978

24

Nije broj neke servisne službe ili taksija.

Ovo je broj potpisnika peticije Naših 20% nečijih 100%.

Građanski list je danas preneo vest o ovoj peticiji.

Radio 021 od podneva, na svaki sat, javlja o peticiji i pušta snimak dela moje izjave o tome. Međutim, moram da se ogradim od njihove najave za ovu inicijativu – u tekstu peticije se nigde ne pominje ukidanje Nove godine na trgu, već o smanjenju svih troškova za 20% i preusmeravanje tog novca na nekome kome bi to bilo 100%. Mislim da je peticija i računica prilično egzaktna.

Na istom radiju aktuelna je anketa za šta bi bilo pametnije utrošiti 300.000 evra u Novom Sadu.

Stižu mi pisma podrške, zahvalnosti i saglasnosti, stižu mi uvredljiva i hejterska pisma. Šta ćeš, moralo se ostaviti validne adrese prilikom registracije peticije.

Ovo, naravno, više nije moja stvar i mišljenje nekolicine mojih prijatelja sa kojima se dobro razumem.

Ovo je, što reče jedna od potpisnika peticije u svom komentaru – Krizni kulturni centar.

Ovo je novosadska stvar. Građanska.

***

Update 1: Blic takođe danas javlja o peticiji, a na njihovom sajtu može da se vidi Betina vest od juče.

***

Update 2: Rezultati annkete Radija 021 u 21:45:

anketa_021.jpg

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

24 Comments

  1. Odlicno!!!

    Ne razumem, medjutim, kako se kod nas brzinom munje ne desi da novinari (ne jedan, vec svi) pohrle da povodom ovako neceg kontaktiraju ukljucene aktere i traze izjavu za javnost? Hoce neko da nazove Maju Gojkovic i da od nje zatrazi misljenje o ovoj akciji i zvanicnu izjavu gradske vlade? Hoce neko da nazove Colu i ostale ucesnike programa, i zatrazi misljenje o temi povodom koje se njihova imena u javnosti pominju? Malo proaktivnog istrazivackog novinarstva ne bi bilo na odmet. Aj’ malo samoinicijative. Dosta vise sa pukim prepricavanjem dogadjaja. Ja od novinara ocekujem da javnosti stave na uvid VISE informacija od onog sto javnost vec ima.

  2. /ono sam ti ispravila 😉 /

    Nego, sad mi je jasno zašto je dobro što ti ne živiš više ovde: pre svega ti postavljaš jako mnogo pitanja. Suviše si analitična, zahtevna si i puno tražiš. A mi to ovde ne podnosimo. Ne volimo kad nas teraju da budemo proaktivni, i takve, proaktivne a agilne, obično vređamo, nazivamo imenima i proganjamo, a često sumnjamo i da iza takvih stoji neka politička partija, pa puno vremena trošimo i da otkrijemo koja.

    Mi volimo da sve bude na svom mestu, onako kako smo navikli, i sve naopako smo učinili standardom.

    Ti si nam nekako jako van standarda. Zamisli da neko odavde STVARNO postavi Insitutu za prehrambrenu industriju ona pitanja koja si ti postavila u komentaru na moj prethodni post? Zar ne vidiš da je to suviše, kako da kažem, proaktivno? Proglasili bi te ludom, u najboljem slučaju. 😛

    Dakle, potpuno si u pravu.

    Ja bih još, na primer, osim tih pitanja svih prozvanih strana,

    1. zvala sve Gradove pobratime Novog Sada,

    2. sve gradove članice mreže balkanskih gradova,

    3. obavestila bih ih o ovom troškovniku i zamolila za nekoliko podataka, poređenja radi:

    – koliki procenat iz budžeta oni izdvajaju za proslavu Nove godine,

    – kolika im je u isto vreme stopa nezaposlenosti,

    – kako im je rešen sistem socijalne zaštite i da li je bilo investicija u štatijaznam

    – da li i oni očekuju budžetski deficit sledeće godine kao mi što očekujemo manjak od nekih 300-tinjak miliona dinara.

    e, pa se lepo javi Novosađanima kako to izgleda u jednom Dortmundu, čiji gradski budžet prevazilazi naš republički, i tako. Naravno, odmah bismo videli i da su veoma štedljivi, racionalni i odgovorni.

    To bih ja isto sve pitala i javila javnosti. Možda ne zna javnost da je sve to interesuje, ali bi sigurno volela da zna, da bi joj bilo lakše da razume i ovu peticiji, na primer.

  3. Ja se sve nadam da ovo sve cita i prati neko ko mozda nije sam dosao na ideju da pozove Institut, Maju, Colu etc, ali ce da prepozna dobru pricu kad mu se nacrta i iskoristiti priliku za svojih 5 minuta slave. Narocito to oko Instituta. Ja nisam bila ni malo cinicna. To bi bilo prvi put u Srbiji,IKAD, da je tako nesto postalo tema javne rasprave i javnog interesovanja. Znaci, istorijska stvar!!!! Ako novinar nece to da pokrene, ko ce???? Cekam, i cekacu, da vidim ko ce biti prvi novinar koji ce se drznuti da pokrene ovu diskusiju i da od toga napravi temu od javnog znacaja. Tamara nije jedini primer. Svakodnevno dobijam mejlove prosledjene na desetine puta sa odgovornih, visokih pozicija srpskih kompanija, drzavnih institucija,neprofitnih agencija, you name it. Sadrzaj tih mejlova nikada nije poslovne prirode, a veoma cesto je toliko neukusan i neprimeren za slanje sa takvih e-mail adresa, da je to sramota.Na blogovima je ista stvar, dok postoji negde naznaka za koga radis, ili dok si javna licnost za koju se zna gde radi – svaka tvoja rec izrecena u javnosti vise nije privatna OSIM AKO TO IZRICITO NAGLASIS, a ljudi opet sebi dozvoljavaju svakakve kretenizme. Ovde bi jedan radnik u ministarstvu necega za takvu stvar dobio otkaz i bio tuzen za narusavanje ugleda kompanije. Da ne pricam kako bi prosao sef. Jednostavno ne razume se, i ne postoji razgranicenje izmedju privatne i javne reci, izmedju konteksta u kom zastupas sebe i onog u kom – shvatao ti to ili ne- zastupas firmu, kompaniju, grad, drzavu, neko vece, komisiju, sta god. To mora da se menja. Pojedinac koji bi to pokrenuo bezmalo bi uveo revoluciju u srpski javni diskurs. A da bi se pokrenulo, i kad-tad urodilo plodom, mora najpre da se stavi na uvid javnosti. Ja znam da mi imamo mnogo drugih problema i da je ovo samo jedan u nizu, ali svejedno. Nije kao da trenutno radimo po nekim zdravim prioritetima, pa sto ne bi radili na ovome?

  4. Ma, ne znam da li se čita. Iako, u poslednje vreme razumem da su makar novinari novosadskih medija povećali osetljivost za blog i, ako ništa, prate šta se dešava ako se pokreće neka vruća tema. (a ovde ih se pokretalo, onoliko).

    Ali, onda, znaš, novinar (ako je sreće da je agilan) mora prvo da ubedi urednika, pa ovaj glavnog urednika, pa onda kod vlasnika da se proveri da li je u redu da se to čačka. I tako. Prođe tu dosta vremena dok neki medij ne zavede temu.

    A, u pravu si, slučaj Instituta za prehrambrenu industriju i njegove službenice iz odeljka Pomoćnog osoblja koja se dopisuje sa službene adrese na teme od javnog značaja, jeste slučaj.

    Sad, teško mi je da ovo kažem 😉 , ali, jedino bi možda B92 mogao od toga da napravi slučaj, ali ovo je suviše daleko, i slučaj službenice Instituta je suviše mali da bi se oko toga pačali.

  5. Nadam se da ce ipak neko uskoro napraviti prilog o ovome, ali poredeći situaciju u Novom Sadu sa Sarajevom moram reći da bi se recimo u Sarajevu novinari sami sjetili, dok bi svaka reakcija javnosti izostala. Možda griješim i možda nisam dovoljno informisana, ali ne mogu zamisliti da jedna inicijativa pokrenuta na blogu recimo u Sarajevu može biti ovako uspješna kao Tanjina.

    Možda griješim i nedovoljno pratim, ali mi baš ne ide u glavu kako se ovim problemom nisu bavili visokomoralni novinari u Srbiji, koji kojekuda primaju ordene za hrabrost…
    Možda im se ovo čini kao periferna stvar, a meni se, ako dozvolite, ono o čemu oni pričaju, čini kao prelijevanje iz šupljeg u prazno i sve se pretvorilo u jedno veliko opšte mjesto.

    Tanja, moraces opet podijeliti jedinice, kao onomad, kad je sve počelo 😉

  6. Kris, a ti sve pamtiš, pa i jedinice. Ne, neću ih deliti, ne može čovek stalno da bude angažovan.

    Jedva čekam da ovo malo splasne i da se sa 20% osposobi neka porodica, pa da vam ispričam kakav kolač, bezobrazno dobar i crn, pravim.

    Eh, da.

    Pročitala sam danas vest da je otvoren konkurs za bračne parove sa decom, za povoljne stambene kredite iz Stambeno-kreditnog pronatalitetnog fonda koji je osnovala gradonačelnik, i za koji je iz budžeta izdvojeno 10 miliona dinara.

    Jako lepo.

    Jedino što je za novu godinu planirano 24 miliona.

    Mene jako uznemirava ta disproporcija. Javlja mi da nešto nije u redu.

  7. Da, i ja bih volela saznati koliko to košta u jednom mestu u Norveškoj. Ili Švajcarskoj. Ili baš tamo, tamo odakle je Deda Mraz.

  8. Gledam ovih 10 miliona pa pokušavam računati za koliko, čega…i jeste lijepo, ali nekako malo.
    U prilog računici ide i to da je četiri miliona dinara izdovojeno za jedan novi filmski festival, mali znak podrške državnog ministra kulture 😉
    Mislim da će i Velja odriješiti kesu, ipak je kapitalna investicija 😉

  9. “Ta argumentacija da je to bitno me neodoljivo podseca na one u Arandjelovcu sto sprecavaju tribinu pescanika zbog bloga B92. Nikako mi ne ide zajedno sa gradjanskom opcijom …”

    Gile,evo ti benefit of a doubt: to nema veze sa politikom, politickom orijentacijom, gradjanskom opcijom ili bilo cim slicnim. Hoces li bolje razumeti ako kazem da je sasvim svejedno da li je gospodja putem kompanijskog e-maila izrazila pozitivan ili negativan stav prema ovoj akciji? Poenta je u tome da licno misljenje ne sme biti praceno kompanijskim oznakama. Na licno misljenje svako ima pravo, ali nepaznja prilikom odabira medijuma je neodgovorna i neprofesionalna i kod nas doduse ne postoje zakoni koji to regulisu, ali to je prosto common sense. Profesionalna osoba sebi ne bi dozvolila ovako nesto, a profesionalna kompanija ne bi sebi dozvolila da joj se poslovne e-mail adrese zloupotrebljavaju u svrhe koje mogu izazvati PR probleme. Ovo je isto kao da sa kompanijskog mejla svojim drugarima posaljes slike Suzane Mancic u akciji i onda to krene internetom kroz forward, sve zajedno sa adresom od koje je sve poteklo – bahato, neprofesionalno, neodgovorno i potencijalna steta za imidz onog ko te zaposljava. Cesto dobijam mejlove originalno razaslate iz raznih srpskih kulturnih ustanova, drzavnih institucija i velikih firmi – mnogi su puni seksistickih viceva, sala uvredljivog sadrzaja o izvesnim manjinama u Srbiji, neukusnih foto-montaza i politickih parola. To daje jednu vrlo ruznu sliku nase (ne)poslovnosti, puni smo PR direktora a uglavnom pojma nemamo sta zapravo znace odnosi sa javnoscu i na koji nacin ih uporno kaljamo. To sto kod nas kompanije i ustanove jos nisu stigle do tog nivoa profesionalne svesti pa da obrazuju svoje zaposlene povodom zastite ugleda firme, i sto deo javnosti jos uvek ne prepoznaje sta je tu pogresno, i sto pojedinci tudju svojinu tretiraju kao svoju pa se sa njom bahate- to je druga stvar. A ja ti kazem da ovo nije dobro, ako razmislis – shvatices i sam. U slobodno vreme, sa privatnog mejla, potpisano privatnim imenom – misli i govori sta god zelis, odgovornost je samo tvoja. Tamarina insinuacija da rukovodstvo Instituta zastupa iste stavove i definicije je blago receno – nedopustiva, i za tako nesto u drugoj zemlji bi bila recimo privremeno suspendovana bez nadoknade, pa bi se na posao vratila pametnija. I da dodam na kraju, za slucaj da opet nisam jasna: potpuno je nevazno da li se rukovodstvo zaista slaze sa Tamarinim stavovima ili ne.Stvar je u tome da ona nema autoritet da na taj nacin nastupa u javnosti u ime Instituta, a ako ima, onda neka to pojasni, pa da znamo da to nije njen stav, nego njihov.

  10. Vladimir on

    Tanja, mislim da je ideja o smanjenju troskova i preusmeravanju novca najugrozenijima sjajna ideja. Svaka cast na tome.
    Pozdrav iz Kine!:)

  11. Gile je ispao. da je dao valjanu e-mail adresu, dobio bi objašnjenje. Sorry Gile.

    Lako je reći sve što misliš, naročito kada se kriješ iza nadimka i još daješ lažnu mail adresu, koju ionako vidi jedino autor bloga. To znači da bi ti sve, a da ne daš ništa. Čak ni to zrno poverenja u autora. Ne može.

  12. Sasha,

    . Cesto dobijam mejlove originalno razaslate iz raznih srpskih kulturnih ustanova, drzavnih institucija i velikih firmi – mnogi su puni seksistickih viceva, sala uvredljivog sadrzaja o izvesnim manjinama u Srbiji, neukusnih foto-montaza i politickih parola. To daje jednu vrlo ruznu sliku nase (ne)poslovnosti, puni smo PR direktora a uglavnom pojma nemamo sta zapravo znace odnosi sa javnoscu i na koji nacin ih uporno kaljamo.

    E, pa vidiš, na to ljudi još nisu počeli da misle. Znam jako malo ljudi, profesionalaca, sa kojima imam i privatan i poslovnih kontakt, a da koriste odvojeno poslovnu i privatnu adresu prilikom različite prirode prepiske.

    Samo što je to, mislim, na niovu instinkta, a ne pravila.

    Dalje, ljudi ne poznaju kulturu internet prepiske.

    Evo, na primer, naša Tamara, osim što se dopisuje sa službene adrese, ona misli i da je od mene lično dobila mail o peticiji, pa mi otpisuje i disciplinuje me, da više od mene ne bi dobijala takve mailove. E, sad, da ona može da zamisli da je slanje jednog maila na više adresa – ideja spreading the world, i da sam ja, originalno, poslala svega 30-tak mailova o tome, teško bi joj bilo.

  13. # etotako, pa to je novinarski posao. Da istraži kako to stoji u razvijenijim gradovima. Da se napravi prosto poređenje po osnovnim parametrima.

    # Kris, ko o čemu, ti o filmskim festivalima. 😛 😛

    Da, 10 miliona izgleda lepo, ali u poređenju sa 24 novogodšnja miliona, postaje džeparac. Šara-bara.

  14. “Znam jako malo ljudi, profesionalaca, sa kojima imam i privatan i poslovnih kontakt, a da koriste odvojeno poslovnu i privatnu adresu prilikom različite prirode prepiske.

    Samo što je to, mislim, na nivou instinkta, a ne pravila.”

    Pa, o tome se i radi – iako verujem da je dobro pravila utvrditi pre započinjanja ikakvog posla, meni je ovo stvar i vaspitanja. Ili “common sense”, što reče Saša. To bi bio taj “instinkt” koji pominješ, zar ne?

    Najveći broj institucija i preduzeća i ima usvojene kodekse ponašanja koji su univerzalni i koji su sasvim primenljivi i na korišćenje interneta, sve i da se sam internet ne pominje direktno. I samo treba malo misliti o svom ponašanju.

  15. Slazem se, jos uvek je na nivou instinkta – upravo zato sto se niko nije potrudio da to izdigne na nivo pravila. Odnosno, da pojasni vezu izmedju postojecih pravila i novih tehnologija, sto kaze Sanje. Ako je vec toliko nejasno, treba pojasniti.

    Na http://www.radio021.info je bio i tekst o ovoj akciji, a danas vidim i anketu ( sadrzaj na linku je dinamican, pa ce vec sutra biti drugaciji te nema svrhe linkovati, ali mislim da bi bilo dobro da uradis screen shot rezultata i postavis to na ovoj temi).

    300.000 evra predviđenih za doček Nove godine na Trgu pametnije bi bilo dati:
    1. Vatrogasnoj brigadi
    2. Narodnoj kuhinji
    3. Dečijoj bolnici
    4. malom Mihailu Šćepanoviću za operaciju
    5. svim ugroženim
    6. kako je i predviđeno

    89% ucesnika ankete smatra da novac treba da se utrosi drugacije nego kako je predvidjeno. 11% smatra da grad funkcionise besprekorno te da nema potrebe deliti pare tamo nekim salabajzerima kad za njih mozemo da dovedemo Colu. Najveci broj (41%) smatra da novac treba dati ugrozenima.

  16. A evo i ovo. Direktno sa
    http://www.zdravkocolic-cola.com/guestbook.htm

    (Pa sad da vidimo da li je Cola carbon-based kao i mi, ili je alien bez duse.)

    Obavestavamo posetioce sajta koji su se prethodnih dana javljali u vezi sa koncertom u Novom Sadu da smo sve vase poruke prosledili Colinom timu i nadamo se da ce ishod biti najbolji – ZA SVE.

    Srdacan pozdrav svim posetiocima,
    Zdravko Colic webteam

  17. Pingback: Webmasterov blog » Blog Archive » Pregled regionalne blogosfere 2007.

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.