Važno je definisati problem (skeč u tri slike)

12

parkic02.jpg

Subota, 7:00 am, prizor u parkiću, kao i bilo kojeg drugog jutra…

parkic011.jpg

Roditelji dece koja se igraju ovde, pokreću ozbiljnu inicijativu…

parkic031.jpg

Da se vlasnicima pasa zabrani da dovode svoje ljubimce u park.

Print Friendly, PDF & Email
Share.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

12 Comments

  1. Pa, pse treba proterati iz, kažu, higijenskih razloga. Problem je jedino u tome što nijedan pas ne može da napravi ovakav svinjac sa fotografija, kao što to može čovek.

    Kada bi se problem pravilno definisao, tada bi okupljanje u parku posle 22:00 bilo zabranjeno, ili bi bio potreban komunalni policijac koji bih ih naterao da u svesku hiljadu puta napišu:

    OVO JE MOJ GRAD KOJI VOLIM I ČIJE GRAĐANE POŠTUJEM, I VIŠE GA NIKADA NEĆU PRLJATI.

    A onda da svako jutro u šest, dođu i čiste park kao deo društveno-korisnog rada, i tako hiljadu sati, obučeni u radna odela na kojima piše:

    JEB’O ME OTAC AKO IKADA VIŠE BACIM AMBALAŽU VAN KORPE ZA SMEĆE!

  2. Koliko se vidi po slikama, ovde se ne radi o psima, nego o ljudima koji su tu verovatno uveče svratili da popiju po neko vince, ispričaju se, i malo se zabave… naravno, kante za đubre nigde u blizini, tako da je bilo za očekivati da će ovakav svinjac da naprave… mada, pitanje je šta bi uradili da kante ima…

  3. Nije problem u tome što u park možeš ući posle 22h. Naprotiv, to je jedna od stvari koje čine grad lepim i udobnim. Problem je što stoka ne zna da koristi kantu koja se nalazi na dva metra od te klupe. (Jeste da je kanta malo dotrajala, to je drugi problem).

  4. # Miloše, istina, ima samo jedna kanta i brojem 1 kanta u tom parku. Što i dalje ne daje opravdanje da se napravi svako veče takav svinjac. Pa ni kod kuće ti kanta ne stoji u dnevnoj sobi, pa opet, kad imaš društvo, odlažeš đubre u kesu ili korpu, a na pored dvoseda i pod fotelju.

    Dalje, obrati pažnju koliko ima samo kesa. Pretpostavimo da je piće doneto u tim kesama. Sasvim solidno mogu da posluže da u njih staviš praznu ambalažu i odneseš sve kasnije do kontejnera. Ili sam ja totalno naivna, ali ja to uradim za sobom na plaži ili na pikniku, pa ne vidim zašto je to tako teško da se uradi u parku.

    # dandellion, uočio si, dakle, kantu. Dotrajalu. I, ne vidi se baš dobro, ali praznu. Praz-nu.

    # Drvena, da vidiš samo školsko dvorište u školi mog sina.! Oh.

  5. Oduvijek me fascinirala ljudska sposobnost da bez da i okom trepne pokaže prstom na krivca koji nije ni iz flaše pio niti flašu mirisao…

    Ali krivac je pronadjen, neka visi Pedro!

    A sad ozbiljno, kao što znaš 😛 ponosna sam vlasnica 2 prilično velika psa, koji ne seru govanca nego brda i još mi se nije dogodilo da iz kuće izadjem bez vrećica, ustvari džepovi su mi uvijek natrpani s tim vrećicama, zlu ne trebalo 🙂

    Drugo, ovdje su u 90% slučajeva dječja igrališta ogradjena i ulaz kućnim ljubimcima je strogo zabranjen: ne smetaju me takve zabrane, jer ostatak parka je slobodan za sve, ali naravno, ako imaš…vrećice u džepu 🙂

    Takvi prizori nisu ni ovdje rijetkost: mladež, a i beskućnici rado sjede/spavaju do kasna na klupama, pa iako su ovdje kante nove i ima ih posvuda, smeće završava ispod klupa.
    ALI: ako ih se uhvati (a uhvati ih se) punoljetni (od 21 god) plaćaju debele kazne, maloljetnici od 14 god., paz sad: dobiju po 30-tak i više sati socijanog rada, najčešće čiste ulice i parkove.
    E, zato se to smeće ne zadržava jako dugo po mjestima koja za to nisu predvidjena.
    🙂

  6. Kako god da postavim problem, dolazim do toga da je glavni razlog licna kultura, ili nemanje iste. Jedna kanta nije izgovor niti mozemo ocekivati da su nam kante uvek na dohvatu. Ako nema kante, ja svoje smece stavim u kesu, pa u tasnu, i onda to lepo izbacim kada naidjem na kantu ili kod kuce. Treba raditi na razvijanju svesti o vaznosti ocuvanja zivotne sredine, uvesti oznake, pa cak i kazne. Ovde se recimo placa 80 franaka ako bacis opusak. Medjutim, ovakve kazne u Svajcarskoj gotovo da uopste nisu potrebne, jer jednostavno nikom ne pada na pamet da baca otpatke kako i gde stigne. Dok sam bila aktivni pusac, da tako kazem, imala sam svoju malu pepeljaru sa poklopcem, koja je mogla da stane u svaku tasnu ili dzep, i lepo sam je svuda nosila sa sobom. Skroz zgodna stvar.

  7. # studena, i ovde je postojao jedan pokušaj da se u javnim prostorima, tj. parkovima, obeleži prostor na kojem se mogu izvoditi psi. Super, jedino što su to obavezno bili najgori prostori, delovi parkova koji nisu održavani (nisu košeni, zaprašivani porotiv krpelja, puni čičkova…) tako da ljudi jednostavni nisu koristili te, zapravo, neuređene i nepristupačne prostore.

    Vidiš, ja nosim kesu u džepu iako Hektor pravi stvarno mali ka-ka, ali ga uvek pokupim i odnesem do obližnje kante. U Beogradu, čujem, u nekim parkovim, postoje držači za kese upravo za ovu priliku i kažu mi da sve lepo funkcioniše.

    Da li treba da ti kažem sa kojim zaprepašćenjem me ljudi gledaju kada vide da se saginjem i skupljam govno svog psa?

    # Milena, meni je torba puna raznih kesa i kesica, koje trpam unutra dok ne nađem kantu, pa posle zaboravim da bacim 😛

    Mi smo sina tako vaspitali i on neće da baci svoju ambalažu izvan kante. takođe trpa po džepovima ili uvaljuje u moju torbu. 😀

    A svakodnevna je slika da taksista, na primer, doručkuje u vožnji i izbaci masan papir kroz prozor.

    Ne znam da li bi kazne pomogle. Čini mi se da oni koji mogu da donose zakone, čak ni ne vide to kao problem. 🙁

  8. “Da li treba da ti kažem sa kojim zaprepašćenjem me ljudi gledaju kada vide da se saginjem i skupljam govno svog psa?”

    Zadnji put kad sam bila doma, na Otoku, Borrego se ispraznio u gradskom parku. Ja vrećicu iz džepa, sve pokupim i u kantu. Nedaleko od mene, sjede na klupi domoroci (znam ih, oni me nisu odmah skužili) i umiru od smjeha.
    Pitam ih je li bi im bilo draže da sam ostavila govno na travi? Prisjelo im je smijanje kad su me prepoznali.
    A pitam i sebe, jesmo li uopće na čistu što zapravo hoćemo?
    Biti cool, gaziti u govna i zanovijetati radi toga ili se riješiti predrasuda, usvojiti kulturno ponašanje, tek onda biti cool i uživati u onome što čuvamo?

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.