Kriv je zbog ovog posta! Juče sam provela sat vremena na youtube, pregledajući sve snimke, prvo s ovim profesorom, a onda i ostale profesore i one čudesne interaktivne table i, uopšte. Na kraju sam upoznala ceo MIT. Onda je i moja uža familija upoznala ceo MIT, jer su morali sve to da pregledaju, a ja sam pazila da nešto ne preskaču i da mi ne zabušavaju. Pogledajte, pa recite: da li je teško biti dobar profesor? Da li biste voleli ovakvo iskustvo?
Nego, to me podseti na mog profesora fizike, zbog kojeg zamalo nisam to i upisala (srećna okolnost je bila da sam baš u vreme donošenja te odluke ušla u pubertet i uopšte mi se nije učilo nego mi se samo pušilo na velikom odmoru i bežalo s poslednjeg časa, pa sam upisala najlakši smer na prirodno-matematičkoj gimnaziji ali neću da vam kažem koji, jer bih onda morala da vas sve ovde ubijem).
Elem, frajer je isto tako plastično sve opisivao, isto toliko je voleo to što radi i bio je lud za fizikom, da sam ja mislila da je u celom kosmosu jedino fizika bitna. Fizika je prosta k’o pasulj. Stvarno sam mislila da jeste iako mi ni tada nije bilo jasno šta je to prosto u pasulju. Uz sve to, jako je pazio na ostale predmete i neku opštu kulturu i pismenost, pa je neretko davao jedinice (olovkom) u dnevnik iz predmeta koje nije predavao, ako bi video da đak nema pojma. Omiljeno mu je bilo (a baš je i meni bilo milo) da daje kečeve iz srpskog jezika ako bi đak ubacio više od tri poštapalice “ovaj” ili “eaa” (izgovoriti ovo kao Olja Bećković) ili ako bi mu rečenična konstrukcija bila rogobatna. – Inercija je kada telo koje se kreće, zadržava… – Dobro, a sad mi reci šta je u ovoj tvojoj rečenici subjekat, šta predikat? Davao je i šestice za extra znanje i nule za ništavno znanje iz fizike, crvenom hemijskom.
Kod njega sam imala uglavnom petice i šestice, ali mi je jednom dao olovkom jedinicu iz geografije zato što nisam znala da mu kažem, objašnjavajući usmereno kretanje elektrona analogijom glavne ulice (sva njegova predavanja su se svodila na analogije pa smo uzvratno morali da uz klasičnu definiciju i sami dajemo analogiju kao dokaz da imamo blage veze o čemu govorimo) da se glavna ulica u selu Obrovac, gde su mi živeli baba i deda, zove Maršala Tita. Mučio me je deset minuta, pa kako se zove, pa kako se zove, glavna ulica u Obrovcu, pa u Čereviću, pa u Irigu i Rumi, u Kragujevcu i tamo-vamo, a ja sam zblanuto slegala ramenima, iako sam dobro znala šta je struja. Ta jedinica me je naučila kako se zovu (su se zvale) glavne ulice u svim gradovima SFRJ s varijacijom na JNA, a tek kasnije sam razumela zašto je bio toliko ironičan.
Taj me je zamalo navukao na fiziku, kažem, a takav, kao i ovaj sa MIT-a dokazuju da bi dete zaista moglo da bude sve što poželi, samo da ima ko da mu otvori vidike, a ne da mu ih konsekventno zatvara, što je tvrdokorna praksa u današnjem obrazovanju. Naravno, i kad bi Ustavom ukinuli pubertet, molila bih, neću preživeti još jedan.
To me odmah vrati na to koliko sad mrzim školu, s pravom, ali nema nikakve veze s tim što mrzim kada na pijaci premazuju jabuke uljem da bi sijale, a posle po pola sata ne mogu da ih operem pa mi i ruke budu masne. Pa, je l’ treba da ih iskuvavam pre jela?! I ruke da perem s onim sredstvom koje koriste auto-mehničari pre nego što odu na ručak, kako li se to zvaše?
E, a sad idem da gledam Čedu, kod gorepomute gospođe OB, dok mi se veselo krčka pasulj za naredna dva dana. Ako bi neko umeo da mi objasni šta je prosto u pasulju, bila bih mu jako zahvalna.
23 Comments
Da, zbog jedne slične, strastvene i predane nastavnice, i ja pomislila da sam rođeni fizičar. I otišla u matematičko odeljenje u Jovinu i posle prvog dana u srednjoj školi (sa još 33 lude s istim uverenjima kao što sam imala ja, ali i sa fakat mnoooogo više talenta za matematiku i fiziku od mene) se vratila kući potpuno skršena :)).Sad mi je to, naravno, sve jako smešno. A onda sam plačkuljila baš baš.
A je l` stvarno misliš to za jabuke i ulje??? Pa ja sam stvarno dileja nad dilejama, ja uopšte nisam kontala što to voće tako ludo klizi…
Nikad nisam imala pojma sa fizikom, a moram da priznam da mi mama dan danas kuva pasulj (ona kaze da ne zna da ga kuva na malo)tako da i o pasulju ne znam nista.Sta onda da ti kazem?Nista 🙂
Da li ti budes u kancelariji na bulevaru MP?
# sanje, zamisli samo nas dve, koleginice iz Vinče 😉
E, a stvarno mislim to za jabuke i ulje, sram ih bilo. NIsam sigurna da li ih nakupci mažu ili ih mažu još pre izvoza (primetila si valjda koju količinu jabuka mi uvozimo), ali, pfuj!
# malesha, ne samo da budem, već okapavam tamo 😛
A mamu pitaj šta je prosto u pasulju. Pre to nisam razumela, a od kad ga kuvam (jaaaako dobar pasulj pravim) tek sad ne vidim ništa prosto.
Ne znam šta to znači. “Prosto k’o pasulj” mi je nejasno kao i “glup k’o točak”. A točak je baš pametna stvar…
Al’ znam šta koriste mehaničari: panol pastu! 🙂
I kako može fizika da vam bude divna? Ja sam trebala imati ocene iz fizike “na parove razbroj”, tj. 1-2-1-2. . . Al’ je profi na kraju svake godine bilo žao da mi snižava prosek, pa mi je govorio koje će me lekcije pitati za trojku. Divan jedan čovek! 😀
sve priznajem 🙂
mislim da ce njegovi studenti tesko zaboraviti ovako nauceno gradivo. toliki entizijazam i posvecenost poslu u 71. godini, to mi je fascinantno.
ja sam tako zavoleo matematiku, a kasnije i programiranje. predavanja nisu bila tako ekstremno zanimljiva, ali mnogo zanimljivija od svega ostalog.
# AB,
A pasulj je jelo koje nije prosto. A panol-pasta! Bravo!
# BSLP, tačno sve zavisi od predavača i načina na koji se predaje. I najznimljivija stvar može da bude smrtno dosadna. bože, kad se samo setim kako smo spavali kod uvaženog Božidara Kovačeka na Akademiji, inače predsednika Matice srpske i velikog teoretičara pozorišta. Neverovatno kako je umeo da zanimljivo štivo upropasti.
Izgleda su profesori fizike kul ljudi. Moj profa je bio strasan lik, takodje je sve objasnjavao na primere.
Nego to za jabuke, mazu ih voskom ne samo da bi izgledale uglancano, vec i da bi duze trajale, tako jabuke dugo mogu da stoje recimo u podrumu i da i dalje izgledaju kao sveze, juce ubrane. Ja ovde kupujem neko prirodno sredstvo za odmascivanje voca i povrca, nemam pojma sta u njemu ima (nadam se da nije panol pasta) ali mnogo olaksa posao.
mislim, objasnjavao *kroz* primere, naravno:)
Ne mogu da vjerujem šta sve kod vas ima 😀
Ja ne stignem otići na pijacu(možda ima i kod nas) , a u tržnim centrima jabuke izgledaju kao da ih nogom šutaju a ne nečim mažu.
Ne mogu da vjerujem da još postoji i sredstvo za odmascivanje jabuka 😆
Nemam dobra iskustva sa profesorima bilo čega, ja sam žrtva ratnog i poratnog školstva 😆 i imam samo traume, a u draftu napisan tekst o profesoru matematike, samo se moram raspitati da li je još uvijek živ, jer ako nije, o mrtvima sve najbolje 😉 pa neću kačiti.
Kad si spomenula uvaženog Kovačeka, ja se sjetih svog uvaženog Jovana Deretića, krenuh na predavanje k’o na hodočašće, kad ja tamo, kad ono ništa…
Moo mogu ti reci sto se tice profe iz fizike imao sam takvog slicnog.:-)
Voleo je da ocenjuje po imenu i prezimenu (kontas to?),da mi mozak “masira” ko zna kakvim pitanjima ne vezanim za fiziku uopste.Najveca ocena kod njega je bila 3-ka.Tako da me kod profa iz fizike ne iznenadjuje tako nesto.
Cak sam jednom he..he..u 2 raredu srednje nisam dolazio na njegove casove jedno 2 meseca da bi me na kraju kad sam odgovarao za neku ocenu pitao”dali si ti novi ucenik u razredu??” :-))Mislim….sta reci…
Za ovo zadnje voleo sam bezati sa casova na duzi period ali isto tako i uciti (po)javljati se na casovima duzi period.Kampanjac bio i ostao.
Sarajevska skola he..he…
pozz.
Jao, ulepšala si mi dan 🙂 Hvala.
Sredstvo za odmašćivanje voća… pa ja stvarno živim na Marsu… Luuuuuuuudilo kako čovek svaki dan nešto novo sazna 🙂
#sasha, sredstvo za odmašćivanje voća je apsolutni hit nedelje!
jbt, čovek treba da pomisli i na panol-pastu, jer zna da ovo na voću nije normalno! jedino što nije normalno da kupujemo navoskirane jabuke.
ipak, meni taj vosak nešto lakše pao nego da i dalje zamišljam prljave i masne krpice, nauljene, po podrumima…
# Kriss, zamisli koliko sam ja bolesna, kad kupujem radije išutirane jabuke. onda imam blesavu ideju da je to eco. 😛
# Gordane, po imenu i prezimenu? Ne kontam to. 😛 Ali kontam šta je kampanjac. U istom smo klubu, živeli!
# ana, hvala lepo (staram se 😉 ) . i ti meni juče.
# sanje, žene su s Marsa? a ja mislila s Venere 😯
Eh, jedan takav mi predavao istoriju u prvom razredu klasične gimnazije, dok se još nismo opredelili za smerove. Kad sam saznala da mi on neće dalje predavati, upisala sam prirodno – matematički smer i evo me tu gde sam sad. Nekad ih je bilo više. Davno, još pre mog vremena… To je stara garda koje više nema.
Ovde ima svaki andrak na svetu, sve po sistemu “ono za ono”. Svaka mala stvar povlaci za sobom citavu novu ekonomiju, odgovarajucu industriju. Tako je i sa sredstvom za odmascivanje voca i povrca:)
Na primer sto se tice jaja, ni ona vise nisu nuzno jednostavna kao nekada. Ne. Prvo, imas posebne plasticne posude za barenje i pecenje jaja u mikrotalasnoj. Onda imas posebne mrezice za poshirana jaja. Onda imas posebne tiganje koji imaju pregrade na ploci kojom se formiraju recimo 4 jednaka kruga, da bi pecena jaja licila k’o jaje jajetu:) Onda imas specijalnu spravicu koja se ubaci u vodu u kojoj kuvas jaja i koja pozuti kad su rovita a pocrveni kad su tvrdo kuvana, da znas kad da ih vadis… I imas jos svasta, kao one stalke za rovita jaja… ali je definitivni favorit kasicica za razbijanje jajeta. Jedna mala kasika, sa duzom polugom ( drskom) i tezim vrhom. Njom kucnes vrh jajeta koje si prethodno postavio u stalak, da bi mogao da ga oljustis s vrha i jedes kasikom ako je rovito:) Nikako mi nije bilo jasno sto sad posebna kasika za nesto sto bilo cime mozes da uradis, naravno, jos jedan “cute” fazon da se potrosacu izvuku pare i zakomplikuje zivot i pranje sudova. Onda sam jednom pitala u radnji kako se to zove, i prodavacica me pouci: kasicica za razbijanje jajeta (egg breaking spoon). You gotta be kidding me:))))
Da ne pocinjem o papiru…. Vreme stvari prostih k’o pasulj odavno je proslo:)
Da nije u pitanju profesor cije prezime pocinje sa J, a ima u sebi drvo? Skola u ulici vojvode Knicanina? Predavao je i meni. Odlican lik….
# spes, kada bi ti ljudi ozbiljno uzimali u obzir svoj posao, posebno uticaj koji, radeći svoj posao, ostvaruju na đake koji će jednom biti ljudi, ovo društvo bi bilo potpuno drugačije. Šrmc.
# Sasha, ništa mi ne pričaj. ja sam, recimo,robinja noževa. NOž za pizzu, nož za burek (koji mi uopšte ne treba), nož za ovaj sir, nož za one sireve. Juče sam svečano objavila da mi treba nož za pršut! O noževima kojima iključivo mažem i onima kojima sečem ovo ili ono meso… oh.
Najprofitabilnija industrija je u domenu proizvodnje potreba. Proizvode se stalno nove potrebe i odlično se prodaju.
# Master, srtašno me je obradovao ovaj tvoj komentar, odnosno, prepoznavanje. To znači da sam ga dobro opisala i da je iskustvo s njim univerzalno.
Da, to je Jablanov, kojeg smo zvali Jablan. Strašan tip, uravnotežen, odmeren i blagonaklon. On predaje u Vasi ili u Medicinskoj sada? Meni je predavao u školi Jožef Atila na Telepu, u osnovnoj i u srednjoj.
Ništa o njemu ne znam više, ali ako predaje u Vasi, poješću se od muke što moj sin ne ide u tu školu!
Pa ovaj asortiman proizvoda za petljanje s jajima me je potpuno razgalio. A ja mislila da sam frajer dok me je celo društvo godinama zavitlavalo što sam u ushićenju svijanja porodičnog gnezda kupila komad zakrivljene žice koji se zove `banana holder`…
Ups, moja greska, predavao mi je u jozef atili:))) srednjoj! poz!
# sanje, a može i banana folder 😉
# master, da, Jožika!