Kako su nas samo našli…

30

… za potrebe teksta. Sa spiska je samo nestala Cyberkeva, što sam uvek smatrala velikom štetom 😉 a sad vidim da ni Shitkla više nije aktivna.

Čitaj me na “blogu”

I. MIĆEVIĆ, 4. avgust 2007

MUSTRA bečka, Sajber keva, Štikla, Mušema i Munzeseksualac verovatno se nikada nisu sreli, ali su svakodnevno bliski u zajedničkom, doduše virtuelnom, prostoru. Iza ovih nadimaka, pod kojima vode svoje “blogove”, krije se možda naš komšija, sestra od tetke, profesor likovnog ili prodavačica iz samoposluga. Njihova, kao i razmišljanja i dogodovštine miliona drugih ljudi iz celog sveta može da čita svako, a dovoljan je samo kompjuter i internet-priključak. Svi oni, bezbedno sakriveni iza svojih sajber imena, širokom auditorijumu dušu otvaraju u ovim svojevrsnim internet-dnevnicima.

Dalje pročitajte, ako vas ne mrzi, na sajtu Večernjih novosti.

Nismo, doduše ni anonimni, nismo ni svi u kontaktu, ali dobro, neko je zavirio unutra i želeo o tome nešto da napiše napolju.

Print Friendly, PDF & Email
Share.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

30 Comments

  1. Osim u slučaju kad se na primer ti (za ostale sa spiska ne znam) ne kriješ sigurno iza nadimka već se izlažeš krađi identiteta 😀

  2. # Sit-a-bit, i ti si komunicirala sa nekima sa spiska? 😯

    # Malesha, ona Malesha?! Znam samo jednu Maleshu 🙂 Bolje me našla!

    # Walker, iako mi stoji gore ime, mnogi blogeri nemaju pojma kako se zovem 😛

  3. Ovde se redovno izvestava o dogadjajima u blogosferi, to mu dodje nesto kao dogadjaji u soubiznisu. Lepo da su vas spomenuli.

    Ne mogu da otvorim taj link, ne znam da li i drugi imaju isti problem?

  4. # Walker, a ti si u stvari, Johny;)

    # Mustro, eto prilike da dođeš kod mene.

    # Viktore, ti baš hoćeš da nam umanjiš medijski uspeh? 😛

    Da samo znaš koliko kritike sam se naprimala od svog ličnog najvećeg kritičara zbog Moošeme, a ti sad ovde o “najboljim nickovima”!

    # Sasha, pretpostavljam da ne možeš da otvoriš iz uobičajenih problema tvojih prstiju u kontkatu sa tehnikom? 😀

    Mislim, tekst nije ništa posebno, opšta jedna priča.

    # sanje, ti si izgleda u dobrom fazonu 😛

  5. Evo, Sasha, ako nisi uspela, a i dalje te interesuje:

    Čitaj me na “blogu”
    I. MIĆEVIĆ, 4. avgust 2007

    MUSTRA bečka, Sajber keva, Štikla, Mušema i Munzeseksualac verovatno se nikada nisu sreli, ali su svakodnevno bliski u zajedničkom, doduše virtuelnom, prostoru. Iza ovih nadimaka, pod kojima vode svoje “blogove”, krije se možda naš komšija, sestra od tetke, profesor likovnog ili prodavačica iz samoposluga. Njihova, kao i razmišljanja i dogodovštine miliona drugih ljudi iz celog sveta može da čita svako, a dovoljan je samo kompjuter i internet-priključak. Svi oni, bezbedno sakriveni iza svojih sajber imena, širokom auditorijumu dušu otvaraju u ovim svojevrsnim internet-dnevnicima.
    “Blog” ili “web log” (internet-dnevnik) mesto je na kome se progovara o životu. Iz dana u dan možemo da pratimo kako napreduje “blogerovo” udvaranje nekome, kako se proveo na moru, zašto se posvađao sa taksistom, šta je skrivio šefu… U temama, uzrastima i osobinama “blogera” – pravila nema! Sajber prostor otvoren je za sve. Tako tate publici dele iskustva o menjanju pelena, Pančevci o zagađenju svog grada, globtroteri kako putovati sa što manje novca, “sponzoruše” taktiku za lov na “dobre prilike”…
    A, “bloger” može da bude bilo ko. Dovoljno je da se registruje na nekom od pupularnih sajtova i redovno, na svom “blogu”, piše “crtice”. Tako su neki sasvim anonimni ljudi, zahvaljujući svojim tekstovima, stekli neviđenu sajber reputaciju. Njihove priče se čitaju, komentarišu i prepričavaju. A, pravo da ostavi svoj komentar ima svaki posetilac sajta.
    U svetu, prvi “blog” otvoren je još devedesetih. Hroničari su pedantno ubeležili i ime “blogera” pionira – Džastina Hola! Kod nas, ovaj savremeni način sporazumevanja i razmene mišljenja, virtuelna “agora”, u poslednje dve godine je u ekspanziji. Popularni su jednako domaći i strani sajtovi, a zanimljivo je da naši blogeri posebno vole da pišu i komentarišu tekstove na najposećenijoj hrvatskoj internet-strani ovog tipa “njnjnj.blog.hr”. Svoje veb dnevnike često dopunjavaju i slikama, animacijama, čak i video -snimcima.
    I, dok je “blog” mesto susreta, pokazivanja, paradiranja duhovitošću, inteligencijom, stvarnim i izmišljenim događajima, stručnjaci upozoravaju kako je to samo još jedna prečica ka potpunom otuđenju, posebno mladih ljudi. Kažu, treba da se razgovara u kafani, kod kuće, oči u oči, bez zaklona monitora i vremenske pauze koja dozvoljava da dobro razmislimo šta ćemo da napišemo. I prof. dr Zorica Tomić, kulturolog i komunikolog, smatra nastanak bloga posledicom hroničnog problema u komunikaciji. Kaže, sve manje komuniciramo u stvarnosti, pa zato stvaramo simulaciju pravog kontakta.
    – Imamo manjak vremena, a, opet, nije nestala naša prirodna potreba za razmenom mišljenja. I, tu se pojavljuju internet-forumi i “blogovi” – objašnjava prof. dr Tomić. – Sve to predstavlja simulaciju života, realnosti. Odražava neverovatan stepen otuđenosti ljudi u savremenom društvu. “Blog” je samo simulacija komunikacije, lažnog sporazumevanja, simptom da imamo problem u komunikaciji. Jer, savremeno društvo ne ohrabruje bliskost, već distancu – bliskost na distanci ili distancu u bliskosti. Teze o bliskosti potpuno su zamenjene. U ovom delirijumu komunikacije, u kome se za kompjuter i mobilni telefon držimo kao za štaku bez koje ne možemo da hodamo, potpuno se izgubila bliskost, spontanost.
    Potrebu otkrivanja intime u javnosti naša sagovornica objašnjava kao vapaj za pažnjom. Ali, to razotkrivanje privatnosti donekle je i lažno, jer čovek ne daje uvek pravu sliku o sebi. Krije se iza štita.
    Osim ovih, takozvanih “blog” servisa, popularni su i medijski “blogovi”. Kod nas najposećeniji – na sajtu B 92. Otvoren je prošle godine, a dnevno ga poseti i čita oko 15.000 ljudi. Na prvima može da piše bilo ko, dok se za “devedeset dvojku”, poput “blogova” “Gardijana” ili “Njujork tajmsa”, piše po pozivu. Probrani, uglavnom poznati autori, ovde imaju šansu da kažu šta misle o gorućim temama (Kosovo, Hag, ratni zločini), ali i da progovore o sasvim običnim stvarima koje ih okupiraju. I, po pravilu, ovakvi “blogovi” imaju najviše komentara.

    NAJPOZNATIJI

    MEĐU najpoznatijim “blogerima” na svetu su premijer Australije Džon Hauard i britanski kuvar Džejmi Oliver. Čak i Džordž Buš ima svoj “blog”. Prvi “blogeri” među našim političarima su Goran Svilanović i Božidar Đelić. A, na mreži se mogu čitati i Gordan Kičić, Ana Sofrenović, Bojana Maljević, Biljana Srbljanović, Marko Vidojković…

    ETIKA

    NA “blogu” može da se kaže sve ili skoro sve, ali biranim rečima. Moderatori skidaju psovke, vulgarne i zajedljive komentare.
    – Ovo nije cenzura, već moderacija, kako bi komunikacija bila pristojna – objašnjava nam Dejan Restak. – A, skidamo i neproverene optužbe da je neko lopov, kriminalac…

  6. A ovde su i dva komentara:

    prolaznik
    5. avgust 2007 11:20

    Koja vam je ovo stranica “njnjnj.blog.hr”., i da li neko cita ove tekstove pre nego sto ih objavi?

    drugi neki prolaznik
    13. oktobar 2007 8:5

    Je li nekom tamo jasno da je blog fokus na običnog čoveka, i da pasus koji navodi blogove poznatih političara i glumaca (a u što su poznati, još samo da se čuje za njih van Beograda i biće carevi) potpuno ruši koncepciju članka? Nije ovo grand parada, ovo je internet…

    😛

  7. cyberkeva on

    Neverovatno. Taman se osilim sto me neko spomenuo u tako bitnim svetskim novinama, kad ono ispod mog imena stoji definicija antisocijalne osobe sa poremecajem u komuniciranju… Odoh da se jos jednom sajberubijem.

  8. Gde ispod tvog imena? Tamo gde i ispod mog? To je zato što ne pišemo po pozivu na goruće teme, već smo otvorile blog gde može bilo ko 😉

    Meni si nedostajala 😛

  9. Ne bih puno pričao o kredibilnosti teksta koji navodi ovako nešto:

    MEĐU najpoznatijim “blogerima” na svetu su premijer Australije Džon Hauard i britanski kuvar Džejmi Oliver. Čak i Džordž Buš ima svoj “blog”. Prvi “blogeri” među našim političarima su Goran Svilanović i Božidar Đelić.

    Ejj bREeee !!!

    ..zaista ne bi komentarisao ostale budalaštine iz teksta..

    Ja sam možda nePiSeN u “tehničkom” smislu, ali ovo je totalni debilitet. Još gore od onog teksta što se pojavio u Politici pre par meseci gde sam pominjan i o kome je Pitchweis pisao.

  10. Ma, tekst je onako, više laički pokušaj jednog entuzijaste da napiše nešto o čemu nema pojma ali mu se možda dopada.

    Ali, koje su tačno budalaštine iz citata? Ja sam u tekstu videla neke druge .. hm, nepreciznosti i paušalne osvrte.

    Naime, za one pomenute strance ne znam, ali Đelić i Svilanović jesu bili prvi političari koji su pisali blog. Doduše, na VIP blogu i, doduše, ne zadugo.

  11. Svi oni, bezbedno sakriveni iza svojih sajber imena, širokom auditorijumu dušu otvaraju u ovim svojevrsnim internet-dnevnicima.

    Meni je ovo potpuno čarobno. 😛 Čudi me da nije koristio folosklnu tipa “u tami svojih domova” ili “iz mračnih dubina svojih bezbednih soba daleko od..”

    😆

  12. Da da da!!! 🙂 Tekst je totalno, totalno er-te-es-ovski – ono kad prave priloge za rubrike “zanimljivosti”/”razonoda” i to… kad su kao blagonakloni, a sve gledajući sa svojih olimpskih visina 🙂

  13. Hehehe, sad ću sazvati cijeli komšiluk na kafu, fotografisati ih i poslati fotografiju dr Zorici Tomić kao potvrdu da nisam asocijalna 😛
    Gdje god bude potrebno svjedočiću da Mooshema nije asocijalna, osim što bira društvo 😉

  14. Može biti da još uvek patim od istih problema, juče sam sedanjem pred tuđ kompjuter bez da sam ga takla izazvala totalnu katastrofu i pojavu omraženog plavog ekrana iz vedra neba.

    Da sam ja prof. dr Zorica Tomić bio bi me blam da se ovako nalupetam, jer jednostraniji i neznalačkiji pristup temi nisam davno videla.

  15. Pingback: Napravi mi, mama, tvoje mafine : MOOŠEMA

  16. # sanje,

    kad su kao blagonakloni, a sve gledajući sa svojih olimpskih visina 🙂

    Jako si to dobro opazila. to se može zaista zvati er te es ovski stil.

    # Kris, pa ti si bar videla da sam kratko vezana za šporet, sudoperilicu i onda budem malo puštena da se socijalizujem do škole i posla. 😉

    # Sasha, proveri svoju bioenergiju 😛

    Zorica Tomić uopšte ne lupa, bar ono što čitam ponekad u Blicu ili što je čujem. Pre sam sklona da poverujem da je pokušala da objasni nešto više i dublje, ali da nije bilo mesta 🙂

  17. Ona “smatra nastanak bloga posledicom hroničnog problema u komunikaciji. Kaže, sve manje komuniciramo u stvarnosti, pa zato stvaramo simulaciju pravog kontakta.”

    Ne kontaktiramo nego simuliramo da kao kontaktiramo, nismo mada možda i jesmo.Fenomenalno.
    “..neverovatan stepen otuđenosti ljudi..na “blogu” može da se kaže sve ili skoro sve, ali biranim rečima.” I to je veoma logično, kako bi drugačije ako si otuđen.
    “krije se možda naš komšija, sestra od tetke, profesor likovnog.”
    Pogodi ko sam 🙂

    Podseća me na stari udžbenik sociologije iz kog sam spremao ispit.

    Nego, ko je prodavačica iz samoposluge?

  18. # Oklobdžija, dobrodošao!

    Nije prodavačica iz samoposluge, već jedna prodavačica iz (više) samoposluga! Sic!

    Drago mi je da je (kolega) novinar primetio ta neka obična, next door zanimanja, i sve ih manje-više smestio na njnjnj.tamonekiblog.hr, a elitu je izdvojio. Elita nema psihopatoloških problema. Sui generis. Elita je lepa, bogata, plava i kovrdžava. 😉

  19. I, uopšte, zašto je reč blog stalno stavljena pod navodnike? Da li to možda, u stvari, nije blog, ili je to, pravopisno, više kao neka marka pića ili automobila? Ima veb, al’ ima i blog. I “forum”.

  20. Ona možda ne lupeta inače, ali u ovom tekstu nije rekla skoro ništa pametno. Ne znam da li nije bilo dovoljno mesta, ali ono što je stigla da kaže je totalno bezveze, pa sve i da je samo izvađeno iz konteksta.

    A “blog” je pod navodnicima “zato” što je to “kul”.

    I novinaru i sagovornici bi bilo korisno da za buduće prilike razgovora o ovoj temi naprave distinkciju između prostog komuniciranja i plasiranja teksta, ideje, kritike, šta hoćeš. Pošto obični ljudi u svakodnevnom životu ne mitinguju u svakoj prilici koja na to poziva ili ne, i ništa se ne pitaju o temama od opšteg značaja, dok forumi služe upravo za komuniciranje, blog služi najviše za plasiranje ličnog mišljenja, i tako ( i zato) je i zamišljen.

  21. To je tipična površnost kojom se kod nas pristupa na bilo koje teme. I uobičajena praksa da novinari bez bilo kakve specijalizacije pišu na specifične teme.

    Bah.

  22. uuu, jeeee! Svašta sam o sebi mogla da saznam iz raznih generalizujućih psiholoških i “psiholoških” studija, ali da sam asocijalna i da imam problema sa komunikacijom, e to je fakin’ šit posebne vrste, majke mi. 🙂 Je l’ mu ovo dodje ko horoskop: ako ste lav, onda ste egoista, ako ste bloger, onda ste latentni psihić, ili šta? Ne mogu da verujem da se nekom i dalje “omakne” paušalna procena neke pojave, naročito one u koju nije uključen/a ili je ne razume.
    U svakom slučaju, malo istraživanja pre davanja “ocena” i “procena” nikome ne bi škodilo, jelte. 😉

  23. Nego, odo’ ja da malo budem asocijalna sa onim narodom što me čeka na kafi, da iskoristim ovo malo sunca što još ima, i da namćorišem 😉

Leave A Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.