Da li ste svesni koliko se kod nas, svakodnevno, krše autorska prava? Osim kampanje za legalizaciju softvera, da li ste razmišljali o tome da NEMATE PRAVO ni da odete u fotokopirnicu i da kopirate udžbenik ili roman koji želite da pročitate, jer tako kršite autorska prava izdavača i autora knjige, i vi, i fotokopirnica koja vam izvršava tu uslugu?
Zašto ne mislite o tome kada kopirate potreban udžbenik u kopirinici, umesto da izvadite novac i da ga kupite? Zato što je zakonodavac, doduše, predvideo da to ne smete da radite, predvideo je, doduše i kaznu ako vas uhvati da to radite, jedino što to niko ne proverava, osim ako neki autor glasno ne zavapi: Tužiću vas zato što me potkradate!
Analogija između kopiranja nekog programa i krekovanja za sopstvenu neovlašćenu upotrebu, i kopiranja knjige ili CD-a s muzikom, više je nego jasna iako svest o tome u našim krajevima nije rasprostranjena.
Šta su autorska prava? To je ono pravo koje kreator nečega (pisac, slikar, kompozitor, pevač, programer) zadržava kao sopstveno i neotuđivo i može da raspolaže tim pravom u smislu poklona ili prodaje drugom licu na korišćenje, (uglavnom) sa ili (retko) bez roka i uslova korišćenja.
WP komuna tako daje teme na besplatno korišćenje i modifikovanje, uz jedan uslov, da korišćena tema zadrži link na autora teme. To nam je jasno, je l’?
Međutim.
Recimo, imate u rukama knjigu izdavača VEGA media 😉 , odličan filozofski esej Harija Frankfurta, “O proseravanju”. Vašem prijatelju se dopadne, on neće ili nema da je kupi, vi mu velikodušno ponudite da je negde iskopira i, eto ti kršenja autorskog prava.
Ko je tu sve oštećen? Nećete verovati, ali jako mnogo strana u lancu koji ste kopiranjem ignorisali:
- Osim autora, što vam je verovatno prvo palo na pamet,
- oštećena je i VEGA medija koja je ta prava kupila za određenu cenu i pod određenim uslovima,
- oštećen je zastupnik prava koji nam je kupovinu tih prava obezbedio,
- oštećen je posrednik koji je pomogao kupovinu prava do posrednika i,
- oštećen je prevodilac.
Nije li to suviše mnogo ljudi da bi deo države zadužen za sprovođenje zakona i kontrolu sprovođenja, tek tako ostavio mogućnost da to ipak radimo nesmetano i stalno?
Najgrublje kršenje autorskih prava nalazimo na internetu. Svi ti sajtovi koji nude besplatan download tuđeg vlasništva, najgrublje krše prava jako puno lica: rapidshare, 4shared, serbianshare, da se zadržim samo tamo gde se pojavljuju knjige (slobodni ste da dopunite ovaj kratki spisak). I, naravno, tu da izostavim čuveni Gutenberg, tamo se nalaze isključivo tekstovi čija prava pripadaju public domenu.
Za mene je zapanjujuće ovo. S obzirom da poznajem vlasnika prava dela pokojnog Aleksandra Tišme, skrenuću im pažnju.
Neverovatno mi je i ovo. Slična vest se pojavila i na elitesecuritiju, kaže frajer, ne skidajte vest, 100% je legalno?! Šta je legalno tu? Šta je za ime sveta, od tone tuđeg materijala koje je neovlašćeno dato na upotrebu svima, legalno?
Država je zatajila. Danas je nakon kampanje za legalizaciju softvera, na koju nas je naterao svet – nismo mi to sami od sebe, sve ostalo iz domena zaštite autorskih prava zamagljeno. Onaj ko postavi neki materijal na serbian share možda stvarno smatra da je to njegov materijal te da shodno tome može slobodno da raspolaže njime, ali se pri tome zaboravlja da je kupovinom tog materijala zapravo platio i neka autorska prava, koja ga ograničavaju u “kopiranju, distribuciji i neovlašćenom korišćenju bez prethodne dozvole vlasnika”.
Međunarodna asocijacija izdavača tuži Google za neovlašćeno korišćenje izdavačkog materijala (delova i/ili celih knjiga) koji su opterećeni autorskim pravima, i ne pripadaju tzv. public domainu. I tuži ga za oooooogromne pare. Pitam se, kada će neko ovde da tuži razne share sajtove i ine, kada će na pamet pasti Andrićevoj zadužbini, na primer, da primeti da se sva dela Ive Andrića nalaze ovde na besplatnoj upotrebi, dok smo mi platili ne mala prava, pod strogo kontrolisanim uslovima, da objavimo Ćupriju?
Inicijalna kapisla za ovu temu je zapravo jedan iz mase primera, koji je privlačan zbog činjenice da sajt pripada autoprevozniku. Uz trotonca i šestotonce, selidbe i prenos robe, Bane je odlučio i da ponudi na download ono što nije njegovo. Fenomenalno. A zašto ja ne bih tebi ponudila jedan Banetov kamion za selidbu? 🙂 Šta bi Bane mislio o toj mojoj domišljatosti?
Elem, moj muž, u manjku vremena i direktor Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine, obavesti čoveka da ono što čini sa knjigama nije dozvoljeno i, Bane odgovori: U redu, slažem se. Recite mi šta od toga nije za slobodnu upotrebu.
Strejt.
Jedino što, čini mi se na prvi pogled, NIJEDNA stvar koja može da se skine kod njega, nije u public domainu. 🙂 Recimo, Čehov možda jeste, ali, da li je prevod na srski isto tako? Čovek se zaneo. Ali, fora je u tome što nije on sam kopirao knjige i kačio ih na svoj sajt. On ih je preuzeo sa već postojećih mesta. Nije, dakle, Bane problem. Problem je… ne znaš ni odakle da počneš.
Ne kopirajte knjige u fotokopirnici, eto to sam htela da kažem. Ne kopirajte CD-e, ponašajte se osvešćeno i odgovorno i pozajmljujte ono što vam treba a nećete da kupite, umesto da odete u najbližu kopirnicu i umnožite to. Ne kršite autorska prava
Ni vama se ne dopada kada vam neko ukrade tekst koji ste na blogu lično pisali, prenese ga i ne potpište vas ili ne navede izvor. A zamislite da živite od toga! Od nekog programa, u koji ste uložili vreme, znanje i trud, a onda, dok vi nastojite da ga prodate jer zaslužujete da naplatite svoj proizvod, na nekom share sajtu može da se skine besplatno. Koliko, zapravo, gubite što meni treba to što vi prodajete, a ja ne dođem da kupim, već to skinem sa nekog sajta, brate, 100% legalno?
*******
I, dok ja pripremam ovaj tekst, ugledam slične na webu:
- Maja Vasić o krađi intelektualne svojine
- Dragan Varagić na jednom primeru borbe malog čoveka protiv osionosti kradljivca autorstva
- Iskustvo Predraga Supurovića
- (…)
42 Comments
Hvala na pominjanju.
Je l’ ti legalan Windows, Microsoft Office, Photoshop, …? 😉 Meni Fedora, OpenOffice.org i GIMP jesu 😉
Moraš se složiti da to što Bane prevoz nudi za preuzimanje ne može ni da prismrdi štampanoj knjizi iz više razloga, a najbitniji je da je to što on nudi loše OCR-ovan materijal u elektronskom formatu. Nije štampano. Ne može da se ponese u park i čita na klupi.
Zamisli kad bi svi poštovali sva autorska prava bez pogovora. Ovaj svet bi bio jedno veoma dosadno mesto. Doduše, dokle god postoji GNU i FLOSS, nije dosadno, ali šta sa onima koji ne znaju za te stvari?
Sudovi bi samo trebalo da rade kako treba, a onda bi se poštovanje autorskih prava mnogo lakše primenjivalo u praksi. Ovako, dok država od građana krade i krije, ne vidim neko ohrabrenje da građani ne čine isto to, po uzoru na državu.
Izdavači koji otkriju krađu presaviju tabak, fotografi koji u žutoj i beloj štampi vide svoje fotke objavljene bez dozvole presaviju tabak, autori tekstova kad vide svoje tekstove objavljene bez dozvole presaviju tabak, svi kad vide nešto svoje negde aplicirano bez dozvole presaviju tabak → državne institucije koje to treba da reše reše na vreme i kvalitetno → prekršioci kažnjeni → autori zadovoljni naknadom i povlačenjem nelegalnog materijala → prekršioci se češu i više im ne pada na pamet to da čine; sve funkcioniše kako treba.
Dok ne bude tako, treba na sva zvona zvoniti o prestupima, ali ne o pojedinačnim slučajevima, nego taksativno navesti svaki.
Kod nas postoji zakon koji štiti autorska prava? Nešto nisam primetio 🙁
Na žalost, svuda neko nešto krade i na tome profitira i to mnogo! Mogu da razumem da neko kopira knjigu ako ne može da nađe original, deo knjige i tako to. Ako kopiranje, skeniranje, dalja distribucija itd to je već previše.
O krađi tuđeg rada i dodavanju svog potpisa neću ni da govorim, već jesam kod ene na blogu. I retki su oni provajderi koji reaguju na prijave povodom kršenja autorskih prava od strane njihovih korisnika.
Kopiranje knjiga nije nigde striktno zabranjeno. Naravno, ne možete da odnesete gomilu knjiga u kopirnicu, ali kopiranje delova knjiga (stručna literatura) je normalna pojava i postoje aparati za kopiranje u bibliotekama (u zavisnosti od veličine institucije, biblioteke za kopiranje vas ili oderu cenom ili je potpuno free 🙂
# Dragane, pa, kad si me preduhitrio 🙂
# Aleksandre, hvala na pitanju, sve mi je legalno, osim jedne sitnice, za koju mislim da nisam dobro instalirala iz Adobe paketa, a treba mi. Legalno mi je, dakle, sve, i u kući i u firmi.
Zašto? Zato što je to po zakonu i zato što za pravljenje knjiga je neophodna tona legalnih programa (najmanje ceo Adobe paket koji je koštao oko 1000 USD), i samo nam taj đavo fali da na tome puknemo u nekoj “rutinskoj” kontroli. Ako bi mi prelamali knjige u krekovanom InDesignu, to je kao kada bi proizvođač nameštaja krao drvo na Fruškoj gori, da napravi trpezarijske stolove.
Nisam ja to gledala. Ali, reč je o kršenju autorskih prava, verovao ili ne. Ni mi, ako kupimo prava za objavljivanje nekog autora, moramo posebno da kupimo prava da ceo prevod okačimo na sajt ili da dobijemo eksplicitnu, ugovorom definisanu dozvolu, odakle i dalje neće moći da se nosi u park na čitanje.
Kopiranje knjiga jeste zabranjeno. Ako ti je lakše, to je kao kopiranje CD. Zabranjeno je i na svakoj knjizi to i piše, pogledaj u impresumima.
# Mmilane,
Može da se kopira samo manje od 30%, ako nije drugačije navedeno. I to se odnosi i na udžbenike. Nije dozvoljeno da se kopira ceo udžbenik, čak i kao postoji kopirnica na fakultetu.
U tome je stvar, to je toliko raspostranjeno, da niko u tome ne vidi ništa nezakonito.
Ah, da, # Aleksandre, i meni je OpenOffice legalan, takođe 😉
Zakon o autorskom pravu je prilicno jasan i tu nema nesto mnogo da se polemise (vidi: http://pedja.supurovic.net/koliko-poznajete-autorsko-pravo/). Ipak praksa pravi razliku između kopiranja za ličnu upotrebu i javnog korišćenja tuđeg autorskog dela, u smislu da se ovo drugo goni i sankcioniše a lična upotreba samo usput, ako se otkrije uz neku drugu nezakonitu radnju.
Svejedno, ne vidim svrhu da se neka nezakonita radnja opravdava nekom drugom nezakonitom radnjom, pa u tom smislu potpuno je promasena Aleksandrova opaska o softveru koji Mosheema koristi – čak i da ona koristi nelegalan softver to je potpuno druga priča i nema nikakve veze sa temom koju je ona pokrenula.
Ono što je meni ovde interesantno je u stvari trajanje autorskog prava. Ako se ne varam, kod nas su autorska dela pod zaštitom 30 godina od dana objavljivanja. Kada taj period istekne, delo se može korsititi bez naknade.
“Na Drini ćuprija” je objavljena 1945. godine pa su prava istekla 1975. godine. Zašto ste onda morali da ih kupujete da biste objavili to delo?
@Aleksandar: Ajde da se pravim lood malo. Sta si hteo reci ovim?
Meni je takodje to sve legalno. Zasto po defaultu optuzujucim tonom ides??
Ili opet recimo :
To si se malo salio or what?? Nisi razmisljao o tome da ides da radis, zaradis novac od tog tvog rada i posle tim novcem platis neciji tudji rad?? Cuo za taj sistem ili… ?
@Aleksandar: Ah da, zar ne bese i ti koji si se bunio sto Facebook radi sta hoce sa tvojim podacima?? http://blog.urosevic.net/2009/02/18/1370/fejsbuk-vratio-stare-uslove-koriscenja/
Hey man.. 🙂 Smesno je kako ti to smeta, a normalno ako ti ili neko drugi “capne” neciji rad. Ne mislis?
# Predraže, praksa razlikuje upotrebu kopiranja za sopstvene potrebe od javnog korišćenja ili bogaćenja na račun tuđeg rada. Što i dalje ne znači da je kopiranje za sopstvene potrebe dozvoljeno. Ali znači da postoji ideja (pogrešna) da je dozvoljeno kopirati nešto za sopstvenu upotrebu.
Obrati pažnju, svaka knjiga na svetu, u manje-više sličnoj formi ima ovu napomenu (evo ja jednu prepisujem koja mi je pri ruci):
Prava zastarevaju. NEKADA je to bilo 50 godina od smrti autora, a sada zavisi od zemlje do zemlje, visina se popela do 70 i 100 godina. Bernska konvencija, čiji smo i mi potpisnici, definiše tačno do kada je, na primer, literarno delo pod zaštitom autorskog prava.
Mislim da su prava na Andrića pod zaštitom Andrićeve zadužbine “živa” do 2015 godine. Mogu i da ih pitam.
Naravno da se to sve malo zakomplikovalo sa primenom otkad postoji upotreba interneta i peer to peer sharinga, ali poslednja tužba protiv Googla, odnosno poravnanje, pokrenuće i te stvari.
# Peđa, nisam propratila skroz to sa FB, ali mi se dopalo da su korisnici uspeli da dobiju bitku. Šta god da je bilo, neobično je menjati uslove usred nečega. Uslovi se postavljaju na početku 🙂
Da tačno, moja greška. Po našem zakonu autorsko pravo zastareva za 70 godina, a ne za 30.
http://moje-grne.com/2009/02/21/autorska-prava-ili-bolje-receno-krada/
Ja sam dosadan sa ubacivanjem linkova , ali sta da radim kad i mene izludjuje cinjenica da ima mnogo lopova.
Verovatno sam i ja jedan od njih, obzirom na sadraj mog bloga, mada jos mi se niko nije javio da mi kaze kako sam preuzeo bilo sta nelegalno.
Medjutim, imam iskustva sa preuzimanjem mojih postova, pa se prikljucujem gomili nezadovoljnih.
Kad je pitanje legalnih softvera, koristim legalan, a na poslu su skoro svi takvi, cak imam i papire . Mada moram da priznam da nije 100% ali vremenom cu izgurati, na moje veliko zadovoljstvo. Ako nista drugo, imam oko sebe ljude koji proteziraju legalan softver pa su mi stalno za vratom sto mi naravno ne smeta. Smeta mi sto se ne odvaja dovoljno novca od strane onih koji su duzni a imaju i aparat za proveru, pa dolazimo u kontradiktornu situaciju …
Ipak cu se zadrzati samo na net i ponoviti da me MNOGO izludjuje nepostovanje tudjeg truda i zalaganja!
Drago mi je da si se vratila, Moo 🙂
Sto se tice posta: mislim da malo masis metu. Ja ne znam da je fotokopiranje u nekoj zemlji zabranjeno. Jedino sto je u “normalnim” zemljama regulisano. U Norveskoj je recimo slucaj takav da jedan deo novca koji ste vi dali fotokopirnici ide drzavi, a onda drzava iz tog fonda koji se sakupi, a koji na kraju bude oho-ho, raspodeli pare autorima cija su dela kopirana.
Ne verujem da bi prosta zabrana fotokopiranja i pozivanje da se prestane sa tim donele ista dobro drustvu. Cak i kad bi svi odjednom prestali da fotokopiraju, knjige bi se prodavale u istom broju. Jedino sto ne znam kako bi iko uspeo da studira 🙂 Ono na cemu je potrebno insistirati je da se taj sistem nekako regulise, na primer po sistemu koji sam naveo.
# Viktore, pa i ti si nestajao pa se vraćao. Faze, valjda?
Ipak, ne, nije dozvoljeno kopiranje knjiga u celosti 😉 Ali, toliko je rasprostranjeno da svi misle da jeste i svi nalaze neko opravdanje, posebno studenti i vlasnici kopirnica. Kopiraju se dokumenta. Udžbenici i knjige ne bi smele u procentu preko 30%.
Čak ne mislim ni da bi se podigla prodaja knjiga prestankom fotokopiranja, iako bih volela.
Ne znam da li se podiže prodaja muzičkim CD-ima, posebno onim koji imaju zaštitu od kopiranja?
# A, Viktore,
A ovo mi zvuči komplikovano. Kako da znaš koji su sve autori i u kom obimu kopirani? Ko vodi tu evidenciju i kako se ona kontroliše?
Kad smo već kod nadoknada autorima, meni se dopala slovenačka praska u bibliotekama: Njihovi domaći pisci čija dela se uzimaju iz biblioteke, u odnosu na učestalost, mogu da dobiju pozamašne mesečne sume u vidu nadoknade.
“Zamisli kad bi svi poštovali sva autorska prava bez pogovora. Ovaj svet bi bio jedno veoma dosadno mesto.”
Jeli ovo neka vrsta crnog humora autora rečenice??? Jer jedino taj izgovor ga štiti od ne baš laskave titule kojom bi ga počastila.
Zamisli ti te dosade u svijetu u kojem se rad drugih cijeni i poštuje? Od same pomisli mi se diže kosa na glavi…
Na žalost, nije Balkansko područje jedino po kojem šetaju takvi dušebrižnici, jedino što je kod nas narod lijen proučiti bar postojeće zakone, a i mentalitet u smislu “Što ne bih uzeo kad me ionako nitko ne vidi” je još jako duboko ukorijenjen.
Čudim se da pravnici nisu otkrili ovaj pravi izvor zarade (vjerojatno zbog neažurnosti sudova), jer u Njemačkoj npr. otvaraju se pravni uredi koji rade samo na zaštiti autorskih prava na internetu i zarade su basnoslovne.
Tuži se sve: od “posudbe” sličica do navoda branda kod prodaje stvari na primjer na E-bayu. Već prvo pismo, tj opomena košta oko 4000 eura, odlazak na sud se broji i šestocifreno, pa ti vidi hoćeš li se truditi da ovaj svijet spasiš od dosade.
I naravno, kad smo već kod kradje i kopiranja, učinila bih nepravdu da ne spomenem Kineze, majstore kloniranja i kopiranja, nacije od kojih ništa nije sigurno, od lokomotive do čavla.
Gledam neki dan reportažu, došli na sajam dizajna u Njemačku, a štand im izgleda kao da su pokupili proizvode sa svih štandova sa sajma 😀
I kad im je kontrola (služba ili kako već) za zaštitu autorskih prava (podslužba carinske službe) zatvorila štand i konsficirala robu čudom su se čudili i protestirali nazivajući taj postupak barbarskim :))))
No gore od toga jest da Svjetska privredna organizacija na sve to gleda “škiljeći”, nema nikakvih sankcija, jer Kina je veliki potencijal…blablabla…
Moo,
nisam ni ja siguran u detalje kako taj sistem funkcionise, mogu da se raspitam pa ako saznam da javim. Mislim da fotokopirnice isto beleze cije knjige i udzbenici se kopiraju i onda se posle to raspodeli autorima, kao sto ti kazes za slovenacke biblioteke. Isto tako mislim da to vazi kada kopiras celu knjigu ili udzbenik, ne verujem da prate kad neko kopira deo ili par strana. Naravno da je sve to komplikovano dok se ne razradi, narocito za ovu divljinu ovde.
Ovo oko kopiranja cele knjige ili udzbenika u inostranstvu, btw – evo sad gledam, devojka mi u Holandiji i Engleskoj studira, uvek daju studentima da sami kopiraju sta imaju, niko ih ne kontrolise. Ako ona ubaci dovoljno para u fotokopir masinu mogla bi da iskopira celu knjigu, naravno. Ne znam da li bi to kostalo vise nego originalna knjiga, doduse 🙂
evo, dok ne nadjem nesto konkretnije jednog izvestaja sa seminara koji je norvesko nacionalno udruzenje za ubiranje autorskih tantijema odrzalo u bgd-u o autorskim pravima, 2002 (na srpskom) kopinor. Tu se vidi sve sto je vezano za skole, univerzitete, biblioteke, drzavne ustanove itd – to je sve regulisano onako kako sam rekao, ali i dalje nisam siguran kako funkcionise sa privatnim fotokopirnicama.
btw, nemojte napadati Urosevica, siguran sam da pod tim “sva autorska prava bez pogovora” mislio na fair use policy ( http://en.wikipedia.org/wiki/Fair_use ) 😉 mora se biti malo i fleksibilan, inace bi stvarno sve bilo dosadno.
# Viktore, koliko vidim, i kopinor koji porkiva uglavnom nordijske zemlje, poziva se na Bernsku konvenciju o autorksim pravima. Takođe,
Da izdvojimo samo taj deo. Obrati pažnju: Pravo je (ali ne i obaveza) zemalja članica te njihove Unije (čini mi se da ne vidimo ovde koje su to članice, ali smo videli da ih ima 40) da dozvole reprodukciju dela u izvesnim slučajevima, ali tako da to ne šteti redovnoj eksploataciji dela. itd.
To će reći da i oni polaze od osnove da je praterija (kopiranje zbog prodaje) i umnožavanje (za ličnu upotrebu) de facto i de jure zabranjeno, osim ako država reguliše uslove pod kojima može da se kopiraju delovi štampanog dela, i to tako da ne šteti redovnoj ekspolataciji.
MI nemamo definisane te uslove, ali smo potpisnici Bernske konvencije, ergo, u našoj zemlji nije zakonom regulisano kopiranje za ličnu upotrebu. 🙂
Zanimljiva tema, nema šta! Ne znam raspetljati čvor, ne znam koliko sam svakodnevni sitni tapkaroš i kolike su mi mrlje na čistoj savjesti.
Svijet se mijenja, kroje ga razni veliki i moćni. Nikada ništa nije crno-bijelo i nemoguće je izbjeći sivu zonu da bismo mogli reći da smo svakim svojim postupkom trasirali put u pravom smjeru.
Gledam sad taj Google Booksearch, gomilu (deklarativno) legalnih i besplatnih sadržaja. Čitam tamo o raspetljavanju priče sa sudskim tužbama, sve čista idila, svi sretni i zadovoljni – navali narode. Ja sam onaj mali sitni čovjek koji ne razbija glavu svakakvim pizdarijama, da ‘prostiš na izrazu 😉 Turnuto mi je pod nos i ja uzimam. Ja sam i onaj vječno sumnjičavi čovjek koji ne vjeruje Googlu niti bilo kojem moćniku naprosto zato jer ima tu moć da slabije stavi u pat poziciju i natjera ih da namontiraju zadovoljni smiješak.
Ja sam i pomalo dijete (recimo poput mojeg vlastitog) koje ukuca u tražilicu nešto i dobiva na dlanu u sekundi. Ne shvaćam baš cijelu kompleksnost stvari i jednostavno se poslužim onim što mi treba i onim što mi je prejednostavno dostupno – pa je valjda i u redu što je to tako. Ja stvarno ne razumijem u čemu sam pogriješila. Samo sam skinula sličice, pročitala svašta i napravila referat za domaću zadaću. Nemam pojma da li su mi autori to stvarno dozvolili ili su mi to omogućili neki zli ljudi. Ja dijete iskopirala sam svih 104 stranice knjige za lektiru svojoj najboljoj prijateljici. Knjige nema u knjižarama niti knjižnicama, moja mama je uspjela kupiti posljednju! I moja mama je super jer imamo all-in-one skener i pisač, pa ja mogu pomoći svojoj najboljoj prijateljici (čija mama me plačnim glasom zamolila isto). Propušta li moja mama nešto u mom odgoju?!
Sve je to poput besplatnih krafni. Zamisli na gradskom trgu dva štanda: na jednom krafne prodaju, na drugom dijele. Mogu li okriviti svakoga tko uzme besplatnu krafnu zato jer nije razmišljao kad je to učinio? Krafne dijeli netko “zao” radi vlastite promocije, a mali broj ljudi sasvim pouzdano zna da su doista zli i da ispostavljeni račun nikada neće platiti onome tko je krafne napravio. Može li šačica nas objasniti svima da ne uzimaju krafn za dijete?!
@Moo
“u našoj zemlji nije zakonom regulisano kopiranje za ličnu upotrebu.”
Naravno, to je i bila polazna tacka, tj problem. E sad, dok se ne regulise, sta je bolje: 1. da se uvede zabrana da niko nista ne sme da ne kopira, ili 2. da svi kopiraju sve kao sto to i sada rade? Ja mislim ovo drugo. Dok se ne regulise, of kors. Pa tek onda kazne za one koji ne postuju regulativu.
@ Mastermind:
Nije to baš tako; ne možeš praviti takva poređenja između nematerijalnih stvari ( programi / digitalne knjige ) i materijalnih ( krofne ), iako se lepo uklapaju u priču.
Da ti živiš od digitalnih krofni, gde za svaku kopiju rezultata tvoga rada neko može da plati, ali i ne mora (jer eto, policajac gleda na drugu stranu a i ako bi te video, to su ipak digitalne stvari, koga briga), da li bi ti i onda bilo svejedno?
Da si ti neko ko je uložio sate i sate da napravi originalni sadržaj (tekst / sliku) i lepo staviš na sajt “pitajte me pre nego li ovo upotrebite” a svi redom uzmu jer im treba za seminarski bezobzirno ignorišući stavljen komentar, da li bi ti i onda bilo svejedno?
Da, i propušta mama u tvom razvoju – naučiti te da ceniš trud i rad drugih ljudi, iako ga je lako skršiti u all-in-one skeneru i pisaču.
Dejane, malo si mi promašio poantu, ali biće da sam prezapetljala 😉
I da, ja sam netko tko sate i sate truda ulaže u nešto neopipljivo, nešto digitalno i srodno. I potpuno sam realna i svjesna koliko od toga mogu izvući para i koliko će mog truda jednostavno postati javno dobro. Iskreno, ponekad sam strašno ljuta, ponekad sam strašno tašta i čak mi više od para znači da sam ”podijelila pamet”. Nekako mi je OK taj omjer koji se može postići. Sve u svemu, radim grozne krafne ali uspijevam preživjeti solidno i od intelektualnog vlasništva 😀
# MM, Dejane, Viktore, # svi
Zapravo, trebalo je da napravim razliku, i da je podvučem, između kopiranja kao načina da se stekne zarada – piraterije i kopiranja za sopstvenu upotrebu.
Kolikogod da nam je piraterija jasna kao protivzakonita radnja, i dalje smatram da kopiranje za sopstvenu upotrebu, ako postoji način da se dođe do originala, treba eksplicitno staviti u radnju van zakona jer, iako se onaj koji kopira neće obogatiti, ipak će ugroziti vlasnika čije delo se kopira jer se taj primerak neće prodati.
Ako bi razvijali tu svest, ne mislim da je to najvažnija stavka u životu ali doprinosi boljem uređenju društava, verovatno bi doprinosili čak i ekonomiji.
Citiranje, korišćenje izvora i tome slično, takođe je jasno regulisano i u praksi: navodi se izvor i stvar je rešena. Osim ako izvor ne traži da ga se pita pre korišćenja, opet se mora poštovati njegov izuzetak u praksi.
Ako na knjizi piše da je zabranjeno kopiranje, umnožavanje ili korišćenje bilo kojeg njenog dela bez eksplicitne dozvole autora ili vlasnika prava, onda je to tako – bez obzira da li nam treba za ličnu upotrebu. To pravo morate zatražiti, da se ne bi našli u protivzakonitoj radnji. E, sad. Pošto ne postoje instrumenti da se to proverava, ceo koncept se oslanja na SVEST.
Nisam bezgrešna u tom smislu, takođe, verovatno sam kao studentkinja kopirala gomilu stvari za ličnu upotrebu – čak se ni ne sećam, ali mogu da kažem da sam u novije vreme, u banalnim primerimima kada sam na sva usta hvalila muzički CD jednog talentovanog momka, nisam davala CD na kopiranje svojim prijateljima, govoreći im da kupe original. Zovite me rigidnom, ali CD je bio dostupan u svakoj muzičkoj prodavnici.
# studena, Kineze nikako ne treba izostaviti kao globalni fenomen i najbolji primer za pirateriju. Njima dodajem nekadašnji primer iz Novog Pazara u Srbiji. Tamo su se godinama kopirale sve postojeće robne marke, od Levisa do Benettona, Guccija, itd. Ceo sistem je funkcionisao na čuvanju socijalnog mira – građani su mogli da kupe poznate robne marke za male pare.
Filozofsko, pre svega sociološko pitanje je: ako nemaš para, šta će ti robna marka u ormanu?
Ekonomsko pitanje je: koliko su Novopazarci zaradili proizvodnjom i prodajom takve robe?
Još jedno ekonomsko-pravno pitanje: šta vlasnici brendova misle o tome?
# MM, ni ja ne bih poredila besplatne krofne sa knjigama na izvolte. Ne zbog poređenja materijalnih i autorskih prava, već zato što knjige ipak nisu na izvolte za kopiranje. Ako bi postojala tezga na kojoj piše “besplatne knjige” kao materijalno dobro, verovatno bi većina uzela besplatnu knjigu, ali se tu postavlja pitanja specifičnosti proizvoda – da li ti baš treba ta knjiga (njena dodata vrednost) ili je uzimaš jer je na tezgi “besplatno” – na koje ne moramo ni da odgovaramo. Da je na tezgi s besplatnim knjigama sva lektira za niže razrede i njedna koja ti treba:
S ovim već u poptunosti ne mogu da se složim. Lektire ima, i to znaju i ćerka i mama 🙂 Štampanje lektire je unosan posao i tiraži knjiga za lektiru su veliki i stalno dostupni. Lektira nije raritet koji ne može nigde da se nabavi. Možda je kupljen poslednji primerak u tvom gradu, ali je još knjiga bilo u susednom. Prijateljica je mogla da se potrudi. Ili je mama mogla da pročita u impresumu ko je izdavač i da ga nazove i upita gde još ima knjiga, ili da li se mogu kupiti pouzećem i u toj vrsti pomoći da bude još superija. U tome je propustila u svom odgoju – svojom akcijom, u kojoj je bila super, ona je zapravo dala primer svojoj ćerci – legitimno je kopirati tuđe vlasništvo.
Čudno mi je da se ne slažemo nas dve 🙂
Nisam baš bila skroz jasna: ja sam knjigu kupila, ja sam dozvolila kopiranje (na stranu što je druga mama plakala da pomognemo). Ako sam legalista i držim se principa, onda nema izuzetaka. Ajde mi savjetujte kako da ja dvjema kćerima i jednoj mami objasnim da ne dolazi u obzir da radim nešo nelegalno, da autoru i svima ostalima otkidam od usta? Prvo mi treba objašnjenje što je autor dobio u usta ako knjigu samo posuđujemo u knjižnici. (Usput – knjiga mu je jadna i zapravo je nitko ne želi.)
Drugo, kako da smisleno objasnim da razmjena kopiranih filmova nikako nije u redu? Društvo, žao mi je, ali ti klinci koji su svakodnevno bombardirani glamur vijestima iz glamur prebogatog svijeta raznih zvijezda, njihovim vilama, autima, drogama, seks-skandalima i teškim milionima koje dobivaju kao honorar za jednu ulogu neće popušiti objašnjenje da zakidaju filmsku industriju i čine nepravdu. Isto ti je i s glazbom: ono što bi eventualno nelegalno maznuli, pripada ljudima koji imaju prebezobrazno previše love.
I ovo će biti glupo, ali molim savjet: ne potkradajte djeco Microsoft i Billa Gatesa! WTF!!!!
Sve je OK i jasno kad pričamo na općenitoj razini, međutim kad dođemo do konkretnog – nebuloza do nebuloze. A ja volim biti praktična i konkretna 😉
Nema ovo baš puno veze sa legalizmom, no sa razvojem svesti da je loše ukrasti od drugog, pa čak ako taj drugi to ne zna.
Što se saveta tiče “kako da objasnim”, Moo je dala gomilu načina na koji je to moglo da se reši 🙂 (vidi komentar iznad).
Možda sa “Nije u redu.”? Odnosno, krađa je krađa, bez obzira ko je pokraden ili koliko vredi, zar ne? Tebe bi bolelo da ti kradu/ne plaćaju tvoje digitalno vlasništvo, i tražila bi pravdu, ali to je u redu, jer ti nemaš kao Sony Pictures?
(za odnos prema Microsoftu mogu da odvojim poseban post, ali je to pravo licemerje: svako koristi Microsoft operativne sisteme, potpuno im je nejasno zašto da plate, a opet ne prelaze na besplatne Linuxe i slično)
Teško da koncept pravde možeš zasnovati na principu “U redu je ukrasti, ako ukradeno ne prevazilazi 10% ukupne vrednosti imetka pokradenog, i ako je taj imetak preko 500.000$” – barem meni zvuči gadno. Teško da može da se razvije dobar osećaj pravednog, ako postoje ovakvi izuzeci.
I da, dešava mi se da “ukradem” film, ali sve manje; svi moji (Microsoft) operativni sistemi su plaćeni kao i drugi programi. Skupo, ali vredi. Jer, i ja živim od digitalnog i ne želim da neko drugi pomisli da imam previše (nemam) ili da prosto može uzeti jer je na digitalno izvolte.
Ma jest, sve je to krajnje jednostavno jer nije u redu i jer lijepo piše da je zabranjeno. Ja samo pokušavam pokazati zbog čega ljudi ne mare za sve to i neće tako skoro. Ne pada mi na pamet laprdati o konceptu pravde kakvog spominješ.
Neću se posipati svetom vodom jer namam na to pravo upravo zbog opisanih izuzetaka. Nisam kopirala knjigu iz objesti, stajalo me više (ako ubrojimo i utrošeno vrijeme) nego da sam im osobno kupila još jednu knjigu (a svoju ću pokloniti školskoj knjižnici). Kod takvih nelegalnih radnji uvijek postoji neko ”ali” i kao neko opravdanje. Nema ga. Međutim ja nisam u stanju preodgojiti svoju okolinu, skinuti s vrata histeričnu ženu i pokazti primjerom djeci, a da pritom ne zajebem jedno od njih. Tvrdim da bi 99% ljudi postupilo poput mene i upravo zato stvar ne funkcionira kako treba, ponavljam, nije samo do objesti i velike osobne koristi.
Ja DVIX film nemam na čemu niti pogledati jer filmove ne gledam na računalu i nemam bezvezni plejer koji guta sve – imam malo bolju opremu koja postaje besmislena ako vrtiš smeće. Presnimavam li filmove? A čemu da presnimavam film iz videoteke i gledam ga milion puta k’o debil?! Međutim, moja okolina je drugačija, pokazuje primjerom svojoj djeci drugačije i umrla bi od smijeha na ovu našu raspravu.
O uvođenju reda bi trebao voditi brigu ”netko malo jači”. Komentarima sam htjela pokazati da je sve nelegalno prelako dostupno i stvara iluziju da je ujedno i korektno. Internet je otvorio mnoga nova pitanja i probleme. Ja ne mogu zatvoriti sve te silne share i torrent sajtove, mogu ih blokirati na svom računalu – ali jednostavno se pitam pa što ih netko ne zatvori jer je svima jasno čemu služe. Eeee, tu nastupaju ”lawsuits”. I šta običan čovjek da kaže nego ”ma zabole me …”?
I još samo ovo: mislim da sve te krađe ne utječu u tolikoj mjeri na zaradu vlasnika autorskih prava, ali su strašna šteta općem moralu. Budući da živimo u svijetu koji je moralno na mnogim poljima postavljen naopako, sumnjam da se izolirano po ovom pitanju može postići neki napredak osvještenosti. Pravi ljubitelj knjiga uvijek kupuje koliko najviše može, onaj tko ih ne voli bogme ih i ne krade. Idustrija zabave je malo drugačija priča, ali očigledno je da nije oguljena do koske. Pouzdano ti tvrdim da svaki bend zapravo zarađuje od turneja, a prodaja nosača zvuka i autorska prava su sića (bilo nekad davno kad si samo mogao maznuti ploču u trgovini i ostalo je tako). I dalje nije u redu, opet pitam zašto je postalo tako lako moguće?
Nelegalni software: nije instaliran, ispod časti mi je. Posjedujem li ga? Da. Isporobam i ako doista trebam i koristim, fino kupim i mirno živim. Koliko takvih znaš i koliko si nečasnih ljudi pretvorio u časne? Ja ih znam puno previše i niti jedan nije preobraćenik, nego me smatraju budalom. I šta sad?! Mogu li bolje nego primjerom?
Tako 😉 Bilo mi je ugodno raspravljati nadugačko i široko – pa hvala Moo na gostoprimstvu!
@Moo:
Naravno. Za svaki komercijalni posao treba koristiti legalan softver.
Kopiranje svega što je pod licencom koja zabranjuje kopiranje je nelegalno. Od hrane i pića, preko obuće i odeće, pa do bele (i crne 🙂 ) tehnike, hardvera, softvera i svega ostalog. I to nije sporno, sporno je to što kod nas, na žalost, ta zabrana, odn. primena prava, ne funkcioniše baš najglatkije, na žalost.
Ehej, mogla bi da popuniš anketu Da li koristite OpenOffice.org na radnom mestu? naravno, ako nije problem? 😉
@Blogowsky:
Uočio smajlije? Da jesi, ne bi te moje dve rečenice nazvao „optuživanjem po defaultu“. Al’ to posle;
Slabo kapiraš moju ironiju, čitaj me više 😉 Idem radim, zaradim, trošim za tuđ rad 🙂
Generalno, problem nije u tome što nas par koristi legalan softver da zaradi od tog rada, nego što masa ne koristi. Male kućne radinosti.
Noup, ne beše; ja sam samo preneo vest. Vidiš valjda „zaključak“ ispod slike u tom članku?
Do nekle. Uslovi korišćenja su oblik Ugovora, a ugovori se menjaju Aneksima, s tim što Aneks da bi stupio na snagu moraju saglasnost d adaju obe (ili sve, ako ih je više) strane u Ugovoru. U suprotnom, ako se jedna strana ne slaže sa novim uslovima/članovima, Ugovor se raskida, a prethodno je u Ugovoru određeno kako se rešavaju sporovi i ko šta dobija ako se Ugovor raskine.
Jedno vreme je tamo oko ’99. u Windows 98 EULA stajalo da je zabranjeno koristiti ga u Jugoslaviji. Da pogađamo šta smo u 99,99% slučajeva svi koristili tada?
Samo sitna ispravka (možda ne preterano bitna): u Win 98 EULA je tada stajalo da je zabranjeno INSTALIRANJE (novih instanci) u Srbiji a ne korišćenje već instaliranih.
Čisto onako 😛
# MM
Otprilike, to sam htela da kažem kroz ceo tekst i sve svoje komentare. Mnoge stvari deluju da su tu, samo da se uzmu. Dalje od toga se ne razmišlja.
# Aleksandre, popunila sam anketu. 🙂
# Vesiću,
Oh, bože! 😛 Promakne li ti nešto?
Ih, da znaš koliko mi sve stvari promakne! 🙂
Ovo su samo sitnice 😉
@Moo: Hvala za anketu! Svaka informacija nam puno znači!
@Vesić: Ups, izvinjavam se za taj previd 😀 Mislim, EULA se i čita pri instalaciji (ako je neko uopšte čita 😉 )
Pingback: MOOŠEMA » Blog Archive » Koliko je sati?
kad smo vec kod teme, ovamo pricas a i sama koristis copyrighted material? Jel’ ti iStock dozvolio koriscenje ove fotke?
https://www.mooshema.com/2008/09/02/women-secret-lets-go-public/
# fiona, član sam iStocka. Šta ćemo sad?
zasto onda stoji njihov znak? kad kupis fotku, dobijes je bez znaka. Ako je i posteno placena, ovako ispada da je maznuta. eto sta cemo sad.
Apsolutno se slažem, ali mislim da će problem da se reši tako što će se tužiti onaj koji je izmislio fotokopir, onaj koji ga prodaje i onaj koji na njemu radi. Taj je bezbedan, fotokopir ne može da se “fotokopira” 😀
Šalim se naravno, ogroman je problem sve to sa kršenjem autorskih prava i nikako se ne rešava. Sve je to potpomogunuto novom tehnologijom. Danas ima malte ne bilo koja knjiga da se “skine” sa interneta i to jednostavno ne može da se kontroliše.
Pingback: www.vesic.org - Tehnologija na dlanu » Arhiviranje muzike (mp3, ogg vorbis, flac)
Kome da prijavim vlasnika fotokopirnice koji kopira moj udzbenik koji se nalaziu prodaji?Ko je nadlezan?
Aleksandra, vi možete da podnesete krivičnu prijavu sudu. A svakako vam prdlažem da konkretne detalje iz tog slučaja javite Udruženju izdavača Vojvdoine (knjigaknjiga@gmail.com), koje će to proslediti Udruženju izdavača Srbije i pomoći vam da rešite svoj slučaj.
Pozdrav!
Pingback: Arhiviranje muzike (mp3, ogg vorbis, flac) – Vesic.Org
Pingback: И богати краду • Записи