemoćna. Mislim, moje zdravlje nije ugroženo ovim (osim što me malo boli mozak 😉 ), nego, onako,
1. s jedne strane mi je muka od same sebe što sve to primećujem
2. s druge mi je zaista muka od ove države u kojoj je sve koncipirano na preziru prema biračima koji ih, osim što ih biraju, i plaćaju da (ovako) rade svoj posao.
# Deda, bre 🙂
Ne mora. Ili, makar, mislim… moraju da znaju da ih neko posmatra, majka mu stara!
Pa, testovi za upis u srednje škole podrazumevaju toliku količinu znanja, da je ne bismo nas gomila ovde položila!
A onda, kada treba da ih naučimo to isto znanje, onda je to bude predmet na kome neko treba da zaradi. Na pomenutim udžbenicima verovatno i više, jer nije navedena količina (tiraž) na kojoj će da zaradi i shodno tome plati PDV.
# etotako,
Biće da se komisija ili savet koji je bio zadužen da da to rešenje pod brojem 650-02-00007/2007-06, to uradilo a da nije otvorilo taj isti udžbenik. Ako je isti uopšte bio i napisan u vreme donošenja tog rešenja.
Ne kapiram 🙁 Koji sportista?
Pa ko Divac!
🙂 nisam znala da mu bilo šta uspeva. Ovde su svi spremni na gotovs da mu ruiniraju sve što god da pokuša.
Draga Moo.
Ja ih posmatram vec 15 godina i svim silama se trudim da promenim neke stvari na bolje. Nazalost, oni (MPS) ne slusaju obicne smrtnike, ne slusaju ucitelje i prosvetne radnike….Oni slusaju zakone novca.
Ovo tvrdim kao prosvetni radnik, koji se inace bori i protiv politizacije i jos nekih stvari koje guraju nasu prosvetu nizbrdo…
Vase dete, moja deca, ma koga briga, imaju maticni broj i koristice svake godine nove knjige od hiljadu i jednog izdavaca, po nekim novim cenama…
Drago mi je sto vodite racuna o obrazovanju svog deteta .
Ne prozivajte me vise, zaista pokusavam da dam svoj doprinos, prkoseci svakodnevnici…
Moj jedini komentar je :BIZNIS…
tek ćeš se nervirati…čea sve nema u udžbenicima i “radnim listovima” 🙁 ali ako treba da se potpisuju peticije i protestna pisma, just whiffle 🙂
Ala ti šibaš, bokte…
Svaka čast!
Nece ti stici taj mail, email adresa primaoca je neispravna:
natasa.sokolovic@mps@sr.gov.yu
Da, to sam i ja primetila ( dva @ u adresi) , nadam se da je greska u kucanju samo ovde na blogu.
Inace, odlicno, zeno, bas mi je drago da si ipak navela i prvi incident iako si rekla da neces:)))
I fenomenalno je ovo : bas sam juce ubedjivala nekog ko je od mene mladji samo cetiri godine ( ali ocigledno presudne cetiri) da NIKADA nije bio srpski obicaj da se pise prvo prezime a onda ime, da je to SAMO MADJARSKO PRAVILO a da je u srpskom jeziku to uzasna greska, na sta mi je, naravno, receno – Pa mi smo u skoli tako ucili!!!! Navedeni su mi isto tako primeri iz administracije, medija itd, znaci tragedija, ljudi zaista uce na ovim skarednim primerima, i vidi, to pocinje jos u drugom razredu. I onda covek od 28 godina stane zabezeknut i ne zna da li da veruje meni ili svom formalnom obrazovanju. Porazno je, zaista, sta nam rade neodgovorni pojedinci i institucije.
E, a Majkl Mur. Pa, evo sad hoce da se doseli u Kanadu kao azilant. Narocito posle kubanskog incidenta:)))
Ako ces reagovati na svaku ovakvu stvar, uskoro neces imati vremena da radis nesto drugo. Svakako, divim ti se zbog odlucnosti i hrabrosti da se ovakvim zahtevom obratis ministarstvu prosvete, cini mi se da b malo ljudi imalo hm, hrabrosti da to uradi.
Zamisli samo koliko ljudi, polupismenih, ovo nije ni primetilo.
Zamisli samo da uciteljice koje su birale te udzbenika takodje nisu ni primetile.
Zamisli samo sta je tek u udzbenicima iz istorije / tamo gde se sada uci novija istorija Srbije.
Evo ti moja podrska, i ako treba potpis.
kakva bruka. jos veca bruka je kad vidis koliko je roditelja reagovalo na ovo. nedostatak reakcije na ovakve i slicne svinjarije je najveci problem
# Dragi Deda, nisam te prozivala. Samo sam ostavljala svoj komentar na tvoj 😉
# whisperer, trudiću se da ne vidim. Ako je ovako na početku, šta li je tamo kasnije 🙁
# Bane, meni to dođe kao da mene šibaju po mozgu. Pa se onda, kao, branim od tih udaraca
# Ivane, to je greška nastala ovde, prilikom copy-paste. Ne znam kako, ali proverila sam, mail je otišao, to je bar sigurno.
# Sasha,
Da je prvi incident (koji sam primetila) ostao izolovan, ne bih. Ali, ovo sve izgleda kao manir opšteg ošljarenja kad je reč o obrazovanju.
DA! DA! Da! kako sutra da ga uveriš da treba da zaboravi sve ono što ga je učila insitucija obrazovanja? to je strašno kako smo mi nemarni prema svom jeziku.
Bah, bar smo nas dve onoliko pisale o tome…
# Ella,
🙂 🙂 🙂 Skoro da je tako. Ugrabiću malo vremena i za nešto drugo.
# BSLP,
Kako da reaguje? Da ovo pronađe na netu? Da proveri svoj fundus znanja? Ili da možda uzme da radi malo sa svojim detetom.
Ti nemaš pojma koliko su ljudi površni. I kada se podrazumeva da mogu da prepoznaju grešku jer znaju pravilo, desi se ili da nisu ni gledali te udžbenike svoje dece ili da su ih gledali ali odjednom nisu primetili.
Mislio sam na prozivanje u smislu-prosvetnog radnika.
Ni malo mi ne smeta da se prikljucim roditeljima koji bi ukazali na propust….
Ja to radim svakog dana, ali bezuspesno.
Imate 100% moje podrske.
Vladimir Stankovic,Bor.
ps. ako smeta sto sam se potpisao, moderisite poruku.
Nisam ja znala da ste vi Deda-prosvetni radnik. To sam tek redom, komentar za komentarom, shvatila.
A ime ne smeta, ako ne smeta Vama 😉 Naprotiv, ime je dobrodošlo.
Glasam za druženje i razgovor sa decom, za dovitljivo filigrantsko ukrašavanje svakodnevnice, za zaštitu svog lepog, intimnog sveta od često skaredne stvarnosti,…umesto bacanja silnih nepovratnih minuta, makar oni bili natopljeni najbeljim motivima. Daleko je važnije da svom detetu objasniš to što si objasnila odgovornima. No, u svakom slučaju cvetić za trud. I majušna zavist na slobodnom vremenu koje poseduješ.
Draga Tamara, hvala na savetima i lakoj ironiji posle cvetića. Koliko latica ima taj cvetić 😉
Što se vremena tiče, osim što sam jako dobro organizovana, moram da ti kažem da mi je potreban samo jedan pogled da uočim nepravilnost (bar kad je reč o pravopisu i gramatici) i deset minuta da napišem pismo. Misliš da je to waste of time? Toliko vremena uvek imam.
Međutim, situacija u kojoj se nađem kada treba da objasnim detetu da je OBAVEŠTAJNA rečenica iz pomenutog priručnika pomenutog izdavača, isto što i IZJAVNA rečenica iz nepomenute vežbanke nepomenutog izdavača – JEDNO TE ISTO, zahteva vreme i trud koje bih radije utrošila na nešto kvalitetnije sa svojim detetom.
Ja sam govorila o jedu i energiji. I mislim da je vreme utrošeno na to sve skupa, bačeno. Što se tiče dobre organizacije i postignute minutaže u skeniranju pisanog materijala ma koje svrhe, tu je i cvetić premalo, makar imao bezbroj latica, poput maslačka.
Ne ulazim u to kako ko se ko sa svojim detetom druži, no kada me nešto pomeri, a ima veze sa mojim detetom, onda je to obično nešto što može da ga ugrozi, bilo na mentalnom bilo na fizičkom nivou i ja obično “delam”. A ako me nešto pomeri, a ima veze sa mojim detetom, no to isto ga ne ugrožava, onda sam zumirala nebitno.
Možete me linčovati, ali ja mislim da se u školi stiču veštine koje se tiču uglavnom socijalnog funkcionisanja, a da se do istinskih znanja dolazi uglavnom kod kuće, na način kako to čine i roditelji (ako to čine uopšte). Stoga se ne brinem za decu pismenih roditelja, a potom ni nepismenih. To o čemu si ti govorila nije maligni tumor našeg društva i nije mu potrebna terapija. Takvih sranja će uvek biti. Ali to ne znači da će naša deca biti nepismena ili nedajbože polupismena.
Jed? Nije loša opservacija… Ne mogu sada da je prihvatim, ali mogu da razmišljam o tome. Naći će se vremena 😉
Nego, ono što je istina, nisam uspela da razgraničim šta moje dete ugrožava, a šta je to što smatram da ga ugrožava.
U tom smislu baš sada sebi zadajem neke zadatke.
A ti naiđi. Videćeš da uvek imam neke zadatke i da uvek oko nečega okapavam 😉
Nego,
pa jeste. smatram da to je maligni tumor, ako je (laički rečeno) definicija malignog tumora nekontrolisano bujanje/razmnožavanje ćelija. izvini. slučajno, jako dobro znam nešto o tome.
Pa, ako treba da pravimo analogiju ma koliko da mi inače ne prija, samo da kažem da nepismenost u učilima jeste nekontrolisano širenje ofrljeg odnosa prema jeziku.
Druga je stvar što možemo da proživimo jedan zdrav i dug život i da stalno govorimo i pišemo razne pravopisne i gramatičke gluposti.
Definitivno si u pravu da je u pitanju tumor. I taj tumor mora da se uklanja odozgo. Za ovakve greške odgovorno je ministarstvo prosvete: autori knjige mogu da budu nepismeni, ali ministarstvo ne sme da odobri takvu knjigu. Jer nisu svi roditelji pismeni, i nisu svi dovoljno posvećeni radu sa svojom decom i ispravljanju grešaka za koje sami nisu odgovorni.
Tu se slažemo. Roditelji ne moraju, ako već neki nisu, da budu pismeni. Ponajmanje treba da budu u situaciji da su stalno pripravni da kontrolišu nešto što je odobrila njihova jedina država.
Država neka radi svoj posao.
Pingback: Blogujem za nadu, naravno : MOOŠEMA
Mislis – Ce n’est pas ?
A srpski paravopis…hm, nisam expert,
Je ne sais pas…;)
@Tatjana Vehovec
Bas me zanima da li cete objaviti ovaj moj komentar, vi koji se mesate u nesto sa cim nemate blage veze. Dali ste sebi za pravo da komentarisete neke udzbenike i radne sveske, a ocigledno imate neke svoje licne frustracije u svom okruzenju koje nemaju nazalost veze sa obrazovanjem deteta. Pa normalno je da treba da deca nauce nesto o veri i obicajima vecinskog i konstitutivnog naroda ove zemlje, kao sto normalno i u drugim zemljama sticu takva znanja, a to pouzdano znam. Bil oda ste vernici, nevernici ili sta vec, otkud vam pravo da sputavate ljude da saznaju nesto o pravoslavnoj hriscanskoj veri i obicajima naroda koji zivi u svojoj zemlji. Zbog vas treba da izdavaci izbace te sadrzaje iz udzbenika??? Neverovatno sta sebi dozvoljavate. Ali, sta vredi objasnjavati vama koji imate pre svega probleme sa sobom, cim prelistavate udzbenike trazeci ono sto vama ne odgovara. Nazalost, najvise ce vasa deca ispastati kada je u pitanju socijalizacija u svojoj sredini. Tu naravno nece promeniti nista udzbenici i prirucnici koje vi kao ocigledno teski amateri i nekompetentne osobe dajete sebi pravo da analizirate iz pozicije povredjene sujete a ne ugrozenih prava. Povedite racuna da ne budete tuzeni zbog pljuvanja po izdavacima koji rade udzbenike u skladu sa nastavnim planom i programom koji ocigledno niste procitali!!!
Kao što vidite, Ivane, puštam ja svašta.
Vi svakako niste normali, izvinjavam se, ali odakle vama pravo da spocitavate nekome sto ne zeli da mu deca uce iz nepismenih udzbenika! A za versko obrazovanje postoji mesto i vreme, to svakako nisu skolski udzbenici, a moglo bi to isto obrazovanje da ukljuci i osnovne postulate hriscanstva jer kako vidim sve vise dece se krsti po tramvajima kada se prolazi pored crkve ali zato im ne pada na pamet da ustanu starici i starcu koji pored njih stoji. Sram vas bilo, u svakom slucaju.