Zagreb za početnike

Kao na dlanu

Put oko Zagreba za dva rezervoara

Zagreb je stvarno super grad. Onako, po meri. Onako, po meri Zagrepčana. Onako, baš grad za svoje stanovnike, koji u predškolskom dobu, umesto Ivice i Marice, čitaju slikovnice sa mapom zagrebačkih ulica, a u školskom, predmet Svet oko nas zovu Nauči sve zagrebačke ulice. Takođe, osnovano sumnjam da svi imaju petice iz ovog predmeta, a da znanje proverava lično gradonačelnik Zagreba, najbolji poznavalac svih ulica, gospodin Bandić.

Ne znam drugačije da objasnim to što nigde nema nijednog putokaza kada jednom dobronamerni turista uđe u grad. Ono što, međutim, turista u automobilu može da primeti, osim savršenih puteva, to je da se Heinzlova i  Radnička cesta pružaju levo i desno, odnosno, desno i levo, zavisi u kom pravcu ste zalutali.

Zagrepčani takođe, dobro potokovani sa ugrađenim GPRS-om u venama, će vam, navigajući vas mobilnim telefonom i na pitanje idem li na ovoj raskrsnici za Vrapče ili Rudeš, reći, ma neeeee, za Špansko, iako nijedan od cela dva znaka na raskrsnici sa kružnim tokom u pet krakova ne navodi gde bi Špansko bilo u odnosu na vašu poziciju.

Zagreb je, dakle, dušu dao za obilizak. Svih delova grada. Jednostavno, mami vas da prođete svim putevima i svim avenijama, pre nego što konačno, iscrpljeni i žedni od sightseeinga ne stanete na neku pumpu u vukojebini i ne kupite mapu grada, pomoću koje shvatate da ste se već isključili iz Zagreba na put ka Ljubljani. Ne znam, možda je to strategija razvoja turizma, kako bih drugačije ikada videla Črnomerec da nisam tražila Cvjetno naselje koje je na sasvim drugom kraju?

Zato mislim da to gostoprimljivo podrazumevanje svega i svačega ima utemeljenje u činjenici da Zagrepčani sisaju majčino mleko i gledaju u mapu grada, i da postoji neka tajna gradska uredba da je nužno da svaki motorizovani turista bar jednom napuni ceo rezervoar na pumpama INA. S obzirom da je božićni domjenak mrtav, neka živi trgovina naftnim derivatima!

Četiri prakirna sprata pod zemljom

Podrazumevajuća organizacija grada nije zahvatila samo opštu kartografiju i saobraćanu signalizaciju, već se u dobroj praksi prenela i na ostale uslužne delatnosti Zagreba. Evo na primer, pokušajte da izađete sa parkinga na -4. spratu vašeg hotela kada se jednom parkirate dole, i to za manje od 40 minuta. Pri tome, pokušajte da zadržite dostojanstvo i odbacite ideju da vas snima skrivena kamera. Uz to, gledajte da vam pođe za rukom da se u 20. minutu ne posvađate sa porodicom, a u narednih deset pokušajte da izdržite da se ne samodetonirate vozeći se u krug pod zemljom. Nastojte i da se ne odreknete automobila pod zemljom, u nemoći da ga isterate.

Ne računajte na ljubazno osoblje hotela pod čijim temeljem ste parkirani kao gost: oni su Zagrepčani, sećate se? , ljudi drže mapu grada i uputstva za izlazak sa parkinga u malom prstu i oni će vam srdačno prećutati sve relevantne činjenice.

Kao što je aparat “na kojem ćete overiti parkirnu kartu” pre izlaska.

Kao što je tajnovito, dosledno neobeleženo mesto na kojem bi bio aparat “za overu”.

Kao što je štura informacija da se aparat nalazi “pored lifta”, sa malom tajnovitom zadrškom kojeg. Od četiri.

Kao što je činjenica da aparat prima samo nekoliko sitnijih novčanica, od kojih je jedna izbačena iz upotrebe 2005.

Kao što je ćutljiv recepcioner, zaposlen 4 sprata iznad vašeg parkirnog mesta, koji će vam razmeniti evre po lošem kursu, ali će biti dosledno nezainteresovan za činjenicu da vam trebaju apoeni u sitnijim novčanicama.

Kao što je recepcioner ćutljiv do te mere, da vam neće reći da parkirnu kartu možete da “overite” i kod njega.

Kao što je, kao što je, a kada otkrijete sve što je, već ćete platiti parking par desetina kuna više nego kada ste krenuli da izlazite.

Eh. Zagreb je tako daleko, da ga može upotrebiti samo Zagrepčanin. Dotle su dogurali.

I još. Proveli smo se fanbladitastik!