Nakon prvog susreta blogera u Pančevu, pisala sam tekst sa naslovom: I blogeri su samo ljudi. Nakon ovog, trećeg susreta, naslov mora da se menja, ali nemam trenutno bolji. Zato izdržite ceo tekst i pogledajte i kraj posta.
Prolječe je otpočelo kišom, jutro drugog dana BoBa otpočelo je mamurlukom i kišom, la-la-lala-la. Mamurluk i nije dokazan, fakat, ali pospanost jeste, jer je zabava na zajedničkoj večeri (pun pogodak organizatora!) trajala za neke do dva, za neke do četiri ujutru, što se već sutradan u 10:00 videlo po brojnom stanju u Domu kulture. Za babe kao što je vaša omiljena blogerka 😉 veče se završilo u pola jedanaest, glavoboljom koju sam ponela sa sobom iz Novog Sada i bolovima u stomaku koje sam stekla u Boru halapljivo izedajući ručak, tako da tragovi od umora narednog jutra na mom licu nisu bili vidljivi golim okom.
Hat moštmar, što bi rekli Mađari, krenimo hronološki.
Bob: Dan prvi
MVM (Moj voljeni muž) i ja smo stigli u Bor za tri sata i 20 minuta, računajući trenutak kad smo izašli iz stana u Novom Sadu i trenutak kad smo parkirali ispred Doma kulture u Boru, tačno u 11:30, sve po programu. To što je vozio i 180 na sat, ostavimo sada po strani, ne želim da se sećam koje sam sve mehanizme za umirivanje i nasilno i laičko uvođenje u stanje nirvane morala da isprobam, da ne podlegnem osećaju da letimo i da ćemo umesto u Boru završiti drito u crnoj hronici. Everywhere you go, always take the weather with you, mi smo poneli, osim moje glavobolje, i sunce na put.
Imala sam neslužbenu i nepotvrđenu informaciju da će ovogodišnji BoB otvoriti predsednik opštine jer će opština i dati neka sredstva, ali ne i službenu potvrdu o tome, osim “biće u redu, evo u utorak (sledeće nedelje, prim. moo.)”, jer, pretpostavljam da je važniji giga-koncert ocvale i svačije zvezde Zdravka Čolića (a još od akcije David znamo da on neće ni da prdne u vašem gradu za manje od 100.000 evra). Predsednik opštine je izostao na otvaranju, dakle, za razliku od 100-tinjak blogera iz regiona, doktorke iz Zavoda za transfuziju Beograda, lokalnih medija koji su potom to u vestima u 16 javili kao prvu vest i, šta da vam kažem: već na prvi pogled BoB je izgledao kao još jedan uspeh.
Meni je bilo lako: za razliku od prošle godine kada sam poginula, ove godine sam bila gost. Skoro kao počasni. Bar sam se osećala tako, iako su se domaćini potrudili da se svako oseća kao počasni gost. Bravo za Borane. Bravo za sve nas. Program je, … program, susret je i tako radno-prijateljski, tamo su bili ljudi koji su spremni i da nešto rade zbog radosti kasnijeg druženja, tako da se program slobodno može kritikovati i pohvaliti, što ja neću sada uraditi, da bih odmah skočila na radost prijateljskog ručka.
Jbg, izgleda da u Boru mora da se dobro i obilno jede. Predjelo, čorba, glavno jelo čija težina u tanjiru se meri kilogramima, desert, blizina Bugarske preti baklavama. Blah-blah sa dragim ljudima, uvek je dobro uhvatiti trenutak kada možeš i da se ispričaš s ljudima koje znaš samo online, ili samo od prošlog BO. Dok mi se stomak punio hranom i vazduhom (ja sam, verujte mi na reč, učila svog sina da se ne govori punim ustima ni između zalogaja, ali, ljudski je grešiti i ne biti fin), rupica na kaišu je javila znak za uzbunu, glava na kojoj sam nosila još novosadsku glavobolju završila je Bubmarov let i otpočela da bubnja tročetvrtinski tam-tam i morala sam da skipujem jedno predavanje u korist setupa u hotelskoj sobi.
U kasno popodne, na samom kraju prvog dana, iz prvog reda sam pratila predavanje za početnike. Da, da, Vesić se baš potrudio iako sam iskoristila priliku da mu se posle predavanja izjadam da u mom slučaju on previđa neke elementarne rupe, kao što je fakat da dobro vozim auto, ali ne umem da promenim ulje u motoru i to zato što ne znam GDE se to radi, a ne KAKO. Dakle, Vesiću, kažem ja njemu, otvorim haubu (pokaži mi gde) i onda…. ? Mislim da je shvatio poentu, čim je obećao da će biti moj tutor i da će mi razvejati maglu neznanja, strpljivo, putem maila, a ni Novi Sad mu nije daleko. Sad da vam pričam da je u kritičnim momentima predavanja Vesićev asistent, Deda, uvek imao nešto da mi šapne na uvo, izlišno je, znate Dedu.
Kakogod, Borani su, kasnije mi se to javilo, načisto upropastili BlogOpen, kad sam shvatila da su uspeli da organizuju, osim predavača iz inostranstva i zajedničku večeru za svih 100 ljudi, drži-prži švedski sto, trpaj, trpaj, muzka, muzka, kao na svadbi. Sad, recite vi meni, ko će ikada uspeti da ponovi tu magiju, večeru za sto ljudi na račun organizatora? Taj se nije rodio, osim ako se nije rodio u Boru. I tu su nas zeznuli, i kao blogere i kao ljude, jer ako su blogeri sinoć slučajno stekli naviku da za džabe krkaju na ovom okupljanju, onda se bojim da ćemo ubuduće morati da idemo na jedno jedino mesto na svetu gde je to moguće za 1.000 dinara kotizacije – Bor.
BoB: Dan drugi
Suske je delovala odmorno i vedro iako je i ona zaglavila do dva (priča se po čaršiji da je ona najopasnija žena u Boru i Negotinskoj krajini). Rain je delovao isto – nema emocija dok traje organizacija (samo 2 CIJA, izvini Saša, probaću posle da ubacim još neko 😛 ). Deda je delovao isto – trolovao je pospane i zasmejavao ih. Doktorka iz transfuziologije je izvadila 19-tu epruvetu krvi budućeg dobrovoljnog davaoca kostne srži, svi Makedonci su falili, jedino kiša i niska temperatura nisu izostali.
Otpratila sam dva predavanja iz oblasti književnosti na blogovima i deo kreativnog pisanja, kada je Bane krenuo da nas propituje (dobili smo i domaći!), uplašila sam se da ću dobiti jedan ili opomenu za nedovoljnu aktivnost ili zanoktice i morala sam da klisnem za Novi Sad. Skipovala sam ručak, kod kuće sam bila u vreme dok su oni još veselo blah-blah u restoranu našeg sponzora čije ime nisam upamtila (ali molim za intervenciju domaćina, — evo ga 3. CIJA mada je u fazonu CIJU), sve u svemu, nekih dobrih tri i po sata nazad.
Pozdrav iz Novog Sada
Ne bez ponosa stojim na čelu onih koji su od prvog susreta u Pančevu insistirali na solidarnom obeležju naših susreta. Međutim, ove godine, predlog Borana da se solidarnost pokaže na prijavljivanju blogera u banku dobrovoljnih davalaca kostne srži, već sam po sebi je vredan poštovanja i divljenja. Činjenica da je 19 blogera dalo krv i prijavilo se u bazu podataka, ne govori o tome da je naša blogerska zajednica solidarna. Govori o tome da je čine Ljudi, i to kakvi. I to pravi razliku u odnosu na naslov iz posta o prvom BO.
Ponosna sam što se poznajemo.
18 Comments
Ne mogu da verujem da ste već stigli kući da si uspela već i da objaviš reportažu – divim se i tebi i Romanu koji je očigledno ponovo vozio kao u romanu 🙂
A za ono izvlačenje sa časa, ako misliš da si se izvukla – NISI!
Ili za sledeći čas da doneseš opravdanje ili… četvorka iz vladanja.
Ja stvarno ne znam šta će od tebe biti kad odrasteš 🙂
# Bane, stiglo se još mnogo toga, eh, šta sve možeš kad pobegneš sa časa 😛
Pre sat-dva sam stigla kući.
Umorna, nenaspavana ali nasmejana.
Za ono šta su Borani napravili, još uvek nemam reči, osim: SUPER ! 🙂
Moram da citiram Marka Hermana: “Nećemo Blog Open u BGu. Onda ne bi mogli na ekskurziju.”
OK… najgore je prošlo. Mislim, preživeh Tanjin tekst a da mi nije ništa. 🙂
Uvažavsm ja svačije mišljenje, ali od Tanjinog nekako imam malu prpu, priznajem.
Da. 20% učesnika. Nađite mi još neki, bilo kakav skup na kome može da se postigne ovakav rezultat.
Ili, drugačije, zamislite da je ovo izvodljivo na svim skupovima u zemlji.
Skrušeno priznajem da sam nakon prvog susreta mislila:”To je to i nema više…”
Svaka čast, duboko se klanjam, naročito zbog ovih časnih 20% 🙂
Moo i Deda su kao pravi ponavljaci sedeli u prvom redu na predavanju Deajana Vesica. To sto je Deda stalno imao po nesto da sapne i doda, pokazuje da je definitvno najgori medju najboljima !
Moo, mozda to ne znas, ali BlogOpen u Boru nije mogao da pocne dok ti nisi stigla! Naredba od RainDoga, koje smo se drzali kao amin !
Stoji otvoren poziv da u bilo koje vreme dodjete ponovo u Bor. UVEK !!!
# Aurora, ti stvarno moraš da se odmoriš i da sada redovno ideš u krevet bar nedelju dana 😉
# Rain, nije bilo nijednog razloga da strepiš od mojih tekstova. Pa, BO je i moje čedo, a čedo uvek voliš po principu, rodilo se, treba ga ljuljati. I, ne daš na njega nikad, naravno.
# studena, ma mi smo mala ali opaka zajednica. I ja sam istinski ponosna što smo u stanju da uradimo velike stvari.
# Deda,
Buh! Nisam znala. Čoveče, zamisli tek da sam znala, pa MVM bi morao da vozi 180 i od Boljevca do Bora. Premirem od ove pomisli iako sam sad na sigurnom.
Uzgred, pitaj Raina, zvao je koji minut posle 11, Pa gde si? – Kod Boljevca. – Prošla Boljevac? Ne, sada ćemo ući u Boljevac. Oh, vidim sad, Bor 38 km. – Ok, tu si za 40-tak minuta.
Ok, ali mi smo bili ispred Doma kulture u 11:25. Već sam uzela akreditaciju kada je zvala i Suske, koji minut iza pola dvanaest, Pa, gde si?! – Pa tu, u holu 😛
A zvanično, program je i počinjao u pola dvanaest, je l’?
Potvrđujem sve gore navedeno. 🙂
Svaka čast Boranima i teti Moo na ovom tekstu.
Do desetog okupljanja će valjda i teta Kristina da dođe 😉 a do tada će biti ponosna na vas 🙂
# Kriss, stvarno bi mogla i do nas. jeste da nismo reprezentativni kao filmski svet, ali nismo za baciti 😉
Pingback: Oliver Gassner
Ah, pa napraviste zazubice i nama blog-konzjumerima sad.
Čekali smo i brinuli sve dok SVI oni koji su na “točkovima” krenuli, nisu stigli.
U tim dolascima je bilo svega, i “obilazak okoline”, gubljenje pasoša, “prokuvani” BUS …
Drago mi je što si ove godine bila gost, i što smo imali tu čast da BlogOpen organizujemo u Boru.
Nadam se da smo ispunili očekivanja i da smo bili dobri domaćini. 🙂
Vi ste preterano reprezentativni.Zaista!
A da sam bila, Deda i ti ne biste bili najgori od sve djece 😆 Izbacili bi me sa časa za blog ”početnike sa stažom” 😉
# Oh, pa Sanje, bila si zvana 😛 I da znaš da ste propustili mnogo.
# suske, bilo je stvarno na visini. Sve, osim temperature vazduha. Zatajili ste s tim vremenom 😉
# Kristina, stvarno si falila. NIje bilo crvenog tepiha, ali smo i mogli neku crvenu krpicu da nađemo za tebe 😀
Eto Moo, drago mi je da smo se opet vidili nakon godinu dana 🙂 Do sljedece prilike 🙂
E, pa da. Ti si, od svih iz tih krajeva, jedini ostao veran BO. Malo si porastao od prošle godine, ali ipak vidim po blogovima da opet ima onih koji su iznenađeni koliko si mlad. Ostade ti mali Toni 😉