Pa nećemo valjda sad ćutati, između dva kruga?
Ne ćuti ni Holivud. Pokazuje svoje lepo lice, u konfiguraciji Šeron Stoun, iako se ona proslavila pokazujući u jednom filmu da ne nosi gaćice. Jedino što ta geografija skrivenog terena ovde nije bitna, a nije ni red govoriti o obrijanom međunožju srpske prijateljice, posebno ne u trenutku kada ona govori o našim geografskim i istorijskim svetinjama po holivudskim žurkama.
Pitam se ko će da koristi sve ove zvezde u drugom krugu. Tadić, kao momak koji je “maturirao i stekao prijatelje za ceo život” ili Nikolić koji još nije promenio adresu ali je uspeo da Mariji Šerifović zauvek promeni status gay ikone u Srbiji i šire?
Upotreba zvezda fakat donosi političke poene. Istini za volju, gospođicu Šerifović niko nije terao da peva na mitinzima radikala. Ona je to uradila u skladu sa sloganom; svim srcem, a ne za sve pare. Navodno.
I tako se jedan rasisitički ne-volim-Fince-ne-volim-žute-i-providne-ljude put spojio sa slično-istim ideološkim putem skladno, bez prepreka, stopivši se u Molitvu na usnama 1.600.000 ljudi, za granice Kavlobag, Kavlovac, Vivovitica, zamišljene granice do koje se proteže Šešeljeva velika Srbija, podrazumevajući Kosovo, dakako. I Vučićevog obećanja da će se s njima dogoditi promene. Dakako da hoće, hajmo svi sad uglas Molitvu da ne misli na promene granica.
Nikolić, prvi Šešeljev pomoćnik, mali od Karlobag-Karlovac-Virovitica palube, ispovedio nam se još u prvom krugu, u prvoj rečenici svog spota: Ja nikoga ne mrzim.
Fantastično. Odmah zamišljam, ophrvana pravednom sumnjom, vlasnika restorana kojem na jelovniku piše: Nemamo salmonelu u kobasicama a naše kuvarice peru ruke posle obe nužde. Ili automehaničara koji ispod natpisa Otvoreno drži i ispisan dodatak: Ja ne kradem delove. Ili pumpu na kojoj piše: Mi ne sipamo vodu u gorivo. Ili Mariju Šerifović koja kaže: Ja nisam član Srpske radikalne stranke i nemam devojku.
Ili prepodobnu pogodi-ko-sam, malu od Karlobag-Karlovac-Virovitica palube, Maju Gojković koja nakon što reče: Ja sam samo običan član svoje stranke, ode i zaokruži Tadića, ili Mrkonjić to beše, na sredini glasačkog papira.
Zaborav, drugo ti je ime za san radikala. Mali san o velikoj Srbiji.
Stvarno ne znam ko će da koristi holivudske zvezde u osvajanju glasova, granica, ili Evrope, a Šerifović je već zauzeta. A osvajati se mora. Evo, i Tadić nas je pozvao Da osvojimo Evropu zajedno u drugom krugu, koristeći, s dozvolom ili ne, i one koji su reketom i sportskom disciplinom osvojili svet bez ijedne državne pomoći dok nisu stigli do vrha, hvaleći se njihovim kao sopstvenim uspehom.
Šešeljeva desna ruka, danas od milja zvani Toma, svojevremeno nas je pozivala da osvajamo granice Velike Srbije ali sad se nešto ućutala i ostavila bedž sa likom vođe za po kući, na trenerici možda, kad kosi travu ili se igra s unucima ili ga samo obožava tajno, dok se igra u kupatilu… Gde god da je bedž ostao na trenutak zaboravljen, nadam se da je svež u sećanju birača. Bar onih koji su uspeli da završe najmanje osnovnu školu. Jer, treba imati na umu: ovi loši momci nam prete promenama – sačuvaj me bože kad mi u mirnodopsko vreme radikal pomene promene.
Zaborav, drugo ti je ime radikalskog kandidata.
Samo, glasati se mora. Ako i nije neki izbor, činjenica je da se mora odabrati, inače će doći do radikalnih promena.
Sve oči su uperene u Voju. Razroki gledaju jednim okom u Voju, a drugim u Šeron Stoun. Jednom, kad se Voja probudi, tamo negde oko podneva, bilo kog podneva u narednih deset dana, moraće da izgovori nešto. Krmeljiv, zevajući ili oran za promene, ali svakako natapiran.
U međuvremenu, nadam se da će mali Tadić, momak iz petog reda za Zoranovog života, biti dovoljno pametan da vodi kampanju podsećanja, pa čak i ako ne iskoristi nijednu holivudsku zvezdu u kampanji. Dok bude osvajao Evropu, ne bi bilo loše da podseća kakve je sve osvajačke planove imao njegov protivkandidat.
I to ne bi bila prljava kapanja. To bi bila samo obična molitva za nezaborav.
24 Comments
Čini mi se da oko Voje grešiš – budan je odavno i evo sprema nam još jedan dramski obrt – pokušaće da u narednih 7 dana od Borisa napravi Tomu – ili ga neće ni biti kao što ni jednog drugog već gotovo 5 godina nema. Živi bili pa videli!
Možda je malo van teme, ali je sigurno na pravom mjestu. Gledam danas snimak emisije Insajder (B92), prva epizoda serijala o fudbalskoj mafiji.Gledam i ne mogu da vjerujem. Šta je sve Arkan uz podršku supruge radio i kog je kalibra ta žena kriminalac. I onda se sjetim da sam na novogodisnjem programu RTS-a vidjela njen cjelovečernji TV nastup. 🙁 To nije Pink s kog je protjerana, to nije privatna televizija, to je Javni servis koji se finansira putem pretplate, to je davanje medijskog prostora kriminalcu.Mislim da bi takve stvari trebali imati na umu ljudi kad glasaju. Ja se iskreno nadam da će pobijediti zdrav razum, ali mi je i strašno žao da se mora birati između Tome i Tadića, da ne kažem birati između dva zla, jer nije Tadić zlo, ali mi je zlo od toga da je u Srbiji još uvijek nemoguće da Čeda dobije barem 10 % glasova.
Nejasno mi je kako ljudi, boreći se za Kosovo na kom nikada nisu bili, ne razmišljaju gdje se danas nalaze i koliko ih koraka dijeli od provalije.
I dobro je što si našla ove prestrašne fotografije.
Pametnom bi trebalo biti dovoljno.
# Veličkoviću, baš sam čula vesti. Da, budan je Voja. I pripravan. Neverovatno je kako neko sa tako bednom podrškom ima toliku moć.
# Kristina,
Strašno. Razumem da je Čeda u očima mnogih premlad, da ne jebe živu silu, ali Vojinu silu, da su Srbi mahom politčiki obrazovani na Kuriru, u taksiju i u kafani. Ali ipak. Poražavajuće je da na tu političku ideju razume tek nešto više od 5% stanovništva.
Mada, setimo se samo Đinđića. On je tek posthumno dobio razumevanje koje mu je usraćeno za života.
Videh danas ovaj (http://www.ducinblog.com/article/show/kako_se_kupuju_glasaci) zapis na Blogotku, a sada i tvoj. Kao sto rekoh i na tom prvom Blogu, sve dok Tadic/DS bude morao da moli za podrsku gosn legijalistu, on nece imati moj glas i tacka.
Meni licno je tesko zdravim razumom objasniti kako demokrate mogu sebi dopustiti toliko ponizavanja od stranke koja ima manje od 10% birackog tela (evo veceras gledam listu uslova od narodnjaka lol), stranke koja kad Voja ustane na levu nogu (ili desnu?) glasa za radikalskog predsednika skupstine. Sa druge strane, ja nisam nikada osetio VLAST tako da ne mogu ni razumeti kako kad jednom zasednes vise nemas ni uverenja ni ciljeve ni program vec sve sto zelis jeste MOC a sve sto siris jeste MAGLA.
Nasi politicari su dno dna, svako od aktuelnih stranaka/politicara je na ovaj ili onaj nacin vec bio na vlasti i svi su se nazalost pokazali. Dok je ova garnitura (mislim na sve trenutno aktuelne parlamentarne stranke), bojkot je moja jedina opcija.
Ni moj vala, iz istog razloga
“Ja nisam član Srpske radikalne stranke i nemam devojku.”
Jes van teme, i jesam pala s marsa, ali ja potpisujem ovo :))
http://www.dinke.net/blog/2008/01/23/volim-i-ja-vlast/sr/
Pogled iz mog ugla.
Tadic upravo po prvi put pokazao znak zivota na nekoj konvenciji – odbrusio Kostunici. Izgleda da ce kljucni datum biti 28. januar a ne 3. februar.
# Dinke,
Poštujući tvoj stav, moram da ti kažem i ovo: parlamentarne stranke su i jedino što imamo u jedinoj državi koju imamo. Teško da ćemo za života videti neku novu, svežu političku opciju.
POnekad politička svest i savest pojedinca, kao što se nama često u novijoj istoriji događa, nalaže da između dva gora biramo manje gore.
Ako ne budemo birali mi, drugi će izabrati umesto nas.
Link koji si mi poslao je uobičajeno razmišljanje 28-godišnjeg dečaka, dozvolićeš – mladosti pripada da bude buntovna i zajebana. Da ne razmišlja o posledicama. Međutim mi, koji smo ostali ovde, koji imamo decu koja jednog dana treba da nam budu zahvalna a ne da nas se stide ili kritikuju, za koju želimo da žive u normalnoj, evropejskoj državi kad već nismo mi, moramo da biramo između ova dva kandidata. Iz prostog razloga što je jedan od njih mnogo, mnogo gori i ostaviće dalekosežne posledice na naše živote.
Pa, koliko ih imamo? Tih života? Ja imam samo ovaj. Nemam rezervni neki život, niti imam neku rezervnu varijantu ili državu. Shodno tome, glasaću za onog kojem u trci preti mnogo gori. Mnogo, mnogo gori. Jer ako bojkotujem, tačno znam da će izostankom mog glasa to pomoći malom od Karlobag-Karlovac-Virovitica palube, da pobedi i sramoti nas i grobari narednih, eh kad bi to bilo samo pet godina…
Poštujem tvoje mišljenje, razumem ga, ali bih volela da ipak razmisliš. Uostalom, uvek možeš, kao što je Čanak nekada govorio kada je još bio političar, da sedneš na ruku da ti utrne, pa da ne osetiš da si zaokružio Tadića. 😉
U Novom Sadu su ljudi na dan glasanja za gradonačelnika otišli na svoje vikendice da roštiljaju. Bilo je lepo vreme, pa neće valjda njihov glas značiti nešto, lepše je pivo i miris nagorelog mesa. Maja je pobedila sa razlikom od 100 ljudi. Toliko ljudi s pravom glasa ima u mojoj zgradi. Posledice njihovog roštilja debelo smo osetili. Osim što se ceo beogradski kriminalni krug preselio u Novi Sad, ovde su se presili i centri narko-dilovanja, ovde su se preselili obračuni najviših kriminalnih grupacija, ovde je nastao El Dorado za svakakog koji radi s one strane zakona.
A falilo nam je samo 100 glasova da ne bude tako.
# Rain, isto kao gore.
# etotako, nemam ni ja devojku 🙂
# Viktore, čula sam. Taman sam mislila da je Tadićeva jedina šansa (pa pogledaj samo ovde iznad koliko su ljudi popizdeli) da odjebe Koštunicu, javno i glasno i da odluči da ide va bank.
To je njegova jedina šansa. I taj stil, i ta odluka mogla bi da pokrene apstinente i kolebljivce i one ljute i one apatične i rezgnirane. Ko je, bre, Vojislav Koštunica. Prošlost! I treba da bude tamo gde mu je mesto. Onaj koji ne bude pristao na njegove ucene, taj bi mogao da napravi nešto u ovoj zemlji. I taj koji se odupre, e taj će pokazati da je Koštunici mesto s mačkama, a ne u parlamentu i vozdra. Bacci.
Hajde za prvi krug nisam ni ja glasao – ali za drugi osećam da moram – posebno sad kad se Boris “probudio”. Tih Jamarevih 40 odsto uključuje i ono malo preostalih Koštuničinih glasača koji su po “vaskolikom osećaju” unapred glasali za buduću Vladu SRS-DSS tako da i nema neke velike koristi od Koštuničine podrške. Kakvo nam dobro ta Vlada donosi – ukratko – nikakvo. Da ne dužim stigli smo na raskrsnicu – hoćemo li u Evropu ili nećemo, hoćemo li da napredujemo radeći ili da tavorimo na socijalnoj demagogiji – za mene izbor je jasan – izlazim u drugom krugu!
# Veličkoviću, a nova radna mesta? 😛
Hleb od tri dinara ne bih da pominjem, ali, da li si primetio kako oba kandidata, i u prvom krugu svih pet koliko-toliko relevantnih, kao po dogovoru ne pominju Ratka Mladića? 😉 To je, ko kanda, opasniji teren od Kosova.
Prestao sam da pricam o politici i odavno vec ne znam ni vremensku prognozu jer ne pratim vesti zbog politike ( pa dobro… pogledam ponekad prognozu na internetu ).
Ali nekada sam verovao, nekada sam se nadao i borio, i po celu noc lepio plakate, pisao grafite, a zatim u 6:30 ujutru u skolu… eh kad se samo setim te euforije kada smo mislili da je gotovo…
Sad mogu jedino reci http://www.kapiraj.org/
Cuo sam da cu da dobijem 1000 e i devojku , ako izadjem na glasanje….nisam cuo za koga treba da glasam 😀
Pomozite , sav sam smotan…
# Zorane, ja sam upravo donela odluku da neću više da gledam političke emisije. Samo reality. Pa valjda nešto naučim o nama, kad do sad nisam.
# Deda, dobio si SMS? 😛 Ja sam dobila mail u kojem se podseća na poljsko iskustvo: Ukradi babi ličnu kartu. POljaci su, naime, shvativiši da stari, po prirodi stvari konzervativni i desničari, svojim glasovima koče promene. Pa su im mladi mladi skrivali lične karte pred izbore. Poljaci su sad u EU.
Sad sam gledala dnevnik RTS-a.
EU ljuta na Mariju zbog Radikala i predizborne kampanje.
Kaže Toma da Marija ima pravo biti uz svoj narod.
Kaže i Tadić da se ne ljute na nju.
Kriss my siss, pa ti si opasna. Gledaš dnevnike revnosnije od 80% građana koji za isti plaćaju pretplatu. Ja nisam gledala. Sastavljala sam serijal o svim svojim psima 😉
Lečim se.
Gledala sam i sinoc Tomino gostovanje na RTS-u.
I meni je vrijeme da se počnem liječiti.
Ili da obezbijedim višak stambenog prostora za izbjeglice iz Srbije ako Toma pobijedi 😉
Ovo drugo.
Ako ćemo pravo Poljaci su lične karte “nabeđenim konzervativcima” sakrivali na izborima koji su održani nakon ulaska u EU 😉
# Veličkoviću, to je istina. Mali detalj koji pravi veliku razliku.
Pingback: Vlatkovic.NET
Pingback: www.bebika.com » I ja malo o izborima