Vidim da su se službe angažovale da otkriju kakvo delo stoji iza poprilično nepoznatog imena. Blogovi su, kao što znamo, dušu dali za to.
Osetila sam pritisak, znate ono, ako me tako skeniraju (ja još nisam videla toliki prosek pages/visits — posebno na tako mali broj vistis/visitor), šta još mogu/smem/hoću da napišem ovde i tako dodam neku novu informaciju koja može biti značajna poslušnim vojnicima čiji zadatak je da ih prikupe što više.
Radikali bar to znaju da rade, vade papire i pokazuju plus dokaz. Može da se dogodi da neka članica mesnog odbora SRS, sve vadeći kariran papir iz torbe pred kamerama, usklikne: Nepoznata umetnica ima kompleks velikih stopala!
Moglo bi da se desi da Maja rezginirano odbije da odgovori na novinarsko pitanje o njenom mišljenju o zahtevu građana jer i ona ima neki karirani dokaz: Molim vas, neko čiji sajt se zove Mušema, i to još latinicom! Nemam komentar.
Zamislite da se desi da neki čauš pusti u medije vest koja će baciti potpuno drugačije svetlo na celu ličnost autorke peticije: ona nema autoritet ni u rođenoj kući i viče na dete! Zar će takvi da nam kažu koliko para treba da izdvojimo!?
…
I tako, pod neviđenim pritiskom šta i kako dalje, odlučila sam da pečem kolače. I da vam dam recept, jer idu praznici i sve to ludilo od Božića po Gregorijanskom kalendaru, preko novih godina po oba kalendara, do Svetog Jovana, pa do Đurđevdana po Julijanskom.
Kolač, pod radnim nazivom Moošemin crni tart, a koji je unapređena verzija jednog recepta koji sam pronašla u Graciji (list sam osvojila pre par meseci u Maxiju na točku sreće 😉 ) pravi se lako i ostavlja bez daha.
Elem:
- 200 gr pečenih lešnika
- 200 gr crne čokolade sa najmanje 70% kakaa
- 120 gr putera
- 180 gr šećera
- 4 jaja
- jedan štapić crne čokolade s aromom narandže (a može i/ili malo svežeg soka od narandže)
- jedna cela narandža isečena na kriške
I to je to.
Čokolada i puter se istope na pari. Lešnik se samelje, deo malo krupnije a deo sitno, sve se izmeša, doda šećer i jaja i koja kap narandžinog soka. Cela mirišljava smesa se ubaci u posudu, a na vrh se utisnu kriške narandže. Sve to, pre pečenja na 180 od 40-tak minuta, izgleda ovako:
Iako sam Moošemin crni tart pravila nekoliko puta za redom, nije mi uspelo da fotografišem ceo kolač u trenutku kada je gotov, jer bi uvek brže bio pojeden. Ispalo je da je jako dobar ako se kane koja kap Amaretta, ali verujem da nije loš i ako se posluži mlak, sa nekim voćnim sladoledom. I, uopšte.
Vreme pripreme, drage moje, 10-tak minuta. Mislim da je to prava mera za modernu ženu.
Ovako izgleda badrljica koju sam uspela da uhvatim i to u verziji kada sam stavljala kruške umesto kriški narandže, a ako danas bude prilike, apdejtovaću post novom fotkom.
Šta bi neko, ko dođe u posed ove informacije o autorki, mogao o njoj da kaže na osnovu ovog recepta? Hm,
a) da je rasipna i da bi isti efekat bio i sa 200 gr šećerne table i margarinom ili svinjskom mašću umesto putera?
b) Da izbor lešnika umesto mekinja pomešanih sa orasima govori sam po sebi?
c) I da bi kolač bio u duhu patriotizma tek ako bih stavila šljive umesto uvoznog južnog voća?
Ili
d) da nemam pristojne tanjire za kolače?
Zaokruži tačan odgovor.
31 Comments
A kako da zaokružim tačan odgovor?
Virtuelno. 😉
Uostalom, plavuša bi to uradila markerom. 😛
e) A kude su ti b’e kašičkice?
😀 Ma, to je badrljica, pozira za slikanje. Inače, služi se taman još da podeliš to na dva parčeta, pa ga položiš, pa preliješ Amarettom ili dodaš neki sladoled, pa onda viljuščkica.
Evo, samo da završim supu 😉 pa ću da pravim. Možda mi uspe fotka gotovog kolača.
Ja koja sam probala: b e z o b r a z n o je dobro, pravo si kazala. I stvarno si pčelica, tart je prava stvar za okrenuti joj se umesto baviti se ovim uskogrudozlobnima.
Jeste da se brzo pravi, ali mnogo si, bre, egzotična. Pazi – čokolada sa 70% kakaa, gde to da nađem? Ili još gore, ona sa mirisom narandže… 200g lešnika????!!! Tek sad sam videla. c,c,c,c… 😀
Prvo gomboce. Nemoj sad da komplikujemo 🙂
# sanje, tart je zakon. eno mi se topi čokolada.
# spes, ma jok, nije komplikovano. Tih čokolada ima u svakom većem marketu. Pa, raznih, do 90% 😉 . Ja uzimam u Merkatoru. A taj štapić, to je moja unapređena varijanta nastala iz okolnosti da je muž to negde našao i rekao, Evo ti, ženo, da si stavila ovo! To je nešto što inače ne može da se jede, kao, sad se sladim čokoladom. A lešnici… e, pa sad.
# Gomboce su koplikovane. Ovo je ultra-mega easy. Ali, jeste, tebi sam obećala prvo gomboce.
Otkud je ovo tarte?
Ako je u pitanju francuski “tarte” to je okrugli “kolač” sa korom od sipkavog ili nekad lisnatog testa, sa raznim vočnim ili nekim drugim punjenjem-kao filom.
Mislim, ovaj tvoj kolač je stvarno extra, ali to nije tarte 😛
Peđaaaaa…
Ja zaokružila, al’ čim skrolujem pomera se nešto kružić…ček d’uzNem aceton d’obrišem ovaj krug sa monitora, dekoncentriše me 😛
I da l’ si morala opet kolače? Još se od mafina ne oporavih 😀
Otvorili u mom selu radnju sa belgijskom čokoladom…dva’es metara od moje Ustanove zatvorenog tipa…trista kila ću da imam za cirka mesečak dana, al’ nema veze, imaju čokoladu i od 80% 😀
# Ivana, pa jesi videla radni naziv? Ovo je Moošemin tart. Okruglo, pa na ćoše 😉 Ne brini, nisi još prolupala.
To ja da zavaram tragove.
# whisp, čokolada je najbolja prijateljica svake žene. Još kad je tako jako crnaaaaaaaa….
Inače, pravila sam jednom sa 70, a drugi put sa 90%. Pravo da ti kažem, nisam primetila razliku. Osim što je ova druga čokolada skuplja.
Inače, oko 230 dinara je 200 gr belgijske čokolade sa 70%.
Ruku na srce, skupo je. Ali vredi svaku paricu.
E, pa nije baš tako skupo. Sve zajedno oko 600 dindži. Ne računam ruke. Mojima ne računam ni ruke ni struju 😉 Zato je moj muž lepo sredio kuhinju.
Uzgred, koliko je jedan kolač u poslastičarnici?
Kod men’ je 100 dinara 100gr sa 80% – manje selo, niža cena 😉
A ko da bi’ ja i primetila razliku od tih 10-20% 😀 Mislim, osim u ceni, tačno….al’ što su im lepe čokoladne boneee…i jeste čokolada ooodlična prijateljica, stvarno. Što se cene kolača tiče, mislim da je negde 80 dinara, tako da se sve što se mesi, ma koliko se skupo činilo, isplati.
# whisp, ženo, ‘bem ti grad.
Pa kol’ko je sve to jeftinije u tom tvom selu. Evo, sad čujem da su kod nas kolači oko 120, 150 din.
Proporcionalno, svaka u svom mestu, izađe nas na isto. 😉
Ali, miris pečenog kolača koji se širi po kući – nezamenjivo.
Ides u Maxi? Mi to bojkotujemo.I Tempo.
Kolace cu da probam, pa ti javim reakcije.Oni
mafini se sire neverovatnom brzinom po komsiluku i rodbini ;)Rupe u tepsiji su konacno dobile smisao :)Pozdrav!
Ja od ovog nema nikakve vajde. Za kolace sam tenkre. Kompletni.
Nego, je l’ treba da oljustis tu narandzu pre jela?
Nema me dva dana i već sam u G17+ 😛
Pitam se gdje da se upšem a da najbezbolnije prođem, pa pod kolač, naravno 😉
Ovo izgleda jako, jako dobro 😛
Blago tvojima kad imaju tebe, stranu palćenicu okruženu istomišljenicima.
Šta treba da uradimo da izađemo iz anonimnosti?
Da se skinemo goli i prošetamo Zmaj Jovinom 😛
Ako je nagrada kolač, može 😀
Ja ni plaćenica ne znam da napišem ispravno, toliko smo plaćeni 😛
# Malesha, rekoh Merkator. 😛 U Merkatoru kupuješ i srećeš ljude koje nigde drugde ne viđaš 😉
Drago mi je da su te rupe iskorišćene za mafine, a ne kao saksije.
# Sasha, a šta će ti taj podatak kad nećeš praviti? 😛 Ne, ne ljuštim ih, nego ih dobro operem. To se vidi kora narandže. Posle jedeš narandžu i baciš koricu.
Porodica je juče predložila da se ubuduće ubaci još komadića narandže unutra. Ideja je usvojena.
# Kriss, taj performans sa skidanjem nije loš, ali je kratkog daha – taman dok ne popadamo u krevet od nazeba. Nećemo to.
Izgleda si loše plaćena. 😉
e) bila bi odlična TV savjetnica (tako se zovu one/oni što prodaju stvari na TVu koje nikome ne trebaju 😛 ), jer iako već treći vikend pečem nekoliko vrsta kolača (ustvari božićne kekse), mislim da ću i ovaj uvrstiti u svoj pečenjarski plan, i to još ovaj vikend 😎
ah, da, znam da si zauzeta i sve to, ali ja još nekako ne gubim nadu da ću dobiti (za ovaj Božić sigurno ne, ali možda drugi?) onu knjigu, i to o moj trošak, kako smo se dogovorile…
Da, u stvari. Uopšte nisam razmišljala o ceni kolača koje kupujem napolju. I sad vidim da iz mene govore traume iz detinjstva – moja mama je uvek o lešnicima i orasima govorila tako nekako svečanim tonom i kutiju s njima držala na posebnoj polici u špajzu, i uvek se znalo da je u pitanju neki poseban dan i posebna važnost kada se izvuku špecije iz te kutije.
By the way: mafini su mi konačno sinoć ispali kako treba i odmah sam pola mere donela i na posao, da se podičim malo 🙂
# studena, nećeš zažaliti, ako slušaš savete ove TV savetnice 😉
Šaljem ti knjigu.
# sanje, ponosna sam na tebe. Sigurno se praviš važna sad s tim mafinima. I treba. Ja nikad nisam uspela da odnesem na posao, jer ih Ivan potamani dok dlanom o dlan.
“Sasha, a šta će ti taj podatak kad nećeš praviti?”
Onako, ko pita ne skita. Mozda se jednom drznem da probam.
oh my god…kako li izgleda članica mesnog odbora srs? Misssim, ako su elitu stavili medj poslanike.
Reč “gomboc” me oduvek fasinirala i razvlačila usne u prilično širok osmeh.
mora da je ovaj recepAt zapravo neka sifrovana poruka 🙂
# Sasha, probaj ovo. Uhvati se u koštac s ovim kolačem, nećeš žaliti vremena (kratkog) i truda (malog).
# Shane, reč gomboc je reč koju moja porodica vuče, s kolena na koleno, iz Subotice. Mađari kažu gomboc, ali i nama tako lepo stoji. 😉
# bslp, ti stari pokvarenjače, provalio si. Ako još provališ i šifru, nemoj da je kažeš naglas.
Pingback: Brzinska aka express ruska salata
bahhh i moja porodica je vuče s kolena na koleno iz iste te ravnice.
al ne vredi.
uvek osmeh.
gomboc! (evo : ) )