Prvo: Goveđa supa s knedlama.
Onda: Pohovano belo.
Uz: Varivo od graška.
I: Prženi krompirići.
Uz to: Crni hleb i salata.
mmmm. Nedeljni ručak.
Drži li bloger do toga, s obzirom da se supa teško jede nad tastaturom?
Kitchen deep fried sunday funk
12
Share.
12 Comments
Drži, ali u šolji 🙂
O da 🙂
Tanani odsjaji raznih ukusa na nepcima, zadovoljstvo punog stomaka … čari gurmanluka u najboljem izdanju 🙂
To što smo geeks, ne znači da nemamo dušu 😀
Ma, naravno, dragi moji prijatelji (otkud ste uspeli da ostavite komentar kada mi je sajt ceo vikend malo-malo pa down?!). Nego, to sam ja, umesto da napišem ceo post o instituciji nedeljnog ručka, napisala svoj meni za tu nedelju. 😀
Inače, nedeljni ručak je nešto što me je oduvek nerviralo dok sam živela u kući svojih roditelja, taj jedan must-have, to zajedno, to porodica, to da se ne kasni,… a danas, ja radim isto to, potpuno isto, kao da sam sopstvena majka od pre 20 godina! 😛
I, što je najgore, uživam u tome.
Dakle, stvarno si tetka. : D
A ja sam glupsi koja ne zna da napravi onog siroko osmehnutog smajlija. Plus, to neznanje sam demonstrirala vec nekoliko puta. 🙁
Ceo zivot sam imala nedeljni rucak, uvek su kuvale mama ili bake, tako da sam ja samo nastavila isto. Ovde se tradicionalno menjam sa svekrvom. Jedne nedelje ona, druge ja, i tako :).
# sanje, nisi glupsi, već ti je promakao jedan space između : i D 😉
A da sam tetka, jesam. U boljem slučaju 😀
# Milena, zavidim ti na onim (parnim ili neparnim 😉 ) vikendima kada ti kuva neko drugi. Ja se uvek oblizujem dok mislim na nedeljni meni, ali dok ga skuvam, ostane samo užitak da sedimo svi zajedno za stolom. Znaš ono, najedem se mirisa, i te fore. (Od mirisa se valjda i gojim 😛 )
kuharice manje zbori…nemam pojma šta mi bi, ali od ove juhice mi potekoše sline 🙂
Ma, daj, studena, gde tebi sline?! Pa, tvoja kuhinja je takva, da 90% recepata ne smem ni da zamišljam kao deo ljudskih ruku (više kao photoshop).
To što ti umeš mi je toliko nezamislivo i nedostižno, otprilike kao kada pokušam, kao kontra alt, da zamislim u glavi visoko C. Znaš šta, ja tako visok ton ne umem čak ni da zamislim, a kamoli da ga proizvedem. S tvojim kuhinjskim umećem, isto! 😛
e jesi ga pretjerala 😛
meni je kuhanje nešto kao mantra, opušta me, dok mozak svejedno radi punom parom. to je vrsta kreativnosti koju volim.
ali ovu tvoju govedju juhicu nikad ne bih potcjenila: naizgled jednostavne stvari su “baza” za prave užitke 🙂
Jao, nije to moja fotka. Okitila sam se tuđim perjem 😉 (Post sam napisala kao vesela domaćica dok sam završavala ručak, a moja kuhinja nije za fotografisanje u trenutcima nastanka hrane). Moja goveja juha može da izgleda tako, ali, niti imam takve tanjire, niti imam (još jedan tvoj) talenat da uradim dobru fotografiju. Jedino što moji tvrde da je jako dobra. Ne tako kao u Sloveniji 😉 ali jako dobra. 😛
Inače, cela moja kuhinja je uglavnom “baza”. 😉