Trebam da pitam pare za patike

15

Odlučila sam da pišem novi serijal o pravopisu, gramatici i jeziku uopšte. Više puta se po blogovima raspravljalo o tome da li je važan jezik ili sadržaj, ali sam oduvek bila mišljenja da ni najbolji sadržaj ne može biti privlačan za čitanje ukoliko odražava nepismenost autora. Drugi razlog ovom serijalu će uskoro biti objavljen. Za sada, pozivam vas da se pozabavimo jezikom i da se uz to dobro zabavljamo. Pisaću o problemima u jeziku koji meni paraju uši i bodu oko, a koje je lako ispraviti. Možete i vi da predložite jezičke probleme o kojima možemo razgovarati. Mislim da to neće biti izgubljeno vreme.

Ovaj slučaj me zabavlja, ali je ovde, osim što je žena retardirana, verovatno reč i o oštećenju sluha. Pa, ko nema oštećenje sluha – već je na dobitku. Šteta je to proćerdati:

Primetila sam, na primer, da je glagol TREBATI najčešće pogrešno upotrebljavana reč u pisanoj i govornoj komunikaciji. Upravo sam sela na prste da mi utrnu pre nego što linkujem postove na blogovima gde to vidim redovno, ali ću možda ubuduće to i raditi. Verujem da bi mi zamerili samo oni koji su prezadovoljni svojim neznanjem, a ja poznajem malo takvih.

Priznajem da je čak i mog desetogodišnjeg sina, koji je veoma pažljiv s jezikom, teško odučiti od navike stečene u školi da ovaj glagol koristi pogrešno.

Kao iz naslova: Trebam da pitam.

Glagol TREBATI (htenje, namera, težnja): ne menja se po licima, rodu i broju, ako iza njega sledi glagol.

No-no upotreba: trebam da pitam; trebao je da pita, trebali su da pitaju. Trebam da ustanem (hit).

Pravilna upotreba: treba da pitam, trebalo je da pita, trebalo je da pitaju.

Trebalo je da ovakve postove pišem ranije. (Trebala sam ovakve postove da pišem ranije)

Je li da je prosto? Baš zbog te jasne razlike u upotrebi.

Ako iza glagola TREBATI sledi imenica, onda ćemo ga menjati, jer će ovaj glagol označiti potrebu za nečim a imenica iza njega će odmah objasniti za čim, iako ovakva upotreba zvuči uglavnom arhaično i više je slična zapadnoj varijanti (kako smo voleli da zovemo hrvatski deo nekada jednog, srpsko-hrvatskog, jezika) nego istočnoj, tj. srpskom jeziku:

Trebam te.

Trebam neku kintu.

***

Ako ste do sada pomisli da je rečenica iz naslova nategnut i neduhovit pokušaj da iskarikiram jezik – varate se. Ovako se danas uredno govori među mladim ljudima.

Tako, na primer, umesto ispravne rečenice: Treba da pitam (ćaleta) da mi da pare za patike, spontano je nastalo nakaradno skraćenje koje glasi: Da pitam pare za patike.

Meni je jasno da se mladi razumeju, posebno kada dođe do toliko potrebitih para i da im nisu glagoli potrebni već pare i patike, ali, priznaćete, ako biste pokušali da bilo šta pitate pare, one vam neće ništa odgovoriti. Pa sve i da ih imate.

Poznato je da je za parama sveopša treba 😉

Aj’ pa pripazite. Pravilna upotreba glagola trebati, trebalo bi da postane rutina u vašem govoru.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

15 Comments

  1. Trebam – hahahaha, kako to silno zvuči kada se pročita sa naglaskom gde stoji za vrebam ili štrebam. Da, treba da postane rutina, kao što i ne + glagol = odvojeno isto treba da postane rutina. Meni ovo drugo bode oči.

    Inače, pre neki dan slušam ženu dok priča i ne verujem svojim “očima”.

    “On je došo, pa je ručo, a onda sam ja metla da se opere…”

    Što je najgore, tako priča veliki deo stanovništva tog prigradskog naselja.

    • # Nataša, izgleda da je formiranje negacije stvarno veliki bauk. O tome ću svakako pisati. To je uvek nepresušni 😉 izvor za primere kako ne treba. ( uh, majku mu, pa kako sad nepresušni i ne treba? 😉 )

      “On je došo, pa je ručo, a onda sam ja metla da se opere…”

      Trebo mu (je) ručak, pa došo i ručo, a ona metula se opere.

      Savršeno: metula sam na pranje, a pre toga sam metula na šporet 😀

      To je od infinitiva glagola METULATI, i njegovog skraćenog oblika METATI, odnosno METUTI.

      jednina
      ja meto / ja metla
      ti meto / ti metla
      on meto /ona metla

      množina
      mi metli
      vi metli / metle
      oni metli / one metle / ono metlo

  2. Hahahah, ne mogu od smijeha još da savladam lekciju, pa cu citirati ”Trebalo je da ovakve postove pišem ranije” i složiti se s tim 😀
    Kao što najbolji glumci mogu čitati telfonski imenik tako duhoviti mogu pisati o jeziku a da to bude zbavnije od nečijih romana. A još kad se spoje pisac i glumac u jednoj osobi onda dobijemo jedinstvenu Moo 😉
    Sarajevski profesor engleskog jezika Mthat Riđanović nedavno je objavio ”Praktičnu englesku gramatiku” uz koju se takođe smije do suza.
    Danas se mnogo više vremena provodi uz TV. Na TV-u za razliku od vremena kad je bog po zemlji hodao, rade ljudi koji ne znaju da govore, djeca više ne čitaju, i ”znanje” crpe od polupismenih čika i teta sa ekrana. Obrazovni sistem nam je u klincu tako da je svima, od moje generacije pa dalje, samo bog na pomoći 🙂
    Mene bude sramota kad me mama, koja je završila ekonomsku školu, ispravlja…Jer, iako sam išla u gimnaziju, svaki od četiri razreda sam završila u drugom gradu. A u svakom od tih razreda je bilo dovoljno onih koji nisu u stanju pročitati lektiru da mi je moj prvi usmeni nastup na početku školske godine obezbjeđivao debelu ladovinu i peticu do kraja godine. Uz to sam u prelomnim predpubertetskim godinama živjela na jugoistoku Srbije, sa Vlasima koji su imali problem sa rodom, pa su ga ”dovodili da se on porodi u porodilištu”, te sam ja, sa svih sedam padeža bila prava zvijezda VI 2 🙂
    Ako tome dodamo da sam se ”školovala” na srpskom, jedan od prvih angažmana bio u firmi u kojoj se isključivo govorio hrvatski, a danas sam u okruženju u kom vlada bosanski, dolazim do zaključka da jeste riječ o jezičkim nijansama, ali sasvim dovoljnim da budem nepresušan izvor gramatičkih anomalija 🙂

    I da ne zaboravim, iako sam studirala komparativnu književnost, morala sam znati sve o staroj srpskoj i onome što je Jefimija ( valjda se tako zvala) izvezla na pokrovu ( koliko se sjećam to ima neke veze sa mrtvačkim sandukom, gluho bilo) cara Lazara.
    A posljednji položeni ispit u toku četverogodišnjeg studija bio mi je savremeni srpski jezik…Po nekoj logici,trebao je biti prvi, eliminatorni 😆

    Jedva čekam sljedeću lekciju.

    • # Kriss,

      Danas se mnogo više vremena provodi uz TV. Na TV-u za razliku od vremena kad je bog po zemlji hodao, rade ljudi koji ne znaju da govore, djeca više ne čitaju, i ”znanje” crpe od polupismenih čika i teta sa ekrana.

      Wow, kako se govori na televiziji. Od skoro sam primetila i jedan trend da spikeri, ili prezenteri kako sada zvuči bolje, imaju neki obrnuti akcenat u govoru, uopšte ne mogu da shvatim gde su odrastali. Sve je na mestu, lektor je obradio tekst, jedino što je svaka višesložna reč nekako zavrnuta u akcentuaciji tako da je to skoro neponovljivo. Kad ih slušam, osećam se kao da me neko stalno istesa naglavačke i vraća na mesto, a onda voza po loše skrojenim krivinama.

      A o govoru, uf, pa mislim da je TV uvela u standardni jezik svršeni oblik glagola poštovati: ispoštovati. ‘Ajd sad što to više i nije nepravilno, čujem jezičare da su podlegli životnosti “žive tvari”, ali što taj glagol u svršenom obliku ima značenje koje ukazuje na jedan diletantizam, na naičim izazvanu aroganciju, to me muči. Ne znam da li je to samo moj osećaj, ali ima nešto u tom obliku koji kad čujem, odmah spuštam mišljenje o onome ko ga izgovara.

      Ne poštujem pravila, ali ću ovo ispoštovati.

      Ma, nemoj! Jednom ćeš završiti tu stvar, u budućnosti, onda kada budeš hteo? Ili, šta to uopšte znači? Ispoštuj me, brate, pa ću i ja tebe.

      Obrazovni sistem nam je u klincu tako da je svima, od moje generacije pa dalje, samo bog na pomoći 🙂

      Sad su odrasle generacije sličnog iskustva tvom, ali i one koje nisu imale nijedan školski čas od 45 minuta, od silnih štrajkova. Međutim, ni današnji nastavnici nisu ništa bolji, ti koji su štrajkovali devedesetih.

  3. Ispoštovati je hit 🙂 kod nas se nije udomaćilo što svakako ne znači da neće. Jezik ulice je jezik estrade, a estrada je najčešće ”na programu”, pored onog ”prosto” i ”novog materijala” mislim da je ispoštivati najčešće korišten termin prilikom nastupa estradnih umjetnica.
    Primijetila sam, posebno u Beogradu, da su ljudi do perfekcije , pa i oni obrazovani, iznjegovali korištenje jedne riječi kao zamjenu za deset 🙂
    Npr. ”naša priča”
    Dokle smo sa ”našom pričom” može se odnositi na ljubavnu, poslovnu, na dogovor za izlazk, na plan za zajedničko ljetovanje, sve je priča jbt 😀
    ”Ono”, ”ovo” i ”to”, što se i kod nas udomaćilo, mijenjaju čitav rječnik pojedinim korisnicima 🙂

    Još uvijek se smijem metulanju 😆 i štrajkovima 😆

  4. # Kriss,

    Ispoštovati je hit 🙂 kod nas se nije udomaćilo što svakako ne znači da neće

    Valjda hoće, dok vam Federacija ne bankrotira, kod nas se piše da će toga biti do kraja godine. Ispoštovati je važna reč, takođe menja mnoštvo drugih, šteta da vam se ne primi. A i vi ste bar jedini imali hrabrosti da priznate opasnost bankrotstva. Eno ga, i Sanader je pobegao na vreme, a kod nas se priča o “rekordnom povećanju proizvodnje u fabrici lima”! Mi smo već izašli iz krize. Mi možemo da uđemo i izađemo kad god hoćemo 😛

    Važno je da ispoštujemo Ustav, na primer 😀

  5. Hahahahah, više sam mislila na ono estradno-važno je da me ispoštuje kao čoveka 🙂
    Pored proizvodnje lima koja vas vadi iz krize 🙂 ,tu su i novi ljudi u upravnim odborima kulturnih instituacija. Željko Joksimović i drugari, tataratira 🙂 Srećna Nova 1994 😆

  6. Ja se bas zacudi’, kako to da je Mooshema u naslovu napisala ‘trebam’ 🙂 .

    Evo bas sam malopre citao ‘Jezicke doumice’ od autora Egon Fekete (kako god da glasi genitiv imena :/ ).

    Podrzavam ukazivanje na ceste greske u nasem jeziku (i govornom i pisanom) i mislim da je to zaista potrebno posto mnogi grese, a bilo bi lepse, a i bolje za njih, kada ne bi gresili.

    Evo, meni vrlo cesto para usi izgovor ‘ti BIH’ ili mi BI ili vi BI (dakle zaboravlja se bismo i biste)

    A ima svacega, recimo :”Al ce izadjes napolje” 😀

  7. # SSpin, a od Egona Feketea 😉

    Bismo i biste takođe je jedan od velikih problema koji je kao greška ušao u svakodnevni govor. Pisaću o tome, jednom.

    Al ce izadjes napolje

    Jer će ideš napolje? – Neću, jel neću.

    😀

  8. Hehehe, bravo za inicijativu, trebanje* se ustoličilo odvajkada, za to sam ja naivna opominjala okolinu kroz čitavo školovanje i mimo njega, ali sasvim bezuspešno, čak mi se dogodilo da nekome nešto objašnjavam (na tarzanskom srpskom, da me lakše razume?) i izreknem „jeste, trebao si“…pa se pokajem… ali kasno, otišlo u etar.
    Čudesna je ta jezička ekonomija koja iznedrila obrt poput ovog iz naslova! Ukidamo posrednika i pitamo pare za patike, to je, na kraju krajeva, suština. Nisam još to čula uživo (ali verujem sasvim da postoji=)
    Postoji osim toga još jedna pojava, upadljiva (za oko&uho), a vezana za sveprisutni engleski jezik (koji volim i učim od malena, ali šta s njim ljudi rade, uh!) – prvo: mejn stejdžovi, brejnstorminzi, overdraft krediti, konsaltinzi, stejtmenti, pa čak i šejpovi (!) mi nekako uvek izazovu jezu i mukicu. Razumem da je toga bilo i ranije, vokabulara iz raznih zanata preuzetog iz raznih jezika (kaže tako mama – ’41. godište, old skul 😛 – kako je videla jedan divan švarc grao štof, biće za blejzer, a možda i za džemperklajd), ali ovo je već invazija i pandemija. Mada, i taj advertajzing je valjda nekakav zanat…
    A posle, ima tu i čitavih konstrukcija doslovce prevedenih sa engleskog, pomoćni+glavni glagol, sve direktno na srpski i tako najnormalnije umetnuto u razgovor! Čini mi se da su tome glavni uzrok brojni nadasve vični i stručni prevodioci filmskog i serijskog programa. Nisam se čudila kad susretnem raznorazne jezičke akrobacije u nekom piratskom snimku Petog elementa, trudio se čovek (?)ali to baš nije dobro čuo, a i da je čuo ne zna baš tačno, a mogao je i da pita, ima drugara što zna engleski, ali prvo ga nije dobio, a posle je mislio „ma moš misliti“…ali sada takvi legitimno rade na mnogim televizijama i pokrivaju sve programe za sve generacije…dobro reče Kristina, televizija je ludilo!
    Ne mogu se setiti konkretnog primera da ilustrujem ovu pojavu, ali sigurna sam da znate..ili ćete prepoznati kad susretnete…obratiću pažnju pa objaviti.

  9. # froske, obooooožavam titlove. Mislim da taj posao rade isključivo oni koji su engleski načuli negde na ulici. Najviše mi se sviđa kada prevode phrasal verbs.

    Na primer to turn in, često se prevodi kao okrenuti se unutra 😀 Kaže, tvoj brat me je okrenuo unutra 8)
    to look after = tražiti posle (celo popodne posle tražiš decu) 😛
    to look up = pogledati gore
    to see off = prestati gledati

    ovaj spisak se može dopunjavati do besvesti.

    Jako, jako zabavno, poneki filmovi su vredni pažnje samo zbog toga.

  10. tako je, to su svetli primeri, a evo setih se još jednog koji me je iznenadio i oduševio: (npr. najava za spektakl) KAO NIŠTA ŠTO STE DOSAD VIDELI! 😀

  11. Malo sam „šetao“ po tvom blogu i, oduševljen, pročitao veličanstvenu reč „ispoštovati“. Pamtim (Ne hvalim se time!), a možda i grešim, da sam umilni zvuk te reči prvi put čuo na jednom od „životno važnih“ sastanaka nekakve društveno-političke organizacije (kako se tad govorilo) sredinom osamdesetih godina.
    Tačno se sećam i svoje reakcije (pratio sam skup kao novinar).
    Izašao čovek za govornicu i kaže: „Dobro, da ispoštujemo mi danas zakon i neće biti problema.“
    Ja zapanjen viknem: „Možda i hoće?“
    Govornik se začudio: „A što?“
    „Ako zakon ispoštujete danas, sutra nećete moći da ga poštujete.“
    „Pa i ne moramo, šta pričaš? Vi novinari samo kočite stvar!“
    I tako se završilo moje upoznavanje sa glagolom „ispoštovati“.
    Sigurno je da su „ispoštovati“ uveli u život tzv. funkcioneri sredinom osamdesetih. Trebalo je možda tri do pet godina da potpuno okupira jezički prostor.
    Uzgred, zamisli novinara koji iza sebe ima oko 6oo sastanaka i skoro isto toliko „materijala“ za sastanke!
    Koliko sam se ježio čitajući razne izveštaje, planove, informacije…i pokušavao da sačuvam jednostavnost i tačnost svog govora.
    Nisam čuo kako taj frazeološki govor naziva današnja generacija novinara, mi smo koristili izraz „drveni govor“.

  12. Je li pravilno Mama je došao? Nije. Zašto? Zato što vam jezičko OSJEĆANJE govori da nije. Moderna lingvistika je to osjećanje proglasila JEDINIM arbitrom jezičke upotrebe. Time je napušten pojam ‘(ne)pravilnog’ u lingvistici jer se u maternjem jeziku nikad ne griješi. Neko može govoriti DRUKČIJE od tebe ali to ne znači da govori ‘nepravilno’ jer onda i on ima pravo da kaže da TI govoriš nepravilno. Mooshema kaže da ‘trebati’ ispred glagola treba upotrebljavati bezlično (npr. Treba da dođeš), a ne u ličnom obliku (Trebaš da dođeš). Po njenom ‘pravilu’ trebalo bi biti pravilno ‘Odluka koju je vlada trebaLO da donese’ (jer je i ovde ‘treba’ upotrijebljeno ispred glagola), a svakom normalnom čovjeku se od tog ‘pavilnog’ oblika diže kosa na glavi. Mooshema očito nema pojma o lingvistici. Ako misli da je lingvista zato što govori srpski, neka mi objasni biohemiju varenja hrane jer valjda vari hranu. Pun mi je kufer ovakvog balkanskog pametovanja – svako misli da zna sve o svemu. Feministkinje se satraše da naprave ženski rod od svake imenice za ljudska zanimanja i titule (najnovija grozota je ‘akademikinja’) a da ne znaju da biološki rod i gramatički rod nemaju nikakve veze. U srpskom su NAJmuškije riječi, muškarčina i ljudina, ŽENSKOG roda!!!

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.