– Izvinite! – začujem glas i okrenem se prema njemu. Devojčurak, 14-15 godina, sedi u parku, u krilu ništa starijeg momka. Mislim da se taj položaj u kojem su bili u moje vreme zvao “vatanje”, ali verujem da mladi danas imaju bolji izraz za to.
– Jel’ to krrrrrr štene? – pita me nekako ljubazno, ali jedva razdvojivši pljuvačku iz poljupca od reči u pitanju. Dečakova ruka je i dalje na njenoj sisi.
– Molim? – upitam, jer ne čuh celo pitanje, a i učinilo me se da u razvučju te jedne reči koju nisam razumela leži sama suština pitanja o Hektoru.
– Da li je to rasa štene? – ponovi ona razgovetno svoje pitanje, ni na koji način zaprepašćena sama sobom, čak nekako samozadovoljno, pitanje u kojem se nastanio ceo svemir neznanja i razmetljivo maše svetu iz dubokog dekoltea i plitkog mozga.
E, sad, da joj kažem da je to štene rase ši-cu, verujem da bi tu bilo previše konsonantnih začudnosti koje bi mogle da unesu dodatni haos u njeno sazvežđe gluposti. A možda bi pomislila da je zajebavam nekom igrom reči. Da tom dečku kažem da prvo skine ruku s te sise i da baci cigaru ako hoće da razgovaraju sa mnom, i to mi se učinilo prestrogo. Da joj objasnim šta je štene a šta rasa – uplaših se od same pomisli koliko bih vremena morala da provedem u parku da bih tu, već duboku rupu — istrajno kopanu domaćim školstvom, sistemom vrednosti mokre majice i dubokog dekoltea, tri prsta i tri Pe, nedamo-Kosovo-lekcija o srpstvu i ostalih prečih pravoslavnih i patriotskih stvari — napunila nekim, kakvim takvim smislom. Odlučim da ne kažem ništa, da ne remetim to savršenstvo u njenoj toples i brejnles galaksiji.
Zemlja koja ima ovakvu omladinu ne treba da brine za svoju budućnost.
28 Comments
I šta bi na kraju?
Mislim da joj odgovor ništa ne bi značio, bolje cura da nastavi da radi ono u čemu je dobra.
Nažalost.
Bila si u Dunavskom parku malo, a? 🙂
jebote, ja bih pomislio da me zajebavaju 🙂
Pa, isplati se biti glup 😉
Bar imaš ograničen i savršen “svet” u svojoj glavi.
Ne znaš da možeš više, a lepo ti je.
ja bi im tražio ličnu kartu i doktorsko uverenje da smeju da se šetaju prisustva bez stručne medicinske pomoći 🙂
Dajem svo znanje ovog sveta za taj dekolte, ruku na sisi i socno balavljenje… Blazeni su bili oboje, sa ili bez rasa steneta u njihovoj blizini…
Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, – nama, draga, znan;
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Rana što krvave ih vređao je svet:
Ljubavi naše plav i nežan cvet.
I opet sila zgrnulo se seta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta,
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. Daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.
Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. – U cveću smo išli,
Slaveći strasno osećanja ta,
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti;
Sumnja u ljubav – najteži nam jad –
Mino i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
– Spojenost srca – ostala nam još
Naš život ovde svetao je tren,
Srdačan, krotak. Onaj život loš
U kome znanci, rodbina ostaju,
Nevinost našeg ne poznaje sveta;
Životno vino, srž nedostaju
Njima, a glava njihova im smeta.
A naših srca jedan isti zvuk
Beleži draži i vremena huk.
Jer mi smo davno, verna draga, – je li? –
Iskidali konce što nas vežu
Za prostor, vreme, tonove i boje,
– Lance života što zveče i stežu;
Jer mi smo možda, sami tako hteli
Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.
I gledaju nas zato što idemo
U košuljama belim parkom ovim,
Gde bolnički se miris širi jak;
Ne znaju dražisa životom novim,
Ljubavi naše neumrle znak.
… Gle! očima im trepti rosa nemo…
Sima Pandurovic
… aka – postala si jedna od onih mrzovoljnih baka kojima smetaju mladi što se otvoreno vole… ua! XD
haha… podseti me na jednu situaciju u osnovnoj skoli, negde 7 razred, igramo se na odmoru Zanimljive geografije na slovo B…. Krenu svi da citaju svoje odgovore, tek ce jedna: grad Beograd, voce banana, zivotinja Bambi…..
Walker – ajde da se javi još jedna mrzovoljna baka 😉
S prpošnim sisama, njegovom rukom na njima, u njegovom vrelom krilu, sišući mu usne – da stanem s tim svim i raspitujem se za štene?!!!!!! Nešto tu ne štima.
Prvo je hvatanje očito fejk, a pitanje preočito glupo. Svega tu ima, samo ne mrzovoljnih baba.
Svijeće su stvarno utrnute i dobro zaključane u nekom magacinu …
Pa evidentno je da devojka nije znala kako drugačije da se odvoji od (pre)napaljenog momka, ili jednostavno voli životinje 🙂
I na posletku, šta ti uopšte tražiš tamo i smetaš toj deci da uživaju u svom neznanju?!
P.S. Još mi reci da ih nisi fotografisala za uspomenu na glupost u parku? 🙂
Pazi kada sam na ovako nešto pomislio da si pomislila dok sam čitao početak teksta. Mi se zajebavamo, ali stvarno od sada bacam cigaru kada te vidim :-))
hahaha… ova pljuvacka, ruka na sisi i ostali detalji nekako preovladjuju, tako da devojcicina neobrazovanost ostade u drugom planu…
Ipak zvucis kao nadrndana teta 😛
A mladi se vole, pa se vole, u tim godina nisam sigurna da ljubav i moze drugacije da se izrazava nego deljenjem pljuvacke 😀 ili sam ja u tim godinama bila vise prakticna nego romanticna 😉
Ovde imamo nekoliko problema. Ili je autorka loše prenela poentu, ili većina njenih komentatora nije u stanju da vidi poentu.
Kakogod, autorka uverava svoje komentatore da nije za temu uzela sebe i ovom prilikom izražava svoje čuđenje da je bilo ko imao potrebu da se osvrne na autorku, umesto na temu.
Ovaj post ima dve teme: nevaspitanje i neobrazovanost.
S tim u vezi, neki komentari su leteli napolje zbog nevaspitanja, a neki drugi su leteli napolje zbog manjka pameti.
E, tako.
A sada:
# Milice, ništa ne bi. Oni ostadoše na klupi, ja odšetah s psetancetom u noć.
# walker, ime parka nije ni u kakvoj vezi sa pričom.
# bslp, i ja sam to pomislila. A sasvim je moguće da je tako i bilo. Jer, pojmovi štene i rasa spadaju u predškolskog obrazovanje. Sve ostalo spada u vaspitanje.
# Branko, neko dobronameran bi to mogao i tako da vidi.
# tamburix, dobra je vest da nisu bili negde po Novom Sadu da razbijaju pekare i cvećare u tom trenutku, čime se grupa njihovih vršnjaka zabavljala.
# Dušane, to je sve individualno.
# sasha, i mene je podsetilo na sto situacija, ali nijedna nije dovoljno eksplicirala ovu.
# Aleksandre, teško da nalazim svo to razumevanje koje si ti našao.
# MM, draga, da nije tvog kometnara, pomislila bih da više nemam sagovornike na ovom svetu.
# Peđa, nisam htela da te razočaram 😛
# Marice, preovlađuje ono što preovlađuje.
hahaha kakva prica
mozda je htela da pita jel to RASNO stene nego joj se od bilabijalne i mono-boobs akcije zapetljao jezik 😆
krrrr stene, hahaha…krrr pas, krrr Srbija…krrrr…
ajde idem ja da shushtim posle programa, sutra je The Day, bice akcije na TV i u blogosferi, treba se pripremiti…
# Jelena, hahahahah, krrrr. Baš vala. Generalni krrrrr.
Uzgred, Jelena, a je l’ možeš ti kod sebe na blogu da ukineš da komentar mogu da ostave samo registrovani blogger korisnici? Kod tebe sam, uz pomoć prijatelja i pola-pola-pola, odlučila da moj konačni odgovor bude pod A.
Šta ja sve vidim u tramvaju ovo je mala maca, da ne kažem mali pas rase štene 😛
Ranije sam imala prenose i dijelila pedagoške lekcije , a sad, kad ih je sve više naoružano i spremno u sred tramvaja izvući nož i ubiti vršnjaka, sad ćutim i pravim se da ne vidim.
Kad srednjoškolke sa kompletnom lošom šminkom i dekolteom počnu prepričavati koliko imaju jedinica i kako će ponavljati razred, a bez i malo zabrinutosti na licu…
Valjda su to nova djeca za novo doba, djeca koju niko nije stigao ili želio naučiti kako se ponaša na ulici, u parku ili javnom prevozu.
Niko im nije rekao da treba pozdraviti starije, ustupiti svoje mjesto starijim, obraćati se sa molim vas i uzvraćati s hvala lijepo.
Nedavno sam u jednoj TV anket vidjela srednjoškolsku drugaricu iz Banja Luke kako kaže da je potreban novi rat i sl.
I sve ove nove zemlje, nastale raspadom stare, mislim da pored ovakve omladine ne trebaju brinuti za svoju budućnost.
Njihovi ciljevi su kratkoročni, a prioriteti slabo posloženi.
Da ruka što duže ostane na sisi i nek ide život 😛
# Kriss, ma nek ide život. Blaženo je neznanje, sve više se uveravam u to. 😉
Deca su ogledalo roditelja, pa je moje mišljenje da su deca sjajna od kakvih su roditelja (čast izuzecima kojih je sve manje), čiji je sistem vrednosti toliko poremećen da manjak vremena koje provode sa decom nadoknađuju brojem kanala na televiziji čija je najčešća ideja: budite lepi, zgodni i raspoloženi za “druženje” sa čikama na pozicijama i daleko ćete dogurati, koga briga šta sve (ne)znate.
Neću ponovo da ulazim u priču o lošem školstvu što je svakako deo ove priče.
#Daniells, hvala ti, shvatila si. 😛 Šalim se, ovde sam u zabezeku da ljudi ili nisu shvatili poentu ili su odlučili da ih ja nerviram, ili nisu pročitali tekst, čak ni deo koji je boldovan… pa brišem kometare ceo dan 😉
U prilog roditeljima, naša učiteljica je za jedan roditeljski sastanak pripremila dečije crteže majki, i odgovore na pitanja: Kakva je moja mama, šta voli, šta ne voli, šta ja volim kod nje…
Učiteljica je imala nameru da nam čita odgovore, pa da se majke prepoznaju. Počelo je: moja mama voli da se šminka, moja mama voli dugo da spava, moja mama voli serije… Mame su premrle od straha i prekidale učiteljicu: Nemojte više, nemojte 😛
Bila je to grozna demonstracija onoga šta su majke danas.
Nemam ništa protiv ljubavisanja po parkovima. Al protiv kretenskih pitanja imam. Btw, ja nisam ni razumela pitanje je l trebalo da glasi rasno štene ili šta?
Pa u tom pitanju, # elektro, se nalazi poenta (jedna od dve): da li je to pas rase – štene?
Kao, da li je to pas rase – vučjak?
A ne, kao što su izbrisani autori komentara pisali ovde kobasice teksta da me nagrde što je reč o pitanju u kojem piše “da li je to rasno štene?” Ne dakle, rasno, nego da li je to ta rasa. ta čuvena rasa štene. Jer je ona negde, preskočivši obrazovanje, kućno i školsko a nadasve opšte, čula da je neko nekad za neko malo pseto rekao da je to štene, pa ona danas misli da je svaki mali pas te rase – štene. Te da je štene neka rasa. Pod pretpostavkom da razlikuje rasu od uzrasta, a odraslu jedinku od mladunčeta.
Takođe, ne sećam se kada je postalo pristojno da se obavlja peting dok pozivaš nekoga na razgovor, čak i ako ga počinješ s ljubaznošću. “Ljubavisanje” po parkovima prestaje da bude privatan događaj (da zanemarim sada javnost mesta) onog trenutka kada pokušaš da uvučeš nekog trećeg da ti bude u tome nevoljni svedok. U ovom slučaju, treća osoba može da im bude majka.
Jeez. Rasa štene?
# Tatjana
ako ukinem krenuce da mi se javljaju neki ostrasceni opet (nude svoj UD a ne ostave telefon, pih…:lol: )
al ajd da probam opet.
Inace, komentar moze da se ostavi, samo treba da imas gMail nalog ili da se caskom reistrujes na blogspot, nije tesko, kratko traje a i besplatno je 😀
krrrr…..A!
OMG. Kratko i jasno, da bi dete shvatilo “po seljački”, trebala si samo da kažeš – “ne, avlijaner je”.
Jer pored ruke na sisi, jezika u ustima i drugih stvari koje smo u njihovim godinama mogli samo da maštamo – ni ne znaju. Tako da me ne čudi.
krrr…ljubomoran? 😀
pa dobro, napisa cijeli post, a ne odgovori jeli bila ta rasa ili nije. ma ja mislim da si ti samo zavidna sto je taj nju vatao a tebi to vrijeme davno proslo… nemres bilivit! :-))