Latinicom, umesto da napiše nekoliko primera upitnih rečenica koristeći rečcu “li” i to ćirilicom, nastade ovaj tekst u školi, nedovršen. Možda prekinut zvonom, a možda i učiteljicom, ne smem o tome da razmišljam.
O željenom zlatnom retriveru ili labradoru, obećanom za sledeći rođendan, koji je postao imaginary friend.
Naslov, običan: Ivanove i Bernijeve avanture, u epizodi Berni i građevina
Jednog dana kad je Berni nanjušio čokoladu koja je imala miris govana, on je svojim lepim glasom dozvao Ivana:
– Berni, šta je bilo? – upita Ivan
– Av! Av! Av! – Berni zalaje.
Kad se Ivan malo zavede u misli i seti se da Berni voli čokoladu, reče:
– Berni, napravi kućicu od čokolade.
…
U školi, na času, prekinut zvonom ili učiteljicom, umesto vežbe za upotrebu rečce “li”…
Kako da ga vaspitavamo, a da mu ne slomimo duh?
18 Comments
Mene su pustili da se sam vaspitavam. And look at me now 😀
Hahahahaha, nista me odavno nije tako nasmejalo.
Ako nađeš odgovor na pitanje, željno ga čekam 🙂
:)))
Barni, jel ti lepo reko! 🙂
Izvinjavam se, Berni 🙂
# Viktore, baš smo juče mm i ja bili kod tebe i gledali onaj snimak pilot-sitkoma. Pa mu kažem, evo vidi kako mlad čovek zrelo razmišlja.
Znači, tebe su pustili da se sam vaspitavaš… hm…
# Moreno, mi smo morali da se štipamo da ne puknemo od smeha pred njim. Gde smeš da mu kažeš da je odlično? Ili da je bolje od vežbe za rečcu “li”… 🙂
# Ana, javi i ti meni, ako prva nađeš 😉
# etotako, molim te da zapamtiš – Berni. Berni, ako bude labrador ili retriver, a Herkules ako bude patuljasti pinč 😆
R. se ne slaže sa patljastim pinčom, a meni bilo super zbog Herkulesa 😀
Ja bih voleo da čujem nastavak priče pre odgovara na pitanje kako da ga vaspitavate.. 🙂
🙂 Nastavak priče je, po Ivanovoj tvrdnji, da se napravi smicalica Berniju sa tom “čudno mirišućom čokoladom” 😉
A nije ga još ni dobio. Bernija.
Imala sam mnogo strahova i nedoumica na istu temu. A onda sam naišla na neku knjigu o popularnoj pedagogiji i na prvu rečenicu u njoj: “Budite prema detetu onakvi kakvi zaista jeste. Ako ste dosledni, budite dosledni. Ako niste, nemojte pokušavati da budete…” Nisam dalje čitala. Bio je to odgovor na većinu mojih pitanja. Sada imam nekoliko aksioma od kojih ne odstupam, a vaspitavanje se odvija samo po sebi, kroz razgovor. Mislim da se previše ustežeš i strahuješ. Deca se u krajnjem ishodu uvek sama vaspitaju, a roditelji su tu da pripomognu ako treba. 🙂
… podseti na Bukovskog (Charles Bukowski, 1920-1994) …nego stvarno kude je “originalni” nastavak priče ?
jedva cekam vezbe za upotrebu drugih recci 😉
:)))))))))))
Iskidah se od smeha :))) Ko me tera da citam blogove na postu?… Sada me svi teraju da prevodim, sta je to toliko smesno :)))))
Ivan je moj idol. Em trenira tenis, em ima Noletov autogram em je dete kreativno do pucanja od smeha:))
Ne znam sta bih rekla o vaspitavanju dece jer ih jos nemam. Znam samo da bih volela da ponovim sa svojom decom nacin na koji sam i sama vaspitana.
# Spes, kako si me provalila. Ta silna opuštenost u mladosri sada pita gde mi je mladost bila 😉
# Veličkoviću, bojim se da će nastavak nastati jednom, daleko u budućnosti, kada zaboravimo na miris govana… 🙂 I mi ovde smo jako znatiželjni.
# BSLP, duhovita opaska 😀 Zamisli samo kada krene podmet i prirok. Unapred se cepam od smeha. ali u sebi.
# Marice, koliki honorar tražiš da mi prevedeš ovaj sastav na češki :))))))))))))))))))) Mene bi to potpuno razvalilo 😛
# Sasha, blago tebi. Ja ne bih volela da na svom detetu ponovim način na koji sam ja vaspitavana.
Ipak, laska mi da ti se dopada Ivan. To smatram, a jače je od mene, svojim uspehom. Jbg, slaba sam.
Pa roditelj jeste zasluzan velikim delom za to kako mu “ispadne” dete. Neke stvari nisu pod tvojom kontrolom niti mozes na njih “uticati”, ali mnoge jesu, i to su upravo one finese koje razlikuju dva slicna, a ipak razlicita coveka. Ja sam imala veliku srecu i toga sam jako svesna. Mislim da je od svega najbitnije istinski uvaziti to malo bice i njegovu licnost, jer kad ga uvazavas mnoge stvari se prirodno i spontano rade i desavaju na pravi nacin. Roditelj koji misli da je rodjenjem deteta dobio kutiju plastelina – nece biti dobar roditelj i nece nikada zasluziti detetovo postovanje koje toliko prizeljkuje.
Ja sam sigurna da bi on do kraja upotrebio famoznu rečcu “li”.
Genijalno! 🙂
# Sasha, nekad mislim da je roditeljstvo najsigurniji način da se zgadiš svom detetu. 🙂 Mada, najveće zadovoljstvo je da posmatraš to biće kao ličnost i da uživaš u tome koliko je poseban.
# Suske, verovatno, da je imao više vremena. Nažalost, neće da dovrši priču, izgubio je nit sadržaja, kaže. 🙂
Valjda se zaveo u neke druge misli 😀
Sama si sažela poentu u rečima “najveće zadovoljstvo je da posmatraš to biće kao ličnost i da uživaš u tome koliko je poseban”.
Moj dragi i ja smo zaključili da treba da svom detetu objasnimo i pokažemo osnovne vrednosti, principe, da joj prenesemo ono što sami znamo, a da će to ona morati sama da uklopi u svoje poglede na svet, i da prihvati ili odbije ono što smatra da joj je potrebno (ili nije). Ona je svoja, “mala žena”, i ja nemam pravo da od nje pravim ono što ja mislim da treba da bude.
I sa pravom si ponosna na svoj malog junaka, on je poseban, sjajan mali čovek 🙂