Ovo će biti serijal o svim mojim psima. Imalo se, bogatstvo čitavo. Ako ste strpljivi, saznaćete koliko sam samo bogata. Ako ste manje strpljivi, pogledajte samo fotografije. To nisu moji psi, ali sam se potrudila da nađem fotografije koje najviše liče na njih.
BOLE
Moj prvi i moj drugi pas, irski seter. Prvi je dobio ime po narodnom heroju Bošku Buhi, jer je bio pun buha kad je stigao, a drugi je dobio ime po prvom, jer su mama i tata probali da me izleče nakon Boletove nepovratne bežanije istim takvim psom, istog imena. I drugi Bole je bežao iz dvorišta, drugi put zauvek iako je imao na ogrlici oko vrata ispisan naš broj telefona, adresu i svoje ime. Mesecima sam bila neutešna i rešena da više nikada, ali nikada u životu neću imati irskog setera, pobegulju.
Neki ljudi su mi rekli da su irski seteri veliki ljubavnici i da osete ženku na kilometar. Lakše mi je da verujem da je tako, pomišljam da su odlazili iskonski. Teže mi je da verujem da je tako jer sam zamišljala kako cvile kraj nečije ograde, čeznutljivo gledajući u ženku, dok ih neko ne ukrade.
S Boletom, dok je bio koji god da je, postojao je samo jedan problem – i komšija, dve kuće od nas, zvao se Bole, a njegova žena Boja. Kad god smo dozivali Boleta, njih dvoje su se odazivali. Od tada sam rešena da ljudska imena, čak i kad skroz odgovaraju psu, ne smeju biti data psima, jer ih ljudi kradu od njih.
Dok ga je bilo, kojeg god Boleta, znao je da me pozdravi kad dođem iz škole tako da skoči na mene i obgrli me oko vrata prednjim šapama. Dok me lizao po uhu, ja sam njega ljubila po obrazu. Ako šapnem, Pa gde si ti, mahao je repom tako da me je lupao po dupetu. Bole, koji god da je bio, bio je macan.
U vreme Boleta, dok je bio, farbala sam kosu u mahagoni crveno i zadovoljno verovala da ličim na svog psa. Od kuće sam pobegla samo jednom, i to u podrum od iste, gde su me našli nakon pola sata, jer sam glasno šuškala po omotu zimnice i ridala.
Nastaviće se…
Upoznajte Lujzu,
Upoznjate Dugija,
Upoznajte Fifija,
Upoznajte Hektora.
12 Comments
Mislim da ti znaš tužnu priču, u mom slučaju ne o keruši i sedam malih kučića 😀 već o jednom jedinom psu kog sam imala, ali ne znaju drugi.
Dobili smo ga od dedinog najboljeg prijatelja pa smo ga morali prihvatiti.
Bio je njemački ovčar i zvao se Luks.
Kada bi zalajao više već što je moja prabaka smatrala potrebnim, govorila bi mu : ”Grom te ubio”.
Rečeno , učinjeno.
Jednog dana, mnogo prije već što se u meni uspjela razviti istinska ljubav prema psima, Luksa je ubio grom.
Zadnje dvije godine sanjam o kući , dvorištu i šarplanincu ili barem o većem stanu i irskom seteru.
Bilo bi super da vam se u komšiluk doseli neki stranac po imenu Hektor 😀
Ali je svakako dobro što dijete odrasta uz psa ili bilo kakvu drugu životinju veću odl zlatne ribice i kornjače.
Mada, ja ni ribice ni kornjače nisam imala. 🙁
# Krss,
Znaš onu baku koja živi do nas? Ili, bar znaš da postoje vrata do nas. E, pa ona je odlepila. Stalno ga zove unutra, jer se Hektor slobodno šećka po tom platou i rado kaki na njen otirač.
Mislim da je ona srećna što joj se Hektor doselio u komšiluk. A bakina ćerka, kad je čula kako se psić zove, reče prostodušno: Tako veliko ime za tako malog psa!
Predivni su mi irski seteri. A tek boja dlake.
Ako budes setala Hektora na keju srescemo se.
Mi godinu i nesto meseci imamo naseg prvog psa
(macke su uvek bile moj izbor). I bas nam prija.
Ona je bigl i zove se Maza.Ispalo je da joj ime bas odgovara.Niko mi se raduje tako kad dodjem kuci!
Znam za baku, znam cijelu priču 😉 sad tek nikada neće otići 😛 nemojte dozvoliti da se previše veže za psa 😀
A zašto ste se odlučili za kratku Hektorovu frizuru, kad su oni dugokosi preludi ?
I znaš šta će biti najblesavije, kad Hektor bude češće išao frizeru, a tebe tvoj frizer i dalje nastavi gledati poprijeko 😀 To je iz onog posta I BRITNI ME PREŠIŠALA.
Kao što vidiš, ne treba ti arhiva, tu je Pletilja 🙂
# malesha, a psi komuniciraju i to je dragoceno. ja se plašim mačaka. pisaću o tome u narednim nastavcima.
# Kirss, Hektor još uvek ima frizuru kakvu mu je priroda dala. Raste, a ja je češljam. Pa ćemo da vidimo. Duga ili kratka, biće to moja obaveza. A ti znaš kakva sam ja s kosom i frizerima 😛
Jao, malesha, sad sam išla na google da se podsetim ko je bigl. Pa, oni su preterano slatki 😛 Kao vitka i graciozna varijanta baseta, o kojem ću sutra.
Divan je zaista to pas. I elegantan. Imala sam razne živuljke, a sad imam samo Grujana. Mačak, al’ mali. Umiljat i zahtevan, al’ presladak. I što ih se plašiš, od čega bre? 😀
Grujan. Mačketina. 😉 Ne znam zašto ih se plašim. javiću sutra uz nastavak s Lujzom.
E sad sam lepo i natenane pročitala. Petkom. Divnim. I optimističnim.
I nešto mi palo na pamet.
Da bih ja i sebi uvela tu ogrlicu oko vrata.
Ime prezime, i adresa stanovanja. Vlasnika nemam, al samo nek me nekad vrate kući, biću zahvalna!
Volim setere!
# etotako
ja looooda? Pa teško se može biti loođi od tebe.
Pročitao sam priču o Boletu u najtežem trenutku. Naime, navršava se dva meseca kako sam ostao bez Lakija, mog najboljeg druga. Laki je bio irski seter koji je verovao da je čovek… ili bar dete. Imao je samo šest i po godina kada ga je sumanuti vozač pokosio na trotoaru. Sanjam ga svake noći, i sve mi je teže.
Ovo pišem u nadi da će pročitati neko ko bi mogao da me uputi na odgajivačnicu irskih setera. Bilo gde na prostoru ex Jugoslavije. Jer, možda ću naći štene koje će, bar donekle, ispuniti prazninu u mom životu i u mojoj duši. Moj mejl je:
milos.lazic@politika-ad.com
Hvala.