Q: Šta vam je veliko?
A: Petak i Ponedeljak.
Odmah da kažem u preambuli: Odlučila sam da budem sledbenik Kalendara (veroisposvest – kalendarska), to mi se čini najprihvatljivije, kad već mora nešto da se bude. Evo, kako je do toga došlo.
ČETVRTAK
Država Srbija odlučuje da đaci katoličke veriospovesti mogu da ne idu u školu. Država o tome obaveštava svoje đake preko svojih instrumenata – škola, a ove opet, koriste svoje instrumente – učiteljice i razredne starešine. Država je tako, navodno, poštovala pravo svakog građanina na veroispovest koja nije većinska, na isti način na koji nije poštovala pravo na nepolitičnost insitucija obrazovanja u vreme Kosovo-je-Srbija mitinga: ukazom iz kancelarije Ministra “danas za sutra”.
DRŽAVA (sve preko svojih instrumenata): Svi koji ste katolici, ne morate da idete u školu u (veliki) petak i u (veliki) ponedeljak.
ĐACI, zgledaju se i raduju.
DRŽAVA: Da vidimo, ko je katolik?
ĐACI, neki znaju neki ne.
DRŽAVA (mom sinu, da mu pomogne, jer on ćuti a Država misli da bi morao da se javi): Da li ti slaviš Uskrs?
MOJ SIN (državi): Slavim.
DRŽAVA: Ne moraš u školu.
MOJ SIN: Jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!
Nešto kasnije…
SIN (mami): Mi svi koji smo katolički ne idemo sutra u školu.
MAMA (sinu, imajući svoje, najpre u poslovnim planovima zasnovane razloge i slične zajebancije): Ti ćeš, naravno, ići, ja nemam drugo rešenje.
SIN (mami, plačno): Ali učiteljica je rekla da ne moram! NEEEEEĆU u školu!
MAMA (sinu): Onda ćeš sa mnom sutra na posao. (potom, u sebi): Jebem ti Lončara. Je l’ može nekad neki plan od početka godine, mora li sve danas za sutra?
PETAK
Za neke veliki, za mamu i tatu samo petak. Dete u kancelariji. Tata telefonski uživo gostuje na radiju, dete ima da mirno sedi za konferencijskim stolom, crta i ćuti, umesto da je u školi, radi zadatke i graji. Mama pravi neke račune i proračune i zahteva tišinu. Dete propituje svaki čas kad ćemo kući, pa kad ćemo kući. Otac i majka psuju državu i Lončara, ali tako da dete ne čuje.
***
Šta se, u stvari, desilo? Škola je, u ime države, uredno napravila dogovor s detetom od osam i po godina, a da nijednog trenutka nije konsultovala roditelja koji štiti prava deteta. Škola je, u ime države, taj dogovor sa maloletnom decom napravila od danas do sutra, zalazeći, mimo našeg znanja u pravo na našu privatnost. Potom, Škola je, u ime države, propitala svu čudno prezivajuću decu da li slave Uskrs, a potom pojasnila maloletnicima da to samo znači da su oni Katolici i da mogu da idu kući.
U isto vreme, Škola je uredno nastavila da radi novo gradivo, ne obazirući se na odsustvo dece koju je poslala kući, prateći plan i program i pravo na obrazovanje dece koja su prisutna. Takođe, škola će za potrebe pravoslavne dece napraviti čak i dugačak prolećni raspust koji kači i pokriva i veliki petak i veliki ponedeljak i veliki prvi maj, ali zato tada neće predavati ni veliko ni malo gradivo, jer će štititi pravo dece da nemaju gradivo u vreme kada imaju praznik.
Ne bih se ja tu nešto suviše kidala, ne bih se ni obazirala na činjenicu da mi je Država uskratila dva normalna radna dana i da to ima svoju cenu, ne bih se glasno bunila ni što Škola pravi neke dogovore s mojim detetom a da mene o tome ne konsultuje, ne bih čak ni tupila o prozivkama i popisu, da mi nije ozbiljnog gradiva koje se radilo baš na veliki petak i još veći ponedeljak, a koje mi se na
MALI UTORAK I JOŠ MANJU SREDU
(kako odmičeš od velikih dana tako su ovi naredni sve manji i manji, jelte?) pojavljuje u vidu vežbe još za petka i ponedeljka predavanog a u našem slučaju propuštenog gradiva i u obliku uplakanog dečijeg lica sina mog: ja ovo ništa ne razumem.
Pa, normalno da ništa ne razumeš kad nisi bio u školi kad se to baš, gle, radilo.
I tako je Država, na jedan doduše perfidno umiven način, sve hineći da poštuje, zapravo kaznila decu i njihove roditelje koji se prezivaju čudno. Decu, jer su propustila gradivo, roditelje, jer su umesto da rade, bili primorani da čuvaju decu a potom i rade školin posao obrazovanja.
MALA SREDA
Naša učiteljica meni kaže: Mogli ste da zovete nekoga i da prepišete šta smo radili.
Kažem ja našoj učiteljici: Ali ja uopšte nisam htela da moje dete ne ide u školu!
Kaže meni naša učiteljica: Ali ja sam pitala Vaše dete da li je Katolik i da li slavi Uskrs i da li hoće da ide u školu, on je rekao ne.
(Kako čudno)
Nisam rekla našoj učiteljici: Mi smo petkom Aboridžini a ponedeljkom Japanci, nedeljom jedemo slepe miševe i pravoslavce i koga to briga!
Ipak, ostala je pridika: Mogli ste!
!!!!
Rečenica na mestu, osim što nije. Mogla sam, ali nisam mogla.
Mogla sam da još, umesto što radim sa smanjenim efektom, pride zivkam nekatoličku decu i popisujem gradivo koje su prešli, a onda sam još mogla i da uradim posao škole i da mu to gradivo objasnim.
Mogla sam, ali nisam imala kad!
Jer sam morala jednom nogom da čuvam dete, a drugom da obavim posao. A popodne da jednom rukom milujem dete a drugom pokušam da završim još nešto posla od kuće.
Mogla sam, samo što nisam ni htela.
Da je Država mene pitala, ja bih rekla da je Uskrs moja privatna stvar i ako ja pravim uskršnji ručak za svoju porodicu, to nikakve veze nema ni sa jednim petkom ili ponedeljkom, koje god veličine bio, te da shodno tome moje dete, zdravo, ima ići u školu a ne sa mnom u kancelariju.
Mogla sam, da. Jedino što me bolelo baš.
Da Država nije prekršila pravo mog deteta kojim JA štitim njegova prava i pravila s njim dogovore, u tom slučaju bih mogla da odgovorim Državi da ćemo petkom i ponedeljkom, kada smo zdravi, biti na svojim obavezama, a nedeljom ćemo raditi šta god nam padne napamet.
Ili Država planira, već sledeće godine, da proverava da li smo zaista postili na veliki petak?
***
Neki mediji su preneli čestitke Države i njenih eksponenata svim građanima koji slave gregorijanski kalendar.
Mene je to skroz oduševilo. Odlučila sam da ubuduće ipak slavim Kalendar i napravim popis sličnih vernika, sledbenika kalendara. Kalendar ću držati na zidu u trpezariji, u zlatnom ramu – kako dolikuje, ispod nek’ bude sveća a možda i ne, i klanjaću mu se kad god vidim neko slovo, dakle, svaki dan budući da živimo po gregorijanskom kalendaru. Na sledećem popisu, u rubrici veroisposvet, izjasniću se kao Kalendarijanac-Gregorijanac. Potom, zahtevaću da moje dete svaki dan ima praznik i da shodno tome svaki dan može da ne ide u školu, u skladu sa našom verom u Kalendar.
Nego, koji je danas? Ako znaš, širi dalje. 😉
22 Comments
jos kad citav kalendar odstampaju crvenom bojom, pa svaki dan crveno slovo 🙂
drzava to radi prilicno traljavo, cak bih rekao da to rade namerno. uz to, vecina drzavnih praznika su zapravo verski praznici. po meni, to ne moze nista dobro da donese.
bslp. i ovako je skoro svaki dan neki andrak, pa ko šta voli 😛 . Nije mi to problem. Problem mi je što moramo da se uterujemo u tor. Sve pod paskom sloboda i ravnopravnosti, uvode prinudnu religioznost na velika vrata. Znači, moraš da budeš nešto. Tako da ja sad biram da budem poklonica kalendara i to gregorijanka. 😉
A država to radi ne samo traljavo, već i bezobrazno. A nama se nepalnirano vreme podelilo na vreme pre i posle uskrsa. Zašto, zato što u vreme uskrsa (čitaj u vreme kada je dete proterano iz škole) oko čijeg dana smo morali da knjižimo i petak i ponedeljak, oba velika, desilo se gradivo koje odjednom postaje neverovatna prepreka.
bah.
Kod nas su proljetni praznici, tralalalala – ne moram se buditi ujutro za školu 😉
# super, MM, to je isto ono što imamo i mi, ali tamo kasnije, kad bude uskrs po julijanskom kalendaru. Neka bude raspust, samo nemoj neko da mi uteruje praznike za koje nisam zainteresovana 😉
Mala ispravka ako moze,uskrs se uvek ali bas uvek slavi u istom danu kod pravolasvaca bez obzira od onih sto ga slave po julianskom ili grgorijanskom kalendaru.
Ja sam u srednjoj skoli tvrdio da sam musliman i da slavim Ramazan ali razredi nije hteo da me pusti na 5 dana. Sta cu, na meni je bilo da probam a na njemu da brani.
# Zmajček, uvek može ispravka, jedino što ne znam na šta misliš. Malo si se zbunio. Uskrs je pokretni praznik, i slavi se uvek u nedelju (pomera se u rasponu od 22. marta do 25. aprila). Oni koji Uskrs obeležavaju prema julijanskom kalendaru (pravoslavci, dakle), to čine 13 dana kasnije od onih koji Uskrs slave po gregorijanskom kalendaru, po onom po kojem i ti živiš u svom svakodnevnom životu.
To zbunjuje mnoge, ne brini, priča potiče od 1500 i neke 😉
# ti, u srednjoj školi ću očekivati da i moj sin pokuša razne stvari, pa ako prođu, prođu. Ako ne bude tako, biću zabrinuta. Danas moraju mene da pitaju da li će moj sin ići ili ne u školu na verski praznik, koji praznik i tome slično…
Ali nije ovo prvi slučaj. Pre dve ili tri godine (proveriti, mislim da je pre dve ali ne garantujem) se regionalno takmičenje osnovaca iz nekih prirodnih nauka padalo baš na katolički Uskrs. Onaj nesrećni Vuksanović (tadašnji ministar prosvete) je isto tako deci katoličke veroispovesti dozvolio da automatski prodju u naredni krug takmičenja a da za to čak i ne moraju da prisustvuju istom. To je tada isto obrazložio poštovanjem svih vera i veroispovesti.
Sad, ne krivim ja decu što su odlučila da ne idu u školu ili što su automatski prošla u sledeći krug takmičenja, ko to ne bi voleo. 😀
Ali me razbesne (i to baš stvarno) ovakve nebuloze nekih koji bi trebali biti učeni ljudi i malo bolje shvatati pojam tolerancije i ravnopravnosti.
p.s. Možda si malo preterala u “kritikovanju” one ne-katoličke strane (a ne mislim na Drzavu). Ili se to samo meni čini…
Da da Širi dalje.
Magarac ko vrati!!!
Greska. Rimokatolicka i protestantske crkve Uskrs uvek slave u nedelju nakon prolecne ravnodnevnice i nakon punog meseca, a sve pomesne pravoslavne (bez obzira da li su presle na Gregorijanski kalendar ili postuju Julijanski) ovim uslovima za nastupanje Uskrsa dodaju jos jedan – da taj dan nedelja mora da padne i nakon jevrejske Pashe. Zato kod Uskrsa “standardna” razlika izmedju dvaju kalendara nije bitna – svi pravoslavci slavice ove godine Uskrs 27. aprila po novom kalendaru, a svi katolici i protestanti slavili su ga 23. marta.
Umalo da zaboravim… Slavljenje Velikog petka i drugog dana Uskrsa obznanjeno je Kalendarom za skolsku 2008/09. i u njemu izricito pise da deca koja slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru imaju pravo da ta dva dana izostanu sa nastave. Loncar mozda jeste ovakav-i-onakav, ali je skolski kalendar obnarodovan blagovremeno i ti si prva osoba-roditelj za koju cujem da ne zna za ovaj podatak. Nije vam uciteljica na prvom roditeljskom iznela neradne dane, radne subote (ako ih ima) i periode raspusta? Pravilo o Uskrsu je sve, samo ne novo… Otkud tolika neobavestenost?
Drugo, iako imam “svega” 32 godine, nesto se ne secam da sam u starosnom dobu tvoga sina imao pravo da u roditeljskom domu kazem “necu”. Drugim recima, “mali kraljevic” je izvoleo ici tog dana u skolu ako su mu roditelji rekli. Ili je i to po danasnjim demokraticnim uzusima roditeljstva krsenje decjih prava?
Jel dete prvi razred? 🙂
Od devesetih se moze ne ici u skolu o slavama, preslavama, skolskim praznicima (ukupno: jedan verski, Sv.Sava), bas kao i drzavnim (ko zna koliko ihima) Uskrsima i Bozicima.
Ja nekako, posto “slavim” (obelezavam jajima) oba Bozica i Uskrsa, uvek sam bila na dobitku 😆
A da, a kad porastes pa ides na takmicenja ili putovanja sa, recimo, horom, ni tad se ne ide u skolu – budi pripravna da trazis od Drzave da ispostuje Personal Development plan za tvoje dete 😉
A stvarno su mogli ranije…
@Slavko – ne mogu da verujem da su svi prosli u drugi krug takmicenja ne pojavivsi se??
Eeee…..da si ti ko neki, pa da mu das da kolje demone na PC ceo dan dok radis … 😆
Sad sam se setila: davne 1983. godine kada je Miss bila prvi osnovne, Drzava je NALOZILA svoj deci od prvog do treceg (!) da kupe knjigu Pere Zubca (jel mu ovo tacna promena…ocuvah korensku osnovu u padezu ;).
Knjiga nije bila bas jeftina, ali ko je to mogao znati – u prvom osnovne. Plus nepotrebna – ja koja volim knjige procitala je samo jednom. Uglavnom, trazilo se od nas PRVAKA da svako svojerucno stavi potpis da HOCE da kupi knjigu. Al nije se smelo da se nece! 😉
Moja maman bas bila nadrX. Isto ko ti sada – ko ce meni da NAREDI bla bla. Ucitelj joj je smirenim glasom rekao: A ZAR VI NE POSTUJETE ZELJU SVOG DETETA DA KUPI KNJIGU.
Mislim, knjiga je bila sranye zivo. Sta reci, macka u dzaku. od Drzave.
Oh, sinoć sam tamo gore nešto zeznula. Nije razlika 13 dana u ovom slučaju, ali dobro. To mi je i dosadan deo priče.
Nego.
# Iliću
Zar? Tako izgleda? Nisam to htela. Nisam kritična ni prema čijoj veri. Naprotiv. Kritična sam prema uterivanju u veru.
a tek da mi se dete takmiči a da onda neko drugi, zato što mu je slava ili verski praznik prolazi u drugi krug… Oh, kako bih odlepila, čak i u slučaju da je to moje dete. Pa, čoveče, čemu ih ti tako učiš?
# tetka Jelena, šririmo dalje. Pa ćemo se i raširiti 😉
# Miss, i mi imamo svega po dva u porodici. I to obeležavamo na neki način, više društveni, da ne kažem porodični. Na dobitku su deca, oni dobijaju duple poklone. I to je to.
A u “poštovanju želje za knjigom” se ogleda i pakt koji je škola sklopila s mojim detetom, mimo mog znanja. Dete je prosto steklo utisak, ne da je donelo odluku, već da je ohrabreno da ne ide u školu, u čemu su se obe strane složile.
A o profitu na deci, o raznim knjigama, rasporedima časova, didaktičkim pomagalima koja se donose u školu, pa se guraju deci da nose kući, pa onda deca, kad su jednom to donela kući to smatraju i svojim, pa onda daj ti to vrati. Ali, ja to vraćam.
# Miss
Bila neka varijanta da se sa sportskim klubom, u sred godine, ide na nedelju dana na tzv. pripreme. Jako sam se radovala tome, da mi dete ide u sred nastave (primećuješ: moja odluka, moj plan, ničiji drugi 😉 ). Posebno zadovoljstvo je bilo videti da taj aranžman, avionom, u drugu državu (Crna Gora), hotelski smeštaj, sportski obroci, četiri sata dnevno treninga i jedan sat kondicionog, sportski lekar, blah, blah… košta 30% manje nego škola u prirodi koja će se desiti u junu, autobusom, u ko zna kakvu avanturu, da ne kažem uslove. Aranžman je propao, nije bilo dovoljno zainteresovanih roditelja, mahom zato što je “skupo”. A kad te deru u školi, ondak niš’.
# Da Dušane, (naknadno sam te primetila u moru spama koji me svako jutro dočeka u back officeu) shvatila sam i sama da sam lupila glupost. Kod Uskrsa je tako kako je, malo mi je suviše to izvan skvakodnevne brige, ne zameri.
Nego, mali kraljević i neinformisanost:
Ne, nisam informisana i očekujem od škole da me o tome blagovoremeno informiše. Nije to učinila. A i da jeste, naknadno se dogovorila s mojim detetom šta je on i kako će to biti. To ne može.
Tebe čudi tolika neifnormisanost. Mene, pravo da ti kažem, čudi tolika tvoja informisanost, kada je reč o školskom kalendaru. Kako je to zapalo za tvoju pažnju, zavnični školski kalendar za 2008/9? Uzgred, sada se ide po školskom kalendaru za 2007/8, tako da prihvatam da je ovaj tvoj školski kalendar objavljen na vreme, jer ću znati šta će biti sledeće godine. Ali ovaj moj, po kojem sada “idemo”, nije mi bio dostupan.
Da, moj sin je mali kraljević, kao što je i svakome njegovo dete. Ta vrsta pozicije (i roditeljska mana) postaje jasna samo kada postaneš roditelj. U isto vreme, mali kraljević ima pravo da iznese svoj stav, svoju ideju i svoju želju. Naročito argumente. U svakoj situaciji. Međutim, ako se već sporazumeo sa školom, kao što jeste ovde slučaj, onda to bude po tom sporazumu. Inače, mi, u njegovim o čima, činimo nerazumnu stvar koju mu je teško obrazložiti.
A školu nećemo blatiti pred detetom, zato imamo ovaj blog. 😉
“Uskrs je pokretni praznik, i slavi se uvek u nedelju (pomera se u rasponu od 22. marta do 25. aprila). Oni koji Uskrs obeležavaju prema julijanskom kalendaru (pravoslavci, dakle), to čine 13 dana kasnije od onih koji Uskrs slave po gregorijanskom kalendaru, po onom po kojem i ti živiš u svom svakodnevnom životu.”
Samo da kazem da ima pravoslavaca koji slave po julijanskom kalendaru a to su rumuni.Dakle kod tih pravoslavaca koji slave uskrs po tom kalendaru njima se svi ostali praznici ne poklapaju sem uskrsa koji se uvek poklapa sa drugim kalenradom.Dok kod isto tih pravoslavaca koji slave po julijanskom kalendaru Bozic se uvek ukpala sa katolickim praznovanjem. Cudna li pojava.
Može prvo vic na temu ”mogli ste” 😉
Naplaćuje radnik na recepciji Sulji usluge hotelskog noćenje te mu zaračunava korištenje sune, bazena, masaže, mini bara, čišćenja i peglanja odijela…
Za svaku stavku Suljo kaže kako je nije koristio, a recepcionar mu odgovara” mogli ste, što niste ”.
Na kraju Suljo, vidno iznerviran,od njega traži 200 maraka zbog toga što mu je spavao sa Fatom.
Recepcionar kaže da nije, a Suljo dodaje ”mogli ste, što niste ” 😆
Prije par dana mi devetogodišnji dječak kaže kako ima djevojku Draganu, pa govoreći o Dragani dodaje kako je ona ”katolička” 😀
Pitam ga zna li šta je on, šta uopšte to znači i kako zna da je Dragana katolička.
Kaže, rekla nam učiteljica, da joj čestitamo Uskrs.
Ne znam uopšte šta djeci učiteljica ima govoriti o tome ko je kakve vjerosipovjesti i šta slavi, a pogotovo što to zaključuju na osnovu imena i prezimena, odokativnom metodom…
I na kraju, propagirajući ”toleranciju” roditeljima i djeci prave medveđu uslugu…Pa dijete umjesto u školu ide na posao 🙂
Kriss, sad ide onaj smajli što se valja po podu. Zbog Sulje. Pametan je Suljo.
Aaaa, koje je vere 😉
@Tatjana
“Tebe čudi tolika neifnormisanost. Mene, pravo da ti kažem, čudi tolika tvoja informisanost, kada je reč o školskom kalendaru. Kako je to zapalo za tvoju pažnju, zavnični školski kalendar za 2008/9? Uzgred, sada se ide po školskom kalendaru za 2007/8, tako da prihvatam da je ovaj tvoj školski kalendar objavljen na vreme, jer ću znati šta će biti sledeće godine. Ali ovaj moj, po kojem sada “idemo”, nije mi bio dostupan.”
U pitanju je bio najobicniji Lapsus Calami. Svejedno, SVI skolski kalendari od 2002. isto propisuju nacin slavljenja Uskrsa i drugih verskih praznika, verujem da ce tako biti i za 2008/09. A ako u Google ukucas “skolski+kalendar+Vojvodina”, prvi rezultat ti je http://www.skopalic.edu.yu/download/skolski-kalendar.pdf sa kompletnim kalendarom za skolsku 2007/08. Pored mene se meni bliski ljudi 40 godina bave prosvetom, tako da vrlo dobro znam da se o skolskom kalendaru roditelji upoznaju na pocetku skolske godine, najcesce na prvom roditeljskom.
“Da, moj sin je mali kraljević, kao što je i svakome njegovo dete. Ta vrsta pozicije (i roditeljska mana) postaje jasna samo kada postaneš roditelj.”
Naravno. A potreba za mnogo cvrscom pozicijom roditelja u odnosu na njegovu decu postaje jasna samo kada nemas samo jedno dete. Ali do te lekcije ne stizu svi, zar ne?
# Dušane
Da, u pravu si Dušane, ne stižu svi.
Dušane, zadivljujuće koliko mlad čovek može da bude patetični mudroser.
Pre nego što se upustiš u jadan pokušaj da se predstaviš kao neko pametan, moraš i da se raspitaš o sagovorniku, što ne činiš i to mi dovoljno govori o tebi. Moj prethodni odgovor si sam zaslužio. To što ti je neprijatno zbog toga, nespretno si formulisao kroz gornji niz rečenica koje bi trebalo da zvuče kao lekcija.
Kao tvoj sagovornik na svom blogu, na primer, ja znam da ti nemaš dece, jer sam se raspitala na tvom blogu koji sada iz nekog razloga ne stavljaš u anchore, i to mi daje za pravo da ti kažem da ne znaš o čemu govoriš kada govoriš o roditeljstvu. Takođe, o tebi znam i da imaš jadan privatan život iz najmanje dva izvora: jedan je tvoj stariji komentar koji neću ovde citirati da te dodatno ne bih sramotila (već si sam dovoljno uradio na tome), a drugi je vreme u koje ostavljaš svoje ničim izazvane komentare.
To što menjaš svoj anchore u zavisnosti od vrste komentara koje ćeš ostavljati, takođe mi daje neke informacije o tebi, a najmanje te da pokušavaš da ostavljanjem komentara na mom posećenom blogu promovišeš svoje neuspele projekte.
Međutim, najviše me veseli tvoje neutemeljeno uverenje da vodiš nekakvu argumentovanu raspravu, sa mladalačkim i argumetnovanoj raspravi nepripadajućim “ti porukama” koje ti sada zasluženo vraćam. Vidi, da ti kažem. Nikada mi nije palo na pamet da ostavljam komentare na tvom, meni više nego nezanimljivom blogu. Ponajmanje takav da ti kažem da si dosadan i sterilan. To je nevaspitano. Biram da te ne čitam i da ne komentarišem kod tebe. Zašto ne učiniš i ti isto? Napravi selekciju. To će ti pomoći da kvalitetnije iskoristiš vreme.