Sve po spisku

12

Nisam ni na jednom spisku u gradu, skoro da se osećam kao da sam totalno OUT. Nisam na spisku za izdavanje novih pasoša, a trebalo bi. Nisam bila ni na spisku za izdavanje novih kabina na Štrandu (које су успешно и без икаквих проблема издате) a trebalo je. Sigurno ima još neki spisak u ovom gradu, a da nisam na njemu.

Pitam se, u čemu je fora sa spiskovima i redovima, kada toga nije bilo ranije. Da li smo se brojčano uvećali ili je u svakoj javnoj službi administracija dobila neki zadatak za bonus, da formira redove, a da ljudi u redovima onda formiraju spiskove, pa da im od uspešnosti i dužine reda i spiska zavisi trinaesta plata?

Ili je lakše, kad smo svi na gomili, da nam se onda  j*** sve po spisku?

U Miloševićevo vreme su redovi za kafu, toalet papir i prašak za veš, bili čuvari socijalnog mira. Znalo se: čovek u redu nema vremena da misli kako mu je. Čovek u redu nema kad da štrajkuje, nema kad da se seti da mu nije dobro ili da bi moglo da mu bude bolje, jer je zabavljen čekajući. A, šta je sad?

Moja nezanimljiva ispovest sa kabinama na Štrandu teče u smeru koji me svrstava u kategoriju neredovnog zakupca. Prvi put smo imali jednu malu, u ulici Dan i noć, ako se ne varam, sa senovitim i maleckim delom “bašte” na koju su jedva stale sve stolice, plin za kafu i Ivanovi setovi za pesak. Nismo bili nešto preterano oduševljeni iako smo proveli skoro celo leto na tom parčencetu “bašte” na kojem je Ivan pokušavao da nauči da hoda, ali, istini za volju, to je bio bolji način da provedemo leto, bez kinte za more, sa stanom na poslednjem spratu ispod vrele ravne ploče.

Naredni put smo postali ponosni vlasnici VELIKE kabine, na čijim vratima je u trenutku plaćanja zakupa, velikim belim sprejom bilo napisano PIČKA. Mislim da u toj pički leži tajna uspeha da poslednjeg dana procesa zakupljivanja ušetamo u Gradsko zelenilo i pronađemo još jednu slobodnu i nezakupljenu kabinu.

– Ima jedna, – rekla je službenica, – koju niko nije hteo da zakupi, jer na njoj piše PIČKA.

– Dajte nam tu pičku (I-ju!), – kažem, – pa ćete je prefarbati do početka sezone.

Žena je diskretno odmahivala glavom i lupkala po stolu noktima, a ja sam tek posle shvatila što je bila tako nevesela i neubedljiva: nisu nam prefarbali pičku do avgusta.

Celo leto nam pička nije izlazila iz usta. – Gde ćete danas? – U pičku – Šta ste radili juče? – Bili na pički. – Nađemo se u 10 kod pičke. – Hoćete da dođete kod nas u pičku.

I tako do avgusta, kada su konačno uslišili naše zamolbe da nam ofarbaju vrata na veeeelikoj kabini (baš veeeelika vrata bila i stvarno ta pička bila velika), posle nikako nismo mogli iz prve da potrefimo kabinu, toliko smo bili srasli s natpisom na njoj.

Tu je kraj pripovesti o kabinama. U međuvremenu, stvorene su te kategorije starih i novih zakupaca, pibavljeni dokazi ko pripada kojoj vrsti, ali su i ovi drugi, novi i neredovni zakupci – dobili po pički, da tako kažem.

Dobili su, sve po spisku.

Uostalom, pogledajte i sami. Mene je sramota. A nikog u Gradu nije.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

12 Comments

  1. Kako je dobro čitati te opet!

    Vrištim od smijeha kao u stara dobra vremena kad mi je dan počinjao tvojim tekstovima 🙂

  2. # Dejane, ma, je l’ vidiš ti to? Prosto ne mogu da verujem da nijedna stvar u ovom gradu ne može da se organizuje tako, a da dostojanstvo građana (poreskih obveznika, dakako!) ostane sačuvano.

    Štrand je oduvek bila fora, kabine su zakupljivali penzosi i ljudi s malom decom, to m u dođe kao mini vikendica u gužvi, ali ipak… ovo…

    # AB, mašem i ja tebi, iz Novog Sada. Kako se perspektive začas promene, ha? 😉

    # Drvena, lepo čovek ne zna da li je umesno da smeje, iako je meni bilo smešno, pa tužno, pa smešno, pa otužno…

    # Kristina, a tebi je, zna se, dan počinjao tamo oko podne 😉 Gde si ti, bre?!

  3. Ma isfrustrirali me ovi Francuzi sa Vcastovima ili kako se već zove to čudo a ja nisam ni blog formom još ovladala 😀
    Vratiću se ja, u velikom stilu, imam da otvorim blog telviziju.

  4. # Kristina, vrati se, iako blog više nije najaktuelnija forma. Da imamo još po koga da čitamo 😉

    # et, ne znam koje ti reči koristiš u komentarima, kad si mi upala na moderaciju 😛

  5. elektrokuhinja on

    Ja stvarno ne znam koliko bi neko morao da mi plati da stojim u redu zbog kabine na Strandu. Bolje da su se svi pokupili i otisli kuci.

  6. # elektro, bilo bi bolje da su zainteresovani ljudi iskoristili volju da se okupljaju – da protestuju što ih tako ponižavaju, a ne da čekaju, kao ovce.

    # studena, da samo vidiš koliko su te kabine zapravo izgubile na svom smislu privremene kućice za odmor u Dunav! Mislim da poslednjh godina bi imalo više smisla da kampuješ na najprometnijoj raskrsnici u gradu, nego da “odmaraš” ispred svoje kabine.

    # Dragana, ne, ne zakupljujem kabinu već godinama.

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]