Nakon što je jedna olako data izjava prvog čoveka grada izazvala oštru reakciju i generisala energiju, pri tome ne rušilačku već konstruktivnu, da se konačno definišu makar pojmovi zabave i kulture u Novom Sadu, održana je i tribina u CK13 na kojoj su bili prisutni svi oni koje znamo da godinama rade u takozvanom trećem sektoru. Član IO zadužen za kulturu, gospodin Bursać, bio je pozvan, ili poslat, ne znam, ali je bio prisutan i dobio dobro iskorišćenu šansu da doda još malo šećera u vodicu i da se nekoliko puta politički nekorektno obrati Ivani Inđin, potencirajući dvoumljenje da li joj se treba obraćati sa gospođo ili gospođice, što se u Evropi danas zove mizoginija i kažnjivo je.
Tema tribine, bar koliko se moglo razumeti iz pisma javnosti, bila je ukazivanje na nepostojanje kulturne politike grada, prožeta potom meni nejasnom potrebom organizatora da se oglasi i Exit po ovom pitanju. Nekako olako, i bez osvrta, svi učesnici tribine su zaboravili šta je rekao gradonačelnik, nemajući potrebu da zatraže izvinjenje ili dodatno objašnjenje. Ne slučajno, na dan organizovanja tribine, Grad je prebacio zaostali deo sredstava po konkursu za projekte iz kulture za prvu polovinu 2009. godine.
Elem, kako to obično biva, front se sa pravog problema preselio na lateralne koordinate i ovih dana, dok je trajao najposećeniji Exit ikada, prozvani i samozvani akteri različitih kulturno-političkih opcija započeli su “javnu raspravu”, čitaj međusobnu prozivku preko medija, ostrašćenom retorikom na granici, ili preko nje, uvredljivog.
I bez ove javne razmirice, za svakog mislećeg građanina bilo je tužno slušati jednog Želimira Žilnika prinuđenog da podseti na broj festivala u svetu kojima je prisustvovao sa svojim filmovima ili broj retrospektiva koje je u svetu imao, za šta, po sopstvenoj tvrdnji, nije dobio ni dinara od grada u kojem živi i stvara. Grad koji natera jednog takvog žitelja da to sam kaže i to još u želji da opravda moguću zamenu teze, treba da se stidi.
Ipak, i sam je Žilnik nekoliko puta izrazio potrebu da se Exit oglasi povodom gradonačelnikove izjave, to je valjda bio zajednički stav organizatora, te se konačno oglasio mučeni Lalić, direktor Sterijinog pozorja i umetnički direktor Cinema city-a i direktor još nečega sudeći po tome što ga Žilnik oslovljava sa “trostruki direktore”, nisam baš u toku. Zaista, teško je zamisliti da se Bojan Bošković, primalac budžetskih para i tata celog Exita, u trenutku dok počinje 10. festival i traje uz prisustvo 150.000 ljudi, lati hartije i sačini reakciju koju je treći sektor želeo. I, šta je uopšte, treći sektor okupljen oko Zorana Pantelića, želeo da čuje?
– Da će se Exit sledeće godine odreći budžetskih dotacija sa svih nivoa?
– Da će Exit retroaktivno vratiti sav ikada primljen novac poreskih obveznika?
– Da će Exit od svog profita početi da finansira treći sektor iz domena kulture?
– Da će Exit “vratiti” svom gradu tačno 10 ili tačno 20 miliona evra kroz ugostiteljstvo (Ivan M. Lalić nije znao tačno koliko)?
– Da će objaviti putem oglasa završni račun 10. festivala?
Šta sad kad se Lalić oglasio sa argumentacijom “što se bunite kad ste bili pozivani i plaćani u raznim organima i priredbama Exita?” I ode sve u vetrić nad Novim Sadom.
Da se zamisliš. Gradonačelnik se pežorativno osvrne i olako odbaci celokupnu stvaralačku kulturnu industriju grada koja po pravilu nije profitna i suprotna je postulatima (kod nas nepostojeće) kulturne politike, određena grupa stvaralaca se pronađe u toj kategoriji i pobuni, zatraži da se privilegovana firma Exit doo oglasi i ona se konačno oglašava kroz Lalićeva usta i, šta? Sve se pomeri sa kursa konstrukcije i baci na lične razmirice nekolicine ljudi, pokaži mi svoje račune, ja ću tebi svoje. Bah.
Ovo je bila prilika. Koja je tako lako izgubljena. Da li je neko, buneći se na jedan potpuno pogrešan način, tome namerno pomogao?
3 Comments
Da dodam samoj sebi: ovaj grad je divan i ima strašan kulturni potencijal. Uverena sam da niko normalan to ne bi prevideo. Atmosfera grada tokom Exita, ili Infanta, ili Nomusa, ili Sterijinog, ili Festivala knjige, ili Festivala uličnih svirača. Ali ne ni samo onda kada kultura u svim svojim oblicima, pa i zabavnim, izlazi na dohvat ruke građanima, već i zato što je prepun talentovanih i izdržljivih (!) umetnika koji ga čine posebnim.
Što više razmišljam, sve mi se više čini da je Igor Pavličić možda pogrešno interpretiran. I bilo bi dobro da se on oglasi, ne samo zbog umetnika u ovom gradu, već i zbog građana, za koje sigurno želi da budu konzumenti kulture, a ne prezrivi posmatrači onog dela stvaralaštva koji još ne razumeju.
Nedavno si pisala o pravopisu i tupila o tome kako se negacija odvaja od glagola i kako se strana imena menjaju po padežima kao i naša, i ime i prezime, što je tačno i to nije nikakva mudrost. Kako onda pišeš Cinema city-a kad imenica “city” nije skraćenica i nastavak joj se dodaje bez crtice (Tom-a Hankesa-a i Tom-a Cruise-a, hahah)? Uz to, nastavak ne bi bio “a” nego “ja” pa bi bilo “city-ja” a ne “city-a” (pojela si vrećicu smokija, a ne smokia, gledala si film Mikija Manojlovića, a ne Miki-a Manojlović-a), ali crtica je suvišna u svakom slučaju. Vidiš kako pametuješ okolo, komentare ne puštaš ako ti nisu po volji i pred slaboumnima ispada kao da znaš nešto…
# Evo, Klajne, sada sam te pustila, jer nisi izgovorio nijednu ružnu kvalifikaciju. Obrati pažnju, ovo je moja prćija i ovde ne možeš da vređaš ni mene, ni ljude koji ovde komentarišu i svaki put kada budeš to uradio, leteće ti komentar u đubre.
Inače, zabavlja me tvoja nakaradna posvećenost ovom mestu i mojoj malenkosti.
Uzgred, ovaj komentar ti puštam iz dva razloga: prvi je u prvom pasusu, a drugi je zato što si u pravu za crticu. Ali, pazi ovo: ja to znam. Zašto je crtica tu, mrzi me tebi da objašnjavam. Ali, eto, dao si jedan fin doprinos, nekome će koristiti.