A sad malo dosta
Preplavljena sam smrću. Englezi imaju bolju reč: overwellming. Na svaki mogući način su me smrti Dina Dvornika, Sanje Mihajlović Molnar i noćašnja, Sonje Savić potresle iako niko od njih nije bio moj prijatelj. Svi oni su svojim delima ostavili neki trag na meni i uticali, na ovaj ili na onaj način, na ono što sam ja. Makar toliko, da pomisao na njih, na mapi mojih emotivnih toponima budi snažan osećaj i blisko sećanje na neku mene, iz ovog ili onog perioda. To su ljudi koji me sobom i svojim delom vraćaju zaboravljenoj i davnoj meni.
U nemiloj seriji ovih smrti u kojima, kao da su mi nasilno oduzimani delovi mladosti, međutim, smrt ovog čoveka je bukvalno, na trenutak zaustavila sve radnje.
Umro je i naš autor, Edgardo Vega Junke (Edgardo Vega Yunqué), pisac kojeg smo mi otkrili (daj Tanja, i tako je ceo uvod ovog posta bio ja-pa-ja, reci i sada: Kojeg sam JA otkrila) i čiji jedini prevod na srpski jezik je izašao iz fabrike VEGA medije: Koliko god obećavala da ćeš da kuvaš i plaćaš stanarinu popušila si jer se Bil Bejli više ne vraća kući.
800 stranica jedne od najboljih saga modernog doba, objavljivali smo više od godinu dana. Čitala sam deo po deo, kako su delovi prevoda stizali, s pauzama i na vreme, odavde i odande, na preskok, redom i dijagonalno. Gotovo da nije bilo poglavlja, pasusa ili rečenice, da nisam uzbuđeno komentarisala za sebe: Jebote, kakav pisac!
Ed i Suzan Vega
Prvi termin za objavljivanje ovog preteranog, raščupanog, nedisciplinovanog, emotivnog i razbarušenog romana-reke, planiran je za prošlogodišnji EXIT, kada je u okviru glavnog programa nastupala i njegova poćerka, Suzan Vega i kada smo zamislili da ga dovedemo u Novi Sad i promovišemo njegov roman onog istog dana kada je Suzan Vega imala nastup.
Sa ekipom EXIT-a smo načelno dogovorili da skockamo sve lepo sa svim korisnim, ostalo je samo da svaki tim obavesti svog umetnika o ovoj, činilo nam se, fantastičnoj ideji i za nas odličnoj marketinškoj zgodi. Međutim, avaj.
Suzan Vega i njen očuh čije prezime je uzela još kao devojka, Ed Vega Junke, u tom trenutku su bili posvađani, veoma ozbiljno, već nekoliko godina. Sa ocem su kontakt održavali samo sin Metju i druga ćerka Alison, deca rođena iz zajedničkog braka Suzanine majke i Eda Vege. Tužno, ali Ed Vega je nadživeo i svog sina, Metjua.
Pišem pišem pismo
Iz ekipe Suzan Vega odgovor je bio ćutanje.
Vegini agenti sa kojima sam bila u stalnom kontaktu, Elen i Tomas Kolči, ćutali su takođe. Ponovila sam mail nekoliko puta, sve dok nisam, pretražujući internet, utvrdila da imamo problem. Napisala sam novi mail Elen Kolči:
Dear Ellen, pročitala sam na netu da su Suzan Vega i Ed Vega zapravo posvađani. Da li je to istina i da li ste uopšte preneli naš poziv autoru?
Odgovor je stigao istog dana:
Dear Tatjana, istina je, Ed i njegova poćerka nisu u kontaktu već dve godine, od Edovog razvoda sa Suzaninom majkom.
Dear Ellen, molim Vas, ipak prenesite našu ideju i ovaj poziv autoru, te nam javite njegov odgovor. Smatramo da je Novi Sad divan grad za pomirenje i praštanje.
Posle nekoliko dana:
Dear Tatjana, Ed se srdačno zahvaljuje na pozivu i dobrim željama. Izrazio je svoju želju da dođe u Novi Sad i izgladi sve nesporazume sa Suzan Vega, naravno, ukoliko je ona spremna na to. Ed je više nego spreman i čeka njen odgovor.
Posle nekoliko dana i nekoliko konsultacija sa EXIT-om:
Dear Ellen, nažalost, Suzan Vega nije spremna da se sretne sa svojim očuhom.
Suzan Vega je održala svoj koncert tog EXIT-a, mi nismo žurili da objavimo Vegin roman, sve do početka ove godine. U sjajnom prevodu Nenada Cvetičanina, u odličnoj opremi Jelene Mirković.
Intimni susret sa Vegom
Ovog leta, u Vodicama, koristila sam retku priliku da čitam roman koji je naša izdavačka kuća objavila – u koricama. Knjigu. Knjigu u staromodnom smislu reči. Knjigu, kao takvu. Neizdavač, a ljubitelj čitanja, teško može da zamisli da postoji sreća u tome. Ipak, kada se načitaš knjige u originalu, pa na ekranu kompa, pa na kontrolnom prevodu, pa nakon lekture, kad se izgombaš s pripremom, izdogovaraš sa dizajnerom, dok je ne isCIPuješ i dogovoriš štampara i cenu štampe, dok ne izdrhtiš dok ne vidiš da li je štampar uhvatio tvoju crnu i tvoju crvenu na koricama, dok uradiš sve ostale radnje u ovoj komplikovanoj proizvodnji, dok je neizgrliš i neizmirišeš kada ti je donesu iz štamparije, više zaista nemaš živaca da se srećeš s njenim sadržajem jednom, kada tvoj rad postane otelotvoren u ono što je narodu poznato kao knjiga.
Sa ovom je, gle čuda, bilo sasvim drugačije. Dugačak godišnji odmor, loš odabir ostalih knjiga i, Vega se našao u mojim rukama prvo u Vodicama, a posle na Hvaru. Uzdisala sam isto i psovala isto: Jeeeebote, kakav pisac.
Edgardo Vega Junke me je ostavljao naježenom posle svakog poglavlja, knjige komponovane kao simfonija, kako zurim u belo, u nebo plavo, u sebe crvenu, kako tajno brišem suze ili hinim da mi nije ništa kada sam naježena na plus 35 u hladu. Edgardo Vega Junke me nije ostavljao na miru. Kada mi je ostalo nekih stotinjak strana, ostala sam u kući, ispratila sve na plažu i javila da ću doći kada završim. I nisam mogla odmah. Prvo sam plakala. Onda sam šmrcala. Potom sam dugo zurila u nebo plavo i u sebe crvenu. I tek onda, predveče, mogla sam među ljude, noseći u sebi osećaj da sam nekoga upoznala, da sam nešto strašno važno doživela i da sam dobila ono, ono važno puno i golemo što može da ti podari samo umetničko delo.
I, pisma koja neću poslati
Dear Ed Vega, srašno sam potresena tvojim odlaskom. Ipak, volela bih da znaš da iza tebe i tvog dela ostaje jedan deo mene koji neću nikada zaboraviti i zato ti hvala na tome. Srdačno, tvoja urednica u Srbiji, Tatjana Vehovec, VEGA media.
Dear Suzan Vega, žao mi je što si bila toliko povređena i tvrdoglava. Tvoj očuh je želeo da se sretnete u Novom Sadu, Novi Sad je divan grad za susrete, praštanje i ljubav. Da li si znala, pominje te u svojoj knjizi, No matter How Much You Promise to Cook or Pay the Rent You Blew it Cause Bill Bailly ain’t Never Coming Home Again? Nadam se da si čitala, pominje te ležerno, ali neizbežno, kao onda kada te je učio prve akorde na gitari. Bio je sjajan pisac, sasvim sigurno nije mogao da bude loš čovek. Uvek voleći tvoju muziku, Tatjana Vehovec.
***
Pročitajte kako počinje knjiga.
I, pročitajte je u celosti. To je jedna od ONIH knjiga. I on je jedan od ONIH pisaca.
- Knjiga sa oktobarskim popustom se može kupiti kod izdavača ili preko internet knjižare.
I, pogledajte šta je rekao The New York Times, koji je pre tri godine tu knjigu proglasio za KNJIGU GODINE.
Ili, Brooklyn Rail.
Ili, blogger New York Timesa.
Edgardo Vega Junke je umro još 26. avgusta. Javnost, čak i njegova porodica i agenti, Kolčijevi, su to saznali tek dve nedelje kasnije, zbog neke administrativne gluposti. Ja, slučajno, jer je moj muž googlao njegovo ime iz naših razloga.
16 Comments
Nemam riječi.
Ako ništa ostaje zadovoljstvo zbog osjećaja da si upravo ti na ovom prostoru otkrila i objavila čudo.
Sve nakon toga je samo život koji gotovo uvijek zajebe fikciju, ovo bi i u romanu bilo previše…
A Dino, Sonja, dokumentarac o EKV-u koji je emitovan samo par dana prije Sonjine smrti…Nemam riječi.
Došla na Mušemu ne želeći da čitam s*anja o Sonji Savić (Sanji, Dinu…)po vebu, a nadajući se da ću nešto tvoje o njima naći. Znala sam da smo morale osećati ako ne isto, a ono barem slično, i da potreba da nekako ožalim te ljude nije samo moja.
Ali baš nisam očekivala još jednu vest o smrti, eh… KAKAV pisac, KAKVE knjige, KAKVA tuga za sinom poginulim 11. septembra…
Mnogo, mnogo gadna godina ova 2008.
# Krisss, čarobno je to što imamo ta sećanja i kopče s tim ljudima. Svako za sebe. To se zove javni posao.
# Sanje, zajedno smo malopre suzile. VELIKI pisac, VELIKE knjige, VELIKA ljubav prema sinu. Sada si me podsetila da je Metju Vega umro 11. septembra 2001. To sam bila potpuno zaboravila, iako se taj detalj nalazi u njegovom pogovoru za mnoge knjige koje je napisao.
…
Miraleme, izbrisla sam ti komentar jer ga smatram nepriličnim. nemam ništa protiv da imaš svoje mišljenje, ali imam protiv da mi ostane takav komentar na ovakvom tekstu.
Eh, Sonja. Šteta. Nepovratno šteta. Eto, još jedan komadić mladosti iz mene iskliznu. Eh.
Gde si ti, sklblz? 😛
a znas sta, mozda ti i naslov ne bude tocan… ko kaze da nece pronaci jos koji rukopis koji je junke nemarno odlozio nezadovoljan njime, a da je ustvari bio prekritican prema samome sebi… a to ga ispadne ko da je naknadno nesto napisano…. pozdrav veliki, uvijek je ugodno doci kod tebe, pa makar i teme ne bile ugodne… nemres bilivit!
Zdravo NMB! Autor ima još jedan roman koji nije za njegovog života još nigde štampan. Što se toga tiče, za nas bi bilo još posla. Imamo i neki na opciji, i jedan s pravima.
Mada, ono, ipak. Kao da ti je iznenada umro neki dalji rođak kojeg, doduše, nisi često viđao, ali ste se jako dobro razumeli.
U međuvremenu, kao prilog septembarskim smrtima, otišao je još jedan vršnjak, ovog puta iz Bajagine grupe. U snu. Ili nam je stvarno došlo vreme, ili ova droga na tržištu ništa ne valja.
Krajem prošle i početkom ove godine, jedan za drugim odlazili su mi dragi ljudi…nisam imala snage ni pisati o tome, a boli i dalje.
I uopće ne znam kojim bih riječima opisala to što osjećam kad sam čula za smrt Dine i Sanje…a i to boli.
Za smrt Ed Vege sam saznala prije mjesec dana, onako usput, na jednom njem. online književnom magazinu. Ime mu je zvučno i ja sam se sjetila da mi je jedna frendica pričala o jedinoj u Njemačkoj prevedenoj knizi “Blood Fugues”, ljubavno-povijesnom epu, pa sam to kao registrirala pod “Jednom pročitati…”
Izgleda da se “jednom” požurilo 🙁
Kad smo kod pisaca, je si li možda čula za TC Boyla (ispričavam se za ovo možda čula, ali na našem prostoru je prilično nepoznat), fenomenalni pisac današnjice.
http://en.wikipedia.org/wiki/T._Coraghessan_Boyle
# studena, Blood Fugues nam je, kako se to kaže, na opciji. Planiramo da potpišemo ugovor. Lamentable Journey of Omaha Bigelow into the Impenetrable Loisaida Jungle je u pripremi. OOooodličan pisac. Pročitaj ga.
Ne, nisam čula za Boyla, odnosno, čula sam za (ovde je pisalo s lapsusom, gledala sam 😛 a nisam) film The Tortilla Curtain, a vidim da nije ni prevođen kod nas. Potražiću njegove knjige sad kad budem u Frankfurtu na sajmu.
Sta si mi uradila…zanela sam se citanjem pocetka knjige i oops,taman se razbaskarila i kraj 🙁
Gde moze da se kupi knjiga?
# eh, luna! Knjiga može da se nabavi od izdavača ili preko distributera Stubova kulture i njihove prodajne mreže što je većina knjižara u zemlji.
Biće dostupna i na štandu VEGA medije tokom Sajma knjiga u Beogradu, u hali 14, odmah na ulazu iz hale 1.
već neko vreme hoću da ostavim komentar ovde, pa zaboravim. ovaj roman sam videla prvi put pre jedno 3 godine u delfiju. proguglam malo i vratim se da kupim knjigu – bila mi je preskupa u tom momentu. par puta sam se odlučivala na taj korak, ali uvek mi zafali. i onda sam zaboravila na nju. letos, razmišljam šta da kupim drugarici kad doktorira i setim se vege. pre nedelju dana se nađemo na ručku i ona mi kaže da je počela da čita i da je roman toliko raskošan, da će joj biti žao kad ga završi, totalno egzaltirana. odem do knjižare – imaju dva primerka, ali ne mogu da ih pronađu. poručim on line na drugom servisu, ali me oni prvi u subotu zovu da su knjigu pronašli. odem u ponedeljak, kupim je, kažu mi da na stanju imaju samo još jednu. pozovem onu on line knjižaru da im otkažem porudžbinu, i pitaju me “gde ste je pronašli?! mnogi je stalno traže”. osećam se kao da imam prvo izdanje biblije, s tim što bih to verovatno basnoslovno prodala i kupila kuću na sardiniji i podelila nekoj deci, dok vegu ne bih ni pozajmila ni na čitanje. mislim da mi je niko ne bi vratio. 🙂
jao, što mi je drago da si ostavila ovaj komentar! ta knjiga je tako nezapaženo prošla zapravo, da sam ja jako, jako patila zbog toga. ostajala je u nekom krugu ličnog lepog iskustva retkih čitalaca i ovo je prvi put da čujem ovakvu reakciju, a da nije od nekoga koga sam bukvalno naterala da pročita pa su mi posle bili zahvalni :))
divno, hvala ti što mi ovo rekla <3
nema na čemu. mislim da je igra veliku ulogu i to što smo ta prijateljica i ja muzičarke. 😉 btw, kad smo je to po delfiju tražili, kaže jedan od prodavaca “ne javlja mi se (npr) marko na telefon (prodavac koji radi prvu smenu), on sigurno zna gde je, to mu je omiljena knjiga”. 🙂 ono, ima nas još!