Pripremivši se za sinoćnji TV duel na RTS, za koji su Cesidovi istraživači rekli da bi mogao da bude presudan u korist, ionako već blage prednosti Tadića, nisam ni slutila da ću da se zateknem u virtuelnom takoreći ambijentu kozmetičkog salona za male pare (mislim tu na 350 dinara pretplate, o jeah).
Svaki na svom položaju, budući predsednik i nesuđeni predsednik iz više promašaja, odgovarali su na teme koje su im dostavljene ranije. Nadam se da nijedan nema proširene vene na nogama, jer bi to mogla da bude jedina stvar koja je mogla da im zasmeta u prijatnoj atmosferi studija za duel nacionalne televizije opremeljenog za ovaj kozmetički događaj.
Po svoj prilici, Tadić se opredelio za relaksacionu masažu a Nikolić za tretman ulepšavanja. Rezultati ovih tretmana će biti vidljivi već u nedelju uveče. Čini mi se da je vidno umorni i dekoncentrisani Nikolić izabrao pravu kuru, iako verujem da je trebalo da je ponavlja češće u protekloj deceniji: piling savesti, zatezanje lica ratnih prilika, etničko čišćenje pora, supitox ili botox bora raseljavanja, parafinsko pakovanje granica Velike Srbije, ceđenje bubuljica na bradi paravojnih formacija… svi ti tretmani ne daju efekte ako se koriste isključivo svake četiri godine.
Posebno ne kada je toliko umoran kao sinoć, da ne može da održi masku na licu, čak i kada je stavi u više nanosa. Mora biti da je u Moskvi popio pićence sa Mirom i Markom.
Tadić se, za razliku, opušteno držao teksta napisanog na papirićima i nije se dao omesti. Učinilo mi se samo da je nekoliko puta imao na pogrešnom mestu napisane delove teksta koji se odnose na Nikolićeve uvrede, ali nije loše opominjati Nikolića i paušalno, što je Tadić relaksirano i činio, očigledno potpuno pod dejstvom tretmana koji je izabrao.
Dakle, na mene ni najmanje nije uticao ovaj duel iz kozmetičkog salona. Svoju odluku da glasam za Tadića u drugom krugu stalno preispitujem, ujutru se probudim uverena da ću glasati, uveče se toliko smorim, da odlučujem da uopšte neću glasati, u podne mi Tadić nekim dosadnim tekstovima iz kampanje pomogne da se sneveselim, a onog Nikolića više ni ne gledam, moraće redovnije da ide na tetmane ulepšavanja, ako već nije kasno, a jeste, ipak je čovek u godinama i ti silni i redoviti neuspesi moraju da ostave nepopravljivog traga.
Uopšte neću da vas ubeđujem. Moraće svako po svojoj savesti i ličnoj odgovornosti da uradi onako kako misli da je u redu. Ne mislim ni da je moguć povratak u devedesete, taj diskurs ja ne pušim, pre svega zato što su mi uzeli te godine koje sam u međuvremenu karikala u zemlju koja je toliko nezrela da se nalazi na samom , po mnogim stvarima sudeći, azijskom repu, ili ajde, evroaziojskom. Te, i ako budu te njihove devedesete, ja ću i dalje imati svojih 40, a ne 25 ili 30 godina. Šteta je već učinjena, godine su mi nepovratno pojeli njihovi zadrigli skakavci.
Ako u nedelju odem i desi se da ne sjebem svoj listić kao nevažeći, to će sasvim sigurno biti poslednji put da sam glasala za Tadića. On meni i nije morao da se obraća tim dosadnim forama, te osvojićemo zajedno, te mi i naši uspesi, te da uvežemo sve zastave, te Evropa nas čeka i Srbija ima dva puta. Čuj da osvojimo. A kako bi bilo da dostignemo? Ma ne. To je luzerski, kažu mu savetnici. Da osvojimo. Srbi vole da osvajaju! Jebote. Kad god se krenulo u osvajanje, ostajalo se bez nečega. Da osvojimo. Jebote.
Niti se kopčam na leđa, niti su nam kese sestre.
Ja sam njega gledala i kad je kohabitirao i kad je prodao, čitaj izdao, energetski potencijal zemlje Rusima i tako nas stavio u potpunu zavisnost za koju verujem da će imati ozbiljne, ne samo ekonomske, već i političke reperkusije na budućnost naše dece i kada je pravio ustupke Koštunici koji ga je konačno i ispalio, i kada nas je na Savetu bezbednosti brukao zloupotrebom pisma jednog maloletnog deteta i kad je pokazivao da nema hrabrosti i kad je pokušavao da peva i kada je u ovoj lošoj kampanji pokazao da nema ni govorničkog dara ni mašte da napisane govore izusti ubedljivo i kada je mehanički učio da izgovara gradacije u opadanju i gradacije u porastu govorom “Znam” koji mu je, valjda nekom greškom, ušao i u spotove.
Mene nemojte uzimati u obzir, ja gledam i slušam svaki dan, svake godine, a ne samo tokom dana preskupih i uglavnom neubedljivih kampanja kojima je konačno i Mira Banjac dala svoj neizbrisiv pečat podelom na građane prvog i drugog reda. Za koju mislim da bi bilo bolje da je naučila Tadića nešto malo dramskih tehnika, posebno upotrebu gradacija i cezura, dramskih pauza i naglašavanja taktova smisaonice, pa to je u nekoliko navrata pokušala i u svojoj počivšoj školi glume. Takođe, umesto da deli na građane prvog ili drugog reda, više bih volela da je Mira Banjac svoju savetničku ulogu u kabinetu Pajtića iskoristila da savetuje raspodelu pokrajinskog novca ka umetničkim projektima prvog reda a ne za Bjelogrlićeve jebaću-ti-mater serije drugog reda u kojima, opet, ona igra ulogu prvog reda.
Ne uzimajte mene u obzir jer me niste ni do sada uzimali u obzir.
Jer mi vaše Ministarstvo kulture nije otkupilo nijednu knjigu za biblioteke samo zato što sam pitala šta je sa poništenim konkursom i ko će da plati PDV na te knjige koje su volšebno nestale, jer naplaćujete PDV na knjigu i decu ali ne i PDV na fudbalsku utakmicu, jer vaši ministri prosvete ne odgovaraju kada im građanin od kojeg žive skrene pažnju na neoprostive greške u udžbenicima, jer vam je porez na autorski honorar skoro 30%, ali vam je zato porez za prodaju fudbalera nula, jer vam je većina zakona skrojena tako da održavate svoje glomazne muljačke sisteme a ne da nam obezbeđujete normalne uslove za naše male živote, jer ova država funkcioniše samo da bi samu sebe održavala, a ne da bi u njoj bilo mogućnosti i za nekoga ko nije u tojitoj partiji.
Prema tome, pustite mene. Ja ću još videti. Ako budem glasala za Tadića, to će zaista biti poslednji put. A ako budući neki kandidati za predsednika nekog budućeg izbornog kruga budu bili takve sise kao ova dvojica sinoć, da nemaju hrabrosti da sednu jedan preko puta drugog i ukrste programe i stavove, da nas toliko preziru da misle da je dovoljno da stoje tamo za pultovima s papirićima, k’o dve sponzoruše u kozmetičkom salonu koje su pristavile ručak i umile decu pa još malo pa sa’će, pa da tako čitaju pripremljene tekstove na poznata pitanja kao da čitaju tračeve iz Skandala ili Blic Žene, ovo će zaista biti poslednji predsednički izbori na kojima ću uopšte glasati. Iako je glasanje između ostalog i obaveza. (Osim za Koštunicu, kako nevešto, sve trepćući dok je otresao Tadića na press konferenciji, reče: Nisam baš o tome razmišljao. Jebote. Premijer. Nije razmišljao da l’ će il’ neće da izađe na izbore. Lol, takoreći, lolcina!)
Jer ako budete zaista računali na moj siguran glas za izbore u nekom sledećem drugom ili devetom krugu, moraćete da me uzimate u obzir i cele godine, i celog života, je l’ jasno?
I nemojte da vam se desi da ako, bože pomozi, Nikolić konačno zanemoća u nizu potpune i večite neuspešnosti, nemojte slučajno da nastavite pa opet da se gordite, da prezirete, da presuđujete, da gomilate, da ne date, da ljubite ruke popovima a sve u ime, gle čuda, setio se Tadić, SVIH građana Srbije, da sponzorišete što se sponzorisati ne može, da muljate i da se pravite baš jaaako mnogo pametni.
Ovo vam je opomena. Zadnja. Ako uopšte ostane samo opomena. A ne postane presuda koju ste sami sebi razrezali.
A kako se vi osećate? Da li ste doneli odluku?
***
Ovako su neki drugi blogeri razmišljali o drugom krugu:
- Sasha na Palimpsestu
- Stefan Petrović
- Dejan Vesić
- Duca
- Dinke
- Aleksandar Urošević
- Zokster something
- Ivan Bevc
- Sylvie
- Danijela Milovanović
- Ja, samo pre nedelju dana
48 Comments
tadiceva pobeda ima smisla samo ako se odmah raspisu parlamentarni izbori ili ako se zesce redefinisu odnosi u vladajucoj koaliciji. ako se nastavi kohabitacija kao do sada nema nista od osvajanja evrope.
i da, mislim da bi istvan pastor bio najbolji predsednik srbije.
# bslp, vidiš, demokrate su se upele da objasne kako će ovakva vlada nastaviti da funkcioniše, za dobrobit svih građana. Vidi samo Đelića.
A, Pastor, Pastor bi bio odličan, posebno u svetlu mogućnosti da Srbi dobiju predsednika iz manjinske grupe i da se naviknu na tu ideju kao na nešto normalno. To bi bio civilizacijski pomak za nas kao što bi izbor Baraka za predsednika Amerike, označio veliku prekretinicu za američku istoriju.
Ja sam i dalje pod blagom groznicom oko pitanja da li izaći na izbore ili ne. Mislim da će odlučiti moje raspoloženje u nedelju kada se probudim. Predsednički kandidati u ovom krugu me čine nespokojnim. Rešio sam da ne pravim više kompromise – političari koji bezrezervno mogu računati na moj glas moraju imati veoma visok IQ. Ovi mali što se šepure tu moraće da računaju sa mojim raspoloženjem na dan izbora. I to je sve.
Pastor bi bio quantum leap:)
Stoji sve sto kazes. I da je DS sve radio kako treba i da nije bilo kohabtacije, rasprodaje, kompromitovanja i slicnih stvari, jos uvek bi ostao retko neharizmatican kandidat koji ne stoji dobro ni sa retorikom ni sa oratorstvom ni sa transferom znanja u kljucnim situacijama, ostala bi jedna metiljava, gotovo smesna kampanja koja ne ostavlja nikakav utisak i ne privlaci paznju, jednom recju – totalni promasaj.
Ne znam, mi zivimo u tamnom vilajetu, pa tako i biramo… Ja glasam, no ifs and buts, sa jasnom idejom o tome da ni ovog puta ne glasam za vec protiv. Ali glasam.
# Dejane,
Hehe. To bi možda bila najtačnija konstatacija koja će mi pomoći da razumem kako se ja osećam. To stanje nespokojstva, gde god (u kojeg god) da pogledaš.
To je ponižavajuće: učili su, učili, od srede do petka…
Anketiram ljude, znatiželjno i dobrodušno, važno mi je da znam šta misle, i juče mi jedan pametan mlad čovek kaže da njegovo dur
” Sasha,
Ma, znam. Ali imam snažnu potrebu da kažem, da viknem, da ovaj izbor za mene nije prirodan. Da sam raspolućena i sablažnjena da smo stigli do ovakvog izbora.
Imala sam taj tekst, a onda su u međuvremenu postigli taj sporazum s Rusima. To me je užasnulo i dovelo u ovo mentalno i emotivno stanje. Ja tu prodaju smatram veleizdajom zemlje i mislim da bi buduća istorija morala to tako da karakteriše. Sada nema ko, svi su u stanju teškog oblika kohabitacije, sve čine za dobrobit građana.
Nisam doneo nikakvu odluku o glasanju u drugom krugu jer nema šta novo da se donese. Odluka je doneta još pre prvog kruga kada sam kao i Vili odlučio da ne glasam za već protiv. I na taj način da ne dozvolim da se ikada SRS dočepa IKAKVE vlasti.
Jednostavno meni je i bolje i ovakva-kakva-je sadašnjost i iole izvesnija budućnost (iako MORA da bude mnogo bolja) nego bilo koji radikal na čelu Države. Mogu samo da ekstrapoliram, na osnovu dosadašnjih iskustava, šta bi se događalo i kakve bismo posledice trpili. Posledice svog izbora i glasanja (ili neglasanja).
Oko Ištvana Pastora – apsolutno se slažem. To bi bio ogroman evolutivni korak za Srbiju, mada sam siguran da bi ga vrlo brzo upucali neki mafijaši. Srbi verovatno.
A zamislite šta bi se desilo da učestvuju i albanci (sa Kosovom u sastavu Srbije, jakako) i imali svog predstavnika na izborima. Mislim da bi definitivno Srbija od trenutka donošenja te odluke morala da računa da će imati nekog Ramiza, Hašima ili Ramuša za predsednika. Mogu da zamislim. Čoveka bi po proglašenju pobede odmah upucali. Srbi ili albanci, svejedno.
Ne volem da biram manje zlo od dva zla. Ne volem da glasam protiv, nego za. Al’ kad mi se ne svidi svo to licemerje, i to što ti kažeš podsećanje građana u ove skupe dane, padne mi na pamet osmi mart – praznik žena. Trt. Šta sa ostalih 364 dana? Hibernacija do sledećeg zaokruživanja na glasačkom listiću?
Eto, ne volem licemerje, ne volem da jednom rukom zapušim nos, drugom zatvorim oči, trećom jedno uho, četvrtom drugo uho a petom da zaokružim „pravog“ (koga nema). Pa nisam ja hobotnica jebote! A još kažu da će u nedelju padati kiša. Po kiši ni za ‘leba ne idem 😉
Mislim da ću da zaokružim lepotana. Lepo ću da se poserem na sve što sam govorio poslednjih meseci i zaokružiću ga. Da ne kaže posle da je izgubio zbog mene.
Sasha, Tatjana,
Pominju se ovih dana u Beogradu razne odgovornosti, izvlači se “istorijski” značaj glasovanja, neprocenjivost evro-optimizma i tako to. Svoju odgovornost posmatram na malko drugačiji (konkretniji) način. Što se mene tiče, uradio sam i više nego što je potrebno kada je politička odgovornost jednog umetnika u pitanju (za tim zaista nisam imao potrebe). Svojevremeno sam bio jedan od osnivača nove prodemokratske, sada parlamentarne stranke, moje ime se našlo na listi za parlamentarne izbore a sada aktivno radim u političkom savetu. Takođe, prihvatao sam spremno sve ponuđene rukovodeće funkcije na fakultetu iako su one ugrožavale moj umetnički imidž. Posle svega, ne osećam se spremnim da bez kolebanja dajem glas tuđim političkim konceptima, neumornoj razradi nemoralne kohabiracije i trulim kompromisima na koje nikada nisam pristajao. Za situaciju u kojoj na ovaj način biramo nisam kriv ja već jedan od onih koje biramo! I sada i posle izbora (na kojima možda neću glasati) moćiću da se pogledam u ogledalo.
Tatjana, za sve si u pravu, ali što se mora, mora se. I ja bih da vičem iz sveg glasa, ali slaba vajda. Oni koji čuju, ne mogu da pomognu, oni koji mogu da pomognu – ne čuju. Ne samo mene, nego milione nas.
Ne znam ko bi bio pravi, pravasti predsednik ali ovi nisu. Mrzim što glasam protiv, jer nema onog za koga bih glasala, ali bolje nego nikako. Makar i padala kiša 😉
“što je Tadić relaksirano i činio, očigledno potpuno pod dejstvom tretmana koji je izabrao.”
Kad si već pronašla zaista odličnu analogiju sa tim tzv duelom kao salonom za ulepšavanje NJIHOVE! stvarnosti, moram odmah da primetim da je Tadićev izbor relaksacione masaže gadna greška u izboru. Jer, glumeći da je sve opušteno, on zapravo nema zbog čega da bude opušten. Opušteni mogu da budu samo oni koji svoj posao obavljaju do kraja, na vreme i pun gas. Kada daju sve od sebe, onda mogu da budu opušteni. Tadić je verovatno mislio da ima na to pravo – da bude opušten. E, pa nema.
Najgora stvar s Tadićem kao takvom pojavom, je da ga najbolje i najargumentovanije kritikuju oni ljudi koji bi po najprirodnijoj mogućoj vezi trebalo da budu njegovi sigurni glasovi. Kad ga kritikuje radikal, to može opušteno da okači mačku o rep. To što ga kritikuju demokratski glasači, to bio morao “opušteno” da uzme najozbiljnije u obzir.
Srbiji treba harizmatski vođa. Ne kažem da je harizma presudna za političara, ali kada političar ima harizme koliko i kokoš mleka, onda to ume da bude nezivesno kada jednom dođe do izbora.
Sreća Tadićeva da je Nikolić harizmatičan upravo proporcionalno Šešeljevom seksepilu.
Ponecu sa sobom pikado metu a na meti listic pa kom zapadne.
U ovom trenutuku kako god se okrenem dupe je napred.
# Gorane, kod tebe u komentaru krvoprolića na sve strane! Neko neupućen u našu stvarnost mogao bi da pomisli da nam država i nije nešto sređena 🙂
# Aleksandre, kaže se i ono: između dva zla – odbijam da biram. E, sad, ruku na srce, ne može se reći da je Tadić zlo. TAdić, jednostavno, nije dovoljno dobar kandidat po celom nizu objektivnih kriterijuma.
# Rain, ti se me bio zblanuo onaj dan, kada si pisao kod mene da nećeš dati glas Tadiću. Zapravo, više sam se ono zapitala, čitajući Dinketa i tebe. Nakon toga sam šarala po blogovima i forumima, baš da vidim kako razmišlja internet populacija. Ti si uspeo da promeniš mišljenje, a ja da se pokolebam 😛
Na primeru tebe i mene tek sada prvi put vidim da postoje kolebljivi glasači. Uvek sam mislila da je to neka fora, neko pomagalo da se objasni neizvesnost, odnosno, nesavršenost rezultata istraživanja. Kad ono, ti i ja živi primer.
# Dejane,
Za sve to smo najmanje odgovorni, iako će neko posegnuti za tom izmišljenom odgovornošću glasača. Neću ja biti odgovorna ako Tadić izgubi a ja nisam glasala. Može da bude samo on odgovoran. Pa kad političari jednog dana budu shvatili taj nivo odgovornosti, da se ne može tek tako kohabitirati da bi se održalo na vlasti, tek tako rasprodavati da bi se… (ne smem ni da kažem kakve sve ideje imam u vezi s tim sporazumom sa Rusijom) tek tako odstupati od principa sopstvene politike ili je lavirati prema dnevno-političkim potrebama, tada ćemo tačno znati da li glasamo ili ne.
Tadić nas zaista nije uverio da je dorastao tom zadatku i mestu na kojem se, sticajem tragičnih okolnosti, našao.
Takođe, isto kao i ti, mislim da moju političku odgovornost teško da neko može dovesti u pitanje.
He, he… baš vala. A do nedelje ima još dva dana. Bolje mi da se čujemo u ponedeljak pa da vidimo ko je šta rešio 🙂
# Danijela, a što se mora, nije teško 😉
# vladice,
to nije tako loša pozicija. To znači da bi Tadić, samo kada bi hteo ili znao, mogao da nas koristi kao korektivni faktor. I to bi značilo neku odgovornost, kada već toliko pričamo o odgovornosti i, gle ku*ca na biciklu, uglavnom pominjemo odgovornost glasača.
# Zmajček, nemoj molim te da nosiš pikado strelicu! Obećaj to. Ne postoje okolnosti pod kojima se opravdava glasanje za Nikolića, a ponajmanje faktor slučajnosti.
# Ej, Rain, baš tako. Pa da do nedelje vidimo šta se još desilo 😛
Pogled na Borisa Tadića je stvarno jedno trenutno sneveseljenje i obeznađenje, majke mi. Ali ovog drugog se ne može ni pogledati. Te ja duel nisam ni pratila (zjaknula sam samo tokom prebacivanja kanala, videla da je Tadić premoren, ali sam ipak popi*dela kad sam čula da je čitao s papira. Čitao? Pa to smem ja, ovakva, ali p r e d s e d n i k???).
I koliko god da je BT stvarno, ali stvarno nedovoljno dobar, moj glas u nedelju ipak ide njemu.
Ja sam pre prvog kruga odlucila da u drugom glasam protiv slobodnih radikala i time sam sve svoje dileme resila.Da je po ovim poslednjim nastupima BT mog glasa video ne bi.Nisam imala zivaca da gledam duel, ali sam juce virnula u prenos konvencije DS i zeludac mi se okrenuo.Scenski-nula.Sadrzajno-bledo.A kada cujem
LJUDI dodje mi da polupam TV.Fuj!
Jbt, pa sopstvene pristalice nije imao cime da zainteresuje.Uopste ih nije zanimalo sta ima da kaze.
Ijao, Malesha, bravo – ja o d l e p i m kad čujem to njegovo “Ljudi!”. Toliko je grubo, nepristojno, lažno familijarno, nepristajuće ni u kojem kontekstu… užas.
Ja ću kao i do sada nažalost da dajem glas manjem zlu. I to za sada prihvatam kao realnost, jednostavno treba vremena da sazre ova demokratija. U nekim sledećim godinama biće valjda i ozbiljnijih kandidata, a do tada osećam obavezu da održavam put do te zrele demokratije. Pa svi su je gradili decenijama, a mi smo tek počeli i kapiram da ako se napravi prekid (sa radikalima) da će sve da se resetuje.
Ohrabrujuće za mene je što se pojavila jedna extremna stranka po mom ukusu za koju sam glasao na zadnjim izborima (lepotan nije iz te) i za koju ću glasati i na sledećim (ako se ne iskvare).
Jednostavno sam tada bio srećan jer sam napokon i ja mogao da glasam za extremnu stranku (kao što radikali imaju svoju) a ne za manje zlo.
# sanje, # malesha, ljudi 😉
sa papira čita gomila onih koji podržavaju ovu opciju. Pa, pogledajte samo kako gorljivo sa papira čita Branko Cvejić! U sred kampanje! Na sred mitinga! Pa još i to uđe u spot da gledamo više puta!
Glumac, čovek čija profesija podrazumeva da naučiš napamet za čas tili kobasicu teksta, a ako je ne naučiš, osposobljen si – profesionalno – da improvizuješ ako imaš pojma o čemu je komad uopšte, takav glumac, dakle, on čita, i to GORLJIVO čita svoju podršku, a tek u cezurama gleda publiku u oči.
Pa toga nema ni na čitaćoj probi u amaterskom pozorištu, jebote! I tamo, kad utvrdiš o čemu je komad, imaš razumevanje, jasna ti je govorna radnja, savladao si odnose i u stanju si da improvizuješ i da daješ repliku i ostvaruješ kontakt sa publikom. Cveja čak ni toliko nije bio u stanju. Kako ćeš da ostvariš kontakt sa bilo kim, ako ga ne gledaš u oči već u parče papira?!
Cela kampanja Demokratske stranke je jedna loša čitajuća proba predstave bez premijere putujućeg pozorišta Tadić-Šaper-Krstić.
Samo da ubacim:
Ljudi!
Jer sam razumela taj falš. A sad vidim da nisam jedina.
# Stefane,
Exactly.
Postoje samo dva razloga da neko glasa za radikale. Jedan je glupost (njihova većina) a drugi pokvarenost (njihova elita).
Postoji samo jedan razlog da se glasa za Borisa Tadića. Očaj.
Da li je to normalno? Nije.
Ja glasam za Tadića.
Auh, Romane. Tačno je tako kako kažeš. Boli, ali je istina.
Nisam pratila nijednu kampanju ni za prvi ni za drugi krug. U prvom nismo pobedili, ali to smo već znali. U nedelju ću izaći, očajna i glasati protiv grobara. Moram. Imam dete. 🙁
# spes, ja te razumem. Kao što sam uspela da razumem one koji neće. Prosto, stvari su razumljive. A vremena su teška. Zapravo, jesu li? Teška ili teža od onih kojih se jedino sećamo?
Uh, samo da ne bude homepatski lek – mora da ti bude malo gore da bi ti bilo bolje.
Ja necu biti lenja, izaci cu. Spremila sam plavu jaknu i zuti sal.
Ako pobedi Nikolic, meni biznis puca… Zato glasam za lepotana. Vrlo racionalno. Totalno me ne zanima sta mu je program, da li kohabitira i da li je na platnom spisku neke mafije. Imam interes.
U prvom krugu sam glasao za Cedu jer ima objektivnu sklonost, sposobnost i povode da zestoko prca sav sljam u nasem drustvu i to mi se svidja, cak i ako sam svestan da je i on sam opak sljam, dokazan i predokazan u vreme vlade pokojnog premijera.
Da kojim slucajem znate opus g. Pasztora, ne biste mu dali ni nacrtanu kravu da cuva, a ne da bude predsednik. Mada… Kakvi su ostali, Pishta bi se sjajno uklopio u milje…
Daleko je Srbija od kvalitetnog politicara… Svetlosnim godinama daleko…
Ova vremena ni izbliza nisu teška kao ona za koja znam da se mogu vratiti. Upravo toga se i plašim. 🙁
Napisah sinoć čaršaf psovki koje podržavaju gore napisani post pa me prekinuše gosti, pre nego sam “Submit Comment” stisla…n’umem sad da ponovim, a i Roman sve napisa kratko i jasno, i umesto mog lamentiranja na tri šlafne lepo čovek reče: glasam iz očaja. Jebem ti motivaciju da ti jebem! Izvini, Tanja, morala sam, makar malo da opsujem.
Napisah sinoć čaršaf psovki koje podržavaju gore napisani post pa me prekinuše gosti, pre nego sam “Submit Comment” stisla…n’umem sad da ponovim, a i Roman sve napisa kratko i jasno, i umesto mog lamentiranja na tri šlajfne lepo čovek reče: glasam iz očaja. Jebem ti motivaciju da ti jebem! Izvini, Tanja, morala sam, makar malo da opsujem.
Nešto mislim: nismo mi ljudi…mi smo stoka. I tako nam se i obraćaju.
# Jelena
Otkud ti žuuuuuti šal? 😛 😛 😛
# Dušane, ne znam koji je to biznis koji će baš da pukne ako pobede radikali, ali svima će biti gore ako pobede radikali.
A tvoja opaska za Pastora… šta ja znam, svako ima nekoga ko ga zna i svako ima nekoga ko će naći i nešto loše da kaže. Ja sam Pastora sretala po Pokrajini, slušala tu i tamo, oduvek sam imala utisak da je on je urban, ok tip političara. Da ne govorim o tome da srspki jezik govori bez akcenta.
# jeste, spes, čim nije dovoljno teško, ljudima pada na pamet da batale.
# whisp, juče ti nije otišao komentar, ali si ga zato danas pustila dva puta, za svaki slučaj 😛
Da, izvoli, samo psuj ako se tako osećaš.
Ocajavam.
I ti žuti žaketić i eto 🙂
# Tatjana, ako pobedi Toma, ode evro gore, odose vrednosti investicionih fondova dole, odose moji kupci i moje margine dodjavola. Ne bih verovatno stavljao kljuc u bravu firmi, ali bi biznis (koji je osetljiva zivotinjica) drasticno opao, na nivo pukog prezivljavanja.
Gospodin Pasztor je pravi madjarski gospodin-covek, cak iako je poreklom iz severnog Banata. A kako sam ja sa severne Backe, u kojoj je doticni g. dugo bivstvovao i privredjivao, znam svasta nesto o njemu…
P.S. I ja madjarski govorim bez akcenta. Da li ces za to i meni da das plus? 😉
Uvek plus za svakog ko govori neki jezik pored maternjeg! 🙂
# etotako, može žuti žaketić, ali ne za glasanje. Ako budem glasala, glasaću u crnini 😛
# Dušane, za tebe siguran glas, ako govoriš mađarski bez akcenta! To je prava retkost!
Evo, i # sanje je jedno vreme htela da nauči taj jezik društvene sredine. 😛
# znajček, znači, ideš bez pikado strelice i glasaš za Kena?
Uh… Nisam pročitao komentare pošto ih ima previše, želim samo da preporučim onima koji do sada nisu pogledali ovaj film:
http://www.youtube.com/results?search_query=ako+srbija+stane&search_type=&search=Search
To je bio jedan od onih trenutaka za koje sebi kažeš:”Sad ili nikad!” Ali šta je tu je, možda ćemo se mi i uvući nekako u tu Evropu. Samo što to više možda i nije toliko bitno za omladinu koja je glasala 5. oktobra i na koju demokrate računaju. Mnogi moji prijatelji i poznanici koji imaju izmedju 20 i 30 godina planiraju kako da odu iz ove zemlje ( ili su već otišli ) i ne žele da se vrate u skorije vreme. Više nije stvar ni u novcu problem je u ovoj crnoj rupi.
I moram se složiti da i nemamo neki izbor na predstojećim izborima, ali ako pogledamo na vadikale, koštunicu i ostale koje ne mogu ni da smislim, onda Tadić postaje dobar.
Bio. Glasao za Tadića. Osećam se odvratno.
Meni je baš prijala izborna tišina i razgovor s vama. Izaći ću da glasam, samo da se leeepo obučem.
@RainDog: Da li ti smrdi ruka zbog trenutne bliskosti sa izbornim listićem? 🙂
Meni je zapalo da danas radim uputstvo za lokalizaciju, do sutra mora biti gotovo. Mora da se radi, ne može da se dangubi, jbg :/
Ja sam danas pojela veliku zabu. Jos jednu od mnogih u zivotu
“znajček, znači, ideš bez pikado strelice i glasaš za Kena?”
Nisam izasao jos jer cekam da se sqvo vec jednom spremi,ako to ne uradi u sledecih 15 minuta ima sanse da joj pocepam Vigvam i da ne odem na glasanje.
…ako ovo natera DS da se zamisle i promene na bolje, odlicno! Ako se to ne desi, imacemo reprizu ali sa drugacijim zavrsetkom…i ja necu biti u Srbiji vise.
Na lokalnim izborima je gusce,tu lepo vidis za koga glasas, znas ljude…a selekcija kadrova im je svima skoro podjednako losa (da ne kazem da je u lokalu ni nema?!) – ljudi koji su prodavali voce & povrce na pijaci, zatim oni koji su za vreme ratova svercovali kradena kola iz bivse SFRJ, dileri, narkomani…..uzas.
Za sada – vajdica je, lakse se dise :)Za sada.